U-TA-TA (S.Palanka)
Grupa sa izuzetnim potencijalom, originalna u svakom pogledu. Imaju drskost ranih Floyda (nadamo se samo da ce ipak ici Gilmourovim a ne Syd-ovim putem.) i sirovu snagu pravih new wave grupa. Nikola Pantic, gitarista i pevac , zaista poseduje „ono nešto“ (za konstataciju da je harizmatican sacekacemo još neko, nadamo se ne dugo,vreme). Cvrsta ritam-sekcija Aleksandar Srbu (bas) – Filip Stojanovic (bubnjevi) pravi majstorsku podlogu po kojoj Nikola wah-wahom vešto šara minijature. Da li ce oni biti novi dragulj na rock kruni ili samo oblutak koji je zavarao svojim sjajem, zavisi iskljucivo od njih. Imaju samo 51 godinu. Sva trojica zajedno.
DON KIHOT (Velika Plana)
Da ovaj bend spustite u neki pub East Enda, ne verujem da bi iko primetio razliku. Energija, energija, energija…prosto duvaju sa scene jaki punk-riff vetrovi. Daca jednostavno izgleda kao da se rodio sa gitarom na sceni pored brace Ramone. Švaks prosto cepa bubnjeve, terajuci sve elemente baterije na igru u iskonskom ritmu. Kao balans izmedju dva hiperaktivna clana grupe, Sandra na bas gitari dopunjava nedostajuce tonove. Drzimo palceve da i njihove autorske pesme dobiju snagu zivog nastupa.
BLACK GEORGE (Topola)
„Budim se…“ „Grad…“ „Reci…“ peva Sara Gajic, budeci emocije. Da, baš ovako ja zamišljam pravi rock-band. Lepi, mladi, kvalitena gitarska svirka, odlican vokal, akcenat na autorskim pesama, atraktivan nastup. Slušljivo, do bola… Svaki ton je brizljivo odabran. Gitarski tandem Uroš Stojic – Nikola Miljkovic vešto nalazi put kroz brzake harmonija dok ekipa sa donje (uslovno receno) palube Lazar Jovanovic (bas) – Petar Todorovic (bubnjevi) odrzava pravi ritam. Treba im samo jaci vetar u ledja (tj. adekvatna podrška), da bi brod sa Black George zastavom uspešno plovio rock-morima.
U.P.S.(Petrovac)
Punk-bend. Mislim, zašto samo toliko. Pa evo: „nema potrebe da ucestvujemo na tribini, mi znamo sve o rocku, neka slušaju oni koji ne znaju“ . Koje cete pesme svirati?- pitah ja. „…nemamo pojma ,covece, dok ne izadjemo na scenu, mi smo punk-bend ! .“ To mu je to. Mislim, praše oni dobro, ali malo više komunikativnosti ne bi naškodilo. Pogotovo što je kvalitet svirke obicno obrnuto proporcionalan aroganciji .
THE SOCKS (Carapice) (Velika Plana)
Ako ova funk-ska-reggae ekipa ne uspe da napravi nešto više na sceni, onda stvarno neko treba da skoci u Moravu tj. Jasenicu il’ da se ’besi o kvaku. Šalu na stranu, zar pojava tri lepe devojke na sceni, koje stvarno dobro sviraju i pevaju, uz podršku (sad ja ne mogu da govorim o zgodnim mladicima , da me ne optuze za svašta nešto) pevaca Uroša i basiste Vuka… Ne, nije štamparska greška – NISU bubnjar i gitarista. Ova mesta su rezervisana za sedamnaestogodišnje sestre bliznakinje Janu (gitara) i Jelenu (bubnjevi) koje vas bukvalno opcine svojom pojavom, a i umecem. Na sceni im se pridruzila, kao vokal, još jedna devojka, kojoj nisam uspeo da zabelezim ime (mislim da je Nadja), što je sve doprinelo poboljšanju ukupnog utiska. Sudeci po reakcijama publike, oni imaju kultni status u gradu. Za moju konacnu ocenu, sacekacu njihove autorske pesme. Valjda nece uprskati…
HH BLUES BAND (Velika Plana)
Sedim ja tako u pauzi , celavim od rokenrola (što bi rekao hippy-lik iz Orašja, nezadovoljan tribinom) odvajam zvaku sa nekim likovima , mojim ispisnicima, pijuckamo pivo i sl. (dobro dobro, predji na stvar-prim ja). Kad oni ustadoše. – Gde cete, bre ,sad? „Idem da sviramo!“ -Gde da svirate? „ Pa, ovde bre, sad ceš da cuješ!“ –Aj’ da vidim ,baš i to cudo. I bi cudo. Odavno nisam ovakav cover- band. “Whipping post”, “All along he watchtower” itd. A da napraviš kviz – zatvoriš ljudima oci i pustiš svirku, pa ih posle pitaš da odaberu svirace izmedju sto ljudi, mozda bi jedino uboli Deju (vokal). Ali zato Rile (solo gitara), Zoka (ritam i solo), Zoka (bas) I Vlada (bubanj), odgovorno tvrdim, spadaju red najboljih rock-muzicara sa ovih prostora. Kazu da spremaju autorske pesme. Ako je kvalitet upola, onda ce to biti mnooogo dobro. Ali da ne ureknemo. Mnogi se opekoše na toj vatri.
MOONCHILD (Velika Plana)
Cast metalaca na ovom skupu branili su, i to vrlo uspešno: Mare, Stex, Harris, Dzoni i Boki. Mozda najuvezbanija ekipa od svih. Ciljevi koje su postavili pred sebe su visoki, muzika koju sviraju – veoma zahtevna. Oni su toga svesni i koracaju cvrstim rifovima napred. Entuzijazam ne nedostaje, zelja za uspehom, i pored poteškoca oko sastava benda – ogromna. Uz kvalitetan pristup sopstvenim kompozicijama, rezultati nece izostati. Veceras su se popeli za još dva stepenika više u pohodu ka vrhu rock-piramide.
Opšta ocena – sudeci po kvalitetu svirke mladih bendova, ne bi trebalo propustiti predstojeci Festival mladih bendova Balkana.
Epilog: Cekajuci prvi bus na stanici u Plani, pošto smo se rastali sa “Unucetom”, Dragiša i ja primetismo da je svanulo Novo Rock-Jutro nad Srbijom.
autor: Vladimir Pešic