Kako vam se čini nastup u Vranju, rodnom gradu? Po meni, publika vas je baš toplo prihvatila i dočekala. Konkretno na koncertu, šta mislite o onoj „rupi“ ispred bine? Zašto postoji?
Ni prošle, ni ove godine nisam očekivao ništa od koncerta u Vranju i oba puta sam se vrlo prijatno iznenadio. S tim što sam ovog puta očekivao još manje jer smo, ipak, prošle godine bili sa Jarbolima. Ali, publika me opet demantovala i stvarno mi je drago zbog toga. Video sam puno mladih, baš mladih ljudi i to me raduje.
A rupa? Tu rupu srećem svuda po Srbiji na raznim koncertima. Možda jedino ne toliko često u Beogradu. To je neka kolektivna psihička barijera čini mi se. Retko ko je spreman na prvi korak kod nas. Svi bi prišli ali niko neće prvi. Dobro je da se ova u Vranju popunila na pola koncerta.
Verujem da možda niste kompetentni da odgovorite ali evo, šta treba promeniti u Vranju, a i u ostalim manjim gradovima kako bi bendovi češće dolazili?
U poslednih pola godine upoznao sam sve muke organizatora koncerata po gradovima i uopšte me ne čudi što nema koncerata u Vranju i drugim manjim mestima. Jednostavno, a i nažalost, i dalje je neophodna podrška gradskih institucija i sponzora. Skoro svaki grad ima makar jedan dobar prostor, nekakav Dom kulture, koji je u rukama države, grada, i koji te prostore teško daje za, u najširem smislu, rok kocerte. Verovatno jer ih to nimalo ne zanima, a možda im i smeta. Bendovi su često spremni da dodju i bez ne znam kakvog honorara, mlađi i bez ikakvog, ali ako nema elementranih stvari tipa prostor, ozvučenje, prevoz, to je neizvodljivo.
Šta mislite, kako bi Nežni Dalibor zvučao da je ostao u rodnom gradu? Kakve bi vam pesme bile? Da li bi bend tada uopšte postojao?
Zanimljivo pitanje. Možda bi muzika bila slična, jer bi verovatnu slušali istu muziku, ali tekstovi teško. Sigurno bi to bila neka druga priča. Možda sličnog raspoloženja ali ipak, svakodnevni život presudno utiče na poetiku. U Vranju nema one nervoze velikog grada. Možda bi prešli na kantri. J Ako bi uopšte postojali, da. Pa verovatno bi, u nekoj varijanti. Ta potreba za stvaranjem je jača od nas. Zato i dalje postojimo.
Koji vam je nadraži nastup u 2008. i zašto?
Rekao bih ovaj u Vranju, zbog posebnog naboja, ali to je već 2009. A nismo nešto puno svirali u 2008. Više smo se bavili albumom. Možda nastup u Plasticu u januaru. Bilo je besplatno, došlo je puno ljudi, išao je i prenos na B92, zvuk u klubu nikad bolji, dobra bina, svetlo. Sve što je neophodno, i u stvari neki minimum uslova, koji se nažalost teško nalazi u Srbiji.
Objasnite malo naziv vašeg debi albuma „Sredstva i veštine“? Šta on zapravo predstavlja?
To je istrgnut stih iz pesme Vekovi, koja poprilično jasno sažima poetiku benda. Ako želite preslušajte pesmu i biće jasnije nadam se. A tiče se načina života danas. I uopšte pravca u kom se krećemo kao društvo i civilizacija. Tiče se zapostavljanja ljudskih potencijala i oslanjanja pre svega na alate, pomogala, mašine. Možda previše gledam naučnu fantastiku. J Mada i život sve više liči na SF.
Pored muzike, šta Dalibori rade u životu? Studirate, radite…?
Neki rade neki se zezaju. Hehehe. Šalim se. Ljuba studira meteoroligju, Bane bubnjar ugradjuje kancelraijski nameštaj, profesor Dragan je asistent na Višoj elektrotehničkoj skoli, a ja sam arhitekta.
Krajem decembra nastupali ste sa Repetitorom i Damirom Avdićem u Šipražju u okviru projekta „Balkan Beat“. Da li možda planirate neki veći samostalni koncert u Beogradu i kada?
Da, da. Imaćemo samostalni koncert u Beogradu u februaru. A da li će biti veći ne znam. J
Šta slušaju Dalibori u ovim zimskim danima? Koje izvođače, albume…?
Ja sam se navukao na raspadnuti zvuk nove bruklinske psihodelije. Crystal Stilts, Vivian Girls. Dopao mi se i novi Deerhunter. To jest oba. Ljuba sluša Air France ovih dana koliko znam. A Bane i Dragan? Ko zna? Neki drone verovatno J
Intervju uradio: Nemanja Đorđević
Srećni Novogodišnji i Božićni praznici!