Njegov stav na bini je snazan, vidi se da covek ima autoritet… svaka rec i svaka otpevana pesma daje do znanja da je licno dozivljena na svojoj kozi. I sam vidno zacudjen da je tako prihvacen od nas… njegove dece… i vecine koja je prolazila kroz slican ili isti pakao… kompletan bend baca srce na binu… odlaze… masa vristi hoce još. Goran se vraca nazad i mrmlja da je ovo festival, da više ne mogu da sviraju. Ali ipak sviraju još jednu pesmu. Ja, vec pocinjem da lupam glavu o šipku ispred mene. Mislim, nisu hteli da mi daju staklenu flašu da je razbijem o glavu i da krvarim od dosade. Boze, i na kraju pesme Goran se poklanja i mrmlja u mikrofon “Nisam znao da imamo toliko fanova u Beogradu, docemo opet”. Smejem se, jer razmišljam, pa ovaj covek je lud. Nije znao da ima toliko fanova ovde, Boze, nadam se da ce Majke doci ponovo, jer su po mom licnom mišljenju jedan od retkih bendova koji stoje iza svoje muzike i iza svojih tekstova zivotom, a ne pukom komercijalnošcu. Covek koji je pobedio samog sebe je covek vredan paznje i svake pohvale… i covek na koga se treba ugledati zbog snage da se bori i da nastavi dalje….
To su za mene Majke, Gorane, vidimo se sledeci put da krvarimo od dosade….
Goran Bare, Majke osnovane 1984-te godine u Vinkovcima, bend koji kako licno Goran kaze nije imao neku perspektivu, vec samo zelju da sviraju rock. Taman kada su skupili para da snime tzv. nulti album i kada su pokupili odlicne kritike javnosti, dešava se pogibija gitariste iz benda Marina Pokrovaca, i jos dva draga drugara. I pored te nesrece Majke rešavaju da nastave dalje, dobijaju priliku za sve više i više svirki. Zatim krece rat, teško vrijeme kako Goran licno kaze, i Majke se raspadaju. Goran govori kako ostaje samo heroin i alkohol. 1992, Majke se ponovo okupljaju i pred kraj iste godine izdaju album “Razdor”. Razdor je odlicno primljen od svih medija, redjaju se svirke za svirkama. Goran sve više i više tone u heroin i alkohol, 1994-te godine izdaju album “Milost” i tada snimaju prvi video spot u svojoj karijeri za pesmu “Ja sam buducnost” 1994-te godine Majke prave pauzu od godinu dana. 1995 ponovo se nalaze sa novom postavom i napokon dobjaju taj delta-bluese zvuk. Gomila svirki, opšte prihvaceni i kao i uvek kada nešto krene dobro…. Goranu umire supruga, razmislja da oduzme zivot i sebi, ali pogled na svoje tadašnje jednogodišnje dete mu daje snagu da se vrati. Tada usred snimanja albuma Klimisteru umire otac, on napušta snimanje, Majke nastavljaju, posle nekog vremena. Klimister se vraca na dovršavanje snimanja albuma, ako da pocetkom leta iste godine izlazi album ” Vrijeme je da se krene “. Album je sveopšte prihvacen od publike i samih kriticara, stoga odlucuju da izbace live album, pod nazivom “Zivot uzivo” koji je snimljen u maloj dvorani doma sportova. Proleca 1998 Majke odlaze u Sloveniju gde snimaju album ” Put do srca sunca”. Na promo turneji Goranovo psiho-fizicko stanje se jako pogoršalo, redjali su se ekcesi za ekcesima i na jednom takvom koncertu Goran Bare kolapsira pod uticajem heroina i alkohola i pada usred koncerta, obezbedjenje ga nosi sa stejdza onesvescenog i Majke ponovo nestaju sa lica scene. 1999-te godine nakon lecenja od ovisnosti alkohola i heroina, Goran odlucuje da se vrati korenima, i tada Majke ponovo sviraju do 2000-te, iste godine prave svoj zadnji koncert na festivalu “Zagreb Gori”. Posle toga Goran Bare krece solo karijeru, izdaje tri albuma, Giran Bare i Placenici, gde prelazi u apsolutni bluese. 2006-te godine Zoran i Goran se slucajno srecu i dogovaraju da se ponovo okupe, Kilmister i Kruno se rado odazivaju pozivu i, eto, Majke su ponovo tu. Kao što i sam Goran kaze :”Ponovno smo tu, ne da bi odsvirali par koncerata, ponovno smo tu da sviramo rock n’ roll glazbu. Do kada, to nitko ne zna ali nije ni vazno. Vazna je rock muzika i sva magija koju stvara. “
Tekst i foto: Kristijan Rizanji