Nema sumnje da je na progressive sceni Andrew Roussak u poslednje vreme jedan od trazenijih i cenjenijih klavijaturista/pijanista. Rodjen je u Rusiji, ali se preselio u Nemacku 2001-e godine, gde je aktivan kao free lance muzicar, studio i sesn profesionalac i kompozitor. Primio je nagradu kao najbolji pop i rock klavijaturista u Nemackoj za 2006-u godinu. On je klasicno – trenirani izvodjac, ali njegova sviracka tehnika je takodje “vesto” prilagodjena zakonitostima sadasnjeg vremena. “No Trespassing” je njegovo debi ostvarenje, cije je snimanje teklo na razlicitim studijskim lokacijama u Francuskoj, Nemackoj i Rusiji. Zajedno sa saradnicima on je realizovao album pun razlicitih – slikovitih tema, sjajnog klavijaturnog rada i interesantnih i ubedljivih aranzmanskih resenja. Njegova progressive/symphonic ponuda inspirisana je 70’s sympho rockom i Andrew se ne libi da kao uticaje navede starije kolege kao sto su : Rick Wakeman i Keith Emerson. Ali, ja bih takodje spomenuo jednog klavijaturistu, ciji nacin rada se oseca u Andrew-oj interpretaciji, a to je pomalo zaboravljeni Holandjanin – Rock Van Der Linden, kojeg pamtimo iz perioda TRACE/EKSEPTION karijere. Izuzev dve transkripcije klasicnih radova, ostatak materijala pripada Andrew-om autorskom opusu. Na vrlo stilizovan i ubedljiv nacin klavijaturistin pristup “spaja” 70’s period sa standardima sadasnjeg vremena, i nema sumnje da je njegov album vise nego preporucljiv fanovima starije ali i novije progressive skole.

Ocena: 9,5/10

Website: www.andrew-roussak.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz poznatog Baskijskog grada Bilba-a, dolazi klavijaturista/pijanista i kompozitor Elis Casado. Vrlo je iskusan muzicar, a prve korake nacinio je u decackim danima. Prve lekcije je dobio od oca, a tokom godina bio je ukljucen u mnogo projekata/grupa, snimivsi veliki broj muzickog materijala. Sa svoja tri saradnika: gitaristom Mikel Sasiom, basistom Rik Barnabeom i bubnjarem Aritza De Castrom, tokom septembra meseca je objavio album u potpunosti instrumentalan na kojem se naslo 6 tema, naziva “Ripples”. Sa svojim saradnicima Elis je ponudio rafiniranu opciju instrumentalnih radova koji balansiraju od classic jazza do fusiona i groovy tendencija. Vidljiv je takodje i pristup 50’s jazz elemenata, gde je vodeci akcenat dat samoj atmosferi interpretacije materijala. Nema sumnje da je Elis sa saradnicima uradio vise nego dobar posao, a sam kvalitet izdanja zasluzuje svaku preporuku.

Ocena: 8,5/10

Website: www.eliscasado.com

www.myspace.com/eliscasado

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Melbourna dolazi sastav The Vagrants, aktivan poslednjih nekoliko godina. Izrazit su koncertni akt, a pored velikog broja odrzanih nastupa na domacem terenu, puno su svirali i u drugim zemljama/sredinama/kontinentima. Do sada su realizovali 2 EP-a i 2 full-length albuma. “Be True” je aktuelno ostvarenje, i do sada su uradili puno oko promocije i generalno medijskog plasmana. Zanrovski, The Vagrants su verni rekao bih jednako power pop tendencijama i rock nasledju. Vaznu ulogu u njihovom pristupu ima pevacica Renate Ludwig, ciji nacin vokaliziranja poseduje snaznu energiju, ali i prisustvo emocionalnih promena, bitnih za psihologiju samih pesama. Australijski sastav zna da podseti na classic rock bendove iz 70-tih i 80-tih godina, ali takodje i na power pop grupe “izasle” iz post new wave ere. Njihov ponudjeni materijal ima slicnu vrednost, i nema slabijih numera, ali takodje ni izrazitog hita. Generalno, jedna prijatna atmosfera i pozitivne vibracije dominiraju “Be True” albumom, koji je po svemu mnogo blizi standardima iz 80-tih godina.

