Intervju sa Zeljkom Ljubicem iz benda Goribor
Kako je nastala prica o Goriboru, prve probe, svirke?
Prica je manje više klasicna. Kraj osmog razreda, ST i ja na tavanu moje kuce. On lupa improvizovani bubanj, a ja sviram gitaru. To je prva proba. Kasnije, pocetkom devedesetih, krecu i prve svirke. Kratko je to trajalo, koliko se secam, ST odlazi u London, a ja u vojsku.
S’ obzirom na duzinu postojanja Goribora, zasto je toliko vremena trebalo da prodje da Vas rad izadje na povrsinu? Da li je slucajnost to da Goribor izlazi iz anonime bas sad?
Pa, ko bi i obratio paznju na jedan bend iz provincije pre desetak -petnaest godina. Situacija u zemlji je bila jako loša. Ma, i sada je isto, samo smo mi stariji, imamo više da kazemo.
Kako publika u Srbiji prihvata Vas rad i da li si zadovoljan povratnom reakcijom?
Kritike su odlicne, moram da priznam. Krece polako i sve ostalo. Mada, sa druge strane, retko kad cujem Goribor na radiju.
Odavno nijedan bend sa ovih prostora nije pokupio toliko dobrih kritika. Koliko Vam je pri stvaranju uopste bitno kako ce kritika i publika reagovati?
Mi, nismo bili ni svesni toga da ce neko to uopšte da cuje van kruga naših prijatelja.
Kako tece promocija albuma u Srbiji?
Skoro nikako…
Gde se moze videti Goribor? Kakva je posecenost na svirkama?
Na EXIT-u…
Što se tice posecenosti, rekord nam je bio u Mocvari 500-600 ljudi. I, SKC je bio fino popunjen.
Goribor je vec ostavio dubok trag u muzici na ovim prostorima, koji su dalji planovi benda?
U planu je live izdanje i naravno novi album. Sviracemo na EXITU, Rokaj festivalu, u Rijeci, Nišu i Boru. Imamo pozive i sa radija 101 i Studija B.
Malo je poznato da ti sem sto sviras u Goriboru pises, snimas kratke horor filmove i da imas druge muzicke projekte nevezane za Goribor…
Upravo završavam album sa Marconierom i nadamo se da ce to neko da izda. Tu i tamo nadem vremena da sviram sa prijateljima, ali retko. Napisao sam do sada tri knjige koje je izdao Zdenko Franjic: Pripovetke, roman Senke i Pesme, ali su one za odredenu citalacku publiku. Mislim, previše su nadrealne.
Na koji nacin obezbedjujes egzistenciju?
Ja, sam vec cetiri godine u Nišu. Zivim sa zenom i cerkicom i radim za citavih 150 evra. Zato i sviram blues.
Cinjenica je da si svestrani umetnik, da li od umetnickog rada moze da se zivi u Srbiji?
Ne, i nece još dugo..
Koji muzicari su ostavili najveci trag na tvoje shvatanje muzike?
Poceo sam da sviram gitaru kada sam prvi put cuo Randy Rhoadsa i mogu reci da je on pored Blackmorea i Stevie Ray Vaughana ostavio najveci trag. Kasnije sam provalio Robert Frippa, Mclaughlina, Snakefingera i ostale cudake.
Pratis li domacu scenu i kakva je trenutna situacija, po tvom misljenju, u odnosu na raniji period?
Pratim, ali samo demo bendove. Sada je, primetio sam, situacija mnogo bolja nego devedesetih, jer ima više bendova i progresivniji su. Muzika se kod nas razvijala svih ovih godina, što se ne moze reci za drzavu.
Na kraju jedno konstruktivno pitanje, je l’ si jeo?
Jedemo lepo ovih dana, baš pre neki dan sam spremao curku u sosu od maglovenja.
Hvala na razgovoru i izdvojenom vremenu.
Hvala i Vama. Zivi bili!
intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic i Milan Stošic