Iz Michigana dolazi Lightnin Rod sa svojim Thunderbolts bendom. On je gitarista, pevac, autor i “After The Storm” CD je njegovo drugo po redu izdanje. Prvi album se zvao “All-Amercan Blues”, i vazno je reci da pesma sa tog izdanja – “Dreamful Of Blues”, je bila prva na listama slusanosti mnogih internet blues radio stanica. The Thunderbolts se takodje sastoje od iskusnih muzicara, sa dugogodisnjim stazom. “After The Storm” se sastoji od 11 numera, a osim tradicionala “John The Revelator”, sve ostale su Rodove autorske pesme. Rod ima prijatnu boju glasa, koja samo povremeno dobija na “ostrini”. Sa svojim bendom Rod je ponudio blues i rock materijal, sa nekoliko balada, odnosno bolje je reci polu-balada. “After The Storm” nije izdanje sa ocekivanom blues/rock atmosferom i pristupom, i jedna mnogo vise “coolie” varijanta dominira kroz ovde cuti materijal. Po mom misljenju, instrumental “Flight Of The Free Spirit”, koji zatvara izdanje je ujedno i tema preporucljiva za cesta emitovanja.

Ocena: 7/10

Website: www.lightnin-rod.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Tokom perioda delovanja holandsko-belgijski sastav The Electrophonics je uspeo da pridobije naklonost velikog broja poklonika neo-swing, retro i blues tendencija. Snimili su i objavili samo 2 albuma, prvi se zvao “Feels Like Million” (2006), a drugi jos uvek aktuelan “Catch That Swing Train” (2007), postigao je zapazen uspeh i prosirio je bendove aktivnosti. Pomenuti album je snimljen za vreme najveceg holandskog blues festivala – “Moulin Blues”, i na njemu se moze naci 13 eksplozivnih songova. Sastav vrlo lako komunicira sa swing, blues, rhythm and blues i neo-rockabilly elementima, pri cemu kljucna licnost postave, pevac i usnoharmonikas Stephen Hermsen svojom beskompromisnom energijom dinamizira motoriku pesama, kreirajuci u isto vreme na bini fantasticnu atmosferu. Koloritni aranzmani i precizno muziciranje ostatka postave su takodje detalji koji garantuju potpuno slusalacko i (gledalacko) raspolozenje, bilo da ste deo gomile u publici na koncertu, ili jednostavno slusalac njihovog CD-a. Bez sumnje, bend je odradio sjajno izdanje. Kako kazu glasine, ocekuju novi studijski album tokom prvih meseci 2009-e godine.

Ocena: 8/10 Website: www.electrophonics.nl

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Carlton Walker je muzicar/kompozitor koji je napisao i kreirao pricu o “Avery”-u, momku koji radi na rock operi. To je netipicna, ali u isto vreme u mnogim elementima autobiografska prica, i rock opera koja zapravo nije rock opera. Kljucnu inspiraciju za teme i price uvrstene na album, nastale su u periodu njegovog zivljenja u Centralnoj Americi, gde je studirao arheologiju. Politika, ekoligija, ljudska priroda, takodje spadaju u polja interesa tekstova koje je ponudio. Carlton je kreirao kompleksnu pricu, koja je pracena snaznom svirackom dimenzijom i prisustvom inteligentnih aranzmanskih resenja. Vokalna harmonizacija takodje spada u ubedljivi deo njegovog izraza. Muzicki “Avery…” je inspirisan Genesis/Gabriel sagom/albumom “The Lamb Lies Down On Broadway”, i znacajan 70’s pastiche je generalno prisutan preko kompletno ponudjenog materijala. Iako je Carlton takodje citirao Pete Towshend/Who – “Quadrophenia”-u kao inspiraciju, licno nisam pronasao bitnije slicnosti sa porukom ovog albuma. “Avery…” je obecavajuce i inspirativno ostvarenje, vredno slusalacke paznje.

