1. Srdjane, koja je tvoja muzicka pozadina? Kako je pocelo i na cemu si sve radio?
Jos od malih nogu, muzika me je privlacila vise od svega. Jedan od najstarijih omiljenih poklona koje pamtim bila je kaseta grupe Osmi Putnik “Glasno, glasnije”, koju smo brat i ja dobili od tece jos daleke 1988. Ustvari, to je sigurno jedan od prvih albuma koji nam je priblizio zvuk gitare – naravno, pored Riblje Corbe i legendarnih “Motora” (Divlje Jagode). Vec par godina kasnije, dosli smo do sledece velike prekretnice – Alice Cooper i njegov (tada aktuelan) album “Trash”. Ubrzo smo upoznali i Maiden, Judas Priest, AC DC, Guns N Roses – i to u stvari i jeste bio pocetak jednog velikog sna – da i sami jednog dana postanemo RNR muzicari.
Secam se da smo tada imali neizbezni svakodnevni ritual da, preslusavajuci kasete do neizmoglosti skacemo po sobi, imitirajuci nase tadasnje heroje – Angus Young-a, Slash-a i ostale RNR momke, koje sam dozivljavao na isti nacin kao i He-man-a, ili Zagora-te-neja. Zapravo, tada je vec bilo jasno da je muzika polako pocela da gura u drugi plan uobicajene decje igre. Pocetkom devedesetih smo postali pravi heavy metal kolekcionari, kupovali kasete, magazine (legendarni “Hard Metal”, u pocetku “Cao”) i upoznali prve heavy metal drugare, a sa nekima od njih i danas sviram u istim bendovima. Pocetkom devedesetih je osnovan i prvi bend ciji sam ja bio clan – Psychoparadox. Prvi koncert sa tim bendom sam imao vec u 12. godini, a prvi album snimio sa 13. U globalu, muzika koju smo tada radili je zvucala pomalo naivno, ali smo u tom periodu iskomponovali i neke pesme na koje sam jos uvek ponosan. Pricam o prvoj Psychoparadox fazi.
2. Reci mi nesto o Alogiji, njenoj proslosti, sadasnjosti i buducnosti.
Jos tokom devedesetih, u vreme Psychoparadox-a, imali smo zelju da osnujemo neki bend koji bi radio muziku po uzoru na melodicni heavy metal/hard rock. Medjutim, problem je bio taj sto nikako nismo mogli pronaci adekvatnog pevaca. Bas u periodu kada je ta nasa zelja prolazila kroz kulminaciju, nekadasnji 3. kanal RTS-a je pokrenuo “3k dur” takmicenja gde smo zapazili nekoliko izvanrednih pevaca, medju kojim su bili i finalisti Nikola Mijic i Ivica Laus. Stupili smo u kontakt sa momcima, poslali im muziku, njima se to jako dopalo i obojica su se (zajedno sa Bojanom Milovanovicem, takodje 3k dur finalistom) nasli na debi albumu Alogije. Vec 2000. godine smo zavrsili prve kompletne Alogia pesme sa Ivicom – “Lament”, “Samson”… Kasnije se prikljucio i Nikola sa pesmama “Bajka”, “Secanje na slike iz sna”, “Amon”, “Iznad Vremena” i tako je album “Price o vremenu” pocinjao da bude sve blizi svom finalnom obliku. Album je objavljen 2002. za ONE RECORDS i napravio veliki boom, pokrenuo mnoge stvari i lavinu novih bendova. Za veoma kratko vreme, Alogia je sa velikom lakocom pocela da okuplja po 1000 ljudi na nastupima po Beogradu. Vrhunac promocije se desio 29. novembra 2002. na prvom zvanicnom solo koncertu benda u velikoj sali SKC-a, kada je za samo nekoliko dana gotovo planulo 1 500 karata. Tako je sve pocelo.
Alogia je 2004. objavila jos jedan studijski album “Price o zivotu”, posle kojeg su usledile svirke po celoj Srbiji, cd sa kojeg su se izdvojile pesme “Novi Dan”, “Kao snegovi”, “Magija”… Kao kruna promocije, organizovan je verovatno najvazniji koncert benda i snimanje DVD-a u prepunoj velikoj sali SKC-a, 13. maja 2005. Na tom koncertu smo imali neke izvanredne goste – Zele (Divlje Jagode), Dzindzer i Vicko (RIblja Corba), Gale (Kerber) i Uros (Osvajaci). Live album je objavljen 2006. godine, a DVD 2007. U medjuvremenu smo imali zaista mnogo znacajnih koncerata, svirali na mnogim poznatim festivalima – EXIT, BEER FEST, GITARIJADA u Zajecaru (revijalni deo), ROCK VILLAGE, vise puta na trgu u Beogradu. Svirali smo pre Whitesnake-a, Savatage-a, Apocalyptica-e, Paul Dianna… Obisli smo skoro sve velike gradove u Srbiji.
Trenutno, Alogia radi na pesmama za naredni, dugo ocekivani studijski album, koji ce biti objavljen sredinom 2009. Krajem iste godine planiramo i sledeci veliki solo koncert sa nekim novim gostima.
3. Mozes li nam objasniti sta je tacno E.D.?
“Expedition Delta” je muzicki projekat koji sam radio zajedno sa nekim afirmisanim i poznatim muzicarima sa svetke progressive rock i metal scene. Ima ih zaista mnogo, sa svih strana sveta i iz raznih zemalja – Nemacka, Holandija, Italija, Austrija, Danska, Svedska, USA, Francuska…
Menazder celog projekta je Gary Wehrkamp (Shadow Gallery), a cd je 04. marta ove godine objavio strani izdavac “Prog ROck REC” i”SPV”. Album je objavljen i u Srbiji, pod okriljem “One records”-a, 05. marta ove godine.
Reakcije su fenomenalne, vec sada imamo sjajne planove za buducnost ED-a, dobili smo gomilu izvanrednih recenzija, a neki novinari su album okarakterisali cak kao jedan od najboljih u okviru ovog muzickog zanra.
Delove recenzija mozete procitati na mom sajtu:
http://www.expeditiondelta.com/rev.html
Album je recenziran u mnogim poznatim rock magazinima i na mnogim poznatim rock/metal sajtovima.
4. Tekstovi pesama u E.D. su veoma emotivni, sta ti je dalo inspiraciju?
Kao i uvek, bio sam inspirisan nekim privatnim stvarima koje su mi se tada desavale, kao i nekim svojim razmisljanjima i stavovima. Jako sam vezan za sve sto uradim u muzici, i kada god sam stvarao ili komponovao, trudio sam se da rezultat bude odraz onoga sto sam osecao i onoga sto mi se desavalo u trenutku stvaranja – svaki album koji sam snimao sa sobom nosi atmosferu vremena u kojem je nastajao, i bas zato su mi sve te pesme toliko drage, jer sa sobom nose secanja na dobar deo moje proslosti.
5. Koliko je E.D. tebi bitan za karijeru i ima li E.D. buducnost?
ED mi je veoma bitan. ED je otvorio neke “nove horizonte”, pruzio neke nove mogucnosti i napravio pravo osvezenje u mojoj muzickoj karijeri. ED je dobio veliko priznanje od nekih, meni jako vaznih muzicara kojima sam se godinama divio – a to su bas one stvari koje te na kraju ucine zaista srecnim. Pored albuma Alogije, planiram da sledece godine zavrsim i ED-2 album, koji cu osmisliti zajedno sa Gerijem Wehrkamp-om, gitaristom americkog progressive benda Shadow Gallery, bend koji je dobrim delom uticao na moj stil sviranja jos od srednjoskolskih dana. Gary ce zajedno sa mnom ucestvovati i u komponovanju, a deo albuma ce biti snimljen u njegovom studiju, u Americi. CD ce ponovo objaviti “Prog Rock records/SPV”.
6. Ko bi jos ucestvovao na narednom ED albumu?
Ne planiram onoliko gostiju koliko ih je bilo na prvom cd-u, voleo bih da to svedem na uzi krug ljudi i da sve priblizim jednoj klasicnoj rock postavi. Naravno, zadrzacemo neke od guest muzicara koji su svirali na prvom albumu, ali isto tako planiram da ukljucim i neka nova imena. Prvi ED album je bio zaista drugaciji od svega sto sam do tada radio, potpuno drugaciji i od onog sto se desava na srpskoj sceni. U stvari, to je prvi (i za sada jedini) multinacionalni metal cd ciji je idejni tvorac Srbin. Ja to tako volim da kazem.:)
Bilo bi pomalo besmisleno ako bismo sledeci album uradili po istom principu i ideji. Probacemo da malo drugacije postavimo stvari, ali ce osnova ostati slicna. Voleo bih da i sledeci album sa sobom donese nesto novo i drugacije.
7. Hoce li tekstovi pesama imati slicnu ili drugaciju tematiku od proslog projekta ili ona uvek varira u zavisnosti od inspiracije?
Zaista jos uvek ne znam. Uglavnom prvo napisem muziku, pa tek kasnije i tekstove. Mislim da to najvise zavisi od toga kako cu se osecati u narednom periodu.
