Naravno! Gomila stvari nije išla na ruku bendu, ali i pored svega ovo je bio jedan od onih koncerata koje je trebalo overiti. Belina dana, bina koja je „miljama“ daleko od publike i vašarska atmosfera Beer festa 08 su bili glavni protivnici Goriborcima da se predstave u punom sjaju (mrzim fraze), ali je bend uspeo, da nas nekoliko stotina, svojom neposrednošcu priblizi stejdzu. „Ko sam“, „St bluz“ i ostale stvari terale su masu da se njiše uz zvuke bluz-trip-hopa koje je izvodila trojka iz Bora pojacana bubnjarem iz Pule. Ipak, ne mogu da se otmem utisku sa kojim su se slozili mnogi da je najbolji osecaj slušati Goribor u zadimljenoj klupskoj atmosferi koja na neki svoj nacin potkrepljuje reci pesama.
Jednostavno, oni nisu festivalski bend koji moze da „odradi“ polucasovnu svirku. Malo je to vremena. Nema vremena za sve „faze“ svirke…ne moze se doziveti ovakav bend za pola sata…Isto je bilo i na Exit-u, s’tim da je Goribor u Novom Sadu zasluzeno imao bolje vreme (citaj pao je mrak) za pocetak svirke. Mnogi novinari i kriticari su zadnjih meseci nabacivali poene pišuci o Goriboru, i ne zelim da se identifikujem sa doticnom gospodom, ali se moram sloziti – Goribor je nešto najiskrenije i najzešce što se pojavilo na domacoj sceni zadnjih 10-tak i više godina.
A da, zamalo da zaboravim, hvala Pt što si nosio majicu našeg portala.
Dragiša Radulovic
foto: Nemanja Djordjevic