Ocena: 8,5/10 Website: www.carltonwalker.com www.myspace.com/carltonwalker e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Hung je njujorski sastav formiran 2005-e godine. Rade kao kvintet, ali bitan element njihovog izraza okrenut je prisustvu violinistkinje Lyris Hung u postavi, ciji nacin muziciranja zajedno sa gitaristickim frazama Evil Jona u mnogo cemu odredjuje izrazajni pristup. “Progeny” je njihovo drugo po redu ostvarenje, sa 5 duzih songova trajanja nesto kraceg od 35 minuta. Bend je na terenu progressive death metala starije skole, ali pomenuta netipicna instrumentalizacija, kreira i specificnu zvucnu sliku. Ponudili su intersantna aranzmanska resenja, gde prisutni uticaji dolaze sa vise strana. Takodje su verni underground psihologiji i jednom minimalistickom pogledu. Dark i melanholicna atmosfera dominira pesmama, i vredi istaci da su songovi uglavnom ujednaceni. “Progeny” je atipicno death metal ostvarenje, ipak vredno slusalacke paznje.

Ocena: 7,5/10 Website: www.hungrocks.com www.myspace.com/hungrocks

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Peter And The Wolves je bend gitariste/pevaca/autora – Peter Foreta. Muzikom je poceo da se bavi jos davnih 70-tih godina, da bi sredinom 80-tih, preseljenjem u Ottawu osnovao sadasnji sastav. Peter And The Wolves su tokom godina egzistiranja stekli status najtrazenijeg dance akta u regiji, i na repertoaru imaju ogroman broj kompozicija/covera, koje na raznim manifestacijama izvode. Peter And The Wolves su brojcano veliki bend, a na samoj realizaciji albuma ucestvovalo je i 7 muzicara, zaduzenih za duvacke instrumente, (tkzv. brass section). Sa snaznom duvackom sekcijom iza sebe, Peter i njegov bend su kreirali vrlo ubedljivu i intersantnu muzicku varijantu koja predstavlja miks jam rock elemenata, 70’s rocka, te soula i funka, uz puno  drugih dodataka. Odredjene komparacije i asocijacije u muzickom pristupu vode do sastava kao sto su: Little Feat, Chicago ili Neville Brothers, ali takodje treba istaci da su se izborili i za jak i originalan pristup. Peterov vokal socira na nacin pevanja Lowel Georga iz Little Feata, i verujem da ce narocito fanovi ovog benda ako cuju muziku sa albuma Kanadskog sastava, emotivno reagovati. Na albumu se naslo 9 numera, koje su takodje veoma dobro producirane. “Love/Hate Thing” je preporucljivo izdanje, koje takodje otkriva i afirmise veliko izvodjacko iskustvo njegovih aktera.

Ocena: 8,5/10

Website: www.peterforet.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Kvartet iz Hollywooda Octane Gypsy, aktivan je neko vreme u lokalnom i regionalnom okruzenju. U postavi imaju intersantnu pevacicu koja se zove Eleanor Goldfield “Swede”. Izvode varijantu sleaze/hard rocka sa jasnim retro prefiksom, koji asocira na 70-te i 80-te godine. Sound im je sirov, ali takodje sa druge strane i dovoljno melodican. Prilicno podsecaju na sastave kao sto su :  Motley Crue, Guns’ n’ Roses i Cinderella, i maniristicki su ocigledno dobro savladli lekciju. Od 4 ponudjene numere sa EP-a, 2 su brzeg tempa, imaju jednu baladu, ali i veoma intersantnu obradu poznatog Rolling Stones songa – “Honky Tonk Woman”. Prihvatljivu su sigurno u ovakvoj varijanti, iako je na neki nacin jasno da relevantniji “ugodjaj” mogu ponuditi u koncertnoj opciji. Ocena: 7,5/10

Website: www.octanegypsyband.com www.myspace.com/octanegypsy

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Nakon 31-e godine kultni album beogradskog sastava Suncokret – “Moje bube” moze se naci u reizdanoj formi. Svojevremeno je ovaj LP objavila “RTV Ljubljana”, danas “RTV Slovenija”, a uz jos nekoliko izdanja srpskih autora, ustupila je licencu “One Records-u”, koji se pojavljuje kao izdavacko/distributerska kuca. Suncokret su u ono vreme 70-tih godina predstavljali grupu koja je na svoj nacin kroz u prvo vreme akusticarsku, a kasnije elektricnu formu, pokusala da spoji elemente ethno/folk nasledja sa modernijom/urbanom pricom/porukom. Bend je izazivao odredjene simpatije javnosti, i one su u pojedinim fazama bile vece, u drugim malo manje, ali su se pesme koje je grupa izvodila cesto emitovale po ovdasnjim ne samo beogradskim radio programima. U grupi su participirale tada jos uvek nedovoljno afirmisane licnosti, koje su i kroz Suncokret, ali i  kasnije dostigle visi nivo vlastite umetnicke karijere. Vokalne harmonije su kreirale 3 mlade dame : Bilja Krstic, Gorica Popovic i Snezana Jandric, a “nadgledao” ih je Bora Djordjevic, koji je bio glavni autor. Vredi istaci da su pored “prepevavanja” narodnih tradicionala ulogu autora preuzimala i dvojica drugih istaknutih clanova postave – Miodrag-Bata Sokic i Nenad Bozic. “Moje bube” kao album je na neki nacin trebao predstaviti krunu njihove dotadasnje ne tako duge, ali intenzivne karijere, koja je najavljena objavljivanjem nekoliko singlova. Ipak, cini se da u ono vreme sam album nije uspeo da dinamizira ili u dovoljnoj meri popravi njihov image u javnosti, koji bi ih relevantnije izbacio u orbitu tkzv. komercijalnih sastava. Jedan veci uspeh je na kraju izostao, mada se ne moze reci da odredjena sira popularnost nije postojala. Sam album je donekle u producentskom smislu “umrtvio” njihovu malo izrazeniju ostrinu koja je postojala na singlovima, uvodivsi ih u autorsko-realizatorskom smislu ka mirnijim vodama. Misljenja sam da u pomenutom kontekstu takodje izbor ili sa druge strane mozda i neminovnost objavljivanja albuma za “RTV Ljubljanu” je donekle umanjila releavantnije promotivno-marketinske aktivnosti. Pored vec od ranije poznatih pesama u ethno fazonu “Kara Mustafa” i “Moj djerdane”, na albumu su se nasle i tri sjajne polu balade – “Ni sam ne znam kada”, “Moje tuge” i legendarna kompozicija Dr. Spire Mihajlovica  – “Prvi sneg”. Na albumu se naslo 11 pesama, a na CD izdanju i bonus od dve  “Imam pesmu za sve ljude’ i “Covek koga znam”, svojevremeno objavljene kao single izdanje. “Moje bube” LP u ono vreme nije kao album imao veliki tiraz, takodje nije “prosao” kod publike na prvu loptu, ali se njegova specificna tezina vremenom povecavala. Takodje, kada govorimo o vinilnim kolekcionarskim izdanjima nekadasnje jugoslovenske diskografije, Suncokretov album predstavlja trazen proizvod. Sa danasnjeg aspekta Suncokretove pesme veoma lepo ulaze u uho, pokazujuci i afirmisuci odredjene vrednosti koje u ono vreme mozda nisu bile prepoznate u pravoj meri. Suncokret je nakon ovog albuma trajao jos neko vreme, ali je postajalo jasno, da se prica polako blizi kraju, odnosno da akteri krecu u neku novu avanturu. Suncokret predstavljaju deo ovdasnje muzicke istorije, sa svim svojim manama i vrlinama, i eto dobre prilike jos jednog suocenja sa njihovom porukom.

Ocena: 7,5/10

Website: www.onerecords.rs

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

HWE je duo iz L.A.-a, kojeg predvodi David Melbey, nekada takodje aktivan u sastavima Imogene i Fuzz Beloved. Njihov istoimeni album je po mom misljenju jedno od naprijatnijih pozitivnih  iznenadjenja/ostvarenja, realizovanih tokom protekle 2008-e godine, ako govorimo o albuma sa psychedelic predznakom. Ono sto mozemo naci preko 12 prisutnih songova je netipicna psychedelic/stoner/drone atmosfera, dopunjena progressive detaljima. Sudeci po strukturi songova, takodje razlicita atmosfera dominira ponudjenim materijalom. Vazno je istaci da psiholoski ovo izdanje po mnogo cemu podseca na psychedelic/progressive ostvarenja, realizovana krajem 60-tih i pocetkom 70-tih godina. Ipak, HWE su u svom pristupu apsolutno originalni. Ne bih istakao ni jednu pesmu posebno, ali HWE materijal treba posmatrati takodje i kao konceptualni produkt. Ovo je vrlo vredno ostvarenje benda i nadam se da ce promotivne aktivnosti omoguciti da njihova muzika stigne do sto veceg broja ljudi.

Ocena : 9,5/10

Website: www.heavywaterexperiments.com www.myspace.com/heavywaterexperiments e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradski sastav Nadimac aktivan je na domacoj (srpskoj) metal sceni od 2003-e godine, i tokom vremena uspeo je da pridobije odredjenu paznju slusalacke populacije i medija orijentisanih ka pomenutoj zanrovskoj formi. Imaju simpaticno ime, a zabavna i zabavljacka poruka koju nose njihovi tekstovi u prilicnoj meri odredjuje i samu autorsku ideju. Pevaju (odnsono bolje je reci da njihovo vokaliziranje odgovara netipicnim screamo/growl tendencijama) na maternjem jeziku, a pozadinska sviracka “grmljavina” oslanja se na varijante thrash metala, potpomognutim jasnim thrashcore varijacijama. Potrudili su se da u producentskom smislu zvuce koliko je moguce moderno, a originalnost im ne nedostaje. Preporuka za cesce preslusavanje, mogla bi biti numera “Hrani babu da te ujede”, po mom misljenju najintersantnija od 5 ponudjenih sa “Metal je rat” EP-a.

Ocena: 7,5/10

Website: www.myspace.com/nadimacbend

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Domaca (srpska) muzicka scena deficitarna je izdanjima i izvodjacima koji su okrenuti flamenco zvuku. Njih istina ima odredjeni broj, ali uglavnom se radi o tkzv. reproduktivcima, dok su u redjim slucajevima prisutni autori koji na ozbiljan nacin nastavljaju tradiciju pomenute muzicke forme. Dragan Nikolic, rodjen 1961-e godine, inace profesor klasicne gitare u Valjevu, vec duzi niz godina “komunicira” sa flamencom, i njegovo iskustvo je veliko. Svojevremeno je predvodio grupu Los Gitanos, koja je kasnije promenila ime u Duende. Sa pomenutim grupama odrzao je preko 500 koncertnih nastupa, od kojih vredi istaci pojavljivanje na flamenco festivalu u Bratislavi, 2001-e godine. “Sitio” je Draganov solo album, kojeg je snimio zajedno sa grupom saradnika, i koji na neki nacin promovise novo poglavlje u njegovom muzickom zivotu. “Sitio” se oslanja na tradiciju flamenco zvuka, Manitas de Plata – Paco de Lucia skole, ali je moderno izveden, postavljen, odsviran, aranziran i produciran. Primetno je Nikolicevo veliko iskustvo, a mastovita i sarenolika aranzmanska resenja, dodiruju i druge elemente, kao sto je fusion, kao primarni dodatak. Improvizatorski segmenti su takodje uradjeni sa merom i stilom, i “Sitio” kao album u celini je izuzetno prijatan za slusanje, opustanje, ali i analiziranje.

Ocena: 8/10 Website: www.ammonite.co.rs

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner