Pre otprilike par meseci, bend iz Majdanpeka Vis Scena objavio je album za poznatog crnogorskog izdavaca ” Goraton “. Vis Scena nisu novo ime na domacoj ( srpskoj ) sceni, ali je njihova karijera bila suocena sa godinama neaktivnosti. Tokom 90-tih su objavili kasetno izdanje za “Take It Or Leave it ” records, pre koju godinu su snimili drugi album, ali ga kako kazu informacije sa njihovog site-a, nikad nisu stampali. Aktuelno ostvarenje je sudeci prema njihovim promotivno-marketinskim akcijama “ozbiljan” projekat, i videcemo sta u njihovom slucaju neposredna buducnost donosi. Muzicki, bend je na terenu mainstream popa, zacinjenog jasnim jazz-pop i soul-pop tragovima. Po mnogo cemu izrazajno asociraju na 2 sastava – beogradski bend Bel Tempo, aktivan tokom druge polovine 80-tih i pocetkom 90-tih godina, i hrvatski sastav JINX. Pomenute slicnosti su evidentne, ali clanovi benda su se sa svoje strane potrudili da u muzickom smislu ponude neko svoje autorsko vidjenje. Pesme sa albuma su slusljive i prihvatljive za radijsku primenu. Mada, nista specijalno novo ili