8. Kako E.D. stoji u Srbiji, a kako u USA?
Kao sto vec rekoh, strane kritike su sjajne, a dobio sam i mnogo mailova od fanova iz raznih zemalja. Veoma sam zadovoljan, jer sam svestan toga koliko je danas tesko pridobiti nove fanove, a zatim i prodati diskove. Ne zaboravimo da je ovo tek prvi ED album i da je to ime potpuno novo na americkoj i evropskoj progressive sceni. Naravno, u afirmaciji mi je dosta pomoglo to sto sam na albumu imao sve te sjajne svirace i nekoliko zvucnih imena. Iskreno, poceo sam ovo da radim nerazmisljajuci o reakcijama, uspehu ili neuspehu, radio sam to pre svega zbog sebe, jer mi je sam proces snimanja bio jako zabavan. Sa druge strane, tesko mi je bilo da ocekujem ista, jer veoma dobro znam da se muzicka industrija suocava sa problemima novog doba – u stvari, to su problemi koji su dosli sa razvitkom tehnologije. Ovo je vreme jako malih tiraza. U staroj Jugoslaviji je 50 000 prodatih ploca znacilo neuspeh, dok danas najveci srpski rock/pop bendovi mastaju o tim tirazima. Naravno, necu ni pricati o tome koliko je mp3 download zamenio prodaju diskova. Tesko je zainteresovati ljude, jer im je jednostavno pruzeno sve – tokom osamdesetih je bilo par TV stanica, ali je markentinski efekat bio mnogo jaci, jer je tih par TV kanala pratila skoro cela Jugoslavija. Danas imamo bezbroj televizijskih stanica, a opet mnogo manje RNR-a u medijima.
Jos jednom, jako sam zadovoljan reakcijama na ED, kako u inostranstvu, tako i u Srbiji – jer, ako uzmemo u obzir okolnosti o kojima sam pricao, ja sam dobio daleko vise od onog sto je realno za ocekivati. ED se odlicno prodaje, ali u skladu sa savremenim standardima.
9. Koliko i kako je Alogia pomogla E.D. i obratno E.D. Alogiji?
Mislim da nema tu neke preterano velike obostrane koristi. Alogia i ED se u osnovnoj strukturi razlikuju. Alogia je jasno namenjena balkanskoj sceni, sa tekstovima na srpskom i nema neke preterano velike afinitete ka inostranom trzistu. Barem ne za sada. “Expedition Delta” je drugaciji, ideja je drugacija, cilj se razlikuje. Naravno da ce svaki uspeh ED-a koristiti i clanovima Alogije, i obrnuto – a to tako moze da funkcionise bas zato sto su ove dve stvari nastale na razlicitim idejama i lepo se dopunjuju, u suprotnom – ove 2 stvari bi se gusile. Nema smisla raditi jedno isto na dva razlicita polja. To bi znacilo samo bespotrebno trosenje energije. To je cak i fanovima dosadno.
10. Mozes li da zivis samo od svoje muzike?
Ne mogu da zivim samo od sviranja i komponovanja. Ali, sve sto radim se vrti oko muzike. Imam vise razlicitih poslova u domenu muzike.
11. Imas li neke uzore, omiljene bendove… Zapravo sta ti najvise slusas kod svoje kuce i da li muzika koju pravis i slusas govori o tebi, ako da sta to govori o tebi?
Sa jedne strane sam tradicionalni metal/rock fan i kolekcionar, ali slusam prilicno raznoliku muziku koja zalazi daleko iza rock domena. Evo, dok kuckam ovo, upravo prolazi Duffy verzija pesme “Distant dreamer”. Stalno tragam za “novim i neistrazenim”, a opet nikada ne zaboravljam tradicionalne vrednosti. Volim sve ono sto je na neki nacin obelezilo razlicite periode mog zivota. U trenucima nostalgije mi lepo legne YU ROCK, a cesto slusam i “Frank Sinatra station” na Last FM-u. Uopste mi nije vazan stil, vazno mi je da mogu da osetim.
Mislim da muzika govori o ljudima, ali nikako ne govori sve. Ne mislim da mozes suditi o nekome po onome sto slusa. Niti mislim da mozes proceniti nekoga po tome. Naravno, ima ekstremnih primera. Razlikuje se od slucaja do slucaja – muzika o nekome govori sve, a o nekome ne govori nista.
12. Koji je tvoj san? A koji realan san?
Najvaznije je spoznati sebe i ono sto te cini srecnim. Ja verujem da u tome i jeste poenta svega – da naucimo da sto bolje koristimo vreme i da ucinimo zivot sto zabavnijim. Za to je potrebno da sto bolje upoznamo sebe, da naucimo da se prepustimo i izbrisemo predrasude. Ja sam deo svojih snova vec ostvario. Oduvek sam zeleo da se ozbiljno bavim muzikom na nacin koji ja volim, a to je upravo ono sto radim. Naravno, godinama su moji snovi sazrevali i dobijali neke nove dimenzije. Siguran sam da postoji mnogo lepih i zabavnih stvari sa kojima se nikada nisam ni sretao. Hocu da ih pronadjem. 😉
13. Poruci nesto muzicarima, umetnicima i fanovima.
Dovoljno su oni pametni i bez mene. 🙂 Ja sam samo jedno veliko dete koje jos uvek uci! 🙂
14. ’Ajde makar nesto…da ne zavrsimo na 13. pitanju. 🙂
Zaradjujte da biste ulagali u svoje snove, ali nikada nemojte preci preko vasih snova da biste zaradili! 🙂
Korisni Linkovi:
http://www.expeditiondelta.com/
http://www.myspace.com/expeditiondelta
http://www.myspace.com/alogija
Intervju za Rockserbia.net: Jovana Reljic (http://www.myspace.com/jovejna )