filharmonijom

Aki Rahimovski, Pozorisna sala Stara Pazova, 7.12.2008 – izveštaj

Aki je nastupio zajedno sa postavom koja ga prati na vojvodjanskoj turneji, a formaciju cine dve izuzetne pratece pevacice, koje su imale prilike i da se solisticki iskazu, te klavijaturista, a ponudjeni materijal je logicno radjen  vecim delom uz pomoc matrice, sto pokazace se nije smetalo krajnjem pozitivnom utisku, kojeg je dobila publika po okoncanju manifestacije. Aki i ekipa saradnika se nisu stedeli, i zajedno sa bisevima koncert je trajao cak 2 sata i 25 minuta, gde nijednog momenta frontman nije krio entuzijazam i zadovoljstvo sto peva pred zahvalnom publikom koja, pokazalo se jako dobro poznaje gotovo kompletan ponudjeni opus pesma. A Aki je izvodio pored nekoliko songova sa njegovog solo albuma, materijal poznat iz repertoara Parnog Valjka (cije neegzistiranje, da li trenutno, ili na neodredjeni period sa tugom istice).

Veci akcenat je dat pesmama iz poslednje faze benda, kao i numerama sa izdanja realizovanih tokom 90-tih godina, ali nisu izostali ni oni veliki hitovi, koji su bili popularni tokom 80-tih godina. Glavninu repertoara cinile su balade, koje inace kako kaze sam pevac najvise preferira i privatno voli (uskoro  mu izlazi album poznatih ljubavnih pesama koje su snimljene sa filharmonijom), a u jednom trenutku otpevao je i poznati song Bijelog Dugmeta – “Sanjao sam nocas da te nemam”, istakavsi kako mu je zao, sto mu se tokom proteklih godina nije ukazala prilika da sa sarajevskim bendom i saradjuje.

Publika koja je maksimalno ispunila prostor (oko 500 dusa), zajedno sa Rahimovskim je pevala vecinu kompozicija, a glavninu posetilaca cinile su mame i cerke, nesto slicno kao sto je to slucaj poslednjih godina kada nastupaju Bajaga i Instruktori.Aki se pokazao kao vrstan profesionalac, koji nije stedeo sebe, i bez obzira da li neko preferira muziku Parnog Valjka i drugih pesama koje smo culi, ne moze se a ne priznati da je ovaj iskusni znalac iz sebe izvlacio maksimum, sto je za svaki respekt. Bila je to prilicno sentimentalna noc, koja je vecinu prisutnih vratila u neko proslo vreme. Aki je sa svoje strane ucinio sve da pokaze kako pauza u koncertnom “druzenju” sa publikom sa ovih prostora zapravo nikada nije postojala.

 

 

 

 

Branimir Bane Lokner

Fotografije: Zoran Milic