Intervju sa Banetom iz benda Nafta

secam se tog jutra kada sam polako otvorio oci lezeci na travi… i pogledao ka narodnom pozoristu… i video… njih…. bend… Dzukele…. kako setaju non salantno… preko mesta gde je trebao nekada da bude suncani sat… ali se nikada niko nije setio da zabije koplje u beton da bi senka nesto pokazivala…. dok sam ih gledao kako prolaze… setio sam se pesme… sanjam san… zatim pesme lud… secanja… ljubavi… ne mogu da pobegnem.. sve je propalo zbog vas… umoran na tebe… i moje licno omiljene.. miris novog vremena…

Sada slusajuci Naftu…. pocinjem sustinski da razumem… pesmu… miris novog vremena… jer je Nafta…. sto se mene licno tice… miris… novog vremena… nesto sto je sazrelo… kao dobro staro vino… miris novog vremena… poezija… jako volim da citam poeziju Pink Floyda… ali kada shvatim… da mogu da citam poeziju… Dzukela… poeziju novog vremena… kao sto je Nafta… onda… se pitam… koliko smo mi spremni za miris… novog vremena… ili za senke… o kojima Bane prica… i znajuci da je Subotica oduvek bila jedno depresivno mesto… i ljudi koji su skakali sa prozivke… i sa vrhova zgrada… Nafta.. je nesto sto je dovelo Suboticu… i taj mali grad na severu Vojvodine… na sam vrh nase garaz rock scene… Nafta… smrdi ko guma… pravo iz garaze… i to je mene kao obicnog coveka nateralo da zamolim Baneta da uradimo intervju…. stoga prica sledi….

Danas se mnogi fanovi Dzukela sa tugom secaju benda koji je po mnogim mišljenjima bio jedan od najalternativnijih bendova na našoj sceni, kako ti Bane gledaš na taj period zivota ?

Pa, mislim, nema tu razloga za tugu… Mi smo ziveli svoj umetnicki izraz u 90-im. Sav taj bed i represija… Zato su i tekstovi takvi… Ali morao sam to da izbacim iz sebe. Jednostavno, ne mozeš da zatvoriš oci, posmatraš stvarnost oko sebe i ne veruješ, a nalaziš se u, mozda, najlepšim godinama svog zivota, mozda i ne, ko zna… Ali bend je dobar nacin za filtraciju svih zla i loše vibre koja te okruzuje, takoreci lekovita aktivnost. Dosta smo putovali i svirali i upoznali mnogo dobrih ljudi. Koliko smo davali (mislim na ljude koji su dolazili na naše koncerte) toliko nam se i vracalo. Fenomenalni koncerti, zaista. Imati bend… Pomeranje granica u r`n`r poeziji… Fantasticno… Po samoj prirodi stilskih odrednica taj bend je bio dosta kompleksan jer su uticaji razni. Spajanje naizgled nespojivog, ali zato i naginje alternativi… Ideš dalje, zar ne? U smislu istrazivanja. Prilicno sam ponosan na ono što smo snimili… Pozdravljam ovom prilikom one koji su to i culi…

Takodje, znamo da ste imali veliki udeo u kampanji “Izadji na crtu”, što je po mom mišljenju bio jedan od pokretaca menjanja sistema, reci mi po tvom licnom mišljenju da li muzika treba da se meša u sistem i da pokrece ljude na menjanje iz korena ili treba umetnost da ostavimo umetnosti ?

Pa, nije to bio neki, bogzna kakav udeo… Niko od nas nikad nije bio clan nijedne politicke stranke. Bili smo obicni gradjani koji ljube muziku i zele da je stvaraju iz sopstvenog duha ali, naravno, uvidjaju probleme. Samo moralna podrška u okviru te “kako se vec zvala” kampanje, jedan odlican zivi nastup u Pozarevcu i jedan propali koncert u Vrbasu, gde nismo ni stigli da sviramo jer je sve prekinuto za vreme satnice Goblina pošto je neko, nazalost, upotrebio oruzje. Grozim se nasilja. Loše vreme beše, nadam se da je sve to iza nas… Secam se da me je neko od novinara posle jednog nastupa u Pozarevcu pitao da li još uvek stojim iza pesme “Amerika”… Simpaticno… Ta pesma se ne tice samo nas i ove zemlje u kojoj zivimo. Nazalost, njena poenta i dalje potvrdjuje svoj smisao, širom sveta. Radi se o tome da je ta numera više puta pokušana staviti u pogrešan kontekst od strane “nekih” . Srecom, naša publika je pametna i svi smo to videli pa je izgledalo kao “videla zaba da potkivaju konje”…
Covek je politicko bice hteo on to ili ne, pa i umetnici… Naravno, postoje i razni oblici socijalne indiferencije i guranja problema pod tepih. Cak sam i ja bio rezigniran jedno vreme ne izlazeci na glasališta… Medjutim, ako vec imaš pravo glasa, iskoristi ga na najbolji moguci nacin, makar od dva zla izabrao ono manje. Jedan glas više i mozda jedan pogrešan potez manje. Jer, mladost ne opravdava besvest… Ipak se tu radi o mnogim sudbinama. Ili, naprosto odjebi sve. E, sad, muzika i umetnost uopšte, mogu i trebaju da podstaknu na dublje razmišljanje, svojom duhovnošcu da podsete da smo ljudi, a ne zivotinje i po meni, to je dovoljno. Svako preterano mešanje umetnosti u politiku deluje nakazno kao recimo, brakovi nekih estradista i politickih stranaka od kojih mi se povraca. Umetnik time skoro sigurno gubi jedan deo naklonosti i narušava univerzalni duh kojoj umetnost pripada.

Zašto je došlo do razlaza Dzukela 2002. godine, sa obzirom da su Vaša 2 albuma pokupila odlicne kritike javnosti i kriticara ?

Rekao bih da nismo zadrzali kontinuitet i jedinstveni stav oko nekih planova. Mozda i nedostatak ambicija u jednom trenutku i isplativost cele price… Slozili smo se da je bolje prekinuti rad u toj formi, dok je izraz snazan, da nas ljudi zapamte kao dosledne nego otici u mlitavost i “podbadanje lipsale mule” ako vec ne gaziš punim gasom… Ne bi bilo pošteno ni prema ljudima kojima se obracamo. Takodje, dosta personalnih promena podrazumeva cepanje originalnog jezgra i stalne promene energije što me je licno nerviralo i usporavalo bend u nekom smislu, ali i ja sam imao svoje radne i stvaralacke krize. Mogu da kazem da su svi ljudi koji su prošli kroz grupu veoma posebni i kvalitetni. Inace, privatno se srecemo i dalje, normalni smo ljudi…

Znamo da se Nafta oformila 2004-te godine, šta se desavalo sa Banetom u tom periodu od dve godine ?

Slušao sam zvuk vetra i melodiju kiše, tišinu zemlje i pucketanje vatre. Proširivao sam svoja znanja o audio produkciji. Pisao pesme. Šetao po suncanom parku. Išao na groblje. Voleo svoju curu. Nervirao se bez razloga zbog tudje gluposti.

Da li si pokušavao da oformiš još neki bend u tom periodu ?

Ne.

Šta je tebe licno pokrenulo da pokreneš Naftu ?

Ljubav prema muzici i poeziji, naravno i zelja za intelektualnom avanturom, rekao bih. Bilo je tu i nekih starih nedovršenih pesama koje su odenute u novo ruho, zajedno sa više novonastalih, Drazu i mene su zasvrbeli prsti, Velja je seo za bubanj i eto Nafte… U medjuvremenu, Velja odlazi u London da zivi i radi i tada smo sreli Aleksu koji je i snimio album i ostao u bendu na poziciji bubnjara. Neposredno pre objave albuma, Draza se seli u drugi grad i napušta pricu a bas uzima Edo, tako da Aleksa, Edo i ja promovišemo CD.

Aprila ove godine je izašao album “Samo senke prolaze”, licno sam imao prilike da ga cujem, i ostavio mi je ukus licnog dodira, reci mi koliko ste dugo cekali na izdavanje albuma ?

Pa, nismo puno cekali… Zapravo, nismo hteli puno da cekamo. Moja zelja je bila da objavimo za nezavisnu izdavacku kucu, jer je muzika takva, a i dobro se osecam u undergroundu. Kapiram da sam operisan od mainstream-a, ako bi mi uopšte i mogli/hteli to da budemo. Mnogi “veliki” bendovi u Srbiji su postali mali, a imaš mnogo malih bendova trenutno koji zvuce ko kuca… Kontaktirao sam samo jednu beogradsku izdavacku kucu koju sam respektovao i oni su rekli da je loša situacija, da ne mogu ništa da prodaju, ne nas nego gro domacih izdanja tako da od toga nije bilo ništa. U medjuvremenu, dobili smo na konkursu neka sredstva od Fondacije za Omladinsku Kulturu i Stvaralaštvo iz Subotice i napravili samizdat. Mozda smo trebali otici u PGP. Tiraz je simbolican, a ako bude interesovanja za doštampavanje, pozivam sve raspolozene izdavace da nas slobodno kontaktiraju ako u tome vide nešto. Znam da se danas muzika distribuira na svakakve nacine, ali isto tako znam da postoje ljudi koji zele album u originalnom pakovanju.

Da li ste zadovoljni odzivom publike na izdati album ?

Da. “Samo senke prolaze” je prava stvar.

Da li planirate uskoro neku turneju po Srbiji ?

Nece to biti turneja u onom klasicnom smislu, ali planiramo da nastupamo tamo gde nas ljudi pozovu. Svirali smo do sada uglavnom po Vojvodini i bilo je sjajno. Zovite nas… Nedostaje nam jug.

Interesuje me takodje sa obzirom da si vec niz godina na sceni, kakvi su tvoji utisci o današnjoj rock sceni u Srbiji ?

Dok smo mi na sceni,sve je u redu…

Šta bi se po tvom mišljenju trebalo menjati na našoj sceni ?

Uglavnom scenografija.

Mozeš li mozda da izdvojiš neke nove bendove u Srbiji koji po tebi imaju iole svetlu buducnost na našoj sceni ?

Buducnost i prošlost sastoji se u bendovima koji su sposobni da isteraju pricu do kraja.

Imaš li mozda neku poruku za poklonike Nafte ?

Slušajte vazduh oko sebe. Zapalite svecu nekom pokojniku koga ste voleli… Ne obracajte paznju na mrznju i zlobu nekreativnih ljudi. Trudite se da budete ponosni i slobodni iako se nalazite tu gde se nalazite. Razlog za ljubav i razumevanje uvek postoji. A bogami i za bunt. Pozdrav…

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/nafta.html

Myspace prezentacija: www.myspace.com/naftaspace

Intervju za RSN: Kristijan Rizanji