Intervju sa Darkom, gitaristom benda Gavrilo Princip

Na pocetku bih te zamolio da posetiocima Rock Serbia-e pribliziš pricu o nastanku Gavrila Principa. Od kada postoji bend i zašto to ime?

– Svi mi smo svirali po razlicitim smederevskim bendovima i izlazili u istu kafanu posle posla pa kao ajde da nadjemo kvalitetniji nacin da trošimo svoje vreme. Inace, ja još uvek sviram u starom pank bendu Potres, ali nisam baš redovan na probama pošto nemam mnogo vremena za putovanje u Beograd. U pocetku smo hteli da to bude samo zajebancija bez ozbiljnih planova, ali posle himne Ultra Semendria koju smo snimili za navijace FK Smederevo i koncerta sa legendarnim Kud Idijotima u Smederevskoj Palanci naglo je poraslo interesovanje za nas, pa smo se i mi malo više potrudili oko svega. Ime smo izabrali iz fazona, odnosno kao parodija na bend Franc Ferdinand. To je u stvari prica o muzickoj industriji koja svake godine izbaci po neki novi bend koji je kao ekstra inovativan i šta ti ja znam šta. Da sam juce rodjen pa i da poverujem. Naš logo mali Gavrilo sa prackom je zajebancija na sopstveni racun i pokazuje koliko smo mi u stvari “mocni” protiv te muzicke industrije.

Izdali ste svoj prvi album. Ko su autori i gde je sniman?

– Pesme smo pravili uglavnom zajedno. Mozda ja donesem nekih 70% muzike i teksta, pa svako malo doda svoje i zajedno to uoblicimo. Album smo snimali u studiju Paradox kod naših dobrih prijatelja brace Brankovic iz Alogije. Album je sniman u fenomenalnim uslovima i na vrhunskoj opremi, što nam je bilo dodatni podstrek da se više potrudimo.

Naziva albuma je “Najebali”, na koga se to odnosi?

– Odnosi se na celu našu generaciju. Svi mi imamo te likove tapšace po ramenu koji vec na sledecem stepeniku zaboravljaju odakle su pošli iako smo im mi sami pomogli da se popnu na taj stepenik. Mislim da je svima jasno o cemu se radi.

Tekstovi pesama su uglavnom buntovnicki. Šta je to što Vam najviše smeta, ono protiv cega se najviše borite svojim pesmama?

– Nema tu najviše i najmanje. Tekstovi govore o svim tim stvarima koje muce malog coveka u današnje vreme. Ne zanosimo se mi da cemo promeniti svet, ali stvari treba reci i ljudima skrenuti paznju. Pokušati da promenimo bar sebe i onaj uzak krug ljudi oko sebe. Ako se uz to još i dobro zabavimo, misija je ispunjena.

Zanimljivo je da ste postavili ceo album na besplatan download. Šta Vas je “nateralo” na takav potez?

– Pa to je vrlo jasno. Samo glup covek bi u vreme mp3 i interneta pokušao da proda nešto za šta još niko ne zna. Namerno nismo ni trazili izdavaca, jer hocemo da ostanemo ekskluzivni vlasnici prava na svoj rad, samo mi i publika. Nama su inace prijatelji pomogli finansijski oko samog snimanja pa bi i sa te strane bilo licemerno prodavati.

Gde oni koji zele da kupe mogu da nabave Vaš album?

Najbolje je direktno od nas. Imamo myspace profil gde nas ljudi mogu kontaktirati i naruciti album ili majice i bedzeve koji su skoro izašli.

Svirate turneju sa hrvatskim bendom Alergija. Otkud saradnja sa njima? Inace, Stipe iz Alergije o Vama ima samo reci hvale.

– Sa Alergijom smo se sprijateljili baš preko malopre pomenutog majspejsa. Jednostavno smo videli da razmišljamo na isti nacin i imamo vrlo slican pristup bitnim zivotnim stvarima, pa smo hteli da se ujedinimo i to pokazemo ljudima. Ova turneja, koja je inace završena prošlog vikenda koncertima u Puli i Zadru, je pomerila mnoge stvari u glavama ljudi, cak su i sa MTV Adria prepoznali to i napravili prilog o tome i intervju sa Alergijom i nama. Nadam se da ce i drugi bendovi poci našim primerom, jer nas malo ima i moramo da se drzimo zajedno, inace ce nas narodnjaci pregaziti. Inace, meni je jako drago što smo ovu turneju radili baš sa njima jer su po meni oni sledeci veliki Hrvatski pank bend.

Stekao sam utisak da ste popularniji u Hrvatskoj nego u Srbiji. Kako je publika u Srbiji prihvatila pesme?

– Mi nemamo takav utisak, mislim da prolazimo isto u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Mozda generalno u Hrvatskoj ima više ljudi koje zanimaju ovakve stvari, ali oni koji su u toj prici isto reaguju bilo gde.

Završena je turneja “Ista meta”, šta dalje? Koji su dalji planovi Gavrila?

– Nemamo posebnih planova. Kao i do sad, pravimo nove pesme, sviramo gde nas pozovu. U ovom trenutku se spremamo za Live&Loud pank festival u Zadru koji ce se odrzati 25. i 26. jula gde sviraju stvarno fenomenalni bendovi iz cele bivše Jugoslavije plus specijalni gosti.

Po tvom mišljenju, kakva je situacija u Srbiji što se tice punk muzike, i rock-a uopšte? Moze li jedan relativno novi bend na sceni, kao što je Vaš, da napravi korak napred ka izlasku iz anonime u današnjim uslovima u zemlji Srbiji?

– Situacija je kao i sa svim u našoj zemlji jadna. Bend moze da se probije ako ima pricu i kvalitet. Svaki rad se nagradi kad tad. Ja veci problem vidim u samom pristupu stvarima, odnosno u odnosu  bendova i publike prema svemu. Taj odnos je u vecini slucajeva konzumentski i površan, tako da ljudi ne shvataju samu suštinu stvari i naravno takve price nemaju dubinu i brzo nestaju. Ja pank i rokenrol uopšte vidim kao deo sveta koji razmišlja svojom glavom. Ne mozemo pricati o svemu ako pricu svedemo na konzumentski nivo gde je bitno obuci pravu garderobu, napiti se i uopšte raditi stvari koje se od tebe ocekuju. Sad vidim svi kukaju zbog otkazivanja Castle festa, a sami smo doveli do toga sbog nedostatka svesti. Pank i rokenrol nisu stvari koje se kupuju na gondoli u supermarketu, one se teškom mukom prave.

Bilo mi je zadovoljstvo da pricamo. Pozdrav od portala Rock Serbia!

– Hvala na interesovanju i zelim da Vam portal što duze traje, jer promoviše prave stvari.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic