Finski sastav Masquerage aktivan je na nacionalnoj sceni u kontinuitetu nekoliko godina unazad, i tokom perioda delovanja objavili su 5 Demo izdanja, 2 CD-a i 1 DVD. To je prilicno impresivna diskografija, pogotovo ako se uzme u obzir, da su momci bar do sada sve ostvarili iskljucivo sopstvenim snagama. Rade u formaciji kvinteta, a treba istaci da im je u postavi pevac/frontman Kimmo Peramaki, nekada istaknuti clan sastava Celesty. “Moonlight Time” ih predstavlja kao izrazito melodic metal akt, gde u njihovim pesmama takodje ima dovoljno prostora za classic heavy i power metal tendencije. Kvalitet ponudjenog materijala je ujednacen, a treba istaci i zanimljiv artwork CD-a, kao i ilustrovani booklet od 12 strana, koji je kao i svi ostali tehnicki detalji, pedantno realizovan. Masquarage sigurno zavredjuju paznju sireg auditorijuma, a takodje i neke od relavantnijih disko kuca, koje bi mozda mogle adekvatnije promovisati bend i njihovu muzicku poruku. Ocena: 8/10 Website: www.masquerage.net e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Tiboda, Luizijana dolazi pevac/kantautor – Hugh Watson. Kao umetnik takodje znacajnu paznju posvecuje roots muzici Luizijane, i to cesto spominje kada govori o vlastitim svetonazorima. Sa prijateljima i saradnicima, pre izvesnog vremena objavio je album naziva “The Drowning Man”. Pomenuto izdanje ga predstavlja kao izvodjaca vernog rock/blues korenima, narocito orijentisanih ka 70-tim godinama. Prisutne pesme su uradjene u pomenutom aranzmanskom ruhu, sa takodje puno soul detalja i generalno jednim vidljivim soul pastichem. Pesme su uglavnom uradjene u srednjem i malo brzem srednjem tempu, ali ima i nekoliko polu-balada. Songovi su ujednacenog kvaliteta, a jaka melodicna linija prati svih 10 numera. Nisam pronasao nijedan slabiji detalj na albumu, osim sto se mora priznati da nacin na koji je uradjen/realizovan, mnogo vise odgovara standardima 70-tih godina, nego sadasnjem trenutku. Ali na kraju, koga briga zbog toga. Pristalice 70’s rock/blues/soula mogu naci dovoljno prijatnih trenutaka na “The Drowning Man” CD-u.

Ocena: 7,5/10

Website: http://hughwatson.tripod.com www.myspace.com/hughdocwatsonwatson

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novije ime u svetu world music je mladji izvodjac Japhlet Bire Atties. Nakon sviranja gitare, odlucuje se za promenu kursa, i krece sa sviranjem 10-to zicanog Chapman Sticka. Sa nekolicinom obrazovanih i iskusnih muzicara, snima materijal za debi izdanje, jednostavno nazvan “JBA”. On je vrlo dobar instrumentalista, aranzer i njegova izrazajna ponuda dodiruje vise stilskih varijanti kao sto su : world music, jazz, progressive, fusion, kao i mnogo toga izmedju. Sve prisutne teme su uradjene u specificnom raspolozenju, i jedna sveopsta prijatna atmosfera je evidentna. Sa svojim saradnicima Japhet je takodje izveo neke od  kompozicija/covera, kao sto su ” Senor Mouse” (Return To Forever), “Trilogy” (Emerson, Lake & Palmer), ili “Island, Islas, Iles” (King Crimson), cije verzije su zaista unikatne i neponovljive. Na odredjenim mestima atmosfera samih songova me je podsetila na slicnu, koju su svojevremeno preko svojih izdanja/snimaka ponudili Pete Metheny i Lyle Mays. Ali, pomenuto poredjenje ne menja kompletnu sliku o kvalitetu ovde prisutnog materijala. Kako mi je Japhlet rekao, uskoro bi trebao da poseti Bosnu, i nada se da ce imati prilike da tamo i svira. A ako vam se ukaze prilika suocavanja sa njegovom muzikom, ne oklevajte da dodjete do prilike da ga vidite i cujete “uzivo”.

Ocena: 9/10

Website: www.japhletba.com www.myspace.com/japhletba

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Dallas, Texasa dolazi sastav Protest, osnovan decembra 2003-e godine. Deluju kao kvintet, a oktobra 2006-e godine sopstvenim snagama objavili su  EP naziva “The Truth Enslaves Us”. 2 godine kasnije “The Path Less Traveled Records” ekipa, udruzuje snage sa bendom, i pomenuto izdanje ovoga puta je reaktivirano i potpomognutom izdavacevom marketinskom kampanjom. Bend je okrenut nekoj vrsti agressive/brutal thrash metal varijanti “lociranoj” negde krajem 80-tih i pocetkom 90-tih godina, a njihov pristup potpomognut je jakim hardcore elementima. 5 ponudjenih pesama su izvedene sa ostrom svirackom podrskom i relevantnom agresivnom i screaming vokalizacijom. Produkcija je takodje bliza psihologiji 90-tih godina, nego standardima ovog vremena. Protest su se predstavili na ubedljiv nacin, ali nazalost sa manjkom originalnosti. To je kljucni problem, iako su ostale stvari uglavnom uspesno savladane.

Ocena: 6,5/10

Website: www.thepathlesstraveledrecords.com www.protestband.com www.myspace.com/protest

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Jos jedno izdanje iz kataloga “The Path Less Traveled Recordsa” je i “The Oncoming Swarm”, sastava Imbroglio. Bend radi u formaciji kvarteta, dolaze iz Daytona, Ohio, a osnovani su februara 2007-e godine. Njihov muzicki pristup se sastoji iz neobicne i intersantne kombinacije metal elemenata, mixovanih sa alter/experimental detaljima. “Otkaceni” rifovi, electro loopovi i koncepcija bazirana na industrial muzici/psihologiji karakteristika je kompletnog materijala, cije izvodjenje prate vristece vokalne deonice. Ima ukupno 8 numera na albumu, i razlicita atmosfera dominira od songa do songa. Imbroglio su se pokazali kao inovativan sastav, sa bogatstvom postavljenih ideja. Takodje se moze reci da su uglavnom imali uspesnu realizaciju, kojom su otklonili one manje kvalitetne detalje.

Ocena: 7/10

Website: www.thepathlesstraveledrecords.com www.myspace.com/imbroglio666

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Gitarista i pevac Dave Mell je aktivan prakticno od 1972-e godine. Njegova sesn, koncertna i diskografska aktivnost ukljucuje saradnju sa brojnim manje i onim vise afirmisanim kolegama. Izmedju ostalih brojnih i cestih koncertnih aktivnosti vise puta je imao i visemesecnu turneju po Ukrajini. Snimio je vise albuma, 2 sa svojim blues bendom, takodje i 2 DVD-a. Aktuelno ostvarenje “Blues With A Feeling” predstavlja njega i saradnike koji su ucestvovali u realizaciji, u jednom nadasve pozitivnom raspolozenju. Na albumu ima ukupno 18 pesama, trajanja preko 70 minuta. Iako se na izdanju nalaze uglavnom coveri (dve pesme su autorske), Dave i ekipa su ponudili svoje vrlo izgradjeno i stilizovano vidjenje bluesa i rhythm and bluesa, zacinjenog 50’s pristupom. Puno klasicnih rock elemenata, kao i swing/jive, te detalja preuzetih iz rane faze rock and rolla su prisutni preko ovde cutih pesama. Prakticno sve od ponudjenih numera imaju razlicitu atmosferu, ali nijednog momenta pri preslusavanju, ne mozete steci utisak eventualne dosade. Pretpostavljam da je koncertni podijum najrelevantnije mesto da se upoznate sa muzikom Dave Mell Blues Banda, ali njegov drugi album je takodje preporucljiv produkt. Ne oklevajte i narucite svoj primerak preko najpoznatijeg indie prodajnog lanca “CD Baby”, ili jednostavno preko bendovog site-a.

Ocena: 8/10 Website: www.davemellbluesband.com http://cdbaby.com/cd/davemell

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Ako ste u poslednje vreme pratili Srpsku alternativnu scenu, prosto je nemoguće da niste zapazili ovaj sastav. Namerno etiketiram ovaj bend kao alternativni, jer muzika koju sviraju ne može se pripojiti ni jednom pravcu. Još pre nego što je bend izdao album prvenac „Strastan, go i bos“, numera „Ne i ti“ je dobila jako veliku medijsku pažnju svih formi koje postoje, jel je i muzički i lirički i vizuelno numera bila vredna svake sekunde. U tom stilu nastavljaju i sa albumom. Prva numera „Šah Patos“ će vas sasvim polako uvući u priču tokom koje ćete se osetiti i tužni i srećni i voljeni i omraženi i sami. Novosađani sjajno vladaju svojim instrumentima i to možete čuti na svakoj noti ovog albuma. Prvi udar očekuje vas već u drugoj numeri „Sestro strasti“ i lom osećanja nastavlja se kroz ceo album. Kada bih bend morao da uporedim sa nekim, bilo bi jako teško, jer se razni uticaju mogu čuti, totalno su me zbunili. Na albumu se mogu čuti momenti koji podsećaju na Massima, na Tool, na Darkwood Dub, na Džonija Štulića itd. Ne bih se usudio da neku od numera izdvajam kao favorit, one će se, zavisno od individue koja sluša album, same izdvojiti. Produkcijska strana albuma je još jedan biser koji možemo izdvojiti iz ove priče. Mnogo je stvari koje bi mogao da nabrajam ovde ne bi li opisao šta vas očekuje na ovom albumu, ali bojim se da bih napravio grešku koja bi se pokazala neistinita već prilikom drugog preslušavanja ovog sjajnog CD-a. Verujem da ste se do sada dokopali ovog OBEVEZNOG štiva, a ako niste, učinite to što pre.   Ocena: 9,5/10

Autor Recenzije: Marko Ristić

Infest je dobro poznat metal akt iz Jagodine (ako govorimo o srpskoj metal sceni), i kontinuirano je aktivan od 2003-e godine. Od nedavno u ponudi imaju i EP sa 3 numere, naziva “Christ Denial”, koji najavljuje njihov dolazeci full-length. Do sada su inace objavili 2 Demo i jedno albumsko izdanje. Poznati su kao eksplozivan, energican i ubedljiv koncertni akt, gde pored evidentnog old school thrash/death pristupa, njihova muzika takodje apsorbuje dovoljno modernih tendencija. Sve tri prisutne numere: “Onward To Destroy”, “Back To The War” i naslovna ” Christ Denial”, imaju dovoljnu kolicinu brutalnosti i energije, koja je zacinjena snaznim svirackim detaljima i blast ritmovima. Infest su ponudili respektabilnu kolicinu “organizovane” brutalnosti sa modernim pristupom, i “Christ Denial” EP je ovog trenutka vrlo obecavajuce bendovo ostvarenje, pred izlazak dolazeceg albuma.

Ocena: 8,5/10

Website: www.infestlegions.com www.myspace.com/infestserbia e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz glavnog grada Finske, Helsinkija, dolazi sastav Twelve Inches, nekada znan kao Psycho Bitch. Bend deluje u postavi kvarteta, i aktuelni materijal je realizovan sopstvenim snagama kao samo-finansirajuce izdanje. Iako, sudeci po njihovom press materijalu i myspace stranici, je bend sebe okarakterisao kao rock/metal/glam akt, po izrazajnoj ponudi sa svog aktuelnog ostvarenja, vise su orijentisani ka rock/hard rock prici, sa jasnim uplivima melodic hard rock varijanti. Dodao bih, da sve od 6 prisutnih pesama poseduju izuzetnu slusljivost, snazan produkcijski pecat, i vrlo dobro muziciranje. Zvuce kao iskusan akt, i “Sixpack” izdanje ih predstavlja kao ozbiljne aktere sa izglednom buducnoscu. U odredjenim aspektima njihov pristup me je podsetio na rane radove Deff Lepparda (tacnije na muziku sa prva dva albuma), ali ova konstatacija ne kazuje da su Finci imali bilo kakve “kopirantske” tendencije. U svojoj ponudi i poruci, Twelve Inches za sada – obecavaju.

Ocena: 8/10

Website: www.twelveinches.net www.myspace.com/twelveinchesmusic

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Dirty Penny su Kalifornijski sastav, ranije poznat kao Antidote. Deluju kao kvartet, a pristalice svetskih sleze/glam tendencija uglavnom znaju za njih. Konstantno nastupaju “uzivo”, a album iz 2007-e godine “Take It Sleezy” potvrdjuje njihovo iskustvo i izgradjeni status. Momci iz benda jasno opisuju svoje potrebe i zelje, i njihovo muzicko vidjenje predstavlja neku vrstu sleze/glam rocka, inficiranog 80-tim godinama. Odredjene asocijacije vode do sastava kao sto je Motley Crue kao vodeca inspiracija, ali takodje neki uticaji trasiraju do grupa kao sto su Poison ili Crashdiet.. Imaju vrlo ubedljivog frontmana/pevaca u postavi, ali i svi ostali muzicari ocekivano ispunjavaju zadate duznosti. Na albumu ima 12 pesama, melodicnost predstavlja njihovo snazno oruzje, i nijednog momenta momci nisu pokazali manjak inventivnosti, sto zna da bude cesto boljka kod ovakvih sastava. “Take It Sleezy” ispunjava bendovska ocekivanja, i preporucljiv je album narocito za pristalice 80’s old school sleaze/glam tendencija.

Ocena: 7,5/10

Website: www.dirtypennysucks.com www.myspace.com/dirtypennysucks

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner