Ni ovaj petak (17.10.2008) nije bio ništa dugaciji od ostalih. Sam pocetak svirke protekne u tzv. „zagrevanju“ pred polupraznom Dangubom, da bi vec negde oko pola jedan, jedan, bilo nemoguce prolaziti od mase koja neprestano pristize, bez namere da napusti objekat.
No, srecom, obicno sa društvom rezervišem sto pa mi guzva ne smeta da u kolikom-tolikom miru (dok ne popijem malo (malo više)) uzivam u muzici. Sa pravom kazem „uzivam“ jer bend, iako bez druge gitare, sa neverovatnim uspehom i lakocom obradjuje razne hitove, na cemu mogu da im pozavide i mnogi drugi bendovi (na primer moj). Veoma je nezahvalno komentarisati svakog izvodjaca pojedinacno, ali je potrebno spomenuti neverovatnu slap tehniku basiste Predraga koji uz Miloševu podršku za bubnjevima stvara više nego solidnu ritam sekciju; Filipovu odlicnu improvizaciju prilikom solaza i neverovatne vokalne sposobnosti mlade Milice (otuda i ne cudi zašto neki ljudi posle svake pesme uzvikuju „bravo Milice!“). Što se samog pevanja tice još treba napomenuti da i ostatak benda fantasticno odradjuje pratece vokale, pri cemu se Filip istice jer je zaduzen za velik broj pesama sa muškim vokalom (prilicno dobro menja boju glasa!). Sve ovo što sam napisao nije nikakvo preuvelicavanje (mogao sam samo još više da ih nahvalim) o cemu svedoci i 500 posetilaca (gde svi stanu Boga pitaj..) koji svi kao jedan pevaju domace hitove uz Odium.
S obzirom da sam se veoma pomucio da iskopam neku lošu stranu ovih svirki, mogao bih da kazem da je jedina mana mozda prostor. Takvom bendu je potreban svakako veci (prostor), ili da se eventualno broj karata koji je u prodaji prilicno smanji. Ono što slušaoci obicno zameraju jeste cesto ponavljanje odredjenog repertoara, ali se da primetiti da su clanovi benda ozbiljno i na tome poradili, pa sada imaju pozamašan broj pesama koje mogu da izvode.
Sve u svemu, svi ljubitelji Filma, Corbe, Bajage, Baba, Idola, Generacije 5, Negativa, Zabranjenog Pušenja, YU grupe, Smaka, Kerbera, Van Goga, …. (znam ja još grupa!) nece zazaliti ako skoknu petkom do Dangube. Ali, i ako ne skoknu nema veze – više mesta za nas!
Zaboravih da spomenem da je i ozvucenje prilicno poboljšano, što još više doprinosi dobroj svirci.
Nikola Jurišic