Istorijat benda:

Počeci (1971-1973)

LGT je službeno osnovan 6. aprila 1971. u Budimpešti. Osnivači su mu bili već od pre poznati i uspešni muzičari, na čelu s Gáborom Presserom, kompozitorom i klavijaturistom koji je do tada svirao u grupi Omega. Iz Omege je stigao i bubnjar József Laux i njegova žena Anna Adamis, autor tekstova, “peta članica LGT-a” i stalna Presserova saradnica. Bas gitaru je svirao Károly Frenreisz, koji se već proslavio u grupi Metro, a solo-gitaru bivši član grupe Hungaria Tamás Barta.

Svoj debi koncert održali su u julu na bini u jednom parku u Budimu, a u avgustu im se pojavio prvi singl, na kojem su bile pesme Boldog vagyok (Sretan sam) i Ha volna szíved (Da imaš srca). U oktobru su, zajedno s Tolcsvay Triom. Zahvaljujući popularnosti koju su stekli pesmom Ezüst nyár (Srebrno leto) u novembru iste te 1971. pozvani su kao počasni gosti na World Popular Song Festival pod sponzorstvom Yamahe u Tokiju, a tamo su izveli englesku verziju pesme Érints meg (Dotakni me). Pesma je postigla ogroman uspeh. Ponovo su izdali singl, s dve engleke pesme (Silver Summer i Touch Me, Love Me, Rock Me).

U decembru 1971. pojavio se prvi album LGT-a, pod naslovom Locomotiv GT. Pred domaćom publikom međutim nisu postigli toliki uspeh kao u inostranstvu, jednim delom i zato jer je njihova muzika u o vreme još smatrana eksperimentalnom. Na Zapadu im je karijera s druge strane napredovala, naročito nakon što je saradnik New Musical Expressa, čuvši nastup LGT-a napisao kako “bi nova rock-senzacija mogla stići s Istoka!” (“The new rock sensation could come from the East!”). U velikoj meri zahvaljujući tome LGT je u maju 1972, kao jedini bend s evropskog kontinenta, otputovao na Great Western Express Festival u engleskom Lincolnu, na kojem su – pod velikim pljuskom – nastupali rame uz rame sa legendama muzike kao što su Genesis, The Beach Boys, Joe Cocker i Faces.

U jesen 1972. pojavio se drugi album, odsviran u Mađarskoj, ali snimljen u Londonu, pod nazivom Ringasd el magad (Uljuljaj se), kao i singl s pesmama Szeress nagyon (Voli me jako) i Csak egy szóra (Samo za jednu reč). Tada se pojavila ponuda da LGT opeva roman Tibora Dérya pod nazivom Képzelt riport egy amerikai popfesztiválról (Izmišljena reportaža o jednom američkom pop-festivalu). Grupa je prihvatila ponudu, ali je Frenreisz, koji se protivio pozorišnom angažmanu 1973. istupio iz benda i osnovao vlastitu grupu, Skorpió. Na njegovo mesto stigao je Tamás Somló iz Omege. Popfesztivál je ostvario velik uspeh i prikazan je u pet zemalja.

Doba velikih uspeha (1973-1980.)

1973. izlazi treći album, sada sa već prepoznatljivim Presserovim uticajem, nazvan Bummm!, koji je konačno doneo pravi uspeh i popularnost LGT-u i u Mađarskoj. Najpoznatije pesme s tog albuma su: Ringasd el magad (Uljuljaj se), Kék asszony (Plava žena), Gyere, gyere ki a hegyoldalba (Izađi, izađi na obronak), Ő még csak most tizennégy (Njoj je još samo 14), Vallomás (Priznanje), Miénk itt a tér (Naš je ovo trg). Album je zabranjen, LGT je i pored toga zasenio do tada neprikosnovenu Omegu.

Te godine opet putuju u Veliku Britaniju, gdje nastupaju na televiziji, održavaju koncerte i pripremaju izdavanje ploče. 1974. okrunjuju taj niz tromesečnom američkom turnejom, koja je najavljivala velik uspeh: Jimmy Miller, menadžer Rolling Stonesa prihvatio je njihove planove za novu ploču na engleskom jeziku. Rad na njoj je međutim naposletku obustavljen – Narodna Republika Mađarska zabranila je izdavanje ploče – a pored toga je i Tamás Barta odlučio da se ne vrati kući, te da nastavi graditi karijeru u inostranstvu i ostao je u USA. Kao njegova zamena, iz Generála je stigao János Karácsony, i s njim je već 1975. snimljen četvrti album, Mindig magasabbra (Uvek naviše). Pored naslovne pesme, najpoznatije pesme s tog albuma su sledeće: Szólj rám, ha hangosan énekelek (Reci mi ako pevam glasno), Neked írom a dalt (Tebi pišem pesmu), Álomarcú lány (Devojka s licem poput sna), Egy elfelejtett szó (Zaboravljena reč).

Album iz 1976. godine bio je, takođe zabranjen, dvostruki album pod imenom Locomotiv GT V, na kojem su se našle uspešne pesme poput A Kicsi, a Nagy, az Arthur és az Indián (Mali, Veliki, Artur i Indijanac), Ha a csend beszélni tudna (Kada bi tišina mogla govoriti), Fiú (Dečače) i Mindenki (Svako). Ogroman uspeh bubnjar József Laux mogao je popratiti samo iz inostranstva: otišao je u Sjedinjene Države, gdje je postao ton-majstor. Nasledio ga je prvo, na turneji po Demokratskoj Republici Nemačkoj Gábor Németh iz Skorpia, zatim, na uspešnoj turneji po Transilvaniji Gábor Szekeres iz grupe Atlasz, te naposletku mladi János Solti iz grupe Generál, čime je upotpunjena konačna postava.

Album Zene – Mindenki másképp csinálja (Muzika – svako je radi drugačije) iz 1977. godine ponovo je bio velik uspeh. Dao je velik broj popularnih pesama, posebno preko televizijskih nastupa uz pomoć filmskog reditelja Pála Sándora: tada su nastali A Rádió (Radio), Jó barátok vagyunk (Mi smo dobri prijatelji) u saradnji sa Zoránom Sztevanovityem i Ferencom Demjénom, Mindenki másképp csinálja (Svako to radi drugačije), Boogie a zongorán (Boogie na klaviru), kao i Egy elkésett dal (Zakasnela pesma) u sećanje na tada preminulog glumca Rudolfa Somogyvárija. Iste godine Gábor Presser, kao prvi predstavnik rock muzike, dobija prestižnu mađarsku muzičku nagradu Ferenca Erkela, a u pisanju tekstova tada počinje sve veću ulogu igrati Dusán Sztevanovity, brat mađarskog pevača Zorána. Pored uspeha, grupa je međutim nailazila i na mnoge neugodnosti: posle druge turneje po Rumuniji zabranjeni su im daljnji nastupi u toj zemlji, a neko vreme bilo im je zabranjeno nastupati i u Mađarskoj.

1978. pojavila se dvostruka kompilacija Aranyalbum 1971–76 (Zlatni album 1971-76.), a i album Mindenki (Svako), na kojem su popularnost zabeležile pesme Hirdetés (Oglas), Nem adom fel (Ne predajem se), Nézd, az őrült (Gle ludaka) i Mindenféle emberek (Svakakvi ljudi). 1979. uspeli su izdati “samo” dvostruki singl, ali su zato sve četiri pesme s njega postale poznate: Annyi mindent nem szerettem (Toliko toga još nisam voleo), Pokolba már a szép szavakkal (U vrag s lepim rečima), Miénk ez a cirkusz (Ovo je naš cirkus) i Veled, csak veled (S tobom, samo s tobom).1980. ponovo objavljuju dvostruki album Loksi. To je bio prvi album za koji su članovi benda dobili honorar: iznad 25.000 primeraka 70 filera po osobi.

Kraj LGT-a? (1980-1987)

1980. LGT sarađuje na uspešnoj zajedničkoj turneji s Omegom i Beatriceom. U nizu nastupa na otvorenom, prema mišljenju mnogih, LGT je ostvario svoje najpamtljivije dostignuće. 1981. nastupaju u Sovjetskom Savezu, 1982. pak u Bugarskoj.

1982-1983. u saradnji s EMI-jem LGT radi na albumu na engleskom jeziku u legendarnom Abbey Roadu. Mađarska verzija tog albuma izašla je 1982. – iz nekog čudnog razloga pod nazivom Locomotiv GT X. Gábor Presser o tome u svojim memoarima piše:

“1983.Kod kuće je dobro.Ploča izlazi i kod kuće, grupa loše zbraja dotada izdane albume i naziva ga LGT X, iako je tek deveti. Sada je ionako svejedno. Izdan je. U preostalom kratkom vremenu grupa se više neće dovesti u numerološki red.”

Album međutim nije više ostvario toliku popularnost poput dotadašnjih, iako je pesma Zenevonat (Muzički voz) postala veliki hit. 1984. odlaze na jednoipomesečnu turneju po Sovjetskom Savezu, gde ih sveukupno gleda nekih 350.000 gledaoca na koncertima u Lenjingradu, Rigi, Tallinnu i Moskvi. Presser u svojim memoarima piše ovako:

“Ogromna masa ljudi, ogromna počast, ogromna zemlja, ogromni stadioni, ogromna količina šampanjca, ogromna nostalgija.Treba ići kući…Kod kuće je jako, jako dobro.Jako dobro.Dobro.Nije dobro.Nekako muzika izlazi iz mode, nešto drugo dolazi, nešto što LGT ne zna.”

1984. pojavljuje se prvi mađarski maksi-singl, koji je nosio ime Első magyar óriás kislemez (Prvi mađarski maksi-singl). Nezadovoljstvo mase samo je poraslo time što su od četiri pesme čak dve skoro zabranjene – Kinn is vagyok, benn is vagyok (I unutra sam, I napolju sam) nekako se ipak uspela provući kroz cenzuru uprkos prikrivenoj erotici, ali Dalaktika, koja je dobila epitet “buntovničke” nije nikad izašla.

Grupa se priprema za oproštajnu ploču.

Ona se pojavila 1984. i nosila je ime Ellenfél nélkül (Bez suparnika). I ovde je trebalo menjati tekstove, a ni publika, pod uticajem banalnih izmena pop muzike, nije u punoj meri prepoznala vrednost „posljednjeg” dela. Turneje su se proredile, poslednji nastup održan je u budimskom Tabánu 2. maja 1987. Nakon toga LGT je praktično prestao sa radom: „odlučio je povući se na neodređeno vreme, ali bez raspada”. Presser, Karácsony i Somló započeli su solo karijere, Solti je svirao bubnjeve u drugim bendovima. Povremeno su uzajamno sarađivali na svojim samostalnim pločama, ali LGT više nije izdavao albume.

Oproštajni koncerti i dve nove ploče (1992-)

Nakon sedam i po godina, počev od 14. maja 1992. u zgradi budimpeštanske Zapadne železničke stanice desetine hiljada gledaoca pojavili su se na oproštajnom koncertu LGT-a – odnosno, na koncertima, jer su obe generalne probe privukle ogroman interes, tako da su održana još i dva dodatna koncerta. Nakon toga su svi verovali da se nakon pet oproštajnih koncerata LGT konačno povukao s mađarske muzičke scene. Međutim,to ipak nije bio kraj.

1997. se neočekivano pojavio novi album, pod nazivom 424 – Mozdonyopera (424- Lokomotivna opera). Nastanak albuma može se zahvaliti slučajnosti. Stari prijatelj grupe, reditelj Pál Sándor pripremao je film o LGT-u, pod nazivom Volt 1×1 zenekar (Bio jednom jedan bend), i tokom priprema za snimanje je potražio članove koji su ušli u studio i od radosti zajedničke svirke počeli pisati nove pesme. Njih je međutim bilo previše za program filma, tako da je to omogućilo nastanak nove ploče, koja je u odnosu na dotadašnje bila ponešto opuštenija, “odraslija”. Pripreme su u najvećoj tajnosti obavljene u Mađarskoj, CD-i su snimani u inostranstvu.

1999. legendarna grupa nastupa pred 200.000 ljudi na koncertu koji je organizovala kompanija mobilne telefonije Westel Kapcsolat. 2002. na Óbudai-szigetu održan je celodnevni LGT-festival, na kojem su izvođeni isečci iz Popfesztivála, kao i jedan balet na muziku LGT-a. 2002. je grupa obradovala publiku još jednim iznenađenjem, novim studijskim albumom, pod imenom A fiúk a kocsmába mentek (Momci su otišli u krčmu).

7. avgusta 2007. LGT su nastupili na nultom danu Sziget Fesztivála, pred otprilike 60 hiljada ljudi, ali prema izjavama članova, nije bilo planova za izdavanje nove ploče.

Sledeće godine (2008) na istom mestu gde su poslednji put nastupili (Sziget festival), sreli smo člana benda LGT (Tamás Somló) i posle kraćeg razgovora smo ga upitali kada i da li je uopšte moguće očekivati naredni concert. Odgovor je bio jednostavan, “odlučili smo se da se svakih 5 godina okupimo i poklonimo jedan ali vredan concert našim najvernijim fanovima”. Tako je posle duge pauze (čitavih 5 godina), najavljen veliki spektakl za 15. februar 2013. godine, a zbog velikog interesovanja, ubačen je još jedan datum, 16. februar.

Oni koji vole dobar zvuk rock, pop, blues, hevy rock … muzike, ne bi trebalo da propuste ovaj događaj. Iako na koncertima pesme izvode na mađarskom jeziku, malo ko posle tih 3, 3.5 sata efektivnog sviranja može ostati ravnodušan.

Karte možete rezervisati na: http://www.eventim.hu/hu/jegyek/lgt-koncert-budapest-papp-laszlo-sportarena-265634/event.html{jcomments on}