Marky Ramone je ove godine okupio nove ljude kako bi nastavili da šire Ramones maniju. Jedan od njih je cuveni Michael Graves ex vokal americkog benda Misfits. Marky je imao i veoma posecen nastup u Novom Sadu (skoro 10 hiljada ljudi) na EXIT-u 08, na Fusion Stage-u, u skroz izmenjenoj postavi.
Predgupe su krenule negde oko 21:30. Prva je bila Grandpa Candys, nakon njih su nastupili kragujevacki Covek Bez Sluha. Oba benda su na svoj punk-rock-rockabilly nacin zagrejale publiku. Krece kratka pauza od petnaestak minuta i na sceni se uz ovacije publike pojavljuje Marky. Pocinje prava ludnica.
Bend koji ga je pratio je bio sasvim ok, energican, nalozen na Ramonse, pogotovo najmladji clan, basistkinja koja je imala tu cast da izgovara ono poznato „one, two, three, four…“ Gitarista je (u odnosu na svoje godine) sve vreme skakao po bini, genijalno je lozio masu. Sami clanovi benda nisu imali previše komunikacije sa publikom. Marky je u odnosu na nastup na EXIT-u bio vrlo tih i dopustio da ulogu frontmena zauzme Michael Graves koji se u više navrata zahvaljivao publici na odlicnom prijemu. Michael je super otpevao sve pesme Ramonesa, na trenutak me po ponašanju na bini podsecao na Rottena vodje benda Sex Pistols.
U pocetku šutke su bile u prvom redovima, kako bi se kasnije proširile na skoro celu salu. Masa je skoro sve vreme divljala. SKC je bio prepun. Nizali su se hitovi iz bogate Ramones karijere, nabrojacu samo neke: Pet Sematary, Beat On The Brat, Rockaway Beach, Havana Affair, 53rd & 3rd, Sheena Is A Punk Rocker, I Wanna Be Sedated, K.K.K.Took My Baby Away…
Pesma I Belive In Miracles je na neki poseban nacin strava zvucala. Dva puta su se vracali na bis. Prvi put su svirali pesmu What A Wonderful World, u secanju na tvorca i frontmena Ramonsa, Joey Ramone-a, i naravno na samom kraju odsvirali Blitzkrieg Bop. Svaka cast Marky i ekipi koji na ovaj nacin ozivljava bogatu Ramones zaostavštinu. punk Ako bi uporedjivao nastup (i bend) sa Exita i sada, moram priznati da mi se ova ekipa više dopala.
Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic
Nastup je kasnio više od sat vremena, krenuo je nešto pre ponoci. Klub se solidno popunio, nešto više od pedeset ljudi, mada iskreno i nije bila neka posebna guzva. Izlazi Sabljar i otvaraju energicno nastup pesmom Ustani Kreni. Masa je neumorno skakala, polivala se pivom i organizovala šutke sve vreme. Pod je bio strašno klizav tako da su ljudi cesto padali. Bend je dao sve od sebe kako bi ulepšali vece publici koji su došli na svirku. Svirali su presek novog (da kazem povratnickog) albuma „Ultramuk“ i starijih stvari, cak su svirali i pesme sa njihovog prvog albuma. Naravno nisu izostali hitovi koji su obelezili njihovu dvadesetogodišnju karijeru: Ustani Kreni, Kapetan Rahta Daba, Stampedo, Aljaska, Kraljica Pica Parka, Vecna Lovišta i druge. Od pesama sa poslednjeg albuma bili su: Metak, Rasprodaja, Silikonska Dolina, Zid, Vizija, Alien, Dr Fist, i na bis naravno (lepi) Mario, obrada Satana Panonskog. Negde oko pola 2h bend završava nastup. Sasvim solidnih punkerskih sat i po.
Fotografije sa svirke pogledajte ovde
Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic