Intervju sa Dusanom iz benda Trigger

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Prošlo je prilicno vremena od izlaska debi albuma „Ljubav“. Da li je bend Trigger zadovoljan kako se odvijala situacija po izlasku albuma?

Mozda mnogo vremena kad bi se radilo o albumu izdatom u nekoj normalnijoj zemlji! (smeh). Prvi album rock benda je kad se radi o domacoj muzickoj sceni zaista specificna situacija, narocito sa obzirom kakva je klima po pitanju muzike, publika se po prvi put upoznaje sa necim što taj bend radi, potrebno je vreme tako da je i period promocije albuma znatno produzen. Tako da smo mi tek poceli sa promocijom, mnogo ljudi je od nedavno culo za nas, mnogi ce tek cuti, i naš CD je za njih nešto potpuno novo. Uskoro ce se pojaviti sledeci video, u toku jeseni cemo imati veliki broj samostalnih nastupa i sve ce se to nastaviti i u sledecoj godini.   

Što se tice toga kako mi dozivljavamo sve to – jednostavno kao nuznost i deo našeg bavljenja muzikom. Trudimo se da radimo kao da ce sve ispasti najbolje moguce a naravno okolnosti nam nekad mogu a nekad i ne moraju ici na ruku. Vecinu problema sa kojima se suocavamo smo i ocekivali u nekoj meri – to su problemi sa kojima se vecina muzickih sastava na sceni suocava. Baviti se rock muzikom ovde je mazohizam samo po sebi, ali ne vidim drugo rešenje nego biti uporan. Trenutno se novijim bendovima ne daje mnogo prostora niti se narušava status quo u kome na istim festivalima, koncertima i tv kanalima uglavnom gledamo ista stara lica ali mislim da se priblizavamo nekoj tacki kada ce promena biti nuzna.   

Cinjenica je da je mišljenje strucne  kritike pozitivno. Kakva je situacija sa publikom? Na koje pesme publika najbolje reaguje?

Da, dobili smo vrlo pozitivne kritike za album i zive nastupe, i to je zaista sjajno, mnogo znaci cuti lepe reci od ljudi iz muzickog sveta koji imaju kriticki ili umetnicki autoritet. Naravno ono što je još bitnije je da publika nadje sebe u našoj muzici, a ljudi srecom – ako je to do srece (smeh) jako dobro reaguju. U sve oko benda je ulozen i ulaze se veliki trud, pokušavamo da pomerimo neke granice šta se ocekuje od benda iz Srbije, muzicki i produkcijski i prija kad ljudi to prepoznaju i nagrade dobrom voljom. Što se tice pesama to je naravno individualno. Mozda bi se moglo reci da primecujem one koje kod nas više privlaci neka muzicki tvrdja, metalu okrenuta strana, i one kojima je zanimljiviji taj elemenat eksperimentisanja sa elektronikom i ambijentalnijim zvukom. Shodno tome i izbor “omiljenih” pesama nekog slušaoca.

Gde je sve promovisan album, tj. koji gradovi su imali prilike da Vas cuju? Da li je uopšte bilo samostalnih promotivnih svirki sem Beograda ili su tek u planu?

Mi smo imali niz vrlo cudnih pehova oko samog izdavanja albuma, tako da je i to razlog što je koncertna promocija na kraju odlozena za jesen, kao i mnoge druge stvari… Zaista smo se obradovali kad je CD konacno poceo da se pojavljuje u prodavnicama, iako je zvanicno izašao pre toga! (smeh) Uglavnom smo više svirali grupne koncerte, velike ili male, ali mislim da je od nedavno broj ljudi koji su culi za Trigger došao do neke dovoljne cifre da bi samostalni nastupi imali smisla.

Koji je sledeci korak? Mozda spot za još neku pesmu?

Posle ovog za pesmu “Jedan dan” sledeci video ce biti uradjen za “Više nece biti nas”, ali da bi izbegli da se ponovi ovolika pauza izmedju dva spota, vec polako planiramo i treci. Takodje je snimljena i emisija “Metropolis Live” za TV Metropolis pa ce ljudi moci i tu da nas gledaju, a jedna od pesama sa live-a ce biti emitovana kao neka vrsta spota. Mi radimo vec duze vreme na sledecm albumu, ali je to kod nas dugotrajan, temeljit proces. U medjuvremenu treba uraditi dosta toga, na primer, dovršiti englesku verziju albuma.

U planu je engleska verzija albuma? Mozeš li mi reci nešto više o tome?

Od pocetka smo planirali da uradimo i engleske verzije nekih pesama i vidimo koliko bi za to bili zainteresovani neki izdavaci van Srbije. Nekim bitnim ljudima je cak vec i ovako interesantno, na primer puštali su srpske verzije pesama neki strani internet radiji, posebno New York Hard Rock Radio, i svi su bili u jako pozitivnom fazonu. Bili smo u bloku pesama sa Rammsteinom, kao “Eto moze metal i na drugim jezicima” (smeh). I za njih tamo je ono što radimo interesantna mešavina stilova. Mislim da i mi ovde moramo poceti razmišljati globalnije, jer je Srbija u svakom slucaju malo trzište i naša metal scena ne moze da egzistira ništa mnogo bolje od trenutnog stanja oslanjajuci se samo na domacu publiku. Videcemo kakav ce konacan oblik cela prica poprimiti, nemamo ništa protiv da uradimo ovaj isti album samo na engleskom, ali mozda se na na engeskoj verziji pojave i neke druge pesme kao dodatak ili umesto par postojecih.

PGP se sve više otvara ka neafirmisanim bendovima. Pored Vas i Broken Strings, Ljute Papricice i još neki bendovi su izdali albume za PGP. Iskeno, da li je bilo teško „prici“ ovoj izdavackoj kuci?

Postoji mnogo pogrešnih ideja, urbanih legendi i dezinformacija vezano za saradnju sa izdavackim kucama, kojima verujete kad ste mlad bend ili laik koji je fan muzike. Mi smo namerno radili tako da zaobidjemo neke uobicajene faze koje bend ima jer nam je muzicka kilometraza koju imamo kao pojedinci to dozvoljavala, tako da smo od pocetka radili na tome da bend i album istovremeno zazive, tj sam izlazak albuma je bio povezan sa time da se i mi pojavimo kao bend na sceni. Nee dozivljavam, kao što mozda to mnogi vide, album kao neko dostignuce ili uspeh – to je samo nuznost da bi postojali na mapi, nosac zvuka, deo posla i postojanja jednog benda i zaista mislim da se sve oko izdavanja istog previše mistifikuje kod nas. Nije teško snimiti album i izdati ga, teško je napisati dobru pesmu, teško je doci do ušiju slušalaca, i dobiti publiku, a album je samo jedna stepenica od mnogih. Da nije konkretno PGP izdao ovaj album izdao bi ga neko drugi, i ne mislim da bi to suštinski išta promenilo. Izdavanje albuma konkretno za PGP ima tu dobru stranu da je za mnoge ljude neka vrsta validacije – što je za mene loše, jer ime izdavacke kuce nije ono što bi trebalo biti vaznije od onoga što se nalazi na samom nosacu zvuka – pa makar da ste ga sami izrezali kod kuce. Naravno kad vec ta tri slova otvaraju neka vrata, ne bunimo se i koristimo tu pogodnost. PGP je bio pozitivan što se nas tice – lako smo se dogovorili i izašli su nam u susret što se tice nekih specificnih zahteva, na primer, nešto slozenijeg pakovanja diska.

Pretpostavljam da te je umorilo objašnjavanje znacenja imena benda (smeh) ali, zamolio bih te i da posetiocima portala RockSerbia.Net objasniš znacenje reci trigger i kazeš nam zašto baš takav naziv benda.

Smisao reci “Trigger” je dobrim delom povezan sa idejom kako treba da zvuci bend i celom tematikom pesama, koje su starije od samog naziva za grupu, on je došao kasnije. “Ljubav” je na više nacina intiman album, skup pesama koje se bave unutrašnjim stanjima i posledicama koje spoljne okolnosti imaju na naš unutrašnji svet, te konacno time kako se nosimo sa time, i pretpostavljam da ce to i dalje biti prisutno kao tematika u pesmama. “Trigger”je ono što svojim dešavanjem u nama pokrece psihološku reakciju, i cini da se osecamo na odredjen nacin i vidimo svet tako kako ga vidimo u nekom trenutku. Konacno, i muzika sama je ono što menja naše unutrašnje stanje, svaka ona muzika koja nešto zaista znaci i koja nema samo svrhu da zabavlja, razonodi. Ako Trigger pokrece nešto unutar svojih slušalaca – onda je cilj ispunjen.

Ukrašcu par recenica iz biografije Trigger-a: „Za ljude iza imena Trigger, ovo je samo pocetak putovanja, u kom ste pozvani da ucestvujete i dopustite da vas muzika dodirne i izmeni. Svako ima svoj okidac – šta pritiska vas?“. E sad to pitanje postavljam ja tebi. Dakle, šta pritiska Dušana Svilokosa?

Sve što moze da ostavi jaku impresiju na mene, pozitivnu ili negativnu, naravno. Ako si mislio na to a ne da li me pritiskaju brige! (smeh) Zanimaju me ljudi, kako funkcionišu, osecaju i misle, i odatle se zaista moze crpsti nepresušna inspiracija. Konacno, svako unutrašnje putovanje moze za posledicu imati izvlacenje necega vrednog na površinu, nekada i necega što biva pretoceno u muziku.

Poznato je da imaš i svoje solo projekte van benda. Hoceš li nas malo više uputiti o cemu se radi?

Nisam siguran da li bih to nazvao “solo projektima”. Bavim se godinama muzikom u razlicitim oblicima, i to je ono od cega zivim, nevezano za Trigger koji je moja ljubav i ono što radim iz ljubavi. Vidiš, ovo se uklopilo uz naziv albuma (smeh).

Mozda si mislio na neke instrumentalne pesme koje su ljudi imali prilike cuti? Sve do nedavno sam gledao na ideju instrumentalnog albuma kao na nešto što je besmisleno u našim uslovima, jednostavno kao na gubljenje vremena radi dokazivanja blizoj i daljoj rodbini i prijateljima da je taj neko strašan instrumentalista. Od nedavno sam sklopio ugovor sa “Gary Kramer Guitars” kompanijom, i Leo Scala,  covek koji stoji iza dizajna i koncepta njihovih instrumenata mi je dao puno podrške na svaki nacin, tako da uraditi neki skup instrumentalnih pesama sada moze imati smisla ako bi bilo adekvatno plasirano u inostranstvu. Ono što mi najviše nedostaje je vreme, jer bih se zaista zeleo posvetiti tome jednako koliko i albumu za Trigger. Najveci deo gitarskih instrumentalnih albuma je preblizu tome da se pretvori u masturbaciju interesantnu samo drugim gitaristima, a ono što mene interesuje je album sa pesmama – koje su eto samo ovaj put “ispricane” gitarom umesto glasom. Tehnicko umece je pozeljno, ali cesto napravi više štete nego koristi.

Takodje ce se uskoro na kompilaciji pesama iskomponovanih na poeziju Milana B. Popovica pojaviti i pesma “Pokrov iznad mene”, a pod imenom “Disparador” koja se opet razlikuje od ovoga što radi “Trigger” muzicki. “Disparador” ce se mozda u buducnosti pojaviti i u trajnijem obliku, cak i kao album, sa pesmama koje ne idu uz koncept grupe „Trigger“.

Jedno tinejdz pitanje (smeh), koji muzicari su imali najveci uticaj na tebe i na cijim pesmama i muzici si ti odrastao i formirao svoj stil sviranja?

Uf, moram ti priznati da je na to zaista teško jednostavno odgovoriti. Nisam siguran da sam ikada imao neke ljude kao idole na koje sam se “lozio” u ocekivanom smislu, bar kad se radi o onima koji uce instrument – kao gitarista na gitariste. Mnogo ljudi su uticali na mene kao autori, kompozitori i tekstopisci, jednako kao i gitaristi. Kao svaki HM klinac normalno, gotivio sam Maiden i Metaliku, ali mi se kasnije sve više širio ukus i najcešce me inspiriše muzika koja je van “Heavy” zanra. Mark Knopfler i ono što je radio sa Dire Straits je uticalo mnogo na mene, kako po pitanju njegovog sviranja tako i autorski. Sa te neke uslovno mekše strane definitivno Peter Gabriel, kojeg obozavam, Sting, najviše iz Police perioda zatim Trent Reznor… U poslednje vreme me inspiriše i etno muzika razlicitih naroda. Sa te neke virtuozne strane, odrastao sam uz Vai-a i Satriania, narocito je Joe uvek bio interesantan jer je umeo da upotrebi tehniku u sluzbi pesme. Van Halen su mi takodje bili vazni, kako on kao gitarista tako i bend, mozda više rani Halen nego ono kasnije. Eric Jonson mi je bio uvek bio fascinantan, a od blues gitarista, ponajviše SRV. Mogao bih i dalje da nabrajam, i opet bih nekog ispustio, suštinski, mislim da je bitno da kao muzicari ucimo od onih pre nas, apsorbujemo što više toga i zatim naucimo kako da to pretocimo na svoj nacin, damo mu novi, naš identitet. Pokušavam da uvek ostanem otvoren na nove stvari i da se menjam i rastem kao muzicar, bez pokušaja da se ogranicim na bilo koji nacin, ili da uticem kakav ce biti krajnji ishod.

Pitanje koje cesto volim da postavim muzicarima, šta je to što “podmece nogu” našoj sceni, odnosno šta treba da se promeni da bi domaca scena “lakše disala”? Publika, izdavaci, mediji, sami bendovi, ili treba menjati kompletan “sistem”? Mozeš li da daš dijagnozu situacije i postaviš terapiju?

To je zaista slozeno pitanje, na koje postoji mnogo odgovora, mnogo validnih odgovora, i bolje bi posluzilo kao tema za seriju tribina, nego kao nešto što ja sam mogu u jednom pasusu definisati i objasniti. Mislim da bi se suština svodila na to da se problemi koje mi imamo kao pojedinci u okviru ovog naroda, ove nacije, pokazuju na jako ruzan nacin i na muzickoj sceni. U nekoj komercijalnijoj muzici, gde je novac najbitniji, sama ta cinjenica da se radi o poslu donekle reguliše stvari- finansijski uspeh ili neuspeh tu jasno pokazuje šta ide a šta ne ide.

Neke najruznije osobine dolaze do izrazaja upravo kad se radi o muzici kao licnom izboru bez “komercijalnih” pretenzija. Kad bi svako od nas prvo pogledao u sebe, postao svestan šta i kako sam cini, kako doprinosi ili odmaze tome kako zivimo i radio ispravnije, mi bi brze ozdravljali kao društvo – tako je i u muzici. Nazalost, vidim da je prst obicno uvek uperen negde drugde i ka nekom drugom. Muzicari i publika se medjusobno krive, a onda krive izdavacke kuce i medije, a oni na kraju krajeva samo lepo pokazu šta se koliko prodalo i zakljuce da nije do njih nego do publike, tj konzumenata muzike, i da mediji samo emituju ono što publika trazi. Onda se obicno završi sa nekom nakaznom tezom da je navodno narod glup pa voli sve najgore, ili pošto je glup, lako mu je plasirati bilo šta. Po meni lecenje je veoma jednostavno, ali vemo zahtevno po svakog od nas.

Ako ste muzicar zapitajte se da li zaista radite na sebi punom snagom ili se samo pravdate kako je za sve kriva okolina, drzava i okolnosti, proverite da li ucite i da li se razvijate, ili ste samo jaki na recima, da li ste napisali zaista dobre pesme ili bi to moglo mnogo bolje, da li pruzate maksimum publici, svakim aspektom svog rada, ili imate ocajan omot demo diska i samo stojite na bini kad svirate, da li se bavite svojom karijerom i ucite o tome kako funkcioniše posao ili naprazno maštate o nekom “menadzeru” koji ce magijskim putem iznenada od vas napraviti zvezde itd.

Ako ste ljubitelj muzike, zapitajte se da li ste pozitivni i podrzavate ljude oko sebe i muzicare ili ste zlobni i cinicni, da li ste skinuli baš sve albume sa neta ili ste podrzali bar one grupe ciji rad cenite kupovinom diska majice ili ulaznice, da li na internet forumima provodite vreme pljujuci bendove cija vam se muzika ne svidja po temama, ili hvalite bendove koji vam se dopadaju, da li vam je kad se radi o trošenju para vaznija u zivotu dobra svirka, ili da pijete svako vece dvolitarku piva na klupi u parku, da li imate doktorat muzikologije koji vam daje za pravo da se ponašate kao prefinjeni profesionalni kriticar koji svaki dan ustaje na levu nogu, ili bi mogli sebi da dopustite i da budete naivniji, dobrodušniji, otvoreniji i pozitivniji i da više paznje posvetite kvalitetima i pozitivnim stranama, a ne da ponizavate verbalno one koji se trude i bore.

Ne postoji neki “sistem” koji je negde tamo, odvojeno od nas. Mi sami ljudi, mi smo ti koji treba da se promene da bi bilo bolje.

Dušane, hvala na razgovoru! Veliki pozdrav od portala RSN!

Hvala i vama! Pozdrav!

Profil benda na RSN https://rockserbia.net/Trigger.htm

Myspace prezentacija benda: http://www.myspace.com/bandtrigger

intervju za Rockserbia.net: Dragiša Radulovic