Gde su ti klinci? Pa, svuda oko nas, sviraju, maštaju, stvaraju, menjaju svoj mali svet, vuku nas za rukav da ih primetimo i damo im priliku da pokazu svoj talenat. A šta mi radimo? Gde smo mi u celoj prici? …. Moramo biti tu, moramo stalno apelovati na one koji su u mogucnosti da se pozabave tim klincima, da organizuju radionice, svirke, druzenja, festivale, da daju prostor i vreme, to prosto mora biti produktivan poduhvat i naravno da smo svi na dobitku u takvoj situaciji. Kada bi smo svi malo zazmurili na (po meni) poremecen sistem vrednosti i sagledali stvari onakve kakve su istinski, ne moze doci do neuspeha. Postoje festivali koji su namenjeni preširokom auditorijumu, postoje dvorane namenjene nastupima velikih imena, ali zar se sve oko toga vrti? Pitajte svakog od njih odakle su krenuli i svako od njih ce vam reci: “Od garaza”. A gde su te garaze danas? Cini mi se da ih je sve manje, a to govorim samo za moj grad, koji je ipak blaza varijanta metropole, šta je sa ostalim? Svaki, nazovimo demo bend, ima svoju publiku. Njen kvantitet u ovom trenutku nije bitan, u startu svi treba da se zabavimo kvalitetom, kvantitet bi nekako trebalo da dodje uz sve prethodno ispunjene norme. I onda dolazimo do toga da i toj manjini treba pruziti mesto za okupljanje, za druzenje, za širenje pogleda.
Danas, kada je sloboda mišljenja i izrazavanja (opet po meni) dostigla taj nivo da je se ponekad treba i gnušati, nalazimo se u situaciji da dodje petak i vece i mi se okupljamo jedni kod drugih, jer dešavanja po gradu nisu nešto što bi nam oduzelo vreme. Naravno da ih ne treba ukidati i slicno, ali dokle ce ona biti prioritet? Ili, da ne budem pogrešno shvacena-neka budu prioritet, ali šta je sa “marginalizovanim ekipicama”?!
Da se iz cele price ne bi izvukao neki pesimisticki kontekst, to je poslednje što zelim, napredak primecujem i radujem se zbog toga, ali smatram (a verujem da nisam jedina) da se mora poraditi na intenzitetu tog progresa, revolucija je “odradjena”, preostaje nam još samo evolucija, a za nju je potreban konstantan apel na svakog ko razvitku ideje moze bilo kako doprineti!!! Nazalost, za sve je potreban novac, ali uz pravu volju i kontinuirano ispoljavanje iste, uz pravi tim i prave ideje, nekako je lakše savladati tu “teškocu”.
Ovaj portal je jedna od lepših stvari koje se desila gitarskoj sceni, ali ne sme nas zadovoljiti cinjenica da je gotovo jedina. A to je, priznajem, greška svih nas, koji zelimo nešto, ali ne nalazimo nacina da nešto uradimo, a i kad nadjemo, motivacija se brzo poravna sa kolicinom apatije oko nas. Stoga sami moramo preduzimati korake, pa neka nas neko sledi, neka hoda sa nama u ravni, neka ide ispred nas, samo neka se nešto radi!!!!
Tekst napisala: Nataša Radman a.k.a. Naca Faca