Bend iz Jagodine, Stratus ponovo je diskografski aktivan nakon trogodisnje pauze od realizacije debi ostvarenja. Imaju novog izdavaca, i delimicno izmenjenu postavu, ali i odredjene stilske promene u poredjenju sa pristupom cutim na prethodnom izdanju. Muzicki, “Equilibrium?” je vise orijentisan ka prog. metalu i to starije skole, cak bi dodao sa prilicno arhaicnim vidjenjem i realizacijom. Mrsava produkcija, dosadna vokalna resenja i slicno, neinventivno tretiranje aranzmana su prakticno prisutni na kompletnom materijalu, sto za rezultat ima vrlo tuzan finalni utisak.Donekle, ali samo donekle instrumentalisticki dijalozi uspevaju da zadrze slusaocevu paznju, ali konacan udarac zadat je slabim tekstovima, koji pokazuju i logican nedostatak kreativnosti. Posle “Equilibriuma?”, pozicije i status benda ce se na ovdasnjem trzistu sigurno pogorsati.   Ocena: 5/10 Website: www.stratusband.com MySpace: www.tiolirec.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Nemacki sastav Dorian Opera formiran je maja meseca 2007-e godine. U njihovoj postavi su iskusni profesionalci koji su zajedno muzicirali u drugim bendovima i razlicitim okolnostima. Deluju u postavi kvarteta, a primarna poruka vidljiva i kroz ime, je neka vrsta izjednacavanja rocka i klasicno-muzickog nasledja. U svojim redovima imaju vanredne instrumentaliste i dva kompozitora – gitaristu Olivera Weislogela i klavijaturistu Andrewa Roussaka. Na aktuelnom debiju “No Secrets” ponudili su svoje vidjenje progressive/progressive rocka, obogacenog progressive metal elementima. Mogu se naci u njihovom pristupu i jasne influence pridosle iz 90-tih godina, i to one od Britanskih aktova, ali pametno muziciranje i sofisticirani aranzmani pokazuju da Dream Opera poseduju dovoljnu kolicinu kvaliteta.Produkcija je takodje moderna, i na brojnim mestima ima dovoljno intersantnih detalja koji u pozitivnom svetlu asociraju na 70’s progressive pristup. Dorian Opera su siguran sastav, sa jasnom percepcijom, svesni vlastitih mogucnosti i dolazece buducnosti.   Ocena: 8,5/10 Website: www.dorian-opera.de MySpace: www.myspace.com/dorianopera

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Iz Saint Paula, Mineapolis, Minnesota, dolazi sastav Under Eden, formiran 2000-e godine.Imali su skromnu diskografsku aktivnost. Prvo su objavili demo ” Songs From A Savage Circle” ( 2003.), a dve godine kasnije i full-length “The Savage Circle”. “Phoenix On Frozen Wings” je novo ostvarenje, rec je o EP-u sa pet pesama, tri su nove, a dve sa pomenutog “The Savage Circle” su remixovane. Under Eden su verni death/thrash tendencijama, njihov sound je melodican, ali u isti mah agresivan i brutalan, i bend je kompletan materijal “otprasio” sa evidentnom strascu. Generalna underground psihologija dominira prisutnim songovima, i nema sumnje da su se momci prilicno pomucili i potrudili pri samoj realizaciji.Ipak, bendu nedostaju izgledniji aranzmani koji bi sigurno popravili krajnji utisak, no videcemo sta ce dolazeci dani doneti za njihovu karijeru.   Ocena: 7/10 Website: www.under-eden.net MySpace: www.myspace.com/undereden

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Pre izvesnog vremena sam dobio CD od mladog USA country izvodjaca Rusty Riersona. On je takodje novo ime na tamosnjem ogromnom trzistu, koje se  konstantno razvija. Njegovo debi izdanje “Till The Fat lady Sings” se sastoji od 12 melodicnih pesama, gde je otprilike polovinu autorski potpisao Rusty. On je ponudio vrlo prihvatljivu kombinaciju starinskog smeka i pristupa, koja je zacinjena modernom produkcijom i pop uplivima. Unutar svega toga dao je svoje vidjenje, kroz koje se primice puno uticaja, ali na kraju to nije toliko vazno. Prijatna atmosfera dominira materijalom, koji je slusljiv i radijski prihvatljiv. Preporucio bih 2 numere, kao izrazenije i definisanije – – “Till The Fat Lady Sings” i baladu “Angel Of My Heart “. Rusty poseduje izuzetno prijatan vokal, koji mu u buducnosti moze biti vazan adut. Na kraju, moze se reci da “Till The Fat Lady Sings” po ovog izvodjaca predstavlja dobar diskografski start.   Ocena: 7,5/10 Website: www.RustyRierson.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Iz poznatog Frankofanskog centra drzave Kanade, Quebec City-a, dolazi pevac i autor Marc Chaunet.On je takodje voditelj i urednik na lokalnoj radio stanici i deo “Terra Incognita” radio showa, koji je orijentisan ka danasnjoj progressive muzici. Pre izvesnog vremena objavio je album u sopstvenoj reziji.Pored uloge pevaca i autora, na svom albumu svirao je i gitaru, a znacajnu pomoc imao je u licnosti aranzera i multi-instrumentaliste – Stephena Cormiera. Na albumu su ucestvovali jos : bubnjar Olivier Aerni i flautistkinja Sonia Giroux. ” Terre de feu”  se sastoji od 10 melodicnih tema, konceptualne orijentacije, i bazicno humanisticke krajnje poruke. Akusticni i elektricni prelazi cesto menjaju mesta na songovima, a progressive pristup zacinjen je tipicno francuskim dodatkom, a to je sansona. Moze se reci da je Marcov izraz prilicno unikatan. Specificna atmosfera dominira pesmama, i jedna emotivno “mracnija” i “teza” varijanta je generalno prisutna. Marcov album nije jednostavan za analiziranje, ali svakako zavredjuje slusaocevu paznju.

Ocena: 8/10 Website: www.mchaunet.com MySpace: www.myspace.com/mchaunet  Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Noviji sastav na nemackoj underground metal sceni je THYONE. Postoje od 2005-e godine, rade kao kvartet, i tokom dolazecih godina u postavi su imali odredjene personalne promene. Pre par meseci objavili su Demo sa 5 songova. Thyone izvode netipicnu varijantu melodic/progressive death metala, u kojem takodje ima dovoljno prostora i za klasicne heavy varijante. Sudeci po samom pristupu, a mnogo vise aranzmanima, progressive struja dominira, a jos jedan vazan detalj karakterise njihov izraz. On se odnosi na pevacke deonice, koje nisu uradjene na ocekivan growl nacin, vec su dosta mekse, te uglavnom “screaming” opcija i “normalno” vokaliziranje dominiraju materijalom. Dve od 5 prisutnih pesama – “The Chosen Folk” i “Forest Of Night” na ozbiljan nacin otkrivaju bendove aranzmanske potencijale i progressive tendencije, ali slicna situacija ne egzistira na ostatku Dema. Takodje bih dodao da je produkcija uglavnom mrsava i slaba, i sigurno da u tom smeru odredjene korekcije bend na buducim ostvarenjima mora ponuditi.   Ocena: 6/10 Website: www.thyone.de.tt MySpace: www.myspace.com/thyonebg

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Na nekoliko web portala sam pronasao misljenje relevantnih novinara/recenzenata, koji su izneli stav da je Terry Eckard Band najbolji southern rock sastav sadasnjeg vremena. Nakon preslusavanja njihovog poslednjeg albuma “Rebel On The Highway”, mogu dodati da se u vecoj meri “pridruzujem” iznetim stavovima. The Terry Eckard Band rade u formaciji tria,  predvodi ih Terry Eckard – gitarista/pevac/autor, a dolaze iz Hickory-a, Severna Karolina. “Rebel On The Highway” nam nudi apsolutno inspirativnu i ubedljivu porciju southern rocka.Njihov kompletan album zvuci kao jedan od boljih LP-a realizovanih tokom zlatnih 70-tih. Ali USA trio nije puki nastavljac tradicije, vec njihov izraz nalazi  inspiraciju u sadasnjem vremenu. “Rebel On The Highway” se sastoji od 13 numera, gde se mogu prepoznati klasicne southern rock varijante, blues-rock songovi, teme koje naginju Blackfoot/Molly Hatchet stilskom nasledju, dve balade i jedan instrumental. Svi clanovi postave pokazuju jedan evidentan autoritet kao izvodjaci, a evidentno je i njihovo iskustvo.Bend je sigurno uradio dobar posao, i njihov album zavredjuje samo pozitivne preporuke.   Ocena: 9/10 Website: www.theterryeckardband.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Pre par dana dobio sam CD od grupe iz Athensa, GA – WILX, od njihovog impresaria Owena Greya. Bend je prisutan na nacionalnoj sceni od 2005-e godine, deluju u postavi kvarteta, i imaju album objavljen tokom druge polovine 2008-e godine. “Didactic Dichotomy” je vise nego intersantan debi, na kojem se nalazi 8 pesama. Sastav se oslanja na tipicno americke muzicke korene, ali njihova izrazajna ponuda apsorbuje vise stilskih vatijanti. U osnovi WILX izvode vlastitu opciju rocka, sa snaznim emocijama i evidentno prisutnom energijom. Ali, njihov rock pravac takodje komunicira sa tkzv. ” country” uticajima, 70’s rock nasledjem, jam rock psihologijom i skrivenim grunge dodacima. Melodicnost je takodje izrazen faktor, a najvaznija stavka lezi u cinjenici da WILX zvuce kao uigran i iskusan akt. “Didactic Dichotomy” otkriva njihove potencijale, predstavljajuci ih u dobrom svetlu, nadam se sto je moguce siroj i vecoj slusalackoj populaciji.   Ocena: 8,5/10 Website: www.wilxband.com MySpace: www.myspace.com/thewilxband

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Novi vazan adut progressive scene mogao bi biti bend Headend. Postavu cine dvoje ljudi – Ray Bontempi i Joe Halgas. Dolaze iz Philadelphie, Pennsylvania, i proveli su pet godina svirajuci zajedno, a tri pripremajuci/kreirajuci materijal za album. “Sensoria” je debi ostvarenje, realizovano tokom oktobra, ove godine. Mnostvo razlicitih, ali u isti mah zajednickih intersnih polja okupiralo je paznju pomenutog dvojca. Ray i Joe su ponudili vlastito vidjenje progresivne muzike, gde ima puno prostora za fusion, hard rock, grunge, jazz rock i alter opcije. Na odredjenim mestima mogu se cuti “poznate” sequence proizasle iz Pink Floyd i Rush zaostavstine, ali takodje i “fraze” preuzete iz Primus, ili sa druge strane Dream Theater kuhinje. Aranzmani su tretirani vrlo specificno, i puno tkzv. “cudnih” i neocekivanih izazova su prisutni na pesmama sa CD-a. Numere sa “Sensoria” izdanja su prihvatljive pri prvom “kontaktu”, i lako opupiraju slusaocevu paznju.Ali, takodje puno skrivenih detalja, prosto trazi da bude “otkriveno”. Unutar progressive pravca Headend su snimili inovativan i obecavajuci debi.   Ocena: 8,5/10 Website: www.headendband.com MySpace: www.myspace.com/headend

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Iz Hamiltona, Ontario, Kanada dolaze Michael David Stricker i Sebastian John Jurowski. Zajedno su prakticno od najranijeg detinjstva, i oni cine bend Mass Echo. Njihov muzicki izraz kako sami kazu predstavlja neku vrstu “post moderne ” vizije. Aktuelno ostvarenje “Oblivion” je njihovo drugo po redu, pre pomenutog je objavljen album ” Musings In Between”. Prakticno, ovaj dvojac komunicira medjusobno, i njihova izvodjacka varijanta kao i muzicki pogledi se oslanjaju na neku vrstu neobicne improvizatorske forme, i genralno svirackog dijaloga. U njihovom konceptu i pristupu mozemo naci uticaje koji su dosli iz  starijeg perioda ( u vecoj meri ), ali i one novijeg datuma.Ipak, starija varijanta ima znacajniju primenu. Mass Echo ispustaju na tone psihodelicnih fraza/ sklopova/tema, i odredjena monotonija u muziciranju na momente zna da podseti na nacin kako su to radili kraut rock sastavi.Takodje, u njhovom pristupu su izrazeni i elementi crossovera. 15 tema sa albuma poseduje razlicitu atmosfericnost, kao i razlicita stanja raspolozenja, iako su koncepcijski, a mnogo vise psiholoski, slicne medju sobom. “Oblivion” je intersantan testament dvojice Kanadjana, vredan slusalacke paznje.   Ocena: 7,5/10 Website: www.massecho.com MySpace: www.myspace.com/massecho e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner