Zlatni Dečaci

Zlatni dečaci su bili jugoslovenska rok grupa aktivna 1960-ih godina. Vokalno-instrumentalni sastav (VIS) se okupio na Vračaru u Beogradu 1962. godine pod imenom Tigrovi kao instrumentalni ansambl, ali, posle nekoliko nastupa na igrankama, menjaju ime u Zlatni dečaci. Kasnije im se pridužuje Boba Stefanović kao vokalni solista. Za promenu imena je zaslužan Nikola Karaklajić – poznati novinar koji je pratio rad novog muzičkog talasa tih šezdesetih godina i koji je smatrao Zlatne dečake za jednu od najboljih grupa u Beogradu.
Ranih 1960-ih godina, rok je bio tabu tema za radio i TV stanice, pa su, na početku svoje karijere, Zlatni dečaci svirali samo na igrankama koje su se redovno održavale svake srede, petka, subote i nedelje u dvoranama mesnih zajednica, školama ili u domovima kulture. Da bi se njihova muzika čula i na radio-stanicama oni snimaju nekoliko obrada klasičnih tema: Labudovo jezero, temu iz Fausta – i tako počinje i njihova popularnost preko radio-talasa.
Svoju prvu singl ploču su izdali 1965. godine pod nazivom 7″EP of Golden Boys, uz pomoć Nikole Karaklajića, za holandsku diskografsku kuću Fontana. Sledeće godine objavljuju i svoje prve snimke u Jugoslaviji i ubrzo postaju jedna od popularnijih grupa. 1966. godine odlaze da sviraju u Englesku gde ostaju nekoliko meseci, ali, i pored nekoliko uspešnih nastupa na kojima su svirali obrade etno melodija sa prostora Jugoslavije, odlučuju da se vrate u Jugoslaviju i 1966. godine snimaju, zajedno sa Mikijem Jevremovićem, veliki hit 18 Žutih Ruža, koji je prodat u za to vreme neverovatnih 200.000 primeraka.
Ritam-gitarista Feđa Trgo napušta grupu 1965. godine. Sledeće godine, bas-gitarista Vidoje Brajević napušta grupu, a novi član Zlatnih dečaka postaje Gradimir Janković. Godine 1967, posle nastupa na Splitskom festivalu, prestali su sa radom.