profesionalno

Metalfest u Velikoj sali SKC-a, Beograd, 14.12.2008. – izveštaj

Prvi, ali ne i manje vazni, koji su nastupili bili su americki death metal bend Arsis. Relativno mlad bend poceo je svirku u klasicnom death metal maniru, melodicno, brutalno i tehnikalno. Iako za vreme njihove svirke nije bilo velikog odziva, momci su nastupili krajnje profesionalno, ostvarivsi sasvim solidan kontakt sa publikom i pokazavsi nam da mogu da isprashe bash kao i na disku. Set lista je mogla biti i bolja ali ne zameramo im na We are the nightmare, Shattering the spell, A diamond for disease, The promise of never i cuvenoj poslednjoj numeri The face of my innocence.

Zatim je nastupio norveski Keep of Kalessin. Momci zvuce mnogo bolje uzivo nego na disku, imaju tu neku energiju i malkice cudan izgled. Ok, imaju neke gothic industrial kostime, ali s tom sminkom deluju vise kao glameri, a ne blackeri. U svakom slucaju sve pohvale. Publika je pevala uz hitove a narocito vristala Rise armada….Otvorili su svirku pesmom Origin, publika je znala celu Crown of the kings, culi smo i Come damnation i As mist lays silent beneath… Pravim blackerima je bilo kul. Uglavnom lepo zagrevanje za Marduk.

Posle Kok-a sala se puni vernim tr00 black fanovima a ja bezim gore zbog prevelike guzve. Publika skandira “Marduk,marduk”, bilo je i par freakova koji su na koncert dosli sa corpse paintom (mislim ok je za bend ali za publiku???). Mogu da im zamerim na kvalitetu zvuka jer deluje kao da su se trudili da zvuce sto extremnije a ono nije bilo bas sjajno. Nekako me i nisu odusevili ovog puta. Ali svirali su Cold Mouth Prayer, Burn My Coffin, The Levelling Dust, Throne of rats, Fistfucking Godˋs planet…Dalje se ne secam. U svakom slucaju tipicno blekerski pokazivanje mrznje i pesnica na bini. Mislim daaaaj….

Marduk zavrsava a tr00 blekeri napustaju salu i odlaze da sede na stepenicama propustajuci meni najomiljeniji te veceri Kataklysm. Ne zato sto ih gotivim najvise ali zaista su najbolje zvucali te veceri. Ljudi su znali dosta pesama. Meni Maurizio mahnuo posle gore joj! Odsvirali Prevail, masa peva, dole masakr u publici. Meni je najbolje bilo kad je publika pevala Crippled & Broken. Sjajan nastup, sjajan kontakt sa publikom. Stvarno Taking the world by storm. Svirali su i The chains of power, Blood in heaven, Breathe to dominate, As I slither, Where the enemy sleeps….

I naravno poslednji, legende deatha Morbid Angel napunili su salu i odsvirali nenormalno dobro i intenzivno. Ton je mogao malo da bude bolji ali Morbidi su Morbidi pa im oprastamo. Vinsent je pricao viceve i ostvario dobar kontakt sa publikom iako mnogi kazu da ih nervira ali ipak je on showman. Mada sto je stariji sve vise i vise mi lici na Nikki Sixxa haha, nemojte me ubiti… Nevermore je savrsena pesma, te mislim da svi cekamo novi album.

Evo set liste(valjda je to to):

Rapture Pain Divine Maze of torment Bil-Ur Sag Sworn to the Black Fall From Grace Chapel of ghouls Dawn of the Angry Where the Slime Lives Blood on My hands God of emptiness World of Shit

Ja vise nego zadovoljna. Bolji su mi Morbidi bili sada nego proslog puta. Kakva energija. Neka bice jos ovakvih koncerata. Veliki metal pozdrav svim fanovima koji su bili na koncertu, a oni koji nisu, neka dodju sledeci put, za te pare ovo i vise nego vredi videti i cuti.

Stay metal, Fensi Cica

Izvestaj sa svirke bendova Destination i Black George

Destination je bend koji se pojavio gotovo niotkuda i za kratko vreme zasluzeno skrenuo paznju na sebe nastupima na kvalifikacijama i nacionalnom finalu GBOB-a. Zanimljivo je da su ove dve svirke ujedno i prve svirke benda. Inace, Destination je na ovom takmicenju odneo nagradu publike koja im obezbedjuje „vizu“ za MUSIC EUROPE FESTIVAL koji ce se odrzati sledece godine u Rumuniji.

Danguba je sinoc bila solidno popunjena, bar dok je Destination bio na stejdzu. Publika koja je poslala bend u Rumuniju i sinoc je bila verna bendu, tako da se ovaj bend moze pohvaliti da zaista ima vernu publiku, a ne samo „kad treba da se glasa“. Svirka je standardno kasnila, što je velika zamerka. Ne znam ko je kriv za to, ali se taktika „cekanja da se lokal napuni“ ovog puta pokazala pogrešnom, a ceh je platio Black George koji je svirao pred znatno manjim brojem ljudi, nego Destination. Umesto najavljenih 21h, Destionation je, kao prvi bend, svirku zapoceo u 22:30. Set lista je bila prošarana autorskim pesmama i dobro proverenim hitovima koje i nemamo puno prilike da cujemo u izvodjenju domacih bendova. Prema sopstvenom zakljucku, publika je „burnije“ reagovala na autorske pesme benda Destination, nego na obrade, što je svakako nova pojava na ovim prostorima. Velika doza zivahnosti, energican vokal Jelene Risovic i zaista korektna svirka su i sinoc kao i na GBOB-u karakterisali bend. Iako imaju broj svirki koji se moze pokazati prstima jedne ruke, Destination zvuci kompaktno i veoma usvirano. Komunikacija koju bend kao celina ostvaruje sa publikom je za svaku pohvalu. Dakle, nema sumnje da ce Destination adekvatno reprezentovati Srbiju sledece godine u Rumuniji. Destination su: Ksavier Francuski – gitara, Miloš Grozdanovski – bass gitara, Nemanja Tanaskovic – bubnjevi, Jelena Risovic – vokal i Marko Atanackovic – klavijature.

Posle sat i po vremena svirke Destination-a, na stejdzu su se obreli pobednici ovogodišnjeg Šumadijskog demo festa i Plana demo festa. Dakle, Black George iz Topole. Ovo je ekipa koju sam u više navrata imao prilike da slušam uzivo. Inace, jedan od retkih bendova iz naše zemlje koji je imao prilike da se predstavi publici van Srbije. Pobedom na prvom Plana demo festu bend je izborio odlazak u Bugarsku na Balkan Youth Festival, gde su prema recima organizatora Plana demo festa, Dejana Ilica zvanog Unuce, u punom svetlu predstavili domacu demo scenu. Treba svakako pored vec pomenutih nastupa pomenuti i svirke ne festivalima piva u Nišu i Prokuplju, zatim nekoliko grupnih svirki sa karavanom radija 202 i ulazak u finale ovogodišnjeg CMOK festa u Crvenki. Nastupi na gore pomenutim festivalima su svakako bendu doneli veliku dozu sigurnosti pri nastupu što se da osetiti. Sinocni nastup su zapoceli velikim hitom „Born to be wild“ koji u izvodjenju kvinteta iz Topole na celu sa neznim vokalom, Sarom Gajic, zvuci veoma zanimljivo. Black George je pored dobro poznatih pesama, stranih i domacih bendova, predstavio i autorski materijal. Sinoc je premijerno izvedena jedna nova pesma. Ovaj bend nam autorskim materijalom nudi zvuk koji nije svakidašnji na domacoj sceni. Iako se broj ljudi prepolovio u odnosu na onaj koji je bio prisutan za vreme svirke Destination-a, Black George je svirku profesionalno priveo kraju. Black George cine: Sara Gajic – vokal, Nikola Miljkovic -gitara, Uroš Stojic – gitara, Lazar Jovanovic – bas i Petar Todorovic – bubnjevi.

Rezime: Beograd je sinoc imao prilike da cuje na jednom mestu dva zaista dobra benda koji su svoje kvalitete potvrdili nagradama na festivalima, ali beogradska publika se i ovog puta neslavno proslavila. Oba  benda zasluzuju daleko veci broj ljudi na svojim svirkama od onog broja koji je sinoc bio prisutan u Dangubi. Ostaje nada da su ljudi ipak bili spreceni, da je radni dan u pitanju, da je… ma, moze se naci hiljadu izgovora… ali cinjenica je da su prisutni stvarno uzivali u dva odlicna zenska vokala i svirci momaka iz Beograda i Topole.

Profil Destination na RSN: www.rockserbia.net/destination.html

Profil Black George na RSN: www.rockserbia.net/blge.html

 

Dragiša Radulovic

Bike Show – Velika Plana – izvestaj

 

Pomenutog dana u vecernjim casovima otpoceo je na hipodromu u Velikoj Plani, muzicki deo bike show-a. Najpre je nastupio lokalni sastav H.H. blues band, koji je odlicnom svirkom podigao raspolozenje kod par hiljada prisutnih posetilaca.

Centralni dogadjaj veceri bio je koncert Atomskog skloništa. Iskusni pulski bend predvodjen Brunom Langerom nastup je otpoceo pesmom „ U vremenu horoskopa“. Narednih nešto više od 90 minuta redjali su se hitovi ove sjajne grupe, praceni snaznim zvukom mocnih motora prisutnih „bajkera“. Raspolozenje u publici dostiglo je vrhunac kada je grupa odsvirala pesme „ Johny“ i „ Zuti kišobran“. Oficijalni deo nastupa Atomsko sklonište okoncalo je pesmom „ Devojka broj 8“. Usledio je bis na kome smo ponovo mogli cuti i hit „ Za ljubav treba imat dušu“. Profesionalno odsvirani koncert, sasvim je zadovoljio prisutne.

Na binu je oko 1 cas posle ponoci izašao Band X, koji je prisutnima priuštio tribut grupe AC-DC. Obuceni poput slavnih australijskih muzicara, momci iz Band X-a, su se potrudili da podignu adrenalin, vec pomalo umorne publike. Fantasticne numere kao što su „Thunderstruck“, „ Let there be rock“, „T.N.T“ izmamile su ovacije najvernijih gledalaca. Zalaganje Band X-a, je za svaku pohvalu, posebno kada se uzme u obzir da se broj posetilaca prilicno smanjio nakon nastupa Atomskog skloništa.

Za posustali rock’n’ roll-u u Srbiji ovakvi dogadjaji su od velikog znacaja. Naime, oni pruzaju priliku poklonicima rock-a da barem par dana uzivaju u svojoj omiljenoj muzici. Uz to citav karakter bike show-a pruza mogucnost za pridobijanje novih slušalaca navednog muzickog pravca.

 

izveštaj za rockserbia.net: Miloš Ivanovic