Intervju sa Majom iz benda E-Play

Muzika koju stvaraju stavlja se u pravce drumm’n’bass-e, techno-a, hard core-a,…, ali autenticnost njihove muzike ogleda se u kombinovanju gitarskog zvuka i elektronike, neznih i agresivnih vokala, neumoljivih bubnjarskih kao i definitivno najmelodicnijih bas deonica, neuhvatljivih transformacija ritma, slanju jasnih poruka bunta, kao i ljubavnih stihova i ono po cemu ih uvek mozete prepoznati-sjajna energija kao koren svake pesme i svake svirke!

Razgovarali smo sa Majom o predstojecem albumu, o trenutnom i vec dugo zastupljenom stanju na našoj (alternativnoj) muzickoj sceni i naravno o tome gde ih mozemo slušati u skorijoj buducnosti.

 
Bend E-play postoji od 1999. godine. Nakon 9 godina, treci album je u najavi. Zašto je potrebno toliko vremena da prodje od albuma do albuma?

Ne znam. Valjda zato što smo u srbiji i zato što se ovde sve odvija sporo.

Vaš rad podrzalo je dosta ljudi priznatih u muzickoj industriji, gotovo su svi beogradski bendovi, zanrovski bliski E-play-u stali uz Vas, tu je i Nikola Vranjkovic u ulozi producenta. Šta je potrebno jednom bendu da njegov rad, osim u ušima publike, zazivi i u ušima kolega muzicara?

Potrebna je “kolegijalnost” i druzenje. Mi jako puno volimo veci deo scene. Još ako prijatelji muzicairi smatraju da si uradio pravu stvar onda je to pun pogodak. Najbolje je kada ti na koncert dodje puno “kolega” (obojeni program), kada ti ustupe svoju prostoriju za vezbanje (eyesburn),kada ti pozajme pojacalo (darkwood dub), kada zaboraviš palice pa ti daju svoje (disciplina kicme), kada ti ponesu pojacalo (dza ili bu) ili kada izadju na binu da ti pomognu oko postavke (block out). Stvarno nam je dosta bendova pomoglo više puta. Ove koje sam nabrojala su samo neki od tih.

Majo, Ti si sviranju bas gitare dala jednu potpuno novu dimenziju, na bini je taj instrument prosto deo Tebe. Koliko je vremena bilo potrebno da prodje u vezbanju da bi sada delovala toliko samouvereno i koliko je teško savladati bas kao melodicni instrument?

Bas je prilicno tezak za sviranje…. S obzirom da se radi o cetvorozicanom instrumentu. Postoji mnogo nacina za sviranje. Ja ga uglavnom sviram trzalicom, jer imam jako puno brzih delova, a i potreban mi je zvuk trzalice. Sviram bas dosta jako i trudim se da on bude što više melodican i dinamican. Dinamika sviranja mi je jako bitna. Sviram ga od sedmog-osmog razreda. Gitaru sam ucila od petog razreda. Imam još puno toga da naucim… Instrument se uci tokom celog zivota… Sve zavisi do kog nivoa zeliš da nauciš.

Koliko je nešto novo prihvatljivo i koliko je istinska autenticnost u muzici danas prisutna? Cini mi se da vecina hrli ka ostavljanju nekog licnog pecata, da u toj zurbi izgubi na pocetnoj ideji.

Mi se trudimo da na svakom albumu postoji nešto novo i da se ne ponavljamo ali da ostanemo dosledni …….za druge ne znam.

Iako su snage u bendu rasporedjene pola-pola (dve zene i dva muškarca), ipak vas dve dozivljavaju kao frontmen-e. Koliko zene sa instrumentima i jasnim stavom osvajaju privilegija ili osporavanja i koliko je, baš zbog toga, bio trnovit put od samih pocetaka do danas?

Ponekad smo privilegovane , a ponekad se pojavi “preki pogled tradicionalnog srbina”!  Sve u svemu, posle par minita, kada vide biljanu i mene na našim koncertima predrasude (ako su postojale) padaju u vodu. Smatramo se ravnopravnim sa bilo kojem drugim muzicarem (muškarcem). Jedina razlika je što ne mozemo da ponesemo svoja pojacala.

U Vašim pesmama je prisutan osecaj nekog nezadovoljstva svakodnevicom, a ipak svaka pesma je protkana voljom da se nešto uradi, promeni. U kojoj meri je apatija danas postala model za izradu pesme i da li neki izvodjaci idu linijom manjeg otpora kako bi se dodvorili publici? Ono što hocu da pitam-koliko ste ostali pri svojim stavovima i dokle, po Vašem mišljenju, muzicar treba da ide u borbi za simpatije publike?

Mi se ne dodvoravamo publici. Radimo kako mislimo da treba i kako se osecamo. Stvaramo muziku iz sebe i za sebe, a ne samo zbog drugih. Nemamo strah da moramo napraviti hit po svaku cenu za široke mase. Jer da tako razmišljamo u srbiji, onda bi otišli drugim putem. Mi to necemo. Radimo kako se osecamo i ako se to nekome dopadne ….super! A ocito je da se dopada samo nam fali veca medijska podrška kako u osnovnim školama ne bi pevali samo stihove popularnih narodnih pevacica. Pevamo o tome kako se osecamo, o našim lošim danima, o ljubavi, prolaznosti, ali svaki put cete naci recenicu koja ce vam govoriti da treba ici dalje i što više pokušavati da uradiš nešto. To nam je i osnovna ideja. Ne volimo ljude koji sede i cekaju da im padne sa neba. Kada se u našim pesmama nadje i publika onda je to to.

Broj ljudi koji posecuje svirke gradskih underground bendova u principu ne varira mnogo, moze se reci da je stalan. Kada je publika u pitanju da li je bitniji kvalitet ili kvantitet?

Obozavamo da sviramo velike bine i velike festivale gde bude  po 10.000 ljudi. Ako te tada publika podrzi nema ništa lepše od toga. Bitan je kvantitet ali je kvalitet presudan.

Vaša koncertna aktivnost je dosta šarolika, od samostalinh koncerata, preko festivala, modnih revija,… koja je Vaša ciljna grupa?

Ciljna grupa su mladi ljudi (srednjoškolci, studenti,). Na zalost takvih je sve manje, a sve više onih starijih koji i jedini prate koncerte. Nisu mladi ljudi krivi što nemaju gde da se upoznaju sa takvom vrstom muzike. Pogledajte na šta lice naši domaci tv kanali i bice vam sve jasno. Muzika koja se pušta u dopuni programa je kriminalna i nesposobna da edukuje mlade ljude i ubija im zelju da se bilo cime aktivraju. Valjda je to njihov cilj.

U jednom intervjuu ste rekli da nemate tremu pred nastup, jer ucestvujete u samoj organizaciji, ali iza Vas su svirke po gotovo svim mestima u Srbiji, nastup na EXIT-ovom main stage-u, nastup ispred ADF-a, takodje Beofest u Bolonji, zar baš nigde nije bilo mesta za neku pozitivnu tremu?
 
To sam ja rekla. Ne znam kako ostatak benda stoji sa tremom (pretpostavljam da ona u nekoj malo meri i postoji), ali ja sam na svim nastupima i vrlo organizaciono aktivna i mesta za tremu nema jer sam uvek u potpunom haosu zato što sve ostalo kod lokalnih organizatora kasni (ili nije spremno) u vecini stvari. Trema je sasvim u redu i zdrava je, ali ja za to nemam vremena.

Iako ste vec ostvaren i visoko rangiran bend, nalazite vremena da izadjete u susret mladima koji Vam se obrate za pomoc, odrzavate kontakt sa Vašim fanovima, uvek ste puni energije. Gde nalazite inspiraciju?

Mi smo cvrsto rešili da se bavimo muzikom. Izabrali smo taj put i sada nema nazad. Ceo zivot smo podredili tome. Trudimo se da odrzimo kontakt sa fanovima i da pomognemo mladim bendovima (ako smo u mogucnosti). Uvek se trudimo da za takve stvari nadjemo motiva iako ga po neki put nema.

Kada smo kod inspiracije, svi smo svesni cinjenice da od bavljenja alternativnom muzikom i nema neke preterane zarade. Takodje, publika nekada zna da bude dosta nezahvalna i da pola svirke proprati bez pomeranja. Ipak, svaka Vaša svirka predstavlja evoluciju u odnosu na onu prethodnu i sa Vaše svirke se ne odlazi umoran, nego pun energije. Šta Vi dobijate za uzvrat i koja je Vaša krajnja ambicija u bavljenju ovom vrstom muzike?

Na koncertima dobijamo mnogo od publike. Dajemo 100% sebe i publika to ume da prepozna. Svakim danom sve više zivimo i cenimo svoju publiku. Naš krajni cilj je  da osvojimo svet. Bitno je potruditi se a ostalo ce se vec desiti.

Bend E-play dobio je naziv po jednoj diskoteci u Madjarskoj. Koja je Vaša ocena nocnog zivota u Srbiji i postojanja adekvatnih lokala u kojima bi ljudi van zastupljenog miljea imali prilike da se okupljaju?

U beogradu nocnih klubova, kafica i lokala nikad nije bilo malo. Ima vrlo simpaticniih mesta gde moze da se cuje dobra muzika i da se sretne kulturni društveni sloj. Bilo bi dobro da ima više koncertnih prostora. Ne znam kako je u drugim gradovima, znam samo da ne postoje prostori u kojima bi bendovi mogli da odrze koncerte za 300-400 ljudi. Moglo bi se poraditi na tome u svim ovim silnim politickim kampanjama.

Da li izdavacke kuce dozivljavate kao kreatore javnog mnjenja? Pitam, jer sam imala cast da upoznam veliki broj mladih bendova, kojima su zatvorena vrata i pre nego što su se pojavili pred njima, zato što to što oni rade nije “in”. Šta je danas “in”?

Izdavacke kuce kod nas ne rade po principu “šta je in?”, jer da rade tako onda bi aktuelna imena imala jako dobru kampanju. Izdavaštvo kod nas nikad nije bilo u goroj situaciji nego sada, pre svega zato što je broj downloadovanja ogroman i sa tim se oni ne mogu takmiciti, a onda i zato što ne reklamiraju svoj proizvod dovoljno da bi od njega zaradili. Da ne spominjem da  se gotovo na svim televizijama gase ili su ugašene muzicke emisije tako da izdavac kao takav i nema neku perspektivu, još ako se i ni malo ne  potrudi rezultirace velikim novcanim gubitkom. Cinjenica je da mladi bendovi ne mogu da se izbore za svoja izdanja. Mogu im poruciti da probaju sa internetom ako su im sva ostala vrata zatvorena.

Šta biste promenili na današnjoj muzickoj sceni da Vam se ukaze prilika za jedan takav poduhvat?

Promenila bih da mogu:

• neaktuelnost alternativne muzicke scene na medijima
• promociju izdanja od strane izdavaca
• nedovoljnu aktivnost od strane muzicara
• neprofesionalan odnost lokalnih koncertnih organizatora
• manjak ozbiljnog pristupa kod lokalnih promotera

Predstoje Vam nastupi na Green Fest-u 02. jula, na EXIT festivalu 13. jula i u Kotoru na Refresh festivalu 07. avgusta. Da li je u planu mozda i neki samostalni koncert ili ce isti sašekati odgovor publike na treci album?

Za sada svi koncerti koji su dogovoreni za leto su nastupi na festivalima. Beogradski samostalni koncert ce sigurno još malo sacekati… Bice i samostalnih koncerata sigurno.

Za kraj, u najavi za sledeci album se pominje saradnja sa Alekom (Eyesburn), Markom Nasticem, Viktorom Jurigom, Milanom Radovanovicem, Dejanom Hasecicem. Stvarno sjajna ekipa ljudi okupljena oko jedne ideje. Šta mozemo da ocekujemo od tog albuma?

Ovaj album nece biti svakidašnji i ne treba da bude. Imace drugaciju dimenziju. Gitarska zivost sa energicnom ritam sekcijom ce na ovom albumu biti uvijena u elektro milje. Naravno zivost instrumenata nece nikako izostati. Produkcija je poverena nikoli vranjkovicu od kojeg se ocekuje mnogo. Sa alekom iz eyesburna smo imali divnu saradnju i napravili smo dve jako lepe  pesme. Jedna od njih ce mozda biti i prvi singl, zove se “loš dan”. Marko nastic ce uraditi remix jedne od pesama sa našeg novog albuma. Album ce ugledati svetlost dana na jesen ove godine.

Hvala na izdvojenom vremenu.

HVALA VAMA. 

E-Play na RockSerbia.Net:

https://rockserbia.net/Eplay.html

intervju za rockserbia.net: Nataša Radman