12.00 Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:”Calibri”,”sans-serif”; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin; mso-bidi-font-family:”Times New Roman”; mso-bidi-theme-font:minor-bidi;} Album prvenac je konacno u prodaji. Upoznaj nas sa pojedinostima vezanim za album. Koliko pesama se nalazi na albumu „Trust“, kako su nastajale pesme i, za one koji nisu culi Vaše stvari do sad, kojom tematikom se bave Vaši tekstovi?
Prvo zelim da pozdravim tebe Dragiša i sve ljude u RockSrbija koji se svim srcem borite za pravu stvar. E ovako, naziv albuma je tRUST, slozenica reci poverenje TRUST i rdjati RUST – spoznajte sebe i ono u šta i kome verujete, da li je to ikreno, istinski ili samo obmana, trulez, rdja koja nagriza i izjeda i najsjajniju stvar. Album sadrzi 10 pesama, da i sve su na engleskom. Tekstovi su malo remek delo našeg basiste Nenada i prepuni metafora, najlepša stilska figura, pa ko razume, shvatice poruku. Tri teme se provlace kroz pesme: socijalna tema (društvo, politika), ljubavna tema (neostvarene i zaboravljene ljubavi) i naravno neizostavna tema religije. Grupa je neka mešavina Maidena i Dickinson benda sa dosta terci, što znaci dosta pravog, ne forsiranog, heavy metala. Pesme su nastajale spontano, u zavisnosti sa našim raspolozenjem, dolazile su same od sebe. Nikad nismo nešto forsirali, kao sednemo i hajde da pravimo pesmu. Jednostavno se desi. Najbolje stvari se prave od tri akorda i za pola sata, posle je samo razrada.
Verujem da je puno vremena i truda ulozeno u stvaranju pesama. Kada je zapoceo rad na materijalu i gde je sniman album?
Mi nismo imali baš takav problem. Inspiracija za pesme nam nikad nije falila, dok s druge strane dobro poznata boljka rokera – finansije. Grupa funkcioniše od 2002. Do sada je bilo dosta izmena, najviše na vokalu. Teško je pronaci Bruce Dickinsona u Srbiji, a još teze u Pirotu, pa smo trazili neku drugu alternativu i super je sada. (smeh)
Album je sniman u Smederevu, studio PARADOX, kod naših majstora gitare Srdjana i Mikice Brankovic, Alogia. Tako da smo imali ogromnu pomoc oko aranzmana i odredjenih unisonih delova. Imali smo i tu casta da Srdjan izgostuje na albumu sa pratecim vokalima i dodatnim gitarama. Zanimljivo je to da su pesme cekale pet godina, a snimili smo ih za mesec dana, ne zato što smo mi kao neki muzicari, nego zato što nismo mogli više da izostajemo sa posla, neki su cak davali i krv da bi imali dva dana bonusa. (smeh) To je rock’n’roll.
Svih deset pesama je na engleskom. Zar Vam se ne cini da publika u Srbiji bolje reaguje na pesme koje se pevaju na srpskom?
Ne. Mislim da ova mladja publika baš više sluša stranu muziku i dobro razume strani jezik. I mi sami smo odrasli uz british heavy. Sem Kerbera koji su neprevazidjeni kod nas, nije bilo baš dosta dobrih bendova koji guraju taj HM fazon. Ja jesam za to da tekstovi naših bendova budu na srpskom jeziku, ali teško je da napišeš tekst koji ce da bude dobar, a da tema ne bude samo ljubavna. Mi još uvek nismo spremni za to, a ko i to radi svaka mu cast. Ne kazem da su naši tekstovi loši, daleko od toga, ali ponovo je ovo brdoviti Balkan i cirilica. Stariji tu negoduju, kao “sine, to je dobro, ali misliš li da bi Englez pevao po naški”. Prednost engleskog je to što sve lepo zvuci (smeh).
Hajde da se vratimo malo na pocetak rada benda Legacy. Kada je nastao bend i na ciju inicijativu?
Kao što sam rekao bend je nastao 2002. U suštini cetvorka (gitara, klavijature, bas, vokal) funkcionišu još od ’98 pod imenom IMPULS K pod upravom doma vojske. Radile su se samo obrade, a svi su iz benda zeleli da rade autorsku muziku, tako da na moju inicijativu bend nastavlja dalje pod nazivom LEGACY (nasledje, zaostavština). Obrade su ok za uvezbavanje benda i sviranje pesama koje ljudi vole, ali i najgora autorska stvar je bolja od bilo koje obrade, daje pecat tvog dozivljaja muzike.
Pretpostavljam, pošto su sve pesme na engleskom, da Vam je u planu proboj na strano trzište. Da li ste do sada preduzeli neke konkretne poteze ili tek planirate da ostvarite kontakte?
Uh, to jeste svima nama cilj, ali mnogo je teško. Mi pokušavamo takodje. U kontaktu smo sa jednom grckom izdavackom kucom, pregovori su u toku, ali otom potom. Planovi su nam za pocetak da nas prvo publika u Srbiji upozna.
Pre gotovo mesec dana bila je premijera spota za pesmu „Indigo child“. Da li uspevate da pokrijete troškove, s’obzirom na cinjenicu da je situacija vrlo teška za ljude koji se bave „ne turbo folk muzikom“?
Troškovi su kod nas minimalni. Imamo tu srecu da oko nas imamo ekipu kreativnih ljudi koji umetnost vide kroz ideju, a ne novac. Konacno su tu ljudi koji zele da urade nešto dobro, ne da stoje sa strane kao posmatraci i samo kritikuju, dok zivot prolazi pored njih. Spot je nas iskreno koštao 80 evra, od toga 50 za ozvucenje koje stoji kao scenografija, 20 za prevoz i 10 za 2 kamere. Pivo ne racunam. Reci „ne moze i nemam“ su samo izgovori, volja je bitna.
Album je u prodaji, snimljen je jedan spot…šta dalje? Da li ste koncertno aktivni?
Koncertno smo aktivni. Prvo pojavljivanje i u isto vreme promocija albuma bice avgusta na pirotskom ROCK ON’ metal festivalu. Cisto da najavim, da malo izreklamiram. Dolazi nam AlogiA, Rapid Force i Father(Croatia) plus podrška pirotskih bendova i još nekih demo bendova. Do tada pravimo pauzu da bi odradili letnje poslove i došli do bolje opreme. Posle toga svirke po Srbiji, što više to bolje. Ljudi koji prate naš rad znaju da ove deset pesme nisu jedine autorske koje mi sviramo. Imamo u planu minimum još dva albuma. Osecamo da imamo još dosta toga da pruzimo u svetu muzike, ali za pocetak jedno po jedno.
Zanima me tvoje mišljenje o domacoj sceni. Ti si deo benda koji trenutno egzistira, u kontaktu si sa publikom, da li ima mesta u Srbiji za rock/metal muziku ako uzmemo u obzir da mediji forsiraju muziku potpuno drugaciju od ove koju vi svirate.? Naravno, mislim na „turbo dzihad“
Mislim da je sada dosta bolje nego što je bilo. Preziveli smo „turbo“ prezivecemo i Grand. Znaš, zilavi smo ti mi rokeri, ne dajemo se tek tako. Što se tice scene, meni je ok. Ima stvarno mnogo bendova, mnogo klinaca sa dugim kosama i gitarama. Kao što si rek’o ti – od tolikog kvantiteta mora da dodje i kvalitet. Citao sam ti clanak, extra. A, i mediji su malo blazi. Mene samo brinu oni koji nam “prodaju kulturu za 200 din na kioscima“, znaš sistem vrednosti i šta to beše.
Prema tvom mišljenju, koji su glavni problemi domace scene i šta to najviše „guši“ mlade, nefirmisane grupe?
To sam cekao da me pitaš. Najveci je problem to što neafirmisani bendovi ne podrzavaju jedni druge, vec ti neafirmisani bendovi misle da su zvezde i da su kako oni kazu mnogo dobri. Mikica Brankovic mi je rekao jednu dobru stvar, moram da citiram, ne zelim da se uvlacim – “Muzika nije sport. Ako je neko konj i zeli da se trka neka izvoli na hipodrom i neka nadje sebi rivala pa trka do besvesti.“ Ako Srbija ima dva dobra benda to je dobro, ali zalosno. A, ako Srbija ima dvesta dobrih bendova to je dobro.
E, to je lepo. Svi smu u istom loncu, a medjusobno se davimo. Ubi nas ponos.
I za kraj, reci mi gde moze da se nabavi Vaš album?
Za kraj mogu da ti kazem „ne znam“. Stvarno. Toliko smo se izgubili ovih dana da ni ne znam gde u centrali moze da se nadje disk. Znam za Ips-store. Za Pirot smo mi zaduzeni. Javicu ti ovih dana, obecavam. Još jednom pozdrav od grupe LEGACY i hvala tebi Dragiša i svim ljudima u RockSerbia. KEEP FIGHTING FOR METAL!!!
Profil benda na RockSerbia.net