Ekskluzivno

Azil 5 – Strastan, go i bos

Ako ste u poslednje vreme pratili Srpsku alternativnu scenu, prosto je nemoguće da niste zapazili ovaj sastav. Namerno etiketiram ovaj bend kao alternativni, jer muzika koju sviraju ne može se pripojiti ni jednom pravcu. Još pre nego što je bend izdao album prvenac „Strastan, go i bos“, numera „Ne i ti“ je dobila jako veliku medijsku pažnju svih formi koje postoje, jel je i muzički i lirički i vizuelno numera bila vredna svake sekunde. U tom stilu nastavljaju i sa albumom. Prva numera „Šah Patos“ će vas sasvim polako uvući u priču tokom koje ćete se osetiti i tužni i srećni i voljeni i omraženi i sami. Novosađani sjajno vladaju svojim instrumentima i to možete čuti na svakoj noti ovog albuma. Prvi udar očekuje vas već u drugoj numeri „Sestro strasti“ i lom osećanja nastavlja se kroz ceo album. Kada bih bend morao da uporedim sa nekim, bilo bi jako teško, jer se razni uticaju mogu čuti, totalno su me zbunili. Na albumu se mogu čuti momenti koji podsećaju na Massima, na Tool, na Darkwood Dub, na Džonija Štulića itd. Ne bih se usudio da neku od numera izdvajam kao favorit, one će se, zavisno od individue koja sluša album, same izdvojiti. Produkcijska strana albuma je još jedan biser koji možemo izdvojiti iz ove priče. Mnogo je stvari koje bi mogao da nabrajam ovde ne bi li opisao šta vas očekuje na ovom albumu, ali bojim se da bih napravio grešku koja bi se pokazala neistinita već prilikom drugog preslušavanja ovog sjajnog CD-a. Verujem da ste se do sada dokopali ovog OBEVEZNOG štiva, a ako niste, učinite to što pre.   Ocena: 9,5/10

Autor Recenzije: Marko Ristić

Infest – Christ Denial

Infest je dobro poznat metal akt iz Jagodine (ako govorimo o srpskoj metal sceni), i kontinuirano je aktivan od 2003-e godine. Od nedavno u ponudi imaju i EP sa 3 numere, naziva “Christ Denial”, koji najavljuje njihov dolazeci full-length. Do sada su inace objavili 2 Demo i jedno albumsko izdanje. Poznati su kao eksplozivan, energican i ubedljiv koncertni akt, gde pored evidentnog old school thrash/death pristupa, njihova muzika takodje apsorbuje dovoljno modernih tendencija. Sve tri prisutne numere: “Onward To Destroy”, “Back To The War” i naslovna ” Christ Denial”, imaju dovoljnu kolicinu brutalnosti i energije, koja je zacinjena snaznim svirackim detaljima i blast ritmovima. Infest su ponudili respektabilnu kolicinu “organizovane” brutalnosti sa modernim pristupom, i “Christ Denial” EP je ovog trenutka vrlo obecavajuce bendovo ostvarenje, pred izlazak dolazeceg albuma.

Ocena: 8,5/10

Website: www.infestlegions.com www.myspace.com/infestserbia e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Twelve Inches – Sixpack

Iz glavnog grada Finske, Helsinkija, dolazi sastav Twelve Inches, nekada znan kao Psycho Bitch. Bend deluje u postavi kvarteta, i aktuelni materijal je realizovan sopstvenim snagama kao samo-finansirajuce izdanje. Iako, sudeci po njihovom press materijalu i myspace stranici, je bend sebe okarakterisao kao rock/metal/glam akt, po izrazajnoj ponudi sa svog aktuelnog ostvarenja, vise su orijentisani ka rock/hard rock prici, sa jasnim uplivima melodic hard rock varijanti. Dodao bih, da sve od 6 prisutnih pesama poseduju izuzetnu slusljivost, snazan produkcijski pecat, i vrlo dobro muziciranje. Zvuce kao iskusan akt, i “Sixpack” izdanje ih predstavlja kao ozbiljne aktere sa izglednom buducnoscu. U odredjenim aspektima njihov pristup me je podsetio na rane radove Deff Lepparda (tacnije na muziku sa prva dva albuma), ali ova konstatacija ne kazuje da su Finci imali bilo kakve “kopirantske” tendencije. U svojoj ponudi i poruci, Twelve Inches za sada – obecavaju.

Ocena: 8/10

Website: www.twelveinches.net www.myspace.com/twelveinchesmusic

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Dirty Penny – Take It Sleezy

Dirty Penny su Kalifornijski sastav, ranije poznat kao Antidote. Deluju kao kvartet, a pristalice svetskih sleze/glam tendencija uglavnom znaju za njih. Konstantno nastupaju “uzivo”, a album iz 2007-e godine “Take It Sleezy” potvrdjuje njihovo iskustvo i izgradjeni status. Momci iz benda jasno opisuju svoje potrebe i zelje, i njihovo muzicko vidjenje predstavlja neku vrstu sleze/glam rocka, inficiranog 80-tim godinama. Odredjene asocijacije vode do sastava kao sto je Motley Crue kao vodeca inspiracija, ali takodje neki uticaji trasiraju do grupa kao sto su Poison ili Crashdiet.. Imaju vrlo ubedljivog frontmana/pevaca u postavi, ali i svi ostali muzicari ocekivano ispunjavaju zadate duznosti. Na albumu ima 12 pesama, melodicnost predstavlja njihovo snazno oruzje, i nijednog momenta momci nisu pokazali manjak inventivnosti, sto zna da bude cesto boljka kod ovakvih sastava. “Take It Sleezy” ispunjava bendovska ocekivanja, i preporucljiv je album narocito za pristalice 80’s old school sleaze/glam tendencija.

Ocena: 7,5/10

Website: www.dirtypennysucks.com www.myspace.com/dirtypennysucks

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Mumble Rumble – Tredici

Mumble Rumble su kompletno zenski sastav iz Bolonje, Italija. Karijeru su zapocele jos davne 1990-e godine, i do sada su objavile 3 albumska izdanja. Prvi “Kapow” datira iz 1994-e godine, sledio je “Ricordaredimenticare” iz 1999-e godine, a prethodne 2008-e godine, izasao je aktuelni CD. Kako u web izvestaju kazuju, devojke su se prilicno potrudile oko promotivnih aktivnosti, i o njima se puno pise. Mumble Rumble deluju kao kvartet, i sudeci po izrazajnoj ponudi, “Tredici” album  se sastoji od puno razlicitih stilsko-izvodjackih opcija. Ponudile su intersantan amalgam rock/alter rock opcija, ali su takodje prisutni metal i pop. Simona De Sanctis peva na engleskom i italijanskom, a vidljiva je autorska i izvodjacka sloboda u njihovom pristupu. Uticaji dolaze iz razlicitih vremenskih dekada, a istakao bih i prisustvo post new wave varijanti, takodje primetnih u muzickoj ponudi. Razlicita atmosfera dominira kroz pesme, ali su devojke ponudjeni materijal izvele sa nesvakidasnjom energijom i vidljivim emocijama. “Tredici” je sigurno intersantan album Mumble Rumble benda, sa puno neocekivanih promena raspolozenja, ritam transformacijama i emocionalnim izazovima.

Ocena: 8/10 Website: www.mumblerumble.com www.myspace.com/mumblerumble

e-mail: [email protected] www.latlantide.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Vertigo Steps – Vertigo Steps

Novi projekat/bend Bruna A. iz sastava Arcane Wisdom je – Vertigo Steps. Formirani su 2007-e godine, a debitantski album su objavili krajem prethodne 2008-e godine. Sa pridodatim muzicarima kao sto su: frontman/pevac Niko Mankinen iz Misery Inc. benda, basista Stein R. Sordal iz Green Carnationa, uz ritam sekciju koju cine Daniel Cordoso i Alexandre Ribeiro, te gostujuce izvodjace, Bruno je kreirao neobicnu varijantu dark/atmospheric/progressive metala. 10 ponudjenih numera poseduje neklasicnu atmosferu i sviracku motoriku, i sudeci po aranzmanima, pesme su takodje razlicite medju sobom. Autorska kreativnost je jasna, a bend nije upao u zamku preterane tehnicke isfuranosti. Vertigo Steps su takodje ponudili puno ne-metal elemenata na svom debiju, i kompletna slika moze zadovoljiti potencijalnu slusalacku populaciju. Ocena: 8,5/10

Website: www.vertigosteps.com www.myspace.com/vertigosteps

e-mail: [email protected]

 

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

The Lost Patrol – Midnight Matinee

The Lost Patrol deluju u postavi tria, a njihove aktivnosti datiraju od kraja 90-tih godina. Dolaze iz Piermonta, New York, i njihova diskografija je prilicno bogata, u poredjenju sa godinama egzistiranja. Do sada su objavili 7 izdanja. Poslednje “Midnight Matinee”, bend je realizovao vlastitim snagama, kao samostalno objavljeni CD. U postavi imaju novu pevacicu, harizmaticnu Mollie Israel. Ona je zamenila prethodnu pevacicu, dosavsi na njeno mesto nakon izlaska albuma “Launch And Landing”. The Lost Patrol su vrlo poseban i originalan sastav. Njihova stilska ponuda apsorbuje mnogo intersantnih varijanti kao sto su: surf, 60’s psychedelia, indie pop, 60’s beat i mnogo toga izmedju. Pesme imaju “dreamy” dimenziju i atmosferu, ali su lako prihvatljive. Prisutan je takodje jasan retro pristup, a odredjene asocijacije na trenutke vode do Morriconeovih muzickih resenja, beatu i psychedelic opcijama pridoslim iz 60-tih godina, ali su isto tako “pokrivene” influencama znanim iz pristupa sastava kao sto su: Echo & The Bunnymen, Lush, Ride, The Chameleons… Na albumu ima 10 pesama, trajanja nesto kraceg od 37 minuta, ali je sastav posvetio apsolutnu paznju svakom detalju. “Midnight Matinee” je takodje vrlo inspirativno i na neki nacin optimisticko izdanje. Dodao bih uz sve navedeno, da na danasnjoj sceni The Lost Patrol zauzimaju posebno mesto i poziciju.

Ocena: 9/10 Website: www.thelostpatrol.com www.myspace.com/lostpatrol

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Otis Read – Turn A Page

Otis Read nije novo ime u muzickom svetu. Njegovo prisustvo i karijera imaju duzu pred istoriju, i izmedju mnogih poslova koje je obavljao, poznat je kao izvodjac i producent 5 CD-a izdavacke kuce “North Star”. Bio je takodje manager poznatog njujorskog kluba “Westlands Nightclub”. Takodje je svirao na brojnim projektima, i njegovo iskustvo je ogromno. “Turn A Page” bi trebao biti prvi od 3 najavljena CD-a, i glavnu autorsku inspiraciju pri realizaciji materijala Otis je nasao u provedenom zivotnom periodu, a to je bilo pre nekoliko godina – u Italiji. Sve od 13 prisutnih pesama govore o ljubavi, gubitku iste, kao i razlicitim dusevnim stanjima koje ona (ljubav) izaziva. Jake emotivne pesme su uradjene u country/folk/americana formi, gde odredjeni prostor zauzimaju blues i roots music. “Turn A Page” ima takodje jedan izrazeni “smek” 70-tih godina, i neka poredjenja i uticaji vode do izvodjaca kao sto su Gordon Lightfoot, John Denver i Graham Parsons. Ali, svaka pesma sa albuma govori za sebe, i ima snazan autorov pevac. “Turn A Page” na rafiniran nacin predstavlja Otisa Reada, i vredi dodati da su njegove pesme najbolje za slusanje i analiziranje u kasnim nocnim satima.

Ocena: 8,5/10

Website: www.otisread.com www.myspace.com/otisreadmusic

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Low Budget Orchestra – The Second Best

Jedan covek stoji iza benda/projekta Low Budget Orchestra, a on se zove Mikko Muranen. Svirao je   sve instrumente osim elektronskog bubnja, i kreirao je preko ponudjenih snimaka netipicnu atmosferu. Bazicna ideja Low Budget Orchestra je zapravo snimanje i produciranje kvalitetne muzike bez ucesca skupih finansijskih sredstava, i cini mi se da je Mikko u sebi pronasao dovoljno “izvora” da ostvari svoje idejne zamisli. “The Second Best” album je sacinjen instrumenatl progressive temama, cija orijentacija se oslanja na 80’s i 90’s neo-progressive formu, a dopunjen je blazim elementima progressive metala, no takodje su prisutni i space rock tragovi. Produkcija je moderno postavljena, a vrlo kvalitetan materijal dominira kompletnim izdanjem. “The Second Best” je vise nego intersantno ostvarenje, a cini mi se da Mikko-ve kreacije mogu zadovoljiti i one sumnjicave pristalice novijih progressive tendencija.   Ocena: 8,5/10 Website: www.lowbudgetmusic.com e-mail: [email protected]

 Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Slave Traitor – Man Infest Destiny

Tokom druge polovine 2008-e godine, bend iz Seattle-a Slave Traitor je objavio svoje drugo po redu izdanje “Man Infest Destiny”. To je kao i u slucaju prethodnog ostvarenja iz 2006-e godine “Black Narcissus” – EP. Sastav je osnovan 2005-e godine, deluju u postavi kvarteta, gde dvojica gitarista zajedno sa basistom takodje preuzimaju i vokalne deonice. Slave Traitorova izrazajna varijanta se sastoji od svojevrsnog mixa klasicnog heavy-ja, dooma i sludge elemenata. Bend izvodi tkzv. down tempo metal, sa jakom motorikom i izvodjackom dinamikom, koja je pracena hipnotickom riff kanonadom. Vecina materijala je odsvirana u srednjem i malo brzem srednjem tempu, a jedna generalno slicna psihologija dominira preko svih prisutnih songova. Takodje bih dodao da je produkcija dovoljno jasna i ubedljiva.

Ocena : 7/10 Website: www.slavetraitor.com MySpace: www.myspace.com/slavetraitor e-mail: [email protected]

 Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner