Dakle, da li Srbija ima rock-metal scenu? Cinjenica je da je sve veci broj grupa koje se bave rock-metal muzikom. Kvantitet postoji. E, sad, ako cemo logikom “kvantitet stvara kvalitet” onda definitivno postoji scena u Srbiji. Krenucu redom.
Stara rak rana – podrska medija i dalje je prisutna. Po tom pitanju nista se nije promenilo u odnosu na prethodni period. Elektronski mediji su osvojeni, to je cinjenica. Slobodu koju pruza internet bendovi su maksimalno iskoristili. Vecina bandova ima svoj myspace ili sajt, i putem ovih “alata” mogu predstaviti svoj rad. I broj ljudi u Srbiji koji koriste internet svakodnevno se uvecava. Uglavnom ljudi koji “vise” na internetu su i posetioci rock svirki domacih snaga. To je dobra strana medalje. A, kako da se jedan prosecan bend predstavi ljudima koji nemaju internet? E, tu vec krecu problemi. Koliko god se broj internet korisnika povecavao svakodnevno, uvek ce biti ljudi koji nemaju internet ili imaju, ali jednostavno ne posecuju stranice domacih bandova iz raznih razloga. Tu se uocava nedostatak televizije koja bi pruzala podrsku ovakvoj vrsti muzike. Mediji su otvoreni samo za vec dokazane muzicare. Sta sa mladim ljudima? Na zalost, nijedna televizija nema razumevanja za njih. Izgovori televizijskih kuca su “to ljudi ne traze”. Televizija je komercijalna ustanova i potpuno je normalno da razmislja po trzisnim principima-dajemo ono sto javnost trazi. S’ te strane njihovo razmisljanje je ispravno. Ali segment javnosti koji slusa rock’n’roll takodje nije zanemarljiv. Dokaz toga je veliki broj stranih grupa koje nas posecuju poslednjih godina i, takodje, veliki broj posetilaca tih koncerata. I ova medalja ima drugu stranu. Nazalost. Vecina ljudi, koji posecuju koncerte stranih grupa, nema razumevanja za domace bendove. Uglavnom su skepticni prema domacim grupama. Donekle su u pravu. Puno je kopija, neprofesionalizma, ali i puno originalnosti i profesionalizma. Kada bi podrška javnosti bila veca onda bi i kvalitet grupa bio bolji. Pa, ako domaca publika ne podrzava domace bendove, koja je onda svrha postojanja tih bendova? I tako sve u krug.
Još jedan goruci problem su jaki festivali na kojima bi mogli nastupati mladi, afirmisani i neafirmisani, bendovi. O Zajecarskoj gitarijadi uzaludno je trošiti reci. Sjaj ove manifestacije se pretocio u puki interes nekolicine neobrazovanih funkcionera, koji niti znaju šta je muzika niti imaju volje da nauce. Exit prednjaci i sasvim solidan broj domacih grupa nastupa, ima prostora i za demo bendove, ne u dovoljnoj meri, ali ima. Zatim tu je Beer Fest, pa Rock Village u Banatskom Sokolcu, i na ovim dešavanjima se koliko-toliko pojavljuju neafirmisani bendovi. Treba svakako pomenuti Hit radija 202 koji svakog vikenda obilazi razlicita mesta u Srbiji, ali ne nalazi adekvatnu podršku publike. Mozda sam nešto i zaboravio, ali bojim se da je tu kraj. To su znacajnije manifestacije gde se neafirmisani bendovi mogu predstaviti. Nedovoljno je to. I kada se pojave, na ovim festivalima, bendovi bivaju „bojkotovani“, jer publika uglavnom dodje samo da cuje vec afirmisane grupe. Pristup organizovanju rock festivala je krajnje neprofesionalan. Prednjaci Zajecarska gitarijada. Loš marketing je jedan od vecih problema. Najava gitarijade uglavnom kasni. Kamp je iz godine u godinu sve lošiji. Stvoren je loš imidz gitarijade i da bi se to promenilo potrebno je puno napora i novca.
Na kraju, kada se povuce crta, ostaje isto pitanje – postoji li rock scena u Srbiji? Grupe postoje, to je cinjenica, ali da li postoji scena? Još dugo nece biti velikih grupa, jer stvaranje velikih grupa zahteva veliku podršku, i medija i publike, i velika ulaganja. Velika podrška zahteva velika ulaganja. Velika ulaganja sve prethodno navedeno i tako u krug. Mozda se treba voditi kineskom poslovicom: I najduze putovanje pocinje prvim korakom. Dakle, moramo ici korak po korak. Ali ko ce napraviti taj prvi korak?
tekst napisao: Dragiša Radulovic