destruction

Diverzija, Red Union, klub United, 23. 01. 2009.

Pa da krenemo onda. Prvo moram poslati nekoga u kuratz: to je ta tzv. «vjerna osječka publika» koja uvijek baljezga kako treba podržavati scenu, a kad dođe vrijeme da se scena doista i podrži, njih ni od korova. Pa koju vi scenu podržavate, pichka vam materina? Onu u Kitzbuhlu? Ili Garmicsh Parten-Kirchenu? Diverzija ima promociju albuma, dođe i dobar bend iz Novog Sada kao support act, a vas se skupi jedva nešto preko stotinjak. Što vam je sad izgovor, bando lopovska, to što je kiša padala? Jeste od šećera napravljeni možda? Nabijem ja vas sve na kuratz! To jest, kao intelektualac, na penis. To vam je ono što liči na kuratz, samo je mnogo manje…

A moram pokuditi i ekipu iz kluba United koja uporno ne dopušta koncertima da počnu prije ponoći, čekajući «da se ekipa skupi». Slušajte matorog lisca, publika je stoka. I, kao i svaku stoku, može ju se dovesti u red. Naučite publiku da koncerti počinju u 10 ili 11 i oni će to vremenom prihvatiti. Sa stokom ne možeš drugačije! Bilo bi stvarno lijepo jednom za promjenu u ponoć otići s koncerta umjesto dolaziti na njega…

Dakle, sto i nešto preko ljudi došlo je u petak u United i nazočilo je jako dobrom koncertu. Kao predgrupa nastupili su Novosađani Red Union (Daško vokal, Ljubo bas, Nenad gitara i Ćato bubnjevi) koje sam gledao na To Be Punk festivalu u Novom Sadu prošle godine kad su me oduševili, a slično je bilo i ovaj put. Melodični anti-fa punk rock bend pod utjecajem Clasha ili Bad Religion, angažirani, brzi i žestoki. Svaka njihova pjesma je himnična i stvorena za višeglasno pjevanje, od uvodne «Land Of The Living Dead», preko «Weapon Of Mass Destruction», «Party People», «Student Radio», «Society»… 

Kao i u Novom Sadu, nastup im je bio ispunjen duhovitim Daškovim komentarima između pjesama. Tako je Nenadovu pjesmu «Letters» najavio riječima da je Nenad za nju dobio Nobelovu nagradu za književnost i plaketu lokalnog lovačkog društva; pjesmu «I Hate Girls Like You» najavio je kao stvar s kojom su htjeli nastupiti na Operaciji Trijumf «ali su nam oni rekli da se gonimo u pičku materinu», a stvar «Downtown Creetins» opisao je kao laganu ska stvar uz koju se može zaplesati, no u njoj je bilo laganog ska otprilike koliko i alkohola u mojoj krvi te večeri. Ili bilo koje večeri… Odsvirali su i jednu novu stvar koja zvuči malo čvršće i ne ulazi lako u uho na prvo slušanje, ali svejedno razvaljuje. Odličan nastup Novosađana koji su imali peh s mikrofonom koji je riknuo nakon druge pjesme pa je malo potrajalo dok ga nisu zamijenili, a jedini minus ide sterilnoj osječkoj publici koja je mlako popratila njihov nastup stvorivši ispred bine koridor dovoljno velik da u njega stane Slovenija. A možda i Crna Gora…Da ponovim, za one koji su jučer naučili čitati, ovo je sjajan bend koji svakako trebate vidjeti! 

http://www.myspace.com/redunionhq

Diverzija je nastupila negdje oko jedan ujutro. Ovo mi je već treći put da ih gledam, nakon Novog Sada i Županje, pa se neću ponavljati već naglasiti kako je ovo bila bendova prva svirka u njihovom i mom Osijeku nakon izlaska novog albuma «Bloodied but Unbowed». Diverziju vjerujem već poznajete: Andrej (gitara i vox), Remba gitara, Elke bas i Domba bubanj, sviraju melodičan hc punk s također angažiranim tekstovima i uživo postaju sve bolji i bolji. Scenski nastup im se poboljšava, sigurnost u svirci je evidentna, Elke se sa svojim basom posebno dobro zajebava, jedini je minus ozvučenje u Unitedu koje je po običaju mučilo i njih i Red Union (iako, ruku na srce, ovoga puta bendovi izgleda nisu bili odvrnuti do ibera tako da je i odbijanje zvuka bilo čisto podnošljivo). 

Diverzija ima i svoju publiku koja ih je bodrila od prve pjesme, «Time to Go» sve do kraja 45-minutnog nastupa što je i njima dalo podstreka pa su doista djelovali nabrijano, željni da se dokažu u vlastitom gradu. I, to su i uspjeli. Nekome se njihova svirka neće dopasti, OK, to je stvar ukusa (ili nedostatka istoga), ali na bini doista djeluju uvjerljivo i daju sve od sebe. Ima tu još mjesta za poboljšanje, ali uz ovakvu svirku Diverzija se ne mora nikome sklanjati s puta. 

http://www.myspace.com/diverzija

Bio je tu i after party održan u Tvrđi u kafiću «Carpe Diem», međutim zaključio sam da mi to ne treba u životu. Koga sam htio vidjeti vidio sam u Unitedu, koga zanima kako se meni dopao koncert pročitat će ga ovdje, a da, i kiša je padala…Što mi ne smeta (mi metroseksualci uvijek smo motorizirani), ali znate kakav je lijep osjećaj kad imate stan u potkrovlju i kad legnete spavati snom pravednika a iznad vas po krovu dobuje kiša u ritmu tam-tama…Ne, vi to ne znate, među vama nema pravednika…

Savršen kraj jedne jako dobre večeri. Jebo after, ja sam svoju večer iskoristio najbolje što se moglo…

Unionist Hadžo

http://www.mikrofonija.com

Legacy Festival – Reportaza

 

DAN 1    

    Došao je napokon i taj dan. dugo ocekivani i najavljivani Legacy festival je otvorio vrata Expo centra i dva dana puna dobrih koncerata mogla su da pocnu. Po ocenama mnogih drugi dan je po imenima bendova bio dosta bolji od prvog ali je jasno da je vecina to rekla zbog cinjenice da je Testament drugog dana. Ali imalo je mnogo toga da se vidi i prvog dana.     Stekao se utisak da je 16 casova mnogo rano za pocetak festa. To su na svojoj kozi najbolje osetili momci iz benda Septic Flesh koji je bio odreden da otvori ovaj dogadaj. Jako mali broj ljudi je bio tu da vidi ovaj bend koji je stvarno pruzio dobru svirku i pokazao znacenje profesionalizma u muzici. Za vreme njihove svirke ljudi su polako ulazili tako da se prava atmosfera ocekivala tek kasnije.

To “kasnije” se ispostavilo da je vec na sledecem bendu. Cim je Vader stao na binu Expo Hala je delovala dosta punijom i atmosfera se dobro ugrejala. Velikani death metala iz Poljske su zeljnim fanovima pruzili sve što su trazili a ljudima koji nisu imali prilike da ih cuju ranije su se prestavili onako kako im i dolikuje. Pored mnogih svojih hitova kao poslasticu za kraj svirke odsvirali su obradu Slayera “Raining Blood” što je publika adekvatno i ispratila 🙂 . Kad su završili svoj nastup spremao se Threshold. Iskreno mene je ovaj, uz još nekoliko bendova, najviše interesovao.

Cinjenica jeste da je generalno ovaj festival više orijentisan za ljubitelje malo extremnijeg zvuka pa se moze reci da su malo zalutali na fest. Ipak, meni je drago da jesu jer sam zaista uzivao u njihovoj svirci i bilo je sjajno gledati ih uzivo. Pevac Damien je pokazao svoju velicinu i posle sišao u publiku gde se slikao sa fanovima i potpisivao sve što mu stavilo pod ruku.

Mali broj ljudi koji je bio ispred bine se sklonio nakon kad je Threshold završio i odjednom se napred pošela praviti guzva. Zatim je pocela da se iznad bubnja dize velika zastava “Destruction”. Moj utisak je da je ovaj bend najviše ljudi ispratilo ovo vece. “Moš pit” koji je bio ispred bine se nije smirio kroz celu svriku a oduševljenje nije krio ni frontmen Marcel Schrimer koji dosta kroz svirku zabavljao publiku svojim (ne)poznavanjem srpskog jezika kao i time što je “naredio” da se publici baci pivo što je jedan njihov tehnicar i uradio.

Njihova svirka je dosta istrošila masu koja se ponovo razišla i onda je na binu izašao još jedan nemacki sastav – RAGE! Iako se ocekivalo da ce njihov nastup proci kao i Threshold-ov oni to nisu dozvolili i svojom svirkom su prakticno privukli ljude bini. Heavy metal i to kakav ostavio je prisutne odusevljene. Malo ko je tamo znao da ovaj bend ima cak 18 albuma iza sebe a na ovoj svirci su pocastili publiku hitovima kao sto su “Down”, “Higher Then The Sky”, “Soundchaser” kao i mnoge druge. U jednom trenutku je frontmen Peter “Peavy” Wagner rekao kako sviraju besplatno i to samo zbog ljudi koji su tu. Zbog ove izjave su pocele da kruze price medju publikom oko mogucih problema organizatora sto je i moglo da se nasluti s obzirom na mali broj ljudi koji je bio u hali.

 

 

Nastavak je doneo jos brutalnog zvuka a Obituary je sigurno pravi bend za tako nesto. Uz Destruction sigurno bend koji najvise podigao publiku mada ih bilo neshto manje nego na pomenutom bendu. Ljudi su pevali, skakali ali se nakon nekog vremena cinilo kao da sviraju ipak nesto duze nego sto je bilo predvidjeno. Da je ovo tacno potvrdio je pevac benda Pain Of Salvation koji kad je izasao na binu rekao “Sjajan je bend ovaj Obituary. Sad cemo zbog njih svirati 13 minuta”.

Naravno bilo je u pitanju preterivanje i bend je odsvirao 10 pesama i prakticno oduvao publiku mada su se za pocetak jako dugo namestali i delovali nervozno sto je opet publiku dovelo do zakljucka da nesto ne stima oko odnosa pojedinih izvodjaca i ogranizacije Legacy, pogotovo nakon jos jedne izjave frontmena POS-a Daniela Gildenlow-a da oni veceras sviraju za dzabe i da se unapred izvinjavaju ako se njihovi problemi koje su imali ceo dan odraze na svirku. Ali koliko je moglo da se vidi ne da se nije odrazilo vec sam ja ostao zapanjen. Odradili su svirku vrhunski i profesionalno i podrska oko 400 ljudi je bila najmanje sto su zasluzili za taj trud (iz ove podrske treba izbaciti pojedine fanove Dark Funeral koji su dobacivali bendu ne bi li ih sto pre skinuli sa bine).

Kasnije sam imao priliku da razgovaram sa bubnjarem Pain Of Salvation-a koji mi nije rekao kakve su probleme imali ali je rekao da se te stvari nekada desavaju i da je sve to rock’n’roll. U to vreme svoj koncert su poceli Dark Funeral koji su svirali dosta kratko s obzirom da zbog kasnjenja nije mnogo vremena ostalo do 4 kada je moralo da se zavrsi prvo vece ovog festivala.

 

 

Oko stotinak fanova  ovog Svedskog black metal benda je uzvalo u zestokoj svirci gde zvuk nije bio bas najsjajniji ali cini mi se da je to najvise zasluzan sam bend. Oni su ujedno bili i poslednji bend koji je nastupao taj dan i time je stavljena tacka na jedno sjajno vece prepuno dobrih bendova.     

Kad se rezimira ovaj dan moze se reci da je zapamceno ostalo po tome sto je svaki bend koji je svirao uprkos odredjenim problemima dao sve od sebe i potrudio se da publika ode iz hale gluva i promukla (ovo je u pozitivnom smislu naravno). Losa strana koja je bila najociglednija je neocekivano mala poseta. Po nekoj mojoj proceni bilo je oko 700 ljudi sto je za bendove ove velicine jako malo ali drugi dan, koji je po mnogima bio kvalitetniji, ocekivalo se da ce ispraviti i ovu stavku.

DAN 2

    Ovaj dan je poceo dosta pesimisticki jer se pricalo da Fintroll nece svirati i da ostali bendovi slediti njihov primer jer su nisu hteli da prodju sa honorarom kao neki bendovi od prethodne veceri. Da ovo nisu prazne price videlo se odmah na pocetku drugog dana jer je sama svirka kasnila skoro 2 sata. Ipak nakon dosta razgovora tonci su upalili opremu i domaci Simargal je mogao da pocne a s obzirom da je raspored takav bio napravljen prva 4 benda su bila jedan mali domaci blok gde su svoju velicinu na ovim prostorima najvise pokazali Amon Din i Bombarder.

U to vreme vec je bilo potrvdjeno da od Fintroll-a nece biti nista i da oni nisu ni doputovali. To je unelo strah medju ponovo malobrojnu publiku da ce nastupi velikih zvezda veceri Amorphisa i Testamenta, ali i ostalih, izostati. Ipak u medjuvremenu se dobila potvrda da ce svi bendovi koji su tu bili svirati i da nema potrebe za brigom.

Kada je posle nasih bendova Unleashed stao na binu svi problemi su bili zaboravljeni i moglo je da se nastavi sa dobrim provodom. Ljudi su bili prosto odusevljeni i zeljni ovakve svirke pa stoga i ne cudi velika podrska koju je ovaj bend dobio za vreme svojih sat vremena svirke koliko su imali na raspolaganju. Ipak bilo je svima jasno da je dosta ljudi samo ubijalo vreme cekajuci velike headliner-e.

Na redu je bio Amorphis na koji necu trositi mnogo reci. Ovo je bend koji je mene licno najvise interesovao i meni je njihov nastup bio savrsen. Prosto se kroz njihovu svirku videlo da je u pitanju svetski bend i da nisu slucajno trenutno jedan od najvecih finskih bendova. Ono sto su oni prikazali uz sjajan izbor pesama je nesto sto cu ja dugo pamtiti a verujem da je utisak ostavljen i na one koji ih nisu slusali ranije. Njihova svirka je bila sjajna uvertira za nesto sto su skoro svi zeljno iscekivali. Skoro sat vremena je trajalo spremanje za ovaj bend a za to vreme hala je bila daleko punija nego u bilo kom trenutku u toku celog festivala. I onda napokon velikani su izasli na binu a odusevljene u hale je bilo neopisivo.

 

Legenda Testamenta, Chuck Billy nije skidao osmeh sa lica a publika je ispratila svaku njihovu pesmu i nije spustala ruke dole. Energija je pucala na sve strane i nije se smirila dok se oni napokon nisu zahvalili svima na podrsci i obecali da cemo uskoro da se vidimo opet. A nadamo se da ce tako i biti mada je i Metallica rekla nesto slicno pa ih nesto nema. Elem stvarno dozivljaj za pamcenje iako licno ne slusam Testament. A ono najgore sto moze da zadesi jedan bend je da svira posle Testamenta a to je odlukom Legacy-a zapalo Belphegoru. Dve trecine hale je prakticno izaslo posle koncerta americkih legendi i jako je malo ljudi ostalo da cuje ovaj bend koji jako uspesno svira pod etiketom Nuclear Blast-a. Ipak nisu ostavili neki utisak jer im je zvuk (po meni) bio katastrofalan i nista se nije razaznajalo. Ipak stotinak ljudi, koliko je ostalo, je zadovoljno mlatilo glavama i uzivalo u ovom bendu koji ima iza sebe sest studijskih i jedan live album.

Za kraj jos jedne divne veceri bio je zaduzen italijanski gothic/doom bend The Foreshadowing koji je nakon propasti Adria festa naisao na razumevanje Legacy promotions-a i dobio priliku da se predstavi malobrojnoj domacoj publici.

Kad se sve lepo zaokruzi ova dva dana su bila sjajna. Drugo vece je skupilo dosta vise ljudi (po mojoj proceni oko 1000) i iako nije bila puna hala provod je bio nesvakidasnji. Da je bilo nekih problema bilo je, ali za jedan festival koji je pregurao svoju premijeru mozemo biti i vise nego zadovoljni. Vecinu ljudi sad interesuje sta se to desilo sa bendovima ali verujem da ce Legacy izaci sa zvanicnim saopstenjem za javnost i sve lepo objasniti. Do tada oni imaju puno obaveza jer se za njih festival jos nije zavrsio a sto se nas tice ova dana ce nam duuuuugo ostati u pamcenju.

fotke sa festivala mozete videti ovde:

https://rockserbia.net/rsgalerija/Legacy/default.htm 

reportazu za rockserbia.net napisao: Marko Capljic – Max