Nakon 31-e godine kultni album beogradskog sastava Suncokret – “Moje bube” moze se naci u reizdanoj formi. Svojevremeno je ovaj LP objavila “RTV Ljubljana”, danas “RTV Slovenija”, a uz jos nekoliko izdanja srpskih autora, ustupila je licencu “One Records-u”, koji se pojavljuje kao izdavacko/distributerska kuca. Suncokret su u ono vreme 70-tih godina predstavljali grupu koja je na svoj nacin kroz u prvo vreme akusticarsku, a kasnije elektricnu formu, pokusala da spoji elemente ethno/folk nasledja sa modernijom/urbanom pricom/porukom. Bend je izazivao odredjene simpatije javnosti, i one su u pojedinim fazama bile vece, u drugim malo manje, ali su se pesme koje je grupa izvodila cesto emitovale po ovdasnjim ne samo beogradskim radio programima. U grupi su participirale tada jos uvek nedovoljno afirmisane licnosti, koje su i kroz Suncokret, ali i  kasnije dostigle visi nivo vlastite umetnicke karijere. Vokalne harmonije su kreirale 3 mlade dame : Bilja Krstic, Gorica Popovic i Snezana Jandric, a “nadgledao” ih je Bora Djordjevic, koji je bio glavni autor. Vredi istaci da su pored “prepevavanja” narodnih tradicionala ulogu autora preuzimala i dvojica drugih istaknutih clanova postave – Miodrag-Bata Sokic i Nenad Bozic. “Moje bube” kao album je na neki nacin trebao predstaviti krunu njihove dotadasnje ne tako duge, ali intenzivne karijere, koja je najavljena objavljivanjem nekoliko singlova. Ipak, cini se da u ono vreme sam album nije uspeo da dinamizira ili u dovoljnoj meri popravi njihov image u javnosti, koji bi ih relevantnije izbacio u orbitu tkzv. komercijalnih sastava. Jedan veci uspeh je na kraju izostao, mada se ne moze reci da odredjena sira popularnost nije postojala. Sam album je donekle u producentskom smislu “umrtvio” njihovu malo izrazeniju ostrinu koja je postojala na singlovima, uvodivsi ih u autorsko-realizatorskom smislu ka mirnijim vodama. Misljenja sam da u pomenutom kontekstu takodje izbor ili sa druge strane mozda i neminovnost objavljivanja albuma za “RTV Ljubljanu” je donekle umanjila releavantnije promotivno-marketinske aktivnosti. Pored vec od ranije poznatih pesama u ethno fazonu “Kara Mustafa” i “Moj djerdane”, na albumu su se nasle i tri sjajne polu balade – “Ni sam ne znam kada”, “Moje tuge” i legendarna kompozicija Dr. Spire Mihajlovica  – “Prvi sneg”. Na albumu se naslo 11 pesama, a na CD izdanju i bonus od dve  “Imam pesmu za sve ljude’ i “Covek koga znam”, svojevremeno objavljene kao single izdanje. “Moje bube” LP u ono vreme nije kao album imao veliki tiraz, takodje nije “prosao” kod publike na prvu loptu, ali se njegova specificna tezina vremenom povecavala. Takodje, kada govorimo o vinilnim kolekcionarskim izdanjima nekadasnje jugoslovenske diskografije, Suncokretov album predstavlja trazen proizvod. Sa danasnjeg aspekta Suncokretove pesme veoma lepo ulaze u uho, pokazujuci i afirmisuci odredjene vrednosti koje u ono vreme mozda nisu bile prepoznate u pravoj meri. Suncokret je nakon ovog albuma trajao jos neko vreme, ali je postajalo jasno, da se prica polako blizi kraju, odnosno da akteri krecu u neku novu avanturu. Suncokret predstavljaju deo ovdasnje muzicke istorije, sa svim svojim manama i vrlinama, i eto dobre prilike jos jednog suocenja sa njihovom porukom.

Ocena: 7,5/10

Website: www.onerecords.rs

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

HWE je duo iz L.A.-a, kojeg predvodi David Melbey, nekada takodje aktivan u sastavima Imogene i Fuzz Beloved. Njihov istoimeni album je po mom misljenju jedno od naprijatnijih pozitivnih  iznenadjenja/ostvarenja, realizovanih tokom protekle 2008-e godine, ako govorimo o albuma sa psychedelic predznakom. Ono sto mozemo naci preko 12 prisutnih songova je netipicna psychedelic/stoner/drone atmosfera, dopunjena progressive detaljima. Sudeci po strukturi songova, takodje razlicita atmosfera dominira ponudjenim materijalom. Vazno je istaci da psiholoski ovo izdanje po mnogo cemu podseca na psychedelic/progressive ostvarenja, realizovana krajem 60-tih i pocetkom 70-tih godina. Ipak, HWE su u svom pristupu apsolutno originalni. Ne bih istakao ni jednu pesmu posebno, ali HWE materijal treba posmatrati takodje i kao konceptualni produkt. Ovo je vrlo vredno ostvarenje benda i nadam se da ce promotivne aktivnosti omoguciti da njihova muzika stigne do sto veceg broja ljudi.

Ocena : 9,5/10

Website: www.heavywaterexperiments.com www.myspace.com/heavywaterexperiments e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradski sastav Nadimac aktivan je na domacoj (srpskoj) metal sceni od 2003-e godine, i tokom vremena uspeo je da pridobije odredjenu paznju slusalacke populacije i medija orijentisanih ka pomenutoj zanrovskoj formi. Imaju simpaticno ime, a zabavna i zabavljacka poruka koju nose njihovi tekstovi u prilicnoj meri odredjuje i samu autorsku ideju. Pevaju (odnsono bolje je reci da njihovo vokaliziranje odgovara netipicnim screamo/growl tendencijama) na maternjem jeziku, a pozadinska sviracka “grmljavina” oslanja se na varijante thrash metala, potpomognutim jasnim thrashcore varijacijama. Potrudili su se da u producentskom smislu zvuce koliko je moguce moderno, a originalnost im ne nedostaje. Preporuka za cesce preslusavanje, mogla bi biti numera “Hrani babu da te ujede”, po mom misljenju najintersantnija od 5 ponudjenih sa “Metal je rat” EP-a.

Ocena: 7,5/10

Website: www.myspace.com/nadimacbend

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Domaca (srpska) muzicka scena deficitarna je izdanjima i izvodjacima koji su okrenuti flamenco zvuku. Njih istina ima odredjeni broj, ali uglavnom se radi o tkzv. reproduktivcima, dok su u redjim slucajevima prisutni autori koji na ozbiljan nacin nastavljaju tradiciju pomenute muzicke forme. Dragan Nikolic, rodjen 1961-e godine, inace profesor klasicne gitare u Valjevu, vec duzi niz godina “komunicira” sa flamencom, i njegovo iskustvo je veliko. Svojevremeno je predvodio grupu Los Gitanos, koja je kasnije promenila ime u Duende. Sa pomenutim grupama odrzao je preko 500 koncertnih nastupa, od kojih vredi istaci pojavljivanje na flamenco festivalu u Bratislavi, 2001-e godine. “Sitio” je Draganov solo album, kojeg je snimio zajedno sa grupom saradnika, i koji na neki nacin promovise novo poglavlje u njegovom muzickom zivotu. “Sitio” se oslanja na tradiciju flamenco zvuka, Manitas de Plata – Paco de Lucia skole, ali je moderno izveden, postavljen, odsviran, aranziran i produciran. Primetno je Nikolicevo veliko iskustvo, a mastovita i sarenolika aranzmanska resenja, dodiruju i druge elemente, kao sto je fusion, kao primarni dodatak. Improvizatorski segmenti su takodje uradjeni sa merom i stilom, i “Sitio” kao album u celini je izuzetno prijatan za slusanje, opustanje, ali i analiziranje.

Ocena: 8/10 Website: www.ammonite.co.rs

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Finski sastav Masquerage aktivan je na nacionalnoj sceni u kontinuitetu nekoliko godina unazad, i tokom perioda delovanja objavili su 5 Demo izdanja, 2 CD-a i 1 DVD. To je prilicno impresivna diskografija, pogotovo ako se uzme u obzir, da su momci bar do sada sve ostvarili iskljucivo sopstvenim snagama. Rade u formaciji kvinteta, a treba istaci da im je u postavi pevac/frontman Kimmo Peramaki, nekada istaknuti clan sastava Celesty. “Moonlight Time” ih predstavlja kao izrazito melodic metal akt, gde u njihovim pesmama takodje ima dovoljno prostora za classic heavy i power metal tendencije. Kvalitet ponudjenog materijala je ujednacen, a treba istaci i zanimljiv artwork CD-a, kao i ilustrovani booklet od 12 strana, koji je kao i svi ostali tehnicki detalji, pedantno realizovan. Masquarage sigurno zavredjuju paznju sireg auditorijuma, a takodje i neke od relavantnijih disko kuca, koje bi mozda mogle adekvatnije promovisati bend i njihovu muzicku poruku. Ocena: 8/10 Website: www.masquerage.net e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Tiboda, Luizijana dolazi pevac/kantautor – Hugh Watson. Kao umetnik takodje znacajnu paznju posvecuje roots muzici Luizijane, i to cesto spominje kada govori o vlastitim svetonazorima. Sa prijateljima i saradnicima, pre izvesnog vremena objavio je album naziva “The Drowning Man”. Pomenuto izdanje ga predstavlja kao izvodjaca vernog rock/blues korenima, narocito orijentisanih ka 70-tim godinama. Prisutne pesme su uradjene u pomenutom aranzmanskom ruhu, sa takodje puno soul detalja i generalno jednim vidljivim soul pastichem. Pesme su uglavnom uradjene u srednjem i malo brzem srednjem tempu, ali ima i nekoliko polu-balada. Songovi su ujednacenog kvaliteta, a jaka melodicna linija prati svih 10 numera. Nisam pronasao nijedan slabiji detalj na albumu, osim sto se mora priznati da nacin na koji je uradjen/realizovan, mnogo vise odgovara standardima 70-tih godina, nego sadasnjem trenutku. Ali na kraju, koga briga zbog toga. Pristalice 70’s rock/blues/soula mogu naci dovoljno prijatnih trenutaka na “The Drowning Man” CD-u.

Ocena: 7,5/10

Website: http://hughwatson.tripod.com www.myspace.com/hughdocwatsonwatson

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novije ime u svetu world music je mladji izvodjac Japhlet Bire Atties. Nakon sviranja gitare, odlucuje se za promenu kursa, i krece sa sviranjem 10-to zicanog Chapman Sticka. Sa nekolicinom obrazovanih i iskusnih muzicara, snima materijal za debi izdanje, jednostavno nazvan “JBA”. On je vrlo dobar instrumentalista, aranzer i njegova izrazajna ponuda dodiruje vise stilskih varijanti kao sto su : world music, jazz, progressive, fusion, kao i mnogo toga izmedju. Sve prisutne teme su uradjene u specificnom raspolozenju, i jedna sveopsta prijatna atmosfera je evidentna. Sa svojim saradnicima Japhet je takodje izveo neke od  kompozicija/covera, kao sto su ” Senor Mouse” (Return To Forever), “Trilogy” (Emerson, Lake & Palmer), ili “Island, Islas, Iles” (King Crimson), cije verzije su zaista unikatne i neponovljive. Na odredjenim mestima atmosfera samih songova me je podsetila na slicnu, koju su svojevremeno preko svojih izdanja/snimaka ponudili Pete Metheny i Lyle Mays. Ali, pomenuto poredjenje ne menja kompletnu sliku o kvalitetu ovde prisutnog materijala. Kako mi je Japhlet rekao, uskoro bi trebao da poseti Bosnu, i nada se da ce imati prilike da tamo i svira. A ako vam se ukaze prilika suocavanja sa njegovom muzikom, ne oklevajte da dodjete do prilike da ga vidite i cujete “uzivo”.

Ocena: 9/10

Website: www.japhletba.com www.myspace.com/japhletba

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Dallas, Texasa dolazi sastav Protest, osnovan decembra 2003-e godine. Deluju kao kvintet, a oktobra 2006-e godine sopstvenim snagama objavili su  EP naziva “The Truth Enslaves Us”. 2 godine kasnije “The Path Less Traveled Records” ekipa, udruzuje snage sa bendom, i pomenuto izdanje ovoga puta je reaktivirano i potpomognutom izdavacevom marketinskom kampanjom. Bend je okrenut nekoj vrsti agressive/brutal thrash metal varijanti “lociranoj” negde krajem 80-tih i pocetkom 90-tih godina, a njihov pristup potpomognut je jakim hardcore elementima. 5 ponudjenih pesama su izvedene sa ostrom svirackom podrskom i relevantnom agresivnom i screaming vokalizacijom. Produkcija je takodje bliza psihologiji 90-tih godina, nego standardima ovog vremena. Protest su se predstavili na ubedljiv nacin, ali nazalost sa manjkom originalnosti. To je kljucni problem, iako su ostale stvari uglavnom uspesno savladane.

Ocena: 6,5/10

Website: www.thepathlesstraveledrecords.com www.protestband.com www.myspace.com/protest

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Jos jedno izdanje iz kataloga “The Path Less Traveled Recordsa” je i “The Oncoming Swarm”, sastava Imbroglio. Bend radi u formaciji kvarteta, dolaze iz Daytona, Ohio, a osnovani su februara 2007-e godine. Njihov muzicki pristup se sastoji iz neobicne i intersantne kombinacije metal elemenata, mixovanih sa alter/experimental detaljima. “Otkaceni” rifovi, electro loopovi i koncepcija bazirana na industrial muzici/psihologiji karakteristika je kompletnog materijala, cije izvodjenje prate vristece vokalne deonice. Ima ukupno 8 numera na albumu, i razlicita atmosfera dominira od songa do songa. Imbroglio su se pokazali kao inovativan sastav, sa bogatstvom postavljenih ideja. Takodje se moze reci da su uglavnom imali uspesnu realizaciju, kojom su otklonili one manje kvalitetne detalje.

Ocena: 7/10

Website: www.thepathlesstraveledrecords.com www.myspace.com/imbroglio666

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Gitarista i pevac Dave Mell je aktivan prakticno od 1972-e godine. Njegova sesn, koncertna i diskografska aktivnost ukljucuje saradnju sa brojnim manje i onim vise afirmisanim kolegama. Izmedju ostalih brojnih i cestih koncertnih aktivnosti vise puta je imao i visemesecnu turneju po Ukrajini. Snimio je vise albuma, 2 sa svojim blues bendom, takodje i 2 DVD-a. Aktuelno ostvarenje “Blues With A Feeling” predstavlja njega i saradnike koji su ucestvovali u realizaciji, u jednom nadasve pozitivnom raspolozenju. Na albumu ima ukupno 18 pesama, trajanja preko 70 minuta. Iako se na izdanju nalaze uglavnom coveri (dve pesme su autorske), Dave i ekipa su ponudili svoje vrlo izgradjeno i stilizovano vidjenje bluesa i rhythm and bluesa, zacinjenog 50’s pristupom. Puno klasicnih rock elemenata, kao i swing/jive, te detalja preuzetih iz rane faze rock and rolla su prisutni preko ovde cutih pesama. Prakticno sve od ponudjenih numera imaju razlicitu atmosferu, ali nijednog momenta pri preslusavanju, ne mozete steci utisak eventualne dosade. Pretpostavljam da je koncertni podijum najrelevantnije mesto da se upoznate sa muzikom Dave Mell Blues Banda, ali njegov drugi album je takodje preporucljiv produkt. Ne oklevajte i narucite svoj primerak preko najpoznatijeg indie prodajnog lanca “CD Baby”, ili jednostavno preko bendovog site-a.

Ocena: 8/10 Website: www.davemellbluesband.com http://cdbaby.com/cd/davemell

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner