Spot za prvi singl, “Komentator”, je snimljen, i u nekoj od meni opskurnih faza postprodukcije, što znaci da uskoro uskoro (dvaput uskoro, to je vrlo uskoro) treba da ugleda svetlost dana.

Da li si zadovoljan kako je album ispao, imaš li neku zamerku ili plan kako da sledeći bude još bolji? Album je ispao savršeno. Imam savršenu ekipu, Jynx, Treba i ja, plus Fipa da sve to smeša u to nešto što smo zamislili. Ne postoji bolji producent u Srbiji. Van Srbije ne bih se kladio, ipak nisam proputovao ni 5% planete.

Kakva je reakcija publike na ovoj mini turneji po Srbiji? Kako reaguju na funk ritam?

Mini turneja tek treba da zasluži to ime, ali mogu da odgovorim na to pitanje – funk je medijum koji je Slaptrapu prirodan. Pretpostavljam da je, iz perspektive nekog potencijalnog slušaoca, bitno da zna šta da misli o funku pre nego sto odluci da li će da poslusa Slaptrap ili ne. Ja mislim da je to glupost. Arapi pišu sa desna na levo, ali i dalje su to slova. Mi sebi postavljamo zadatak, a to je da ispričamo sve što imamo u tih nekih sat vremena i rekao bih, procenat uspešnosti je prolazan. Bar za sad. Gde vas je publika posebno prihvatila? U kom mestu?

Koncert u Vranju nije bio nešto što bih nazvao reprezentativnim provodom, moraćemo da se odužimo Vranjancima jednom prilikom. Koncert u Zrenjaninu, recimo, po mojoj skromnoj oceni, jeste.

Kada bih morao da biraš, koja ti je omiljena pesma sa albuma „Mlad i Perspektivan“ i zašto?

Hm… Ne znam. Dosadile su mi sve stvari sa albuma, čuo sam ih previše puta i svim mogućim stadijumima i stanjima, i osećam miris krvi i znoja svaki put kad ih cujem. Kad ih sviram, to je druga stvar – postoji ta sloboda odstupanja od puke reprodukcije materijala koju mi izdašno koristimo. Tako da bih morao da kazem da nemam omiljenu pesmu, tj da su mi sve podjednako drage. I mrske. Ko vam piše tekstove?

Ja.

U poslednje vreme nastupali ste svuda po Srbiji. Jel možda planirate neki nastup u Beogradu, recimo na proleće? Zla korporacija Digimedia ima plan. Plan uključuje i Beograd, ne sumnjam. Mi verujemo u plan. Da li planirate koncerte van Srbije i gde?

Kao što rekoh, kad nabavimo dozvole za čamce, bris grla i ostale neophodne biometrijske podatke za moderne putne isprave, moderne nam drzave, krećemo na put. Nadam se. Sa kojim bendovima ste do sad delili binu? Verujem da ih ima dosta. Sa kojim bi voleo da nastupate u nekoj bližoj budućnosti?

Od ekipe iz edicije “Nova Srpska Scena”, nismo svirali koncert jedino sa Petrolom. Tu je još i Stuttgart Online, odlican bend iz Beograda, poslusajte ih. Postoji gomila bendova sa kojima smo svirali… Ako treba nekog da oduševim, onda neka to bude Ian Brown, na Jelen Pivo Live festivalu u Beogradu. On je faca. Koji su vam dalji planovi u 2009. godini?

Eh, ne znam. Planovi su varljiva kategorija, kao da prizivas nesreću svaki put kad kazes – “Od sutra počinjem zdravo da se hranim.” Mislim, daj, ko ikada krene zdravo da se hrani. Planiramo da preguramo 2009. a onda ćemo videti šta dalje.

Hvala veliko što si izdvojio vreme za intervju. Hvala i tebi sto si izdvojio vreme da postavis pitanja. 🙂

Intervju za RSN: Nemanja Đorđević

Kako vam se čini nastup u Vranju, rodnom gradu? Po meni, publika vas je baš toplo prihvatila i dočekala. Konkretno na koncertu, šta mislite o onoj „rupi“ ispred bine? Zašto postoji? 

Ni prošle, ni ove godine nisam očekivao ništa od koncerta u Vranju i oba puta sam se vrlo prijatno iznenadio. S tim što sam ovog puta očekivao još manje jer smo, ipak, prošle godine bili sa Jarbolima. Ali, publika me opet demantovala i stvarno mi je drago zbog toga. Video sam puno mladih, baš mladih ljudi i to me raduje.

A rupa? Tu rupu srećem svuda po Srbiji na raznim koncertima. Možda jedino ne toliko često u Beogradu. To je neka kolektivna psihička barijera čini mi se. Retko ko je spreman na prvi korak kod nas. Svi bi prišli ali niko neće prvi. Dobro je da se ova u Vranju popunila na pola koncerta.    

Verujem da možda niste kompetentni da odgovorite ali evo, šta treba promeniti u Vranju, a i u ostalim manjim gradovima kako bi bendovi češće dolazili? 

U poslednih pola godine upoznao sam sve muke organizatora koncerata po gradovima i uopšte me ne čudi što nema koncerata u Vranju i drugim manjim mestima. Jednostavno, a i nažalost, i dalje je neophodna podrška gradskih institucija i sponzora. Skoro svaki grad ima makar jedan dobar prostor, nekakav Dom kulture, koji je u rukama države, grada, i koji te prostore teško daje za, u najširem smislu, rok kocerte. Verovatno jer ih to nimalo ne zanima, a možda im i smeta. Bendovi su često spremni da dodju i bez ne znam kakvog honorara, mlađi i bez ikakvog, ali ako nema elementranih stvari tipa prostor, ozvučenje, prevoz, to je neizvodljivo.   

Šta mislite, kako bi Nežni Dalibor zvučao da je ostao u rodnom gradu? Kakve bi vam pesme bile? Da li bi bend tada uopšte postojao? 

Zanimljivo pitanje. Možda bi muzika bila slična, jer bi verovatnu slušali istu muziku,  ali tekstovi teško. Sigurno bi to bila neka druga priča. Možda sličnog raspoloženja ali ipak, svakodnevni život presudno utiče na poetiku. U Vranju nema one nervoze velikog grada. Možda bi prešli na kantri. J Ako bi uopšte postojali, da. Pa verovatno bi, u nekoj varijanti. Ta potreba za stvaranjem je jača od nas. Zato i dalje postojimo.   

Koji vam je nadraži nastup u 2008. i zašto? 

Rekao bih ovaj u Vranju, zbog posebnog naboja, ali to je već 2009. A nismo nešto puno svirali u 2008. Više smo se bavili albumom. Možda nastup u Plasticu u januaru. Bilo je besplatno, došlo je puno ljudi, išao je i prenos na B92, zvuk u klubu nikad bolji, dobra bina, svetlo. Sve što je neophodno, i u stvari neki minimum uslova, koji se nažalost teško nalazi u Srbiji.   

Objasnite malo naziv vašeg debi albuma „Sredstva i veštine“? Šta on zapravo predstavlja? 

To je istrgnut stih iz pesme Vekovi, koja poprilično jasno sažima poetiku benda. Ako želite preslušajte pesmu i biće jasnije nadam se.  A tiče se načina života danas. I uopšte pravca u kom se krećemo kao društvo i civilizacija. Tiče se zapostavljanja ljudskih potencijala i oslanjanja pre svega na alate, pomogala, mašine. Možda previše gledam naučnu fantastiku. J Mada i život sve više liči na SF.   

Pored muzike, šta Dalibori rade u životu? Studirate, radite…? 

Neki rade neki se zezaju. Hehehe. Šalim se. Ljuba studira meteoroligju, Bane bubnjar ugradjuje kancelraijski nameštaj, profesor Dragan je asistent na Višoj elektrotehničkoj skoli, a ja sam arhitekta.   

Krajem decembra nastupali ste sa Repetitorom i Damirom Avdićem u Šipražju u okviru projekta „Balkan Beat“. Da li možda planirate neki veći samostalni koncert u Beogradu i kada? 

Da, da. Imaćemo samostalni koncert u Beogradu u februaru.  A da li će biti veći ne znam. J 

Šta slušaju Dalibori u ovim zimskim danima? Koje izvođače, albume…? 

Ja sam se navukao na raspadnuti zvuk nove bruklinske psihodelije. Crystal Stilts, Vivian Girls. Dopao mi se i novi Deerhunter. To jest oba. Ljuba sluša Air France ovih dana koliko znam. A Bane i Dragan? Ko zna? Neki drone verovatno J   

Intervju uradio:       Nemanja Đorđević 

Srećni Novogodišnji i Božićni praznici!

Duša grupe je frontmen Tony Kakko. On je jedan od osnivaca, a napisao je i skladao gotovo sve pjesme (osim „My Selene” i „Prelude for Reckoning“ koje je skladao Jani Liimatainen). Pored njega u grupi je od pocetka bubnjar Tommy Portimo. Medju najstarijim clanovima je i samozatajni basista Marco Paasikoski, koji nije svirao samo na prvom albumu. Krajem 2002. godine pridruzio im se klavijaturist Henrik Klingenberg, kojeg prati glas divljeg metalca.

Nakon završetka rada na posljednjem albumu grupu napušta dotadašnji gitarista Jani Liimatainen, te na turneje krecu s novim clanom Elias Viljanenom. Sudeci po prepunoj dvorani Štuk u Mariboru fanovi nisu zamjerili grupi zamjenu gitarista. Primjecujem da su novog clana docekali burnim pljeskom, a za njegovim trzalicama nastala je prava pomama. Cesto se bendu zamjeraju loši nastupi uzivo, medjutim subotnjim nastupom u Sloveniji demantirali su ove zlonamjerne glasine. Odradili su vrhunski koncert za oci i uši. Tim povodom razgovarala sam s Henrikom Klingenbergom koji je sigurno najprodorniji i najelokventniji clan Sonate Arctice. Razgovor mi je olakšavalo njegovo perfektno poznavanje engleskog jezika. Drugi clan s kojim sam razgovarala njegova je suprotnost. Nimalo pricljiv, ali veoma drag i ljubazan Marko Paasikoski.

Znam da Tony piše tekstove i glazbu, kakav je vaš doprinos na albumu?

Marko: Tony je u biti napisao sve pjesme, ali prije no što je snimljen album radili smo svi skupa svakodnevno po osam sati, mjesec dana. Henkka: Naravno, mi se moramo sloziti sa svime što Tony napiše prije snimanja, a sve solo dionice radimo sami.

Negdje sam procitala da tekstovi ljubavnih pjesama nemaju nikakve veze s Tonyevim zivotom.      

Henkka: Da, da. Tony sve izmišlja. Ideje za pjesme nalazi u filmovima i knjigama. On je osoba koja puno cita.

Hoceš reci kako nikada nije dozivio ono o cemu govori pjesma Shy (mini CD Takatalvi, Successor 2000. godine)?

Henkka: Hm… pa to ti je Tony. On sve zamisli, jer kao što znaš imamo puno pjesama o nesretnoj ljubavi, a on je sretno ozenjen vec 10 godina. Vidiš, ne piše o sebi.

Gitaru na albumu Unia svirao je Jani Liimatainen, a na ovogodišnjim turnejama zamjenio ga je Elias Viljanen. Nedostaje li vam Jani?

Marko: Ne. Henkka: Ne.

Zašto je otišao iz Sonate Arctica?

Henkka: Nije odradio vojsku, zbog toga je imao problema s vlastima. Nisu mu izdali putovnicu i nije mogao putovati – zato smo ga zamolili da ode.

Zanimljiva je prica o tvom dolasku u grupu. Je li istina da su te prvo napili, pa si onda morao svirati? Kako je to prošlo?

Henkka: Super je prošlo, ionako sviram pijan od kad sam bio klinac (smijeh). Tako ti je to s klavijaturistima.

Što? Napiješ se pa sviraš dobro?

Henkka: Ponekad, ali nije mi to hobi.

A ti Marko?

Marko: Ja ne izlazim pijan na pozornicu, to nije dobro.

Kako se pripremate za koncerte?

Marko: Neki od nas se pocnu pripremat oko sat vremena prije nastupa, pa malo vjezbamo. Henkka: Ovako! (smije se i pokazuje bocu votke)

Je li to razlog tvog divljanja po pozornici?

Upada Marko: Nismo pijani za vrijeme nastupa. Henkka: Pa da, recimo popiješ 3 votke, nisi pijan, samo si opušteniji.

Zašto pjesmu Vice (Unia) ne izvodite na koncertima?

Marko: Ne znam. Dosta je teška za odsvirati. Henkka: Dobra je to pjesma. Jesmo li je uopce pokušali svirati? (gleda Marca) Marko: Ne. Henkka: Vidiš na svakom albumu postoje pjesme koje ne izvodimo uzivo. Evo, recimo, sad sviramo „White Pearl, Black Oceans“ (Reckoning Night) koju nismo htjeli svirati kad smo tek napravili album.

Slicna je prica i s vašim DVD-om „For the Sake of Revenge“ (s istoimenog albuma).

Henkka: Nakon uspješnih nastupa u Tokyu jako smo zeljeli napraviti DVD. Snimali smo ga 2 dana. Prvi dan smo bili nervozni pred kamerama i nije ispalo dobro. Drugi dan smo smo se pripremili i sve je ispalo dobro, tako da je DVD ustvari prikaz drugog dana.

Koji vam je najdrazi album i zašto?

Henkka: Unia – zbog puno sola na klavijaturama. (smijeh) Marko: Takodjer Unia – zbog cijele produkcije i rijeci u pjesmama, a najdraza pjesma mi je „Caleb“ – svidja mi se kako je izvodimo uzivo.

Privatno i poslovno zivoti su vam dosta isprepleteni s clanovima grupa Stratovarius i Nightwish. Primjetila sam da vam je tour – manager slavni bubnjar grupe Stratovarius Joerge Michael, a od ranije sam upoznata s cinjenicom da si ti Henkka došao u Sonatu nakon Jens Johanssona, takodjer klavijaturiste Stratovariusa. Tony Kakko pjeva u Northern Kingsima s Marcom Hietalom (Nightwish), a prijatelj je i s klavijaturistom Tomas Holopainenom (Nightwish).

Henkka: Sa Stratovariusom smo dobri i privatno i poslovno, a s Nightwishom privatno i ne baš. Nije da se vratimo doma s turneje i druzimo. Ipak i ne zivimo blizu u Finskoj.

Obzirom da su u Nightwishu zamjenili slavnu Tarju Turunen s Anette Olzon. Koja vam je osobno bolja pjevacica?

Henkka: Kada bih birao glas koji volim iz Nightwisha, bio bi to Marco Hietala. Ne volim zenske vokale, a Marca znam i privatno. Marko: (pravi se da nije cuo pitanje, a ja ne inzistiram na odgovoru).

Slušate li Northern Kingse?

Henkka: Da, Tony uvijek dolazi i kaze: „ A vidi ovo, a poslušaj ono…“ (smijeh)

Radite li na novom albumu?

Henkka: Tony je vec napisao neke pjesme. Europsku turneju završavamo St. Petersburgom krajem ovog mjeseca, sa snimanjem novog albuma krecemo pocetkom 2009. godine.

Dosadite li jedni drugima kad ste po cijele dane zajedno? 

Henkka: Ma, rijetko se mi svadjamo. Marko: A i kad se posvadjamo to traje 5 sekundi. Henkka: To ti je kao da sam ozenjen za cetvoricu muškaraca. Samo bez seksualne napetosti.

Ne znam ja. To te nisam pitala.

Henkka: E, pa ja ti govorim kako bi znala. (smijeh)

Izjavio si da ti je najgora nocna mora impotencija…?

Henkka: Naravno, kad bi mi se to dogodilo, ja bih se… (stavlja prste na celo i pravi se da puca)

Ma, nemoj tako. Uvijek mozeš koristiti filozofiju Eliasa Viljanena – „Glumi dok ne uspiješ“.

Henkka: Pa… ne ide ti to tako. Ne! Ne zelim biti impotentan i NISAM i sretan sam s tim. (smije se)

No dobro, dosta o tome. Uvijek puno citaš, uspijevaš li i na turnejama?

Henkka: O, da. Stvarno puno citam. Evo trenutno citam 3 knjige. (pocinje vaditi knjige)

Marko, ti si se ušutio. Moram te pitati citaš li ti?

Marko: Citam knjige o pokeru.

Znaš, ti si jedini clan ove grupe o kojem se ništa ne zna. Cak ni na vašim sluzbenim stranicama nema ništa o tebi. Osim da ti je zivotna filozofija yo, yo.

Marko: Znam. Henkka: To ti je zato što je on lijen momak. Marko: Ne, nije zato, nego ja sam povucen i ne volim ljudima pricati o sebi. A ta yo, yo filozofija je bila jako davno. Više se i ne sjecam što sam tada mislio. Bit ce da sam se šalio, a novinar je to napisao kao da je ozbiljno.

Dobro. Hajde onda, reci mi nešto o sebi. Filmovi, glazba, nešto?

Marko: Prvo – ne gledam puno filmova. Slušam stare gitariste uglavnom, ali kad sam na turnejama onda baš i ne slušam glazbu – zasitim je se. (smijeh)

Nedostaju li vam obitelji?

Henkka: Ponekad mi fale, ali kad sam duze vrijeme doma, pocnu mi faliti turneje. Marko: Naravno da nam nedostaju, pogotovo sad pred kraj turneje.

Zar vam nikad ne dosade stalna putovanja? Dodje li vam da napustite sve?

Henkka: Naravno da ti se ponekad sve popne na vrh glave, ali ja volim ovaj posao, tako da ga nikad ne bih napustio.

Smatrate li ovu turneju profitabilnom?

Henkka: Aaaaaa… Hm…. Da. (smije se) Imam novaca za hranu i pice. Imam kucicu bez bazena. (smije se)

Eh, da si mi rekao prije… (smijeh)

Hvala vam decki!

Marko i Henkka: Hvala tebi.

Diskografija: 1. Ecliptica, 1999. 2. Silence, 2001. 3. Songs of Silence, 2002. 4. Winterheart’s Guild, 2003. 5. Reckoning Night, 2004. 6. For the Sake of Revenge, 2006. 7. Unia, 2007.

Intervju za RSN: Ivana Prica, 18. studenoga(novembra) 2008.

secam se tog jutra kada sam polako otvorio oci lezeci na travi… i pogledao ka narodnom pozoristu… i video… njih…. bend… Dzukele…. kako setaju non salantno… preko mesta gde je trebao nekada da bude suncani sat… ali se nikada niko nije setio da zabije koplje u beton da bi senka nesto pokazivala…. dok sam ih gledao kako prolaze… setio sam se pesme… sanjam san… zatim pesme lud… secanja… ljubavi… ne mogu da pobegnem.. sve je propalo zbog vas… umoran na tebe… i moje licno omiljene.. miris novog vremena…

Sada slusajuci Naftu…. pocinjem sustinski da razumem… pesmu… miris novog vremena… jer je Nafta…. sto se mene licno tice… miris… novog vremena… nesto sto je sazrelo… kao dobro staro vino… miris novog vremena… poezija… jako volim da citam poeziju Pink Floyda… ali kada shvatim… da mogu da citam poeziju… Dzukela… poeziju novog vremena… kao sto je Nafta… onda… se pitam… koliko smo mi spremni za miris… novog vremena… ili za senke… o kojima Bane prica… i znajuci da je Subotica oduvek bila jedno depresivno mesto… i ljudi koji su skakali sa prozivke… i sa vrhova zgrada… Nafta.. je nesto sto je dovelo Suboticu… i taj mali grad na severu Vojvodine… na sam vrh nase garaz rock scene… Nafta… smrdi ko guma… pravo iz garaze… i to je mene kao obicnog coveka nateralo da zamolim Baneta da uradimo intervju…. stoga prica sledi….

Danas se mnogi fanovi Dzukela sa tugom secaju benda koji je po mnogim mišljenjima bio jedan od najalternativnijih bendova na našoj sceni, kako ti Bane gledaš na taj period zivota ?

Pa, mislim, nema tu razloga za tugu… Mi smo ziveli svoj umetnicki izraz u 90-im. Sav taj bed i represija… Zato su i tekstovi takvi… Ali morao sam to da izbacim iz sebe. Jednostavno, ne mozeš da zatvoriš oci, posmatraš stvarnost oko sebe i ne veruješ, a nalaziš se u, mozda, najlepšim godinama svog zivota, mozda i ne, ko zna… Ali bend je dobar nacin za filtraciju svih zla i loše vibre koja te okruzuje, takoreci lekovita aktivnost. Dosta smo putovali i svirali i upoznali mnogo dobrih ljudi. Koliko smo davali (mislim na ljude koji su dolazili na naše koncerte) toliko nam se i vracalo. Fenomenalni koncerti, zaista. Imati bend… Pomeranje granica u r`n`r poeziji… Fantasticno… Po samoj prirodi stilskih odrednica taj bend je bio dosta kompleksan jer su uticaji razni. Spajanje naizgled nespojivog, ali zato i naginje alternativi… Ideš dalje, zar ne? U smislu istrazivanja. Prilicno sam ponosan na ono što smo snimili… Pozdravljam ovom prilikom one koji su to i culi… Takodje, znamo da ste imali veliki udeo u kampanji “Izadji na crtu”, što je po mom mišljenju bio jedan od pokretaca menjanja sistema, reci mi po tvom licnom mišljenju da li muzika treba da se meša u sistem i da pokrece ljude na menjanje iz korena ili treba umetnost da ostavimo umetnosti ?

Pa, nije to bio neki, bogzna kakav udeo… Niko od nas nikad nije bio clan nijedne politicke stranke. Bili smo obicni gradjani koji ljube muziku i zele da je stvaraju iz sopstvenog duha ali, naravno, uvidjaju probleme. Samo moralna podrška u okviru te “kako se vec zvala” kampanje, jedan odlican zivi nastup u Pozarevcu i jedan propali koncert u Vrbasu, gde nismo ni stigli da sviramo jer je sve prekinuto za vreme satnice Goblina pošto je neko, nazalost, upotrebio oruzje. Grozim se nasilja. Loše vreme beše, nadam se da je sve to iza nas… Secam se da me je neko od novinara posle jednog nastupa u Pozarevcu pitao da li još uvek stojim iza pesme “Amerika”… Simpaticno… Ta pesma se ne tice samo nas i ove zemlje u kojoj zivimo. Nazalost, njena poenta i dalje potvrdjuje svoj smisao, širom sveta. Radi se o tome da je ta numera više puta pokušana staviti u pogrešan kontekst od strane “nekih” . Srecom, naša publika je pametna i svi smo to videli pa je izgledalo kao “videla zaba da potkivaju konje”… Covek je politicko bice hteo on to ili ne, pa i umetnici… Naravno, postoje i razni oblici socijalne indiferencije i guranja problema pod tepih. Cak sam i ja bio rezigniran jedno vreme ne izlazeci na glasališta… Medjutim, ako vec imaš pravo glasa, iskoristi ga na najbolji moguci nacin, makar od dva zla izabrao ono manje. Jedan glas više i mozda jedan pogrešan potez manje. Jer, mladost ne opravdava besvest… Ipak se tu radi o mnogim sudbinama. Ili, naprosto odjebi sve. E, sad, muzika i umetnost uopšte, mogu i trebaju da podstaknu na dublje razmišljanje, svojom duhovnošcu da podsete da smo ljudi, a ne zivotinje i po meni, to je dovoljno. Svako preterano mešanje umetnosti u politiku deluje nakazno kao recimo, brakovi nekih estradista i politickih stranaka od kojih mi se povraca. Umetnik time skoro sigurno gubi jedan deo naklonosti i narušava univerzalni duh kojoj umetnost pripada.

Zašto je došlo do razlaza Dzukela 2002. godine, sa obzirom da su Vaša 2 albuma pokupila odlicne kritike javnosti i kriticara ?

Rekao bih da nismo zadrzali kontinuitet i jedinstveni stav oko nekih planova. Mozda i nedostatak ambicija u jednom trenutku i isplativost cele price… Slozili smo se da je bolje prekinuti rad u toj formi, dok je izraz snazan, da nas ljudi zapamte kao dosledne nego otici u mlitavost i “podbadanje lipsale mule” ako vec ne gaziš punim gasom… Ne bi bilo pošteno ni prema ljudima kojima se obracamo. Takodje, dosta personalnih promena podrazumeva cepanje originalnog jezgra i stalne promene energije što me je licno nerviralo i usporavalo bend u nekom smislu, ali i ja sam imao svoje radne i stvaralacke krize. Mogu da kazem da su svi ljudi koji su prošli kroz grupu veoma posebni i kvalitetni. Inace, privatno se srecemo i dalje, normalni smo ljudi…

Znamo da se Nafta oformila 2004-te godine, šta se desavalo sa Banetom u tom periodu od dve godine ?

Slušao sam zvuk vetra i melodiju kiše, tišinu zemlje i pucketanje vatre. Proširivao sam svoja znanja o audio produkciji. Pisao pesme. Šetao po suncanom parku. Išao na groblje. Voleo svoju curu. Nervirao se bez razloga zbog tudje gluposti.

Da li si pokušavao da oformiš još neki bend u tom periodu ? Ne.

Šta je tebe licno pokrenulo da pokreneš Naftu ?

Ljubav prema muzici i poeziji, naravno i zelja za intelektualnom avanturom, rekao bih. Bilo je tu i nekih starih nedovršenih pesama koje su odenute u novo ruho, zajedno sa više novonastalih, Drazu i mene su zasvrbeli prsti, Velja je seo za bubanj i eto Nafte… U medjuvremenu, Velja odlazi u London da zivi i radi i tada smo sreli Aleksu koji je i snimio album i ostao u bendu na poziciji bubnjara. Neposredno pre objave albuma, Draza se seli u drugi grad i napušta pricu a bas uzima Edo, tako da Aleksa, Edo i ja promovišemo CD.

Aprila ove godine je izašao album “Samo senke prolaze”, licno sam imao prilike da ga cujem, i ostavio mi je ukus licnog dodira, reci mi koliko ste dugo cekali na izdavanje albuma ?

Pa, nismo puno cekali… Zapravo, nismo hteli puno da cekamo. Moja zelja je bila da objavimo za nezavisnu izdavacku kucu, jer je muzika takva, a i dobro se osecam u undergroundu. Kapiram da sam operisan od mainstream-a, ako bi mi uopšte i mogli/hteli to da budemo. Mnogi “veliki” bendovi u Srbiji su postali mali, a imaš mnogo malih bendova trenutno koji zvuce ko kuca… Kontaktirao sam samo jednu beogradsku izdavacku kucu koju sam respektovao i oni su rekli da je loša situacija, da ne mogu ništa da prodaju, ne nas nego gro domacih izdanja tako da od toga nije bilo ništa. U medjuvremenu, dobili smo na konkursu neka sredstva od Fondacije za Omladinsku Kulturu i Stvaralaštvo iz Subotice i napravili samizdat. Mozda smo trebali otici u PGP. Tiraz je simbolican, a ako bude interesovanja za doštampavanje, pozivam sve raspolozene izdavace da nas slobodno kontaktiraju ako u tome vide nešto. Znam da se danas muzika distribuira na svakakve nacine, ali isto tako znam da postoje ljudi koji zele album u originalnom pakovanju.

Da li ste zadovoljni odzivom publike na izdati album ? Da. “Samo senke prolaze” je prava stvar.

Da li planirate uskoro neku turneju po Srbiji ?

Nece to biti turneja u onom klasicnom smislu, ali planiramo da nastupamo tamo gde nas ljudi pozovu. Svirali smo do sada uglavnom po Vojvodini i bilo je sjajno. Zovite nas… Nedostaje nam jug.

Interesuje me takodje sa obzirom da si vec niz godina na sceni, kakvi su tvoji utisci o današnjoj rock sceni u Srbiji ?

Dok smo mi na sceni,sve je u redu…

Šta bi se po tvom mišljenju trebalo menjati na našoj sceni ?

Uglavnom scenografija.

Mozeš li mozda da izdvojiš neke nove bendove u Srbiji koji po tebi imaju iole svetlu buducnost na našoj sceni ?

Buducnost i prošlost sastoji se u bendovima koji su sposobni da isteraju pricu do kraja. Imaš li mozda neku poruku za poklonike Nafte ?

Slušajte vazduh oko sebe. Zapalite svecu nekom pokojniku koga ste voleli… Ne obracajte paznju na mrznju i zlobu nekreativnih ljudi. Trudite se da budete ponosni i slobodni iako se nalazite tu gde se nalazite. Razlog za ljubav i razumevanje uvek postoji. A bogami i za bunt. Pozdrav…

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/nafta.html

Myspace prezentacija: www.myspace.com/naftaspace

Intervju za RSN: Kristijan Rizanji 

V.K.: Hajde da širi auditorijum upoznamo sa bendom Bad Memory! Od kada postojite, zašto ste se odlucili za ime Bad memory?

M.B.: Postojimo od 15. januara 2004. s tim što se u pocetku grupa zvala “Crossroads”, a nakon naše prve autorske pesme koja se zove “Loše secanje”, a nastala je posle otprilike 6 meseci, odlucili smo da po njoj nazovemo i bend. Naziv benda se dosta poklapa sa tematikom koju obradjujemo u tekstovima.

V.K.: To je trebalo da bude moje sledece pitanje. Šta vas inspiriše, koja vam je tematika u tekstovima najbliza i… ukratko, koju muziku svirate?M.B.: Inspiracija su nam dogadjaji iz naših zivota: ljubav, teški trenuci u zivotu, nedoumice… Muzika je hard rock sa primesama metala, punka i nekih drugih muzickih pravaca koje slušamo od malih nogu. Svi mi volimo razlicite stvari i drugacije vrste muzike i svako od clanova daje svoj doprinos zvuku benda.

V.K.: Interesantno je da ste se od samog pocetka karijere odlucili za forsiranje autorskih pesama. Bez obzira što je neophodno da na repertoaru za svirke imate i obrade, mnogo više su na svirkama zastupljene vaše pesme. Zašto je to tako, kada je evidentno da se tako teze krci put ka širem auditorijumu?

B.M.: Nama je autorski rad najbitniji. Naše autorske stvari zelimo da svakom prilikom što bolje promovišemo. Mnogo je veca stvar odsvirati i prikazati nešto svoje nego prepricati tudje.V.K.: Neki naši bendovi odluce da tekstove pišu na srpskom, a neki na engleskom. Vi ste se odlucili za srpski. Da li misliš da je to olakšavajuca ili otezavajuca okolnost za vas i zašto?

M.B.: Nikad nismo imali dilemu oko toga da li ce tekstovi biti na srpskom ili engleskom. Spontano je ispalo. Uostalom, mi smo srpski bend i definitivno je to olakšavajuca okolnost i za nas i za potencijalnog slušaoca, jer svi razumeju srpski u našoj zemlji (smeh).

V.K.: Vi vec imate jedan demo snimak koji je uradjen prošle godine, a trenutno radite novi. Kazi nam nesto više o njemu: koliko ima pesama, dokle ste stigli i kada bi trebalo da bude gotov?M.B.: Naš novi demo se sastoji od 5 pesama, ostalo je da se isproducira i cim to bude gotovo taj demo ce moci da se presluša na našoj myspace stranici. Na istoj se nalaze pesme sa prvog demo snimka.

V.K.: Osim pesme “Loše secanje” koja je vec stekla kultni status u ovom delu Srbije, na koju pesmu “pucate” kao buduci hit?M.B.: Sve su mi podjednako drage, ne mogu nijednu da izdvojim. Videcemo šta ce publika da kaze. Koja god im se dopadne, super!

V.K.: A šta sledi nakon završetka tog snimka? Pretpostavljam promocija istog…

M.B.: Tako je. Naša zelja je da ispromovišemo naš autorski rad što šire, a nadamo se da cemo vec sledeceg leta, kako je planirano, snimiti i debi album.

V.K.: Koncerti su ono u cemu najviše uzivate. Trenutno je koncertna aktivnost iz objektivnih razloga nešto slabija, jer je Blondie u vojsci, a i ostali clanovi imaju obaveze oko fakulteta. Da li se u skoroj buducnosti ocekuje neka svirka?M.B.: U planu je svirka u Nišu u organizaciji BalkanRock-a krajem novembra, a za dalje cemo videti kada se okupimo u kompletnom sastavu.

V.K.: Publika na jugu Srbije vas vec dobro poznaje. Da li je na redu širenje na celu teritoriju Srbije?

M.B.: To je ustvari naš cilj. Nadamo se da cemo uskoro imati priliku da se predstavimo i auditorijumu severno od Niša.V.K.: Koje bi nastupe izdvojio kao najbitnije u vašoj dosadašnjoj karijeri?

M.B.: Naš prvi znazajan nastup je autorski koncert u Pirotu, 24.02.2006. kojim smo se ustvari predstavili pirotskoj publici i sa kojeg je uradjen DVD zapis u sopstvenoj produkciji. Sledeci jako bitan nastup je na Rock On! Festivalu u Pirotu ove godine na kome smo stupili u kontakt sa ljudima iz BalkanRock-a, koji su nam omogucili da nastupimo i na 4. Cupinom memorijalu u Nišu i na taj nacin se predstavimo i niškoj publici. Tu su još i dimitrovgradski Peace fest prosle i ove godine, svirka u Boru i support bendovima Generacija 5, Riblja Corba i Neverne bebe u Pirotu i Beloj Palanci.V.K.: Kako bi u nekoliko reci preporucio svoj bend coveku koji vas do sad nije slušao?

M.B.: Naše pesme su price iz naših zivota, ali sam ubedjen da svako moze da se prepozna u njima.

V.K.: Za kraj, tvoja poruka citaocima RockSerbia.net?

M.B.: Rock On! I vidimo se uskoro.

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/badmemory.html

Myspace prezentacija benda: http://www.myspace.com/badmemoryband

intervju za RSN: Vladimir Kostic Darkness

Za probijanje leda, jedno totalno old school pitanje: 6 tematski razlicitih studijskih albuma. Od kud Hladno Pivo crpi inspiraciju za sve to? Kako nastaju pjesme? Krecete li najprije od textova ili se rijeci lijepe na vec postavljenje riffove i melodije?  Mile: Pa inspiraciju uglavnom crpim iz zivota. Znam da zvuci glupo i otrcano ali nekako nemam problema s inpiracijom, tj. onim o cemu cu pjevati. Puno je teze kako cu to napisati, a da ne zvuci glupo. Ali eto… Malo talenta, malo samokritike i kritike benda i eto dobre pjesme. Ponekad dodje prvo tekst ponekad melodija. Tu nema nekog pravila.  

Postoji li pjesma za koju bi zeljeli da je niste napisali? Hint: na koncertima svašta pricate prije uvodnih riffova ‘Buba Švaba’? S druge strane, mozete li izdvojiti neku pjesmu na koju ste posebno ‘ponosni’ i za koju bi zeljeli da se za 50 godina vrti na radiju, da vas ljudi pamte po njoj?  Mile: Smatram da i loše pjesme imaju svoju svrhu u pjesmaricama benda. Jer bez njih ne bi nikad znao kako treba zvucat dobra pjesma. Premda je znanstveno dokazano da Hladno Pivo nema lošu pjesmu. Eventualno manje dobru. Volio bih da se vrti neka pjesma koju cemo tek snimiti.  

Medjuljudski odnosi u bandu: Postoji li big boss s bicem u ruci? Ili funckionirate na principu Štrumfova, gdje svatko jednako pridonosi za opce dobro? Tko je Papa Štrumf u cijeloj prici?

Mile: Funkcioniramo po principu kad ti svi kazu da si pijan – lezi i valjaj se. Samoupravni socijalizam, prava demokracija, svi smo jednaki, a neki malo jednakiji. Bica nema, osim eventulano u našim privatni seksualnim zivotima, ali to je vec tema za neki drugi portal.   

Nekad su vas nazivali buntovnim punkerima, danas rockerima za šire mase. Znacili to da se više nemate protiv cega buniti ili vas je ulazak u ‘zrele godine’ malo smirio? Postoji li etiketa, osim pivske, koju bi danas stavili na ime ”Hladno Pivo”?

Mile: Mi smo oduvijek pisali pjesme o onome što nam se TRENUTNO fura. To bih preporucio svim bendovima koji tek krecu. Nemojte raditi albume koji se ocekuju od vas ako tako ne zivite. Pa taman vam govorili da ste ušli u zrele godine. Stavio bi etiketu nekog vina (što starije to bolje), ali ipak napisao popiti prije nego što istekne rok trajanja.  

Ako se mozete sjetiti, vaš prvi javni nastup pred publikom: Gdje? Kad? Dojmovi?

Zoki: Ako ne racunam nastupe u vrticu s folklorom, bio je to koncert u Kumrovcu 21.05.1988. u sklopu republickog izvidjackog višeboja. Naime, mi smo svi tada bili u izvidjacima i širili glas r’n’r-a i punk-a po raznim izvidjackim i ostalim društvenim skupovima.   Kako ste izdavali nove albume, tako se proporcionalno širio krug publike na vašim koncertima. Od kvartovskog banda ste izrasli u najvecu koncertnu atrakciju na ovim prostorima, što dokazuje i rodjendanski XXL Live u Zagrebu pred 20.000 ljudi. Cemu mozete zahvaliti za takav uspjeh, svom neprijepornom šarmu i bezgranicnom glazbenom talentu, ili dobroj organizaciji i promociji banda? Jeste li ocekivali takav uspjeh?

Zoki: Mislim da razlog lezi u svemu po malo, naravno, najviše u kvaliteti samog benda i pjesama….. Ne volim analizirati, mislim da bendovi koji previše analiziraju gube spontanost. Situacija se uvijek na kraju riješi za instrumentima. Zajebi svu tu pompu, nitko nije opstao 20 godina samo na šarenoj lazi. Treba svirati, laprdanje prepuštamo onima koji imaju cajta za besposlicarenje i onima koji zive od analiza.  Jedan ste od koncertno najaktivnijih bandova u Hrvatskoj. Ima vas svuda po teritoriju bivše drzave. Svirali ste i u Beogradu par puta, na Jelen Pivo Festivalu i u SKCu. Kakva su iskustva s tih koncerata? Je li vas iznenadio broj fanova koje imate u susjedstvu?

Zoki: Iznenadjeni smo bili prvi put kad smo svirali u SKC-u prije sedam godina, nije nam bilo jasno kako su ti ljudi naucili naše pjesme napamet. Tada nije bilo niti jednog našeg albuma legalno za kupiti u Srbiji, dopisivali smo se preko fanzina. Tada niti internet još nije bio tako jak, tu su pirati odigrali znacajnu ulogu, vec smo im se jednom i zahvalili, ali sada bi bilo dosta. Uglavnom, ocito je da su problemi u regiji slicni, a jezik je pogotovo slican, tak da nema problema s razumijevanjem.   

Nakon neodrzavanja koncerta u drugom mjesecu ove godine, 22.11.08. konacno imate svoj prvi veliki koncert u beogradskoj Hali sportova. Po svemu sudeci, koncert ce biti rasprodan. Što beogradjani mogu ocekivati?

Zoki: Ukljucivanje mozga i mrdanje dupeta.   

Pitanje za Odjavu pograma: 6 studijskih albuma + 1 live album + 1 koncertni DVD + Dragaševa bigrafija banda ‘Trening za umiranje’ + gostovanja na filmu i sitcomovima. Napravili ste puno više od ostalih bandova s ovih prostora. Što dalje ocekivati od Hladnog Piva? S cime nas još mozete iznenaditi, a da vec nismo vidjeli od vas?

Zoki: Svaki puta kad završavamo poglavlje i turneju oko posljednjeg albuma, ulazimo u garazu i mislimo da smo na pocetku, ne dozivljavamo se kao bend koji je snimio sedam albuma, volimo svakom albumu pristupiti kao da je prvi…. Do sada je to urodilo plodom, dakle, slijedeci album ce biti dobar ili ga nece biti…. Ta neizvjesnost i nosi car slijedece ploce, u tome i je bit ovoga što radimo, što dalje od dosade….

Informacije o koncertu Hladnog Piva u Beogradu:

https://rockserbia.net/najave-desavanja/hladno-pivo-u-beogradu.html

https://rockserbia.net/najave-desavanja/pretprodaja-hladnog-piva-od-22.-oktobra-jeftinije-uz-stare-karte.html

https://rockserbia.net/najave-desavanja/pocela-redovna-prodaja-karata-za-hladno-pivo.html

Izveštaj sa koncerta na Jarunu, Zagreb:

https://rockserbia.net/reportaze/izvestaj-sa-koncerta-povodom-20-godina-hladnog-piva.html

Website benda: www.hladnopivo.hr

Intervju za RSN: Jelena Cvitanovic

1. Da li je album doneo nešto pozitivno, osim licne satisfakcije?

Cuki: Pa doneo je, kako nije… Neku satisfakciju i za ljude koji su jedva cekali da ga cuju, makar po njihovim pricama, ako se ne foliraju! (smeh) Doveo je i do popularizacije samog benda, jer te malo drugacije gledaju kad imaš album.Dzonson: Da dodam, doneo je mnogo para bendu Broken Strings!Cuki: NOOOT!!!… smeh…Dzonson: Evo sad ozbiljno. Pa ne znam šta je doneo pravo da ti kazem. Mislim neki ljudi koji se bave muzickim kritikama mozda sada znaju za nas, ali ništa posebno nije   doneo. Eto neki dobri ljudi su nas zvali na TV, neki su trazili intervju, ali to je toliko retko! Licna satisfakcija je ocigledno veca od svega ostalog, bilo da se ona odnosi na bend ili na fanove koji su ga toliko cekali.

2. Album ste izdali za PGP – RTS. Kako je prošla distribucija vašeg diska i da li ste zadovoljni izdavackom kucom?

Cuki: Distribucija je ocajna! Trebalo je u “Mamutu” da budemo, pa su poslali “kontigent” od 5 diskova koji se rasprodao za 3 dana i više nisu slali, kapiram da nije bilo potrebe! (smeh) Što se tice unutrašnjosti nema nas nigde. Dok mi ne pocnemo preko neta da ga distribuiramo sami, ništa od toga.Dzonson: U Beogradu je prošla loše. Ljudi su kupovali naš album jedino u PGP – ovim radnjama. Desilo se i to da smo mi svracali u te radnje da vidimo kako ide prodaja i videli da nema naših diskova (pošto se prodalo). Najlogicnije je da ako se nesto prodaje da se uzima iz magacina i donosi na prodajno mesto jer ide k’o alva ali to nije bio slucaj sa nama. Što se tice unutrašnjosti naš album tamo ne postoji. Jedino mozemo da se oslonimo na prodaju albuma u sopstvenoj reziji, a u tom slucaju naš disk se moze kupiti po nizoj ceni! 3. Pošto oni nisu zadovoljili vaša ocekivanja, pretpostavljam da ste morali kao i ostali domaci bendovi da prodajete svoj album na svirkama?

Cuki: Enormne kolicine od 10 komada skoro na svaku svirku nosimo i jedva prodamo 3-4… Ja na to gledam: ljudi koji dolaze na svirke su ljudi koji su vec uzeli album pa koji ce im onda dva! (smeh)4. Bend „Broken Strings“ je zadovoljan sopstvenim muzickim dostignucem?

Cuki: Ja licno veoma! Jedino mi je krivo što nisam svirao na istom, al’ to je neka druga prica…Dzonson: Zadovoljan sam produkcijom, pesmama, saradnjom na albumu, podršci, KRITIKAMA, mukotrpnom radu i svemu ostalom osim onog najvaznijeg dela, a to je distribucija.

5. Bilo bi ocekivano da dobijete neku medijsku podršku s ciljem predstavljanja albuma. Da li ste gostovali na nekim televizijama?

Dzonson: Bilo je nekoliko gostovanja kad je izašao album. Gostovali smo na TV Enter-u, gostovali smo na RTS-u u nedelju ujutru od 6 sati – to je bilo veoma zanimljivo. Takodje smo gostovali i na MTS televiziji više puta, a poslednje najsvezije gostovanje bilo je na TV Banatu. Na toj televiziji sam prvi put gostovao samo ja i davao sam neke informacije o bendu, a onda smo se ovog puta pojavili u punom sastavu i svirali smo par pesama uzivo.

6. Idemo sada malo dalje sa teme albuma. Da li ste imali prilike da se predstavite publici u inostranstvu zivom svirkom?

Dzonson: Imali smo svirku u Bugarskoj u gradu Berkovica, na Berk rock festivalu koji se odrzava svake godine i mislim da je to bilo na leto 2006. godine.  Bilo je to jedno sjajno iskustvo i odlicno zezanje. Imali smo sjajan prijem od tamošnje publike i prvi put sam se osetio kao “rock star” i do sada ni jednom više! 7. Opšte je poznato da domaci bendovi saradjuju sa Radijom Beograd 202, tako da ste imali prilike da putujete po gradovima u Srbiji u njihovoj organizaciji. U kom je gradu publika bila „najvatrenija“?

Cuki: Izdvojio bih Zajecar, zbog Gitarijade, pa nas ljudi tamo poznaju više nego bilo gde drugde. Bilo je extra i u Pozegi pre neki mesec, napunili smo neki fensi klub, mi i još par bendova, pa mi je to ostalo u secanju, plus desetak likova koji su znali sve moguce pesme!Dzonson: Mislim da je najviše ljudi bilo na Gitarijadi kad smo pobedili, tada smo svirali pred najbrojnijom publikom. Zajecar i Beograd definitivno prednjace po najvatrenijoj publici, mada ja radije sviram u Beogradu. Ipak je to moj grad.

8. Cini mi se da se svako ko je bio na vašoj svirci pita šta je to što pokrece vašeg pevaca. Koji je najveseliji dogadjaj koji pamtite vezan za Bogdana?

Cuki: E pa, jebem li ga, ne mogu da odvojim neki trenutak jer stvarno svaki put nadmaši sebe, ali bez zezanja, na svakoj svirci se pokidamo od smeha zbog necega sto uradi.Dzonson: To je najteze pitanje od svih! (smeh) Ne postoji najveseliji dogadjaj i mislim da nikad ni nece postojati, cini mise da su svi najveseliji! (smeh) Onaj koji najbolje pamtim je sa Gitarijade, kada  je skocio sa bine od metar-dva na trim stazu i potrcao prema publici! Zamalo da slomi zglob na nozi, pa onda zamalo da ga ugazi obezbedjenje i zamalo da DJole dobije infarkt! (smeh)

9. Uz takvu grupu ljudi zanimljivo mi je da vas pitam kakva vam je atmosfera na probama?

Cuki: Imamo periode gde smo svi do jaja raspolozeni i onda je to ludnica! Ima perioda gde je neko smoren (citaj: Dzonson) ili se DJole nešto nadrnda pa onda sve krene nizbrdo, ali znaš kako, nas cetvorica radimo preko dana, Dzonson isto ima razne stvari  i onda kad dodjemo na tu probu ona nam je kao izduvni ventil. Što se mene tice uvek je extra pa cak i kad nije!Dzonson: Atmosfera na probama je uzasno promenljiva. Ume da bude stvarno fenomenalno zezanje i sve to što ide u prilog dobrom provodu, a ume da bude i uzasno nezgodno… Nekad dolazi do varnica, ali sve je to deo zivota Broken Stringsa. Mislim da bend ne bi opstao bez svega toga.10. Kakve su šanse za ozbiljnost i napredak u takvoj atmosferi?Dzonson: Šanse za napredak postoje ali samo uz mukotrpan rad, naravno i uz veliko razumevanje za sve sto se dogadja u bendu i van njega. Ništa ne moze da nas poremeti za sada, ali niko ne moze da kaze šta ce biti sutra.

11. Da li bend radi na novim pesmama?

Dzonson: Radimo na novim pesmama, cak smo neke i svirali na prethodnim svirkama i reakcije su sjajne,  šta više fenomenalne. Ljudi se ocigledno dobro zabavljaju na našim svirkama, verovatno zbog Bogija. Evo i nekih naziva novih pesama:  “U mraku”, “Izmedju nas” i “U zaborav”.

12. Kakvi su vam planovi za buducnost? Za koga planirate da izdate sledeci album?Cuki: Da sviramo na Vembliju kao i uvek! (smeh) Ma, samo da se svira! Glavni planovi su da se završi spot za “Bermude” i da odradimo tu rodjendasku svirku u Dangubi 30.novembra…Dzonson: Za koga bi izdali novi album ne znam, ali mislim da to mora biti PGP,  pošto smo potpisali ugovor da cemo za njih izdati 3 albuma! (smeh) Što se planova tice, ne volim da planiram, jer kad god da sam nešto planirao nije ispalo tako.

13. Znamo koji su vam najveci hitovi na albumu, ali malo nas zna koje su u stvari vama najdraze pesme za sviranje?

Cuki: “Dok sanjam”, “Grad”… I onda dolazi moja cuvena izjava – “Meni su sve nase pesme podjednako drage!” (smeh)Dzonson: “Lifesleeper” i “On”.Pored svih kvaliteta koje “Stringsi” imaju, još uvek postoje ljudi u ovoj zemlji, pa cak i u ovom gradu koji nisu culi za njih! Ali oni nastavljaju da rade uprkos tako ocajnom stanju koje vlada na domacoj “muzickoj” sceni…Tokom našeg razgovora, Cuki je iskoristio priliku da pozove publiku na sedmi rodjendan “Stringsa” koji ce se odrzati 30. novembra u nedelju, u klubu “Danguba”. Vidimo se tamo!

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/brokenstrings.html Website: http://www.broken-strings.com

Intervju za RSN: Jovana Tomic