Ako ste u poslednje vreme pratili Srpsku alternativnu scenu, prosto je nemoguće da niste zapazili ovaj sastav. Namerno etiketiram ovaj bend kao alternativni, jer muzika koju sviraju ne može se pripojiti ni jednom pravcu. Još pre nego što je bend izdao album prvenac „Strastan, go i bos“, numera „Ne i ti“ je dobila jako veliku medijsku pažnju svih formi koje postoje, jel je i muzički i lirički i vizuelno numera bila vredna svake sekunde. U tom stilu nastavljaju i sa albumom. Prva numera „Šah Patos“ će vas sasvim polako uvući u priču tokom koje ćete se osetiti i tužni i srećni i voljeni i omraženi i sami. Novosađani sjajno vladaju svojim instrumentima i to možete čuti na svakoj noti ovog albuma. Prvi udar očekuje vas već u drugoj numeri „Sestro strasti“ i lom osećanja nastavlja se kroz ceo album. Kada bih bend morao da uporedim sa nekim, bilo bi jako teško, jer se razni uticaju mogu čuti, totalno su me zbunili. Na albumu se mogu čuti momenti koji podsećaju na Massima, na Tool, na Darkwood Dub, na Džonija Štulića itd. Ne bih se usudio da neku od numera izdvajam kao favorit, one će se, zavisno od individue koja sluša album, same izdvojiti. Produkcijska strana albuma je još jedan biser koji možemo izdvojiti iz ove priče. Mnogo je stvari koje bi mogao da nabrajam ovde ne bi li opisao šta vas očekuje na ovom albumu, ali bojim se da bih napravio grešku koja bi se pokazala neistinita već prilikom drugog preslušavanja ovog sjajnog CD-a. Verujem da ste se do sada dokopali ovog OBEVEZNOG štiva, a ako niste, učinite to što pre. Ocena: 9,5/10
Autor Recenzije: Marko Ristić