Ocena: 7,5/10 Website: www.thevagrants.com.au

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iako postoje 4 godine, za USA sastav The Squires se moze reci da su noviji bend na tamosnjoj sceni. Pre koji mesec objavili su debitantsko ostvarenje “Fiction & Theory” za “Vesper Records”. Ono sto je interesantno je sama postava grupe, koju cine cetiri teenagera. Ali oni nisu klasican teenage bend (ako posmatramo iz ugla tretiranja teenage sastava u proslosti), mada njihova osnovna izrazajna poruka je upucena generacijskim vrsnjacima i vrsnjakinjama. Ponudili su uslovno receno  jednu rock varijantu, sa jasnim melodicnim i vokalno-narativnim dodacima. Same pesme se razlikuju medjusobno, a mora se priznati da su se potrudili da im aranzmani zazvuce interesantno. Cinjenica je da im nedostaje iskustvo, kao i veci stepen ubedljivosti, ali se ne moze reci da na svom debiju nisu pokazali odredjene potencijale.

Ocena: 6,5/10

Website: www.squiresrock.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Kamenicko/novosadski bend The Dogz, ranije znan kao Mighty Dogz, pre izvesnog vremena objavio je svoj aktuelni full-length nazvan “Let It Burn!”. Sastav je aktivan na domacoj garage sceni poslednjih nekoliko godina, i sa njihovim delovanjem dobro su upoznate pristalice garaznih tendencija i pravaca. Aktuelno ostvarenje donosi odredjene novitete kroz njihov pristup, ako ga uporedimo sa prethodnim snimcima. I dalje je bend veran garage rock/garage punk varijantama, ali ovoga puta stiilski su se malo vise priblizili tkzv. “normalnijim” rock detaljima. Takodje i sama produkcija koja je uradjena pod “dirigentskom” palicom starog prijatelja Komandanta Adama u njegovom studiju (mada je bend asistirao u realizaciji), je nesto “meksa”, nego sto bi to potencijalni fan garage zvuka ocekivao, ali je na kraju to bila odluka samog sastava. Pesme su izvedene u brzom, ili nesto brzem tempu, sa slicnom motorikom. Ponudili su svoju autorsku opciju, i nema sumnje da su izvukli maksimum iz vlastitih snaga. Novi Dogz album je mozda nesto manje zanrovski definisan, ali je bend zakoracio u teritoriju koja im po trenutnim afinitetima potpuno odgovara. Ocena: 7,5/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/thedogzrock

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Italijanski sastav Vexillum oformljen je 2004-e godine, a dvojica momaka – Luca “Akira” Torelli i Michele Gasparri su pokrenuli kompletnu pricu. 2007-e godine realizuju debi Demo EP izdanje “Neverending Quest”, a vazno je istaci da se nakon realizacije istog, postava dopunila novim clanovima. Kao sto je to slucaj sa vecinom novijih (ali i starijih) italijanskih grupa, nacionalni press/webzini puno pisu o njima, ali su uglavnom anonimni u ostalom delu sveta. Vexillum su u izrazajnom smilsu okrenuti ka formi epic/power pravca sa klasicnim heavy uplivima, pri cemu je evidentan naglasak ka melodiji i melodicnosti. I tu su vrlo slicni velikom broju nacionalnih kolega. Na njihovom EP-u su se nasle 4 numere priblizno slicne forme, realizacije ali i vrednosti. Samoj muzici, kao i svirackom delu ne moze se puno toga zameriti, ali nazalost ostrica negativne kritike upucena je ka produkciji. Ritam sekcija je potpuno pogresno snimljena/tretirana, a takodje izrazito maniristicki pristup karakterise produkciju generalno. U idejnom smislu bend je pokazao da ima potencijala, za pohvalu je takodje i artwork covera EP-a, ali pomenuta produkcija “kvari” kompletnu finalnu sliku. Ocena: 6,5/10

Website: www.vexillum.biz www.myspace.com/shadowvexillum

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz gradica Trail, Oregon, dolazi gitarista/songwriter/trubadur – Pete Herzog. Njegova karijera je uglavnom nepoznata sirem auditorijumu, ali nema sumnje da sviracki stil, kao i generalan muzicki background pokazuju da se radi o osobi sa velikim iskustvom. Tokom godina on je svirao kao solo izvodjac, ali takodje i sa raznim bendovima, dok jednog dana nije odlucio da je najbolje da nastavi sam sa svojim instrumentom. Veran je bluesu i roots varijantama, mada se itekako dobro snalazi u ulozi autora. Koristi bootleneck tehniku, ali po mom misljenju glavni kvalitet njegovog izraza lezi u specificnom vokaliziranju, punom cestih promena raspolozenja i atmosfere. Zato kao rezultat imamo mogucnost da cujemo kako je svaki song sa albuma specifican, bogat razlicitim emocionalnim raspolozenjima. “Homestyle” se sastoji od 18 tema, gde su 3 cover verzije poznatih tradicionala. Vecini potencijalnih slusalaca ce se verovatno svideti Petova verzija pesme “House Of The Rising Sun”. Kao album “Homestyle” je bogat prijatnim trenucima, neocekivanom atmosferom, gde prakticno nema slabijih mesta. Ocena: 8,5/10

Website: www.peteherzogmusic.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Poslednjih meseci Grcki web portali u prilicnoj meri izvestavaju o delovanju sastava Kingdragon. Deo razloga svakako lezi u cinjenici da grupu predvodi veteran nacionalne hard i metal scene, klavijaturista i pevac George Aspiotis, afirmisan i van granica svoje zemlje. Prvo diskografsko pojavljivanje, sastav je uprilicio nedavno izlaskom EP izdanja, jednostavno nazvanog “Fire In The Sky”. Grcki bend se predstavio sa 4 numere, trajanja nesto duzeg od 17 minuta, koje su na teritoriji melodic rocka/melodic hard rocka, sa snaznim AOR uplivima, i uticajima legendarnih americkih sastava kao sto su: Foreighner, Toto, Survivor… Problem samog benda i ponudjenog materijala, je sto je on isuvise maniristicki tretiran, prilicno ocekivano postavljen, snimljen, realizovan i produciran. Oseti se snazan dah 80-tih i 90-tih godina, iako je produkcija postavljena tako, da “zvuci” ovovremenski. I pored odredjenih kvaliteta, problem pomenutog manirizma je vrlo jak, i on pri sticanju finalnog utiska-smeta. Ne sumnjam, da pristalice AOR/melodic rock tendencija, mogu pronaci u songovima benda razlog za prihvatanje, ali ocigledan je nedostatak originalnosti. Time bi se bend u buducnosti svakako morao ozbiljno pozabaviti.

Ocena: 6,5/10

Website: www.kingdragon.gr

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Nemacki sastav Neronia nastao je nakon okoncanja price poznatog progressive benda Ulysses. Tokom prethodnog perioda objavili su jedan Demo, full-length album “Nerotica” (2003.) i aktuelni CD “Blue Circles”. Nemci su ponudili intersantnu progressive/neo progressive varijantu sa zapazenim tretiranjem/uplivom klavijatura. Pesme su snimljene uglavnom u srednjem i nesto brzem srednjem tempu, sa mudrom realizacijom i obecavajucim aranzmanskim ukljucivanjima. Na pojedinim mestima pristup Neronie me je podsetio na stil poznatog Kanadskog sastava SAGA, ali ne moze se reci da Nemci nisu ponudili i neko svoje vidjenje autorske price/poruke. Cinjenica je da pristalice progressive tendencija mogu naci u njihovoj muzici dovoljno izazovnih momenata. Licno, iako nemam puno razloga za kriticarsko nezadovoljstvo, cinjenica je da bendu ipak nesto vise originalnosti ne bi skodilo. Ocena: 7/10

Website: www.neuronia.ru

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Tashkenta, Uzbekistan dolazi sastav Fromuz, kojeg cine iskusni i provereni muzicari. Ovaj bend kojeg mnogi svetski analiticari smatraju buducim znacajnim aktom novije progressive scene, postoji od 2004-e godine. Diskografski su se javili, prosle 2007-e, objavljujuci CD/DVD izdanje naziva “Audio Diplomacy”. Pre izvesnog vremena objavljuju i svoje drugo ostvarenje, album “Overlook”, koje realizuje americka disko kuca “10 T Records”. Fromuz su snimili kompletno instrumentalan album, kojeg cini pet duzih tema. Bend je na terenu progressive rock pravca, ali sa znacajnim uplivom fusion i jazz rock elemenata. Kako se u grupi nalaze vrsni instrumentalisti, odlicni muzicari, pravi je uzitak preslusavati njihov album, na kojem se preplicu brojne teme, ceste promene tempa, jednom recju pravo bogatstvo aranzmanskih izazova i resenja. Produkcija Igora Iosisa je takodje moderno postavljena, i sam realizovani materijal moze se smatrati na neki nacin modernim, iako je bend jasno pokazao kako mu nisu strani uticaji tkzv. starije skole i starijih izrazajnih progressive/fusion varijanti. “Overlook” je ubedljivo ostvarenje, i nema sumnje da su momci iz Uzbekistana uradili dobar posao.

Ocena: 9/10

Website: www.fromuzband.com www.10trecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner