Provokacija, Bomber, 20.11.2008. CK13, Novi Sad – izvestaj
Predgrupa Prvokaciji je bio Bomber, bend koji je dobro poznat domacoj publici, posebno lokalnoj, po svojim gitarskim deonicama (imaju dvojicu gitarista sa drugacijim muzickim uzorima) i snaznim vokalom Simbeta-Siniše. Njihov zvuk dolazi iz zadimljene garaze, koja gleda na ulicu – pa se garaz zvuk se spaja sa sirovim street pankom. Lemi iz Motorhead-a bi verovatno pljeskao u pauzama cirke. Iako ih znam po bezkompromisnim nastupima, bez pause izmedju pesama, u trecoj brzini, ovaj put su ubacili u drugu. Nastupili su u malo izmenjenoj postavi. Redovni basista Igor A. (zbog opasnog posla u prosvetnom delu neproizvodne delatnosti) ovaj put je bio sprecen da nastupi, pa ga je zamenio kolega iz benda “Brickheads”- Comi. U panku jeste lako se snaci sa bas gitarom, ali komunkacija sa ostatkom benda nije najbolje upalila. Izmedju pesama su pravljene kratke, ali znacajne pauze, što nije karakteristicno za njihov zvuk, te se energija rasplinula. Posle par pogleda i dogovaranja medju clanovima benda, uspeli su da se skupe/pokupe i nekako su nastavili sa svirkom. Izmene u bendu uvek cudno funkcionišu, posebno kada pevac iz jednog benda svira bas gitaru u drugom bendu. Zanimljivo je i da u Bomberima, bubnjeve lupa mladji brat nekadašnjeg basiste Mome iz Provokacije. Kada kazu skinhead 90-ih, ja odmah pomislim na Provokaciju i GBB, ali Provokacija je ono pravo što se moze potcrtati pod pravu lokalnu licencu oi! pokreta. Njihov kultni album “Novosadska verzija” iz 1995. je po mnogima jedan od najboljih lokalnih albuma u poslednjih 20 godina. Jake stvari kojima uzivo cesto zapale masu do stadijuma makljaze ispred bine. Neke od pesama “Poverenje je imaginacija”, “Pogled kroz mrak”, “Štab”, “Promene” i naravno “Boce” su neizostavne na konceratima u protekle dve godine. Od prvog okupljanja nakon mnogo godina, na EXIT-u 07, kao predgrupa Businessima (zajedno sa Vriskom Generacije) uspevaju da okupe “stare panxe” kao i da pridobiju novu publiku. Iako je bend poznat po opštem haosu koji je uvek izbija na njihovom svirkama, ova pojava je izostala u CK13. Atmosfera na svirci je bila mešavina onog starog stanja haosa pred binom, mokrog poda od piva, remecenje nastupa na bini od strane preaktivnih pojedinca (polu-pijanih iskusnih likova), okupljanje npr. velike mature (tu sam i ja negde) i mladje generacije koji su u mogucnosti da preslušaju ponovo izdat disk.
Ovakva jedinstvena, izmešana masa je donekle retka za videti, što zbog relacije publika i bend sa temom – generacija, što zbog zvuka novosadske scene. Tokom certa, pevac je pozivao skinheade (koji su preostali) da se odazovu. Nije ih bilo, ali se jasno svaki put cuo povik oi! oi! oi! Iako je novosadska oi! scena mnogo slabija od one iz 90-ih, jasno je da zvuk iz ’82. još uvek zivi, sa potvrdom da se u toku promene bendova puštao SHAM 69 ili The Business.
Zbog bisa bend bio “primoran” da svira “Boce”, “Poverenje je imaginacija”, ”Pogled kroz mrak” po drugi put. Oduševljenje mase je poraslo i sa poslednjom pesmom, te je pevac Vlada najavio uskoro i mogucnost da panduri navrate, ako se svirka ne završi uskoro.
Album “Novi Sad via Novi Sad” koji je promovisan je reizdanje njihovog prvenca “Novosadske verzije” i materijala kojeg mnogi imaju u svojoj kolekciji kao “album” (koliko mi je jasno, nikad zvanicno nije izdat). Ovaj novi album sadrzi i par bonus stvari, koje takodje mozete naci u ranijim kolekcijama, ali nije na odmet imati CD sa kvalitetno uradjenim bukletom – malom knjizicom sa sve tekstovima i mnogim podacima. Ukoliko ne posedujete prvenac album, ovaj ce nadomestiti taj nedostatak, i sa novijim zvukom lepo cureti kroz vaš plejer.
Novi zvuk istih pesama u drugacijem pakovanju – za kolekcionare i ljubitelje pank podzanrova.
Jelena Tipšin
Izvestaj sa Oktoberfist-a u Novom Sadu
Prvi Dan
Prvi dan je bio dan cvršceg zvuka. Prvi nastupili hardcore bend Lets Grow, a za njima i osjecki emotivniji core Debeli Precjednik, te punk-rock skupina Argies. Lets Grow su takoreci pokidali svucni sistem cepajuci grubim glasom, pomalo zaboravljenim prvobitnim americkim HC stilom. Prevac Dario u jednostavnom izdanju (citaj jednostavni stil a la Vošington), poput Ijana MakKaja iz prvih dana Minor Threat-a, se penje na binu i svu energiju prenosi na publiku uz energican ritam. Sledi neverovatni moshpit i pokušaj zbunje-dajvinga, ali pošto je u pitanju klub manjih dimenzija ovakav vid zabave se ne odobrava. Publika se zadovoljila i najjednostavnijim mošovanjem. Par pokušaja da se napravi par fotografija su osujeceni, te ostatak svirke provodim u masi, daleko od mogucih udara na displej, na bezbednoj udaljenosti/blizini od bine. Lets Grow su ovdašnjoj publici naveliko poznati, sa raznih kompilacija i singlova, posebno u izdanju HA-KO bastardsa, ali i u izdanju americkog preduzetnika za ploce/cd Know Records. U Novom Sadu retko sviraju, tako da je ovo bila jedinstvena prilika pogledati HC, bez uticaja metala, emo-kora i svih slicnih pravaca. Zanimljivo je i da imaju zenu za gitarom, s obzirom da sam navikla da cure vidim na bas gitari.Debeli Precjednik je bend koji novosadska publika dobro poznaje, zbog redovnih nastupa i sviracke razmene na relaciji NS-OS. Nekada cvršceg zvuka, Debeljaci, kako ih mnogi nazivaju, su stekli nepopravljivu bezkompromisnu publiku zbog svog HC i emotivnijeg zvuka, melodicnih pesama i energije. Pevac Tin je bio u potpunom izdanju, zapalio je ne samo prve redove, nego i moje baš pristigle frendove. Pre Debelog Precjednika kolicina ljudske mase je kulminirala, jer su mnogi došli samo da cuju njih. Hibernirala sam pored šanka – mesto sa koga se ne moraš pomerati ni levo ni desno, a ni ne mozeš. Eh, radosti zagušljivih prostora su šank ili guzva u wc-u.
Nakon krace pauze usledio je i bend koji je proputovao dva kontinenta i došao po cetvrti put u Novi Sad. Navikli smo u ovo doba da argentinski pankrokeri sa šmekom The Clash-a na španskom posete i hladne krajeve na svojoj turneji. Pored izmenjenog sastava, Argies nisu menjali puno od svog dobitnog zvuka – za pravdu, pankrok, sa mešavinom ska zvuka, predstavili su se i ove godine. Svake godine se susrecu sa domacom publikom, „i uvek se osecaju kao kod kuce“, kako je pevac izjavio. „Ne znam zašto, ali ljudi u Srbiji nas se sete svaki put kada smo na turneji. Verovatno imamo istu predstavu o muzici i iste politicke stavove. Naravno, tu je i muzika koja nije samo pank iz 1977. Da, ska je prilicno univerzalan.“ Uz malo otezanu komunikaciju sa ostalim clanovima benda zbog njihovog slabijeg znanja engleskog, i mog španskog (citaj, ne znam španski osim teksta iz Spanish Bombs), došli smo do zakljucka da iako su novi clanovi benda prvi put na velikoj kros-kontinetalnoj turneji, što je i uslov sviranja u bendu, oduševljeni su publikom. Pevac dodaje: „Danas je bila za nas prva svirka u Srbiji na turneji, veoma nas podsecaju na svirke kod kuce, ljudi su pozitivni. Prilicno je bilo toplo i zagušljivo, trude se ljudi… Da, srecemo iste ljude svake godine, i vaše bendove Red Union, The Bayonets. I u ostatku Evrope imamo krug ljudi sa kojima se cesto srecemo.“ Na pitanje da li im je sajber svet pomogao u proboju do nove publike pevac odgovara: „To je novi oblik komunikacije, za nas je dobar. Moraš znati kako da koristiš instrumente interneta i myspacea, naravno ne slazem se sa svim tim stvarima 100%.“ Ostavicemo ih da se spakuju u backstageu, …. sutra nastavljaju turneju koja ukljucuje još gradova u Srbiji (Becej, Zrenjanin, Beograd, …).
Drugi DanDrugi dan Oktoberfista ce proci uz nešto drugacije zvuke Tizzies-a, Grupe tvog Zivota, te Tito’s bojsa iz Istre, tj. Rovinja. Nakon što sam pokupila sitnu ekipu (drugarica iz PA specijalno pristigla radi GTZ-a i Tito’s bojsa) ispred CK13, ušli smo u gotovo prazan klub. I pre samog pocetka svirke Tizziesa, klub je bio poluprazan, što govori mozda o nespremnosti publike da cuje drugaciji zvuk od redovnog Oi! Oi! Pankroka. I pored ove cinjenice Boris nije gubio vreme te je zaurlao u mikrofon i tako je bez puno pompe svirka pocela. Tizzies su jedan od bendova koji zvuk temelje na sirovom njujorškom zvuku, cvrstoj gitari, energijom Motorheada i The Clash-a. Iako još uvek nemaju zvanicno izdanje okupili su kvalitetnu publiku (redovnu u podršci i pracenjem demo materijala). Re-aranzirali su neke svoje pesme dajuci im, za mene, cudan zvuk. Vecinu pesama pevaju na engleskom, što je po mnogima velika zamerka. Zbog kvaliteta pesama i svirke, neke pesme su preveli na srpski, i tako dali opet drugaciji šmek. Što se mene tice, podjednako su dobre i one verzije na engleskom. Pomalo mrtva atmosfera je uspela biti podignuta Borisovom kreativnom koreografijom po kojoj je poznat – specijalni kostim za svirku od fluorescentnog djubretarskog odela, skakanje sa bine, deljenje mikrofona sa publikom. Tizzies su svakako jedan od bendova koji zasluzuju širenje van lokalnih granica, s obzirom na cinjenicu da se uvek dobro provedu u okolnim gradovima. Kao redovna na njihovim svirkama, vidim pomak u samom sviranju, ali mogu reci da su ovog puta malo zaškripeli u pozitivnoj energiji, verovatno zbog male posete publike. Ne bih da sudim o tome, ali vidim da se njihov jedinstveni pravac nece promenti nadam se. Kako bi Lemi izgledao da je trezan na bini? A da su Black Flag ’85. kojim cudom prešli na njujorški cvrst indi zvuk? Pa, baš tako…
Nakon Tizziesa su usledili pozitivni blesavci Grupa tvog zivota tj. GTZ iz Osjeka. Još jedan osjecki bend koji funkcioniše na temeljima panonske unije OS-NS-PA i uvek privuku veliki broj publike, što zbog svojih otkacenih tekstova, što zbog prijemcivog melodicnog zvuka. Njuhov zvuk je daleko od Debelog Precjednika, GTZ su blizi ismevanju popa sa elementima melodicnog pankroka i jednostavnim tekstova sa stilom “dodji da ti objasnim sve po redu”, koji uvek predstavljaju jednu celu pricu o dozivljaju ili celu istoriju kritike odredjenog fenomena. Nezaobilazne stvari “Vera iz nebodera”, “Voda leti”, “Morski jez” “Motovun” su se našle na plejlisti. Publika je uzivala uz mali spektakl otkacenjaka, a posebno cinjenicom da se pevac Mrak odenuo u duks Arsenala, a preko helanki u crveni spotski šorc, obuo lagane patike i ‘ajd vozi… O samoj plejlisti koju je bilo nemoguce protumaciti zbog šifrovanja, Mrak kaze: “To je Hadzo, bubnjar pripremao plejlistu, cirilicom, naravno da to razumem. Kada sam dobio popis, nisam znao koja je koja pesma . Za ovo što piše “Jutro” to je “Nocas”, “Zemlja pada”-“Voda leti”, “Golac” je puz, ali trebalo bi biti “Morski jez” i tako dalje. To je sve kontra od onog što bi trebalo da bude.” Na pitanje da li je ovo uradjeno iz posebnih razloga da publika ne provali listu odmah, pošto zna vec sve pesme, ili je u pitanju neka interna šala medju vama, Mrak kaze: “Mi smo otkacena ekipa koja ima svoje interne pošalice. To je odraz našeg unutarnjeg kretenluka, imamo neki obicaj u zadnje vreme da sve obrcemo. To je interna šala našeg bubnjara koji priprema plej listu.” Sledeci planovi benda su pripremanje novog materijala, nove stvari su gotove, te se priprema simultano izdanje na ex-Yu prostoru. Publika ih ocekuje raširenih ruku. Za one koji su zainteresovani da cuju ranije stvari mogu to da ucine preslušavajuci prvi album “Kolo je spojilo ljude” u domacem reizdanju.
Pred nešto manjim brojem publike, u zagradi, moglo se kvalitetno prodisati i ne prosipati pivo po ljudima slucajno, prvi put su u Novom Sadu svirali Tito’s bojs. Titovci su klasicni pankrokeri sa neocekianim obrtima u nešto manje melodicne vode i kombinovanjem sa hardkorom. Na komentar drugarice da je svaki clan benda u nekom svom fazonu, i da svaki od njih nosi majicu nekog benda, zakljucili smo da pevac nikako ne moze da se ugura u tu pricu oko imidza, stila. Pevac Neno jednostavno bez ikakvih pretencioznih pank kultova peva opušteno. Posle slušanja par stvari sa njihovog myspace profila nisam ocekivala tako nešto. Tito’s bojs su bend koji svira od 1999. godine, izdali su dva albuma i kod nas su poznati samo u uskim festivalskim krugovima. Ovo je bila šansa videti malo uvrnutiji pank sa mora. Ja sam mislila tj. imala predrasudu, da na primorju ispijaju kapucino ili zive od anarho, anti-fa festivala, lepo je biti u krivu.
Do sledece godine, kada ce Deja “dovesti” još raznovrsnije bendove na Oktoberfist 3,… uzivali smo u našem svojstvenom Oktoberfestu, sa ciljem odrzanja i širenja, po najviše pankrok, vidika.
Jelena Tipšin