Nakon 31-e godine kultni album beogradskog sastava Suncokret – “Moje bube” moze se naci u reizdanoj formi. Svojevremeno je ovaj LP objavila “RTV Ljubljana”, danas “RTV Slovenija”, a uz jos nekoliko izdanja srpskih autora, ustupila je licencu “One Records-u”, koji se pojavljuje kao izdavacko/distributerska kuca. Suncokret su u ono vreme 70-tih godina predstavljali grupu koja je na svoj nacin kroz u prvo vreme akusticarsku, a kasnije elektricnu formu, pokusala da spoji elemente ethno/folk nasledja sa modernijom/urbanom pricom/porukom. Bend je izazivao odredjene simpatije javnosti, i one su u pojedinim fazama bile vece, u drugim malo manje, ali su se pesme koje je grupa izvodila cesto emitovale po ovdasnjim ne samo beogradskim radio programima. U grupi su participirale tada jos uvek nedovoljno afirmisane licnosti, koje su i kroz Suncokret, ali i kasnije dostigle visi nivo vlastite umetnicke karijere. Vokalne harmonije su kreirale 3 mlade dame : Bilja Krstic, Gorica Popovic i Snezana Jandric, a “nadgledao” ih je Bora Djordjevic, koji je bio glavni autor. Vredi istaci da su pored “prepevavanja” narodnih tradicionala ulogu autora preuzimala i dvojica drugih istaknutih clanova postave – Miodrag-Bata Sokic i Nenad Bozic. “Moje bube” kao album je na neki nacin trebao predstaviti krunu njihove dotadasnje ne tako duge, ali intenzivne karijere, koja je najavljena objavljivanjem nekoliko singlova. Ipak, cini se da u ono vreme sam album nije uspeo da dinamizira ili u dovoljnoj meri popravi njihov image u javnosti, koji bi ih relevantnije izbacio u orbitu tkzv. komercijalnih sastava. Jedan veci uspeh je na kraju izostao, mada se ne moze reci da odredjena sira popularnost nije postojala. Sam album je donekle u producentskom smislu “umrtvio” njihovu malo izrazeniju ostrinu koja je postojala na singlovima, uvodivsi ih u autorsko-realizatorskom smislu ka mirnijim vodama. Misljenja sam da u pomenutom kontekstu takodje izbor ili sa druge strane mozda i neminovnost objavljivanja albuma za “RTV Ljubljanu” je donekle umanjila releavantnije promotivno-marketinske aktivnosti. Pored vec od ranije poznatih pesama u ethno fazonu “Kara Mustafa” i “Moj djerdane”, na albumu su se nasle i tri sjajne polu balade – “Ni sam ne znam kada”, “Moje tuge” i legendarna kompozicija Dr. Spire Mihajlovica – “Prvi sneg”. Na albumu se naslo 11 pesama, a na CD izdanju i bonus od dve “Imam pesmu za sve ljude’ i “Covek koga znam”, svojevremeno objavljene kao single izdanje. “Moje bube” LP u ono vreme nije kao album imao veliki tiraz, takodje nije “prosao” kod publike na prvu loptu, ali se njegova specificna tezina vremenom povecavala. Takodje, kada govorimo o vinilnim kolekcionarskim izdanjima nekadasnje jugoslovenske diskografije, Suncokretov album predstavlja trazen proizvod. Sa danasnjeg aspekta Suncokretove pesme veoma lepo ulaze u uho, pokazujuci i afirmisuci odredjene vrednosti koje u ono vreme mozda nisu bile prepoznate u pravoj meri. Suncokret je nakon ovog albuma trajao jos neko vreme, ali je postajalo jasno, da se prica polako blizi kraju, odnosno da akteri krecu u neku novu avanturu. Suncokret predstavljaju deo ovdasnje muzicke istorije, sa svim svojim manama i vrlinama, i eto dobre prilike jos jednog suocenja sa njihovom porukom.
Ocena: 7,5/10
Website: www.onerecords.rs
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner