Svirka je, što je standardno za naše uslove, pocela sa nekih sat vremena zakašnjenja, odnosno negde izmedju pola jedanaest i jedanaest. S obzirom da je,po mom mišljenju, bend napravljen radi klasicnog tezgarenja, mogao se i predvideti veci broj pesama koje je su odsvirali, a sa time se moze sloziti i bilo koji redovni posetilac svirki gde se obradjuju domace stvari. Dakle, pesme Generacije 5, Riblje Corbe, YU grupe, Bajage, Partibrejkersa… itd, su se smenjivale kao na traci uz aplauze i ovacije malobrojne publike (70-80 ljudi). Kada bi se sumirali utisci, zakljucili bi da je svirka odradjena na visokom nivou, pa bi se i postavilo pitanje zbog cega je odrzana u neadekvatnom klubu „Milano“. Naime, sama organizacija svirke nije protekla u najboljem redu, bend nije placen, odstupalo se od dogovora (od strane kluba), a na sve to još i dodajte nenormalno visoke cene pica. Svaki clan benda je dao svoj maksimum, ali cini se, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Na kraju, izvodi se zakljucak da se samo sviranje moze oceniti visokom ocenom, za razliku od atmosfere u klubu koja je bila daleko lošija. Pored odlicne ventilacije, klub verovatno ima još nekih prednosti koje ja u cetvrtak nisam primetio. Ispostavilo se da je najverovatnije namenjen za rejvove, narodnjake ili slicno, ali nikako za rock svirku.
Nikola Jurišic