Ovo izdanje predstavlja presek sa šest svirki iz prethodne godine i sadrzi 18 pesama i svakako predstavlja znacajan „dokument“ domace punk scene. DVD, kao, i majice mogu se naruciti direktno od benda preko maila [email protected]. Cena majica je 400 dinara, a DVD 240.
Debitanski album benda Ljute Papricice pod nazivom „U elementu“ mozete naruciti direktno od benda i to na sledeci nacin: pošaljete podatke (ime, prezime, adresu i kontakt telefon) na e-mail adresu – [email protected] ili preko myspace prezentacije benda http://www.myspace.com/ljutepaprichice . Cena diska iznosi 300 din. + PTT troškovi, placa se pouzecem.
Deo recenzije: „Ocekivalo se da ce uticaj Peppersa preovladati nad autorskim radom ove grupe, ali na osnovu ovoga što su ponudili javnosti pokazuje da su izgradili sopstveni identitet uz blagi uticaj americke grupe.“ Kompletnu recenziju prvog albuma Papricica, „U elementu“, mozete procitati ovde https://rockserbia.net/recenzije/ljute-papricice.html .
Profil benda na RockSerbia.Net https://rockserbia.net/ljutepapricice.html
Ekipica nije bila nesto preterano velika, prodato je negde oko 200 ulaznica, ali se pozitivna atmosfera naslucivala i pre nego sto smo usli u salu. Vrata su nam otvorena oko 9 i svi smo usli polako, miroljubivo,…..bez guranja kao sto je to obicaj na koncertima…i niko me nije pocupao dok sam stajao u redu za ulaz sto je stvarno neverovatno. U sali je svako nasao mesto za sebe bez guranja. Ja sam se ulogorio na jednom uzvisenom delu odakle sam mogao sve lepo da vidim, cujem i osetim bez uticaja mase koja je bila 2 stepenika ispod mene.Kao sto to uvek biva, cekalo se oko pola sata. Da bi nas zabavili pustili su nam album “Torn” koji jos uvek nije zvanicno izdat, cisto da cujemo sa cim cemo imati posla krajem septembra.Nakon preslusanog albuma dolazimo do onog dela koji ja volim da zovem “ velicanje muzicke opreme”. To je onaj deo kada momci kaji rade na bini iznose na binu gitare, procesore, palice i tome slicno a mi vristimo kao budale i aplaudiramo kao sumanuti kad god vidimo trzalicuNakog svega toga pocinje ono pravo. Svetla menjaju boju i ritam, a iz pozadine se cuje dobro poznata melodija. I, onda dolaze “oni”..Na binu su izasli :Tom S. Englund – Vokal i gitaraHenrik Danhage – Gitara i prateci vokaliRikard Zander – Klavijatura i prateci vokaliJonas Ekdahl – bubanjJari Kainulainen – basJedan po jedan, svako sa po konzervom domaceg piva u ruci , kace se po svojim instrumentima i pocinju pesmom “Recreation Day”. Bolje nisu mogli!!! Do tada smo stajali, od tada se vise nije znalo ko je ko, gde i sa kim, znam samo da je definitivno svima bilo odlicno. Nastupila je klasicna euforija, a oni su redjali pesmu za pesmom od koje je svaka sve bolja i bolja. Nakon vise od sat vremena divljanja gosn Tom S. Englund dolazi od clana do clana i govori im nesto nakon cega dolazi do evidentne promene ritma. Do tada su nam trosili misice, a onda su odlucili da nam potrose i malo plina. Svetlela je sala dok smo pevali “I’m sorry”. Potekle su suze….ili je to bio znoj sa cela koji kaplje po licu. Nakon plakanja i pevusenja odlucili su da nas malo nagrade i odsviraju pesmu sa albuma “Torn” koja se, ako me secanje ne vara zove “Broken Wings”. Pesma je lepo prihvacena iako je niko jos uvek ne zna. Posle toga sledi “As i lie here bleeding” a onda…..onda su samo otisli sa bine. Ostajemo zateceni i bez glasa. Nadali smo se malo duzem programu, bilo je tu jos pesama koje je trebalo odsvirati. Masa pocije da uzvikuje ime benda nakon cega je usledilo skandiranje “We want more, we want more,…” ali to kao da ih nije ni taklo. i dalje su bili u backstage-u, i ljudi su vec poceli da se spremaju da krenu kad….na binu izlazi Rikard Zander, ubrzo za njim i Henrik Danhage i zapocinju gitarsko-klavirski duel koji je trajao nekoliko minuta i koji smo mi gledali kao sto siroce gleda cokoladu. Zatim su se svi vratili i za kraj Odsvirali “The Masterplan” koji nas je oborio sa mogu i poslao nas kuci umorne i nasmejane. Na disku, stubu, zvucniku sve to zvuci dobro, naprzeno, glasno i energicno. Ali videti njih na 2 metra od sebe je nesto posebno, osecaj koji ne dozivljavate svakog dana. Pojava, nastup i ta energija koju oni prenose na ljude je prosto neopisiva.Posle koncerta sam imao tu cast da popricam malo sa gosn. Tomom, a prikljucili su se i ostali. Mogu primetiti da su ljudi strasno opusteni, velike saljivdzije i nimalo nemaju taj stav “Mi smo zvezde”. Ceo dozivljaj je bi onesto posebno, nesto sto se ne vidja svakog dana, nesto sto se dugo pamti.
Za kraj imate i poruku od gosn. Toma:
Yesterday we went to a van, from a van into the plain, from plain into a van, from a van to a hotel, from a hotel to this place, from this place we go to the van, from the van to the plain and of to Slovenia to do the very same f….ing things as we did today, we don’t sleep, we don’t f..ck and now PLEASE, tell me that you want to be a rock stars as we are. C’mon!!!!
“Juce smo usli u kombi, iz kombija u avion, iz aviona u kombi, iz kombija u hotel, iz hotela ovde, odavde idemo u kombi, iz kombija u avion pa za Sloveniju da radimo iste j…ne stvari koje smo radili danas, ne spavamo, ne j…mo i sada nam, MOLIMO VAS, kazite da zelite biti zvezde kao sto smo mi. Ma dajte!!!
Za rockserbia.net: Raljevic Aleksandar
Svirka je planirana za ranije sate, posto je bio radni dan, ali kao i sve u ovoj zemlji, pocela je kasnije, jer ljudi su sedeli i cirkali ispred SKC-a. Koncert je krenuo razornom podrskom tri predgrupe: PsychoSonic Boris& Hosenfefer, Hosenfefer i Concrete Worms. Kako su svoj deo posla odradili Boris I Feferi, neka proceni neko drugi jer tu ne bih mogao biti objektivan, posto sam u toj prici. Ali, Concrete Worms!!! Pa, kada bih jednom recenicom trebao opisati njihov nastup to bi bilo otprilike: “Ubitacni garage punk rock zvuk od koga su se i zidovi Living Room-a najezili i poceli ljustiti”. Jednostavno – ludilo. Draganov rucno radjeni Marshall je vristao kao, cini mi se, nikada do tada. Dragana je okidala svoj bas, u bukvalnom smislu, dok nije otkinula zicu. Ilija – nema komentara, kao hidraulicki cekic, svaka cast.
La Plebe. Ludi meksikanci koji su svoj bend pojacali duvackom sekcijom iz samog pakla. Braca Alberto I Antonio duvaju u svoje instumente, kao da im je poslednji put u zivotu. Ustvari, to je bend koji na svakoj svirci daje i preko svog maksimuma. Svi oni koji su ih culi na nekom nosacu multimedija, a to nisu dopunili njihovom svirkom uzivo, nece moci voleti taj bend koliko bi zaista trebalo voleti ih. Poznati po tome da ne vole da se vracaju na “bis”, ovoga puta su prekrsili to pravilo i to su ucinili cak dva puta!!! Iznenadilo me je to da je publika znala vecinu tekstova, obzirom na to da uglavnom pevaju na spanskom jeziku. Adam (gitara I vokal) drao je gitaru i vristao kao da ga juri hiljadu djavola. U kasnijoj prici sa njima kazali su mi da im se svidelo sto su se ljudi otimali za mikrofon i da su zaista znali njihove pesme. Za kraj su ostavili dva hita koja su obradili na nacin svojstven samo njima: Dirty Old Town (The Pogues) I Guns Of Brixton (The Clash). Publika je jednostavno otkacila.
Publika. Stvarno dobra, prava, koju bih pozeleo na svakoj svojoj svirci. Medju njima dvadesetak ljudi iz raznih krajeva Srbije koje srecem na svakoj svirci ovakvog tipa. Opet su tu. Nezaustavljivi u svojoj rock’n’roll misiji. Neunistivi. Primer kako treba.
Za kraj, poruka onima koji su zeleli ali ih nisu mogli videli te veceri: proverite na njihovom spejsu (www.myspace.com/laplebe ), imaju jos koncerata po Srbiji ovih dana, pa ako neko stvarno hoce da ih vidi…..
Foto-reportazu sa svirke La Plebe, Atheist Rap i Ringispil, 26.06., u Novom Sadu pogledajte ovde:https://rockserbia.net/rsgalerija/LetnjiBioskopNS/default.htm
Drobac Boris, 29.05.2008.,Kosovska Mitrovca
Pomenutog dana u vecernjim casovima otpoceo je na hipodromu u Velikoj Plani, muzicki deo bike show-a. Najpre je nastupio lokalni sastav H.H. blues band, koji je odlicnom svirkom podigao raspolozenje kod par hiljada prisutnih posetilaca.
Centralni dogadjaj veceri bio je koncert Atomskog skloništa. Iskusni pulski bend predvodjen Brunom Langerom nastup je otpoceo pesmom „ U vremenu horoskopa“. Narednih nešto više od 90 minuta redjali su se hitovi ove sjajne grupe, praceni snaznim zvukom mocnih motora prisutnih „bajkera“. Raspolozenje u publici dostiglo je vrhunac kada je grupa odsvirala pesme „ Johny“ i „ Zuti kišobran“. Oficijalni deo nastupa Atomsko sklonište okoncalo je pesmom „ Devojka broj 8“. Usledio je bis na kome smo ponovo mogli cuti i hit „ Za ljubav treba imat dušu“. Profesionalno odsvirani koncert, sasvim je zadovoljio prisutne.
Na binu je oko 1 cas posle ponoci izašao Band X, koji je prisutnima priuštio tribut grupe AC-DC. Obuceni poput slavnih australijskih muzicara, momci iz Band X-a, su se potrudili da podignu adrenalin, vec pomalo umorne publike. Fantasticne numere kao što su „Thunderstruck“, „ Let there be rock“, „T.N.T“ izmamile su ovacije najvernijih gledalaca. Zalaganje Band X-a, je za svaku pohvalu, posebno kada se uzme u obzir da se broj posetilaca prilicno smanjio nakon nastupa Atomskog skloništa.
Za posustali rock’n’ roll-u u Srbiji ovakvi dogadjaji su od velikog znacaja. Naime, oni pruzaju priliku poklonicima rock-a da barem par dana uzivaju u svojoj omiljenoj muzici. Uz to citav karakter bike show-a pruza mogucnost za pridobijanje novih slušalaca navednog muzickog pravca.
izveštaj za rockserbia.net: Miloš Ivanovic
Samo ozvucenje, rasveta, i live snimci na bini, ispunili su ocekivanja i stvorili još bolju atmosferu.Regularni deo koncerta zavrsen je pesmom “Can’t Stand Loosing You”. Bend je sišao sa bine i nakon kratke pauze vratili su se i krenuli sa još vecim hitovima kao što su “Roxanne”, “Every Breath You Take”,…Koncert je trajao sat i 40 minuta, jeste bio odradjen, ali na jako profesionalan, njima jedinstven nacin.Publika je uzivala a najveci fanovi ( bilo ih je iz raznih delova Evrope ) su bili oduševljeni. Sve u svemu, koncert nikoga nije ostavio ravnodušnim.
Pored grupe The Police, kao predgrupa nastupili su “Counting Crows”, americka rok grupa. Svirka u stilu muzike iz americkih tinejdz serija opuštala je publiku sat vremena. Otišli su zadovoljni, a publika ih je lepo, velikim aplauzom pozdravila, naravno u velikom iscekivanju nastupa legendi rock muzike, grupe The Police.
Gabriel Radatovic
Dragi poštovaoci rockˋnˋroll-a sa ovih prostora!
Svi ste vec, nadam se, dobro upoznati sa našim sajtom, nasim idejama i ciljevima. Mi smo mlad web portal koji je doziveo veliku ekspanziju i za veoma kratko vreme je prihvacem kao preko nasušna potreba ljudima zeljnim kvaliteta i pravih sistema vrednosti. Svoje delovanje širimo iz dana u dan.
Kao sledecu novinu odlucili smo se da ponudimo majice RockSerbia.Net po veoma povoljnim cenama i našim autorskim dizajnom.
Punudjene su 2 verzije dizajna majica (design#01, design#02) u crnoj boji
Samom kupovinom (naruzbinom) majica pomazete i rad sajta.
Majice su dostupne u svim velicinama – M, L, XL, XXL.
Cena pojedinacne majice je 499 dinara plus poštanski troškovi!
Narucivanje je veoma jednostavno:
na mail [email protected] pošaljite sledece podatke:
1. Ime i Prezime narucioca
2. Adresa na koju se šalju majice
3. Broj telefona (bicete kontaktirani zbog potvrde kupovine majice)
4. Kontakt e-mail
5. Broj majica koje narucujete, velicina (L, XL, XXL)
Da ponovimo,
poruzbinu saljete na [email protected]
Puno Pozdrava i Keep RockInˋ
Deca, da, bukvalno deca iz osnovne škole znala su gotovo sve tekstove. Grupica lokalnih buntovnika, necu ih zanrovski definisati, jer rec buntovnik ih najbolje opisuje, skakala je, polivala se pivom, pevala, pravi rock’n’roll, ništa cudno, ali revolucionarno za Zagubicu. To su momci koji ne pripadaju klišeima malog mesta. Puni energije, vole gitare. Uh, ponelo me pisanje. Necu da smaram više. Rezime: svi su pevali, skakali što znaci da malom mestu treba rock’n’roll, ali nazalost ti mladi ljudi nemaju alternativu. Tamo se jednom godišnje odrzi rock svirka. Zalosno…
Pocinjem sve više da verujem da bilo koje “rockerske” akcije prvo treba sprovoditi u manjim mestima, jer tamošnji “zitelji” imaju sirovu, neiskorišcenu energiju koju treba pravilno usmeriti. Slozio bih se ovde i sa konstatacijom idejnog tvorca ovog sajta Radukom da ljudi iz “provincije” imaju potpuno drugacije poimanje rock’n’roll-a od “ljudi iz gradova” koje se moze definisati kao pogrešno, ili je pak ono samo drugacije. Naravno, odrasta se u razlicitom okruzenju, sa potpuno razlicitim problemima i mogucnostima. Ne bih dalje da ulazim u ovu pricu. O tome nekom drugom prilikom. Ono što je po meni najvaznije je to da su klinci iz provincije poceli da iskazuju zelju za necim drugacijim od izvodjaca turbo dzihada. To je ono najbitnije i ono što treba iskoristiti.
Susret sa Galetom i Najdom sam iskoristio da napravim kratke intervjue.
Dragiša RockSerbia.net: Da li su tacne price o velikoj, povratnickoj turneji Kerbera?
Gale: Turneja ne, ali veliki koncerti da. Jedan siguran, tj. Niš koji mora biti odsviran.
Dragiša RockSerbia.net: Beograd?
Gale: Ne mogu ništa za sad sigurno da kazem, ali Novi Sad je takodje gotovo siguran pored Niša. U Nišu ce biti mesta za sve koji hoce da dodju, u planu je jedan jako veliki prostor. Cak su mi svi kojima sam pricao koji je prostor u pitanju rekli da sam lud.
Dragiša RockSerbia.net: Kolike su šanse da Kerber snimi nove pesme?
Gale: Radimo na njima, ali ne mogu ništa za sada da kazem. Bice nadamo se uskoro.
Nazalost, samo ovoliko od Galeta, jer je nemoguce bilo više pricati, fanovi svih uzrasta okupirali su Galeta. Na svu srecu Najda je imao više prostora tako da sam poprilicno dugo pricao sa njim. Deo razgovora mozete procitati.
Dragiša RockSerbia.net: Tvoji utisci o vecerašnjoj svirci…
Najda: Pa, super je bilo. I vreme nam je išlo na ruku, nije padala kiša tokom svirke iako je padala neposredno. Gale i ja gde god dodjemo donesemo sunce i lepo vreme, tako je bilo i veceras. Vidim da je publici bilo lepo, nama još lepše na bini.Dragiša RockSerbia.net: Publika je bila mozda i preterano “divlja”, došlo je do oštecenja opreme…
Najda: Pa, dobro sve je to normalno, mi nosimo energiju i prirodno je da tako reaguju, i dobro je što je tako. Neko je malo više slobodniji, neko malo više se uzivi i to je to, rock’n’roll je to…neko dodje da sluša muziku, neko da se napije, sve u svemu sve je to ok.
Dragisa RockSerbia.net: Svirate maltene svaki dan, da li ima u Srbiji rock publike i zanima me tvoja komparacija prethodnog perioda i sadašnjeg?
Najda: Ne bih da uporedjujem, naravno da ima rock publike. Treba pustiti mlade bendove da sviraju, dati im više prostora, tada ce bendovi više i da stvaraju. Treba im dozvoliti više prostora na radiju, televiziji na mestima gde mogu da promovišu svoje autorske stvari. Znaš, lako je svirati tudje stvari. To moze maltene svako, na dobar ili loš nacin, sasvim je nebitno. Kad neko cuje neku pesmu koju voli on ce bez obzira kako neko svira da odreaguje pozitivno. Ali je svakako bolje svirati svoje pesme, jer one ostaju iza tebe, sve ostalo se zaboravlja.
Dragisa RockSerbia.net: Da li ti pratiš domacu scenu?
Najda: Ne preterano, ali pratim. Mogu da izdvojim Plug’n’Play, izdvojio bih još puno, ali necu da nabrajam da ne bih nekog izostavio. Eto pogledaj i na vašem sajtu koliko bendova ima. Nazire se neko bolje vreme. Bendovi treba da budu hrabri i da guraju svoje pesme. Jbg, mala je zemlja, ali ima potencijala.
Dragisa RockSerbia.net: Najdo, hvala ti puno i puno srece sa tvojim autorskim bendom Deliverance Inc.
Najda: Hvala i tebi i dobro radite svoj posao, samo napred!
Dragiša Radulovic
U-TA-TA (S.Palanka)
Grupa sa izuzetnim potencijalom, originalna u svakom pogledu. Imaju drskost ranih Floyda (nadamo se samo da ce ipak ici Gilmourovim a ne Syd-ovim putem.) i sirovu snagu pravih new wave grupa. Nikola Pantic, gitarista i pevac , zaista poseduje „ono nešto“ (za konstataciju da je harizmatican sacekacemo još neko, nadamo se ne dugo,vreme). Cvrsta ritam-sekcija Aleksandar Srbu (bas) – Filip Stojanovic (bubnjevi) pravi majstorsku podlogu po kojoj Nikola wah-wahom vešto šara minijature. Da li ce oni biti novi dragulj na rock kruni ili samo oblutak koji je zavarao svojim sjajem, zavisi iskljucivo od njih. Imaju samo 51 godinu. Sva trojica zajedno.
DON KIHOT (Velika Plana)
Da ovaj bend spustite u neki pub East Enda, ne verujem da bi iko primetio razliku. Energija, energija, energija…prosto duvaju sa scene jaki punk-riff vetrovi. Daca jednostavno izgleda kao da se rodio sa gitarom na sceni pored brace Ramone. Švaks prosto cepa bubnjeve, terajuci sve elemente baterije na igru u iskonskom ritmu. Kao balans izmedju dva hiperaktivna clana grupe, Sandra na bas gitari dopunjava nedostajuce tonove. Drzimo palceve da i njihove autorske pesme dobiju snagu zivog nastupa.
BLACK GEORGE (Topola)
„Budim se…“ „Grad…“ „Reci…“ peva Sara Gajic, budeci emocije. Da, baš ovako ja zamišljam pravi rock-band. Lepi, mladi, kvalitena gitarska svirka, odlican vokal, akcenat na autorskim pesama, atraktivan nastup. Slušljivo, do bola… Svaki ton je brizljivo odabran. Gitarski tandem Uroš Stojic – Nikola Miljkovic vešto nalazi put kroz brzake harmonija dok ekipa sa donje (uslovno receno) palube Lazar Jovanovic (bas) – Petar Todorovic (bubnjevi) odrzava pravi ritam. Treba im samo jaci vetar u ledja (tj. adekvatna podrška), da bi brod sa Black George zastavom uspešno plovio rock-morima.
U.P.S.(Petrovac)
Punk-bend. Mislim, zašto samo toliko. Pa evo: „nema potrebe da ucestvujemo na tribini, mi znamo sve o rocku, neka slušaju oni koji ne znaju“ . Koje cete pesme svirati?- pitah ja. „…nemamo pojma ,covece, dok ne izadjemo na scenu, mi smo punk-bend ! .“ To mu je to. Mislim, praše oni dobro, ali malo više komunikativnosti ne bi naškodilo. Pogotovo što je kvalitet svirke obicno obrnuto proporcionalan aroganciji .
THE SOCKS (Carapice) (Velika Plana)
Ako ova funk-ska-reggae ekipa ne uspe da napravi nešto više na sceni, onda stvarno neko treba da skoci u Moravu tj. Jasenicu il’ da se ’besi o kvaku. Šalu na stranu, zar pojava tri lepe devojke na sceni, koje stvarno dobro sviraju i pevaju, uz podršku (sad ja ne mogu da govorim o zgodnim mladicima , da me ne optuze za svašta nešto) pevaca Uroša i basiste Vuka… Ne, nije štamparska greška – NISU bubnjar i gitarista. Ova mesta su rezervisana za sedamnaestogodišnje sestre bliznakinje Janu (gitara) i Jelenu (bubnjevi) koje vas bukvalno opcine svojom pojavom, a i umecem. Na sceni im se pridruzila, kao vokal, još jedna devojka, kojoj nisam uspeo da zabelezim ime (mislim da je Nadja), što je sve doprinelo poboljšanju ukupnog utiska. Sudeci po reakcijama publike, oni imaju kultni status u gradu. Za moju konacnu ocenu, sacekacu njihove autorske pesme. Valjda nece uprskati…
HH BLUES BAND (Velika Plana)
Sedim ja tako u pauzi , celavim od rokenrola (što bi rekao hippy-lik iz Orašja, nezadovoljan tribinom) odvajam zvaku sa nekim likovima , mojim ispisnicima, pijuckamo pivo i sl. (dobro dobro, predji na stvar-prim ja). Kad oni ustadoše. – Gde cete, bre ,sad? „Idem da sviramo!“ -Gde da svirate? „ Pa, ovde bre, sad ceš da cuješ!“ –Aj’ da vidim ,baš i to cudo. I bi cudo. Odavno nisam ovakav cover- band. “Whipping post”, “All along he watchtower” itd. A da napraviš kviz – zatvoriš ljudima oci i pustiš svirku, pa ih posle pitaš da odaberu svirace izmedju sto ljudi, mozda bi jedino uboli Deju (vokal). Ali zato Rile (solo gitara), Zoka (ritam i solo), Zoka (bas) I Vlada (bubanj), odgovorno tvrdim, spadaju red najboljih rock-muzicara sa ovih prostora. Kazu da spremaju autorske pesme. Ako je kvalitet upola, onda ce to biti mnooogo dobro. Ali da ne ureknemo. Mnogi se opekoše na toj vatri.
MOONCHILD (Velika Plana)
Cast metalaca na ovom skupu branili su, i to vrlo uspešno: Mare, Stex, Harris, Dzoni i Boki. Mozda najuvezbanija ekipa od svih. Ciljevi koje su postavili pred sebe su visoki, muzika koju sviraju – veoma zahtevna. Oni su toga svesni i koracaju cvrstim rifovima napred. Entuzijazam ne nedostaje, zelja za uspehom, i pored poteškoca oko sastava benda – ogromna. Uz kvalitetan pristup sopstvenim kompozicijama, rezultati nece izostati. Veceras su se popeli za još dva stepenika više u pohodu ka vrhu rock-piramide.
Opšta ocena – sudeci po kvalitetu svirke mladih bendova, ne bi trebalo propustiti predstojeci Festival mladih bendova Balkana.
Epilog: Cekajuci prvi bus na stanici u Plani, pošto smo se rastali sa “Unucetom”, Dragiša i ja primetismo da je svanulo Novo Rock-Jutro nad Srbijom.
autor: Vladimir Pešic
Pored konstruktivnog izlaganja ucesnika tribine na kojoj je ucešce uzela i ekipa sa rockserbia.net u sastavu Aleksandar Radukin i moja malenkost, mene je oduševila svirka. Svi bendovi su pokazali dozu originalnosti i energije, a svakako to je jedan od osnovnih preduslova da se uradi nešto više. Ne mogu a da ne primetim poprilican broj devojaka koje sviraju ili pevaju. Pohvalno je i to što je tribina podrzana i od strane afirmisanih muzicara i uopšte ljudi iz sveta rock’n’roll-a.
Portal RockSerbia.net je dobio podršku vecine prisutnih, jer su ljudi prepoznali naš cilj. Naravno, podršku sajtu su pruzili i Branimir Lokner i Dušan Antonic kao i organizator tribine Dejan poznatiji kao Unuce i postoje indicije oko saradnje sa ovim renomiranim imenima.
Da je tribina uspela rekao je i Branimir Lokner po završetku: Po meni je tribina bila sasvim ok. Nije cilj da jedna ekipa prica, a druga da sluša, vec da se medjusobno razmenjuju pitanja i da svako izrazi svoje mišljenje i svoj stav. Tribina je uspela i zato što je prilicno veliki broj ljudi ostao do kraja i što je veliki broj prisutnih imao svoje mišljenje i razlog za diskusiju, što je svakako dobro, jer mogucnost izbora mora da postoji, citiracu Dzonija Štulica „prokleta mogucnost izbora mora da postoji“.
Dragiša RockSerbia: Definitivno, ima li Srbija potencijala i u smislu bendova i u smislu publike?
Lokner: Srbija ima potencijala u smislu bendova. Što se tice nove publike, ja imam tu jednu dilemu da kod novih generacija postoji mali broj publike koji prati novije bendove i to predstavlja ozbiljan problem. Taj problem ne postoji samo u Srbiji. Citam preko nekih foruma i casopisima, Nemacka ima slican problem sa novim izvodacima jer nema adekvatne podrške publike. Dakle, ovde nije problem kvantiteta novih bendova, ali je kvantitet publike veliki problem. To je realan problem i to mozemo videti po koncertima.
Dragiša RockSerbia: Cini mi se da je publika u provinciji aktivnija što se tice i odlaska na koncerte i podrške novijim bendovima…
Lokner: Cinjenica je da je publika iz vecih gradova razmazenija. U samom Beogradu je sve na dohvat ruke i postoji veliki izbor, tako da u tom smislu to nije dobro.
Dragiša Rock Serbia: Onda ovde treba korigovati Dzonijeve reci u: prokleta mogucnost izbora mora da postoji, ali sa limitima.
Lokner: Da, izbor ali sa limitima. Opet bih istakao kvantitet bendova, što je svakako dobro jer iz kvantiteta svakako proizilazi kvalitet i mogucnost izbora.
Rokerski manifest i 10 rock zapovesti mozete procitati ovde:
https://rockserbia.net/dopisnistvo/rokerski-maifest-i-10-rock-zapovesti.html
Dragiša Radulovic