Ekipica nije bila nesto preterano velika, prodato je negde oko 200 ulaznica, ali se pozitivna atmosfera naslucivala i pre nego sto smo usli u salu. Vrata su nam otvorena oko 9 i svi smo usli polako, miroljubivo,…..bez guranja kao sto je to obicaj na koncertima…i niko me nije pocupao dok sam stajao u redu za ulaz sto je stvarno neverovatno. U sali je svako nasao mesto za sebe bez guranja. Ja sam se ulogorio na jednom uzvisenom delu odakle sam mogao sve lepo da vidim, cujem i osetim bez uticaja mase koja je bila 2 stepenika ispod mene.
Kao sto to uvek biva, cekalo se oko pola sata. Da bi nas zabavili pustili su nam album “Torn” koji jos uvek nije zvanicno izdat, cisto da cujemo sa cim cemo imati posla krajem septembra.
Nakon preslusanog albuma dolazimo do onog dela koji ja volim da zovem “ velicanje muzicke opreme”. To je onaj deo kada momci kaji rade na bini iznose na binu gitare, procesore, palice i tome slicno a mi vristimo kao budale i aplaudiramo kao sumanuti kad god vidimo trzalicu
Nakog svega toga pocinje ono pravo. Svetla menjaju boju i ritam, a iz pozadine se cuje dobro poznata melodija. I, onda dolaze “oni”..
Na binu su izasli :
Tom S. Englund – Vokal i gitara
Henrik Danhage – Gitara i prateci vokali
Rikard Zander – Klavijatura i prateci vokali
Jonas Ekdahl – bubanj
Jari Kainulainen – bas
Jedan po jedan, svako sa po konzervom domaceg piva u ruci , kace se po svojim instrumentima i pocinju pesmom “Recreation Day”. Bolje nisu mogli!!! Do tada smo stajali, od tada se vise nije znalo ko je ko, gde i sa kim, znam samo da je definitivno svima bilo odlicno. Nastupila je klasicna euforija, a oni su redjali pesmu za pesmom od koje je svaka sve bolja i bolja. Nakon vise od sat vremena divljanja gosn Tom S. Englund dolazi od clana do clana i govori im nesto nakon cega dolazi do evidentne promene ritma. Do tada su nam trosili misice, a onda su odlucili da nam potrose i malo plina. Svetlela je sala dok smo pevali “I’m sorry”. Potekle su suze….ili je to bio znoj sa cela koji kaplje po licu. Nakon plakanja i pevusenja odlucili su da nas malo nagrade i odsviraju pesmu sa albuma “Torn” koja se, ako me secanje ne vara zove “Broken Wings”. Pesma je lepo prihvacena iako je niko jos uvek ne zna. Posle toga sledi “As i lie here bleeding” a onda…..onda su samo otisli sa bine. Ostajemo zateceni i bez glasa. Nadali smo se malo duzem programu, bilo je tu jos pesama koje je trebalo odsvirati. Masa pocije da uzvikuje ime benda nakon cega je usledilo skandiranje “We want more, we want more,…” ali to kao da ih nije ni taklo. i dalje su bili u backstage-u, i ljudi su vec poceli da se spremaju da krenu kad….na binu izlazi Rikard Zander, ubrzo za njim i Henrik Danhage i zapocinju gitarsko-klavirski duel koji je trajao nekoliko minuta i koji smo mi gledali kao sto siroce gleda cokoladu. Zatim su se svi vratili i za kraj Odsvirali “The Masterplan” koji nas je oborio sa mogu i poslao nas kuci umorne i nasmejane.
Na disku, stubu, zvucniku sve to zvuci dobro, naprzeno, glasno i energicno. Ali videti njih na 2 metra od sebe je nesto posebno, osecaj koji ne dozivljavate svakog dana. Pojava, nastup i ta energija koju oni prenose na ljude je prosto neopisiva.
Posle koncerta sam imao tu cast da popricam malo sa gosn. Tomom, a prikljucili su se i ostali. Mogu primetiti da su ljudi strasno opusteni, velike saljivdzije i nimalo nemaju taj stav “Mi smo zvezde”. Ceo dozivljaj je bi onesto posebno, nesto sto se ne vidja svakog dana, nesto sto se dugo pamti.
Za kraj imate i poruku od gosn. Toma:
Yesterday we went to a van, from a van into the plain, from plain into a van, from a van to a hotel, from a hotel to this place, from this place we go to the van, from the van to the plain and of to Slovenia to do the very same f….ing things as we did today, we don’t sleep, we don’t f..ck and now PLEASE, tell me that you want to be a rock stars as we are. C’mon!!!!
“Juce smo usli u kombi, iz kombija u avion, iz aviona u kombi, iz kombija u hotel, iz hotela ovde, odavde idemo u kombi, iz kombija u avion pa za Sloveniju da radimo iste j…ne stvari koje smo radili danas, ne spavamo, ne j…mo i sada nam, MOLIMO VAS, kazite da zelite biti zvezde kao sto smo mi. Ma dajte!!!
Za rockserbia.net: Raljevic Aleksandar