Intervju sa Nebojsom iz benda Prolece

Pitanje koje se logicno namece za pocetak. Kako je nastala grupa Prolece?

– Tri drugara ulicara (Djuka, Duda – bivši pevaci, i ja, Nebojša, sadašnji pevac), u dosadi neradnickoj pozeleše nešto da rade, a da bude nimalo teško. Šta ceš lakše nego zasvirati punk u 15. godini? Nit mozga, nit ruku za sviranje (mislim na nas, ne na sve 15-godišnjake), a za mesec – dva vec imaš 10 drugara koji vole tvoju muziku. Beše to 1989. godine (mada neki tvrde i 1990). Nas trojica smo bili totalno netalentovani, ali imali smo srecu da nam ideju vodilju da nešto stariji drugar (Milan, prvi gitarista) koji rece: svirajmo hardcore i lupajmo gluposti!. Tako da smo ga mi poslušali, i sve više voleli tu muziku. Nešto kasnije, sasvim slucajno (kako to inace biva) naleteli smo na Brleta (koji je toliko brzo lupao bubanj da sam ja umirao od smeha) i Zeljka basistu (kasnije gitaristu Buke za decu i pevaca Zexon 5). U toj postavi smo imali prvi koncert novembra 1990. godine u Zmaj Jovinoj gimnaziji. Nakon tog koncerta otišao je Zeljko, a gitaristu Milana smo izbacili (jer, boze moj, nismo bili zadovoljni kako svira), ali smo upoznali Matea (gitaristu koji je svojom smirenošcu i maltene flegmaticnošcu naprosto morao da nam cucne) i Marka (basistu, koji je poprilicno nezainteresovano ušao u bend, cekajuci da se oformi njegov nikad osnovani “Ne placi deda“). Kasnije nam se pridruzio Danilo Vuksanovic kao cetvrti pevac koji je dopunio prazninu koju tri pevaca nikako ne mogu da izvuku. Do 2003. svirali smo u opcijama sa 2-4 vokala. U tom periodu bili smo dva puta u studiju, te zabelezili 22 pesme, odrzali oko 15 koncerata u Novom Sadu i snimili 3 video spota.

Cemu pauza od skoro 10 godina i to u vreme kada je punk scena mozda bila i jaca?

– Raspali smo se cuvene 2003. kada je vladala apsolutna depresija. Pauzirali smo jer smo sredjivali zivote, a kad smo u tome relativno uspeli, ponovo se sastali. Ne pamtim da je punk scena tad bila jaka, cak šta više, ne pamtim da je postojala, osim naravno majstora koji su opstali, poput Atheist Rap i Ritma Nereda.

Otkud miroljubivo ime benda, vaša muzika u svakom slucaju nije “mirna”?

– Ime bendu dao je moj pokojni otac Dušan. Nisam imao ideju kako da se zovemo pa sam ga pitao. Rece mi: Kad vec svirate to što svirate, zovite se makar ko ljudi. Na primer “Dudov list“ ili “Prolece“. Dakle, umalo da se zovemo “Dudov list“. Mislim da je “Prolece“ pravo ime za nas, kontrasno je u odnosu na našu muziku, a pokazuje da smo, kada isteramo svu agresiju i bes, ipak, meke duše.

Predstavi nam clanove benda.

– Borko Brkic, nastavnik tehnickog – bubanj,
– Dejan Matic, pravnik – gitara,
– Marko Stojanovic, arhitekta – bas,
– Nebojša Reljin, graficar – vokal,
dakle, svi osim mene su akademci. To mi je jako drago. Pevam u obrazovanom bendu, pa se i ja šlepam uz njih.

Pošto smo culi cime se bavite privatno, kako porodica i deca gledaju na Prolece?

– Sva cetvorica vrlo ozbiljno radimo gore navedene poslove, i imamo veliku podršku od porodica, što je divno, s obzirom da ne zivimo od muzike. Dakle, supruge nas vole, a deca naravno, sve što radi tata dobro je.

Veliko iskustvo se krije iza grupe Prolece. Zasto tek sad zvanicno prvi album?

– Realno gledajuci, u prvoj fazi nismo ni zasluzili da imamo album, ipak je to bilo muziciranje na nivou demo kvaliteta. Krajem 2006. samoizdali smo CD “Prolece“ sa 22 pesme na kom se našlo od prilike pola pesama iz prošlog veka, a pola iz ovog. Narezali smo ga u 450 primeraka, profesionalno odštampali omot i to je to. Što se tice “Meuh?“, on je zaista zasluzio da bude oficijelno izdanje, jer smo se jako potrudili oko njega. I ostale, izdavacke, tehnicke, finansijske okolnosti su nam išle na ruku, tako da napokon imamo izdanje sa bar-kodom.

Jeste li se pojavljivali na nekim kompilacijama?

– Jesmo, u prvoj fazi na kompilaciji “Ponešto deluje“ sa nekoliko novosadskih bendova, a u ovoj fazi na kompilacijama “Neki noviji klinci“ i “Hardcore Novi Sad 2007“.

Zanimljiva je vaša obrada Djoletove pesme “Oprosti mi Katrin”. Otkud baš ta pesma da se uklopi u vaš zvuk?

– Gitarista Mate je dobio munjevitu inspiraciju, bio izricit da je Katrin najbolja za nas. Ja sam mu verovao, ali za svaki slucaj odslušao još 96 DJoletovih pesama i slozio se s Mateom. Jednostavno, Katrin ima u sebi ritmiku koja je obradiva na mnogo nacina, pa i na ovaj koji smo uradili.

Par reci o novom albumu “Meuh?”. Oduvek ste se bili orjentisani ka hardcore zvuku, otkud toliki zaokret ka panku na novom albumu?

– Nama je hardcore polazišna tacka, ali gledajuci unazad, u prvoj fazi bili smo mnogo blizi metalu. Pošto je hardcore tanka linija izmedju punka i metala, red je bio da sad odsviramo punk-hardcore album, mada gitarista kaze da je ovo ponovo metal album sa metal produkcijom. Šta ja znam, ima tu svega, mada je atmosfera albuma punkerska.

Ko je izdavac i koliko si zadovoljan dosadašnjom promocijom?

– Studentski kulturni centar iz Novog Sada. Vrlo su korektni. Novosadsku promociju su odradili veoma dobro. Moram reci da je SKC doneo pravu revoluciju u novosadskom izdavaštvu. Naš CD je 20-ti po redu pod njihovom etiketom. To je jako dobro. Ranije u našem gradu nije postojao izdavac koji je zainteresovan za bendove koji ne donose ili donose minimalan profit. Zato, svaka cast Zgrou i ekipi iz SKC-a.

Tvoje impresije sa svirke u CK13.

– Kaze moja zena Bisera da je zurka bila divna, publika sjajna, a mi jedva solidni što se tice scenskog nastupa. Slazem se. Ipak, osim mene koji je vokalno podbacio mislim da su momci iz benda bili sasvim dobri. Imali smo 200 drugara, dobru opremu, osvetljenje, zastavu, majice. Lepo.

Šta planirate za dalju promociju albuma?

– Planiramo da pravimo pesme za sledeci album. Što se tice svirki, najverovatnije idemo za Sarajevo u novembru, na dan derbija Zeljo-Sarajevo. U planu su još Beograd, Skoplje, Osijek…

Ovih dana aktuelna je prica o nedostatku dobih prostora za svirke u Novom Sadu, a publike ima, volje organizatora takodje. Reci nam tvoje mišljenje o tome?

– U suštini Novi Sad nikad nije imao ozbiljan, srednji prostor za svirke. Ili su to bili manji klubovi, ili veliki prostori u kojima realno manji bendovi nisu mogli da sviraju. Bilo bi sjajno kad bi postojalo mesto koje bi primalo npr. 1000 ljudi.

Tvoj osvrt na trenutnu scenu u Novom Sadu i generalno u Srbiji?

– Eh, šta je to scena? Mislim da je to iluzioran pojam, a ako nije, voleo bih da znam definiciju. Ima dobrih bendova: Mitesers kada sviraju, Block Out, Atheist Rap, Piknik, Van Gogh, Partibrejkers…

Kako bi to uporedio sa situacijom pre 15 godina?

– Sada je mnogo bolje, bolja su vremena, pa i ljudi mogu da sviraju.

Planovi za buducnost benda Prolece?

– Da se druzimo i stvaramo. Da ne prodamo umetnost za novce, vec za dušu.

I za kraj, šta bi porucio posetiocima portala RockSerbia.net i mladim bendovima u Srbiji?

– Hrana na usta ulazi, zato, u se i u svoje kljuse!

Hvala na razgovoru, i puno srece u daljem radu!

Myspace profil benda: http://www.myspace.com/Prolece

Intervju za rockserbia.net: Aleksandar Radukin