Gitarista Bane Jelic i pre realizacije svog prvog albuma, preko kojeg se predstavio kao ovdasnja varijanta izvodjaca koji se sasvim vesto snalazi na teritoriji koju su ranije “istrazili” Joe Satriani ili Steve Vai, imao je karijeru u sastavima kao sto su “Viktorija, Jugosloveni, Magicno Oko, Neverne bebe…” Tu se istakao kao zapazen instrumentalista pred kojim stoji izgledna buducnost. Iako, kako informacije kazu on ima spremne materijale za instrumentalnu varijantu potencijalno realizovanih albuma, zeli da se ogleda ali i ne ogranicava, i u drugim zanrovskim formama. Tako album “Srce zmaja” pokusava da pomiri nesto sto u ovoj ali i drugim sredinama i nije bas moguce, a to je komercijalnost, koketiranje sa popom i ethnom na nacin takav da bi se mogao svideti sirokim narodnim masama, a pri svemu tome da postoji nekakva stilizovanija izvodjacka, aranzmanska i produkcija forma, koja ne bi smetala dignitetu njegove licnosti. To uglavnom nikad ne uspeva, pa cak ni onda kada u marketinsko-promotivnom smislu postoji televizijska reklama koja bi pokrila “zivot” samog izdanja i pesama koje se nalaze na istom. Tehnicki i realizatorski Jelic se potrudio da u tom segmentu stvari izgledaju i deluju maksimalno profesionalno, i imao je pomoc etabliranih kolega/nica kao sto su Milan Djurdjevic (Neverne Bebe), Vlada Novicic, Stevan Nimcevic, Ceca Slavkovic… Bane se takodje ogledao i kao pevac, a same pesme imaju onaj zalosni ovdasnji tugaljivo/ljubavno/patosirajuci pristup, kao sto je slucaj kod najveceg broja zvezda “City Recordsa”. Ponavljam jos jednom, malo znaci izrazenija i realizatorski ubedljiva tehnicka podrska, kao i sam aranzmanski pristup kojeg su akteri imali pri realizaciji ponudjenog repertoara, kad je krajnji efekat upravo takav, da sam ponudjeni materijal odbija tkzv. ozbiljnije konzumente, a ovako postavljen nije intersantan ni fanovima ovdasnje turbo pop price. “Srce zmaja” predstavlja veliku gresku u koracima, i nekoliko milja unazad za gitaristu, kojem bi bilo bolje da se okrene zanrovskoj formi koja je pratila njegovo prvo solo izdanje.
Ocena: 3/10
Website: www.mascom.co.yu
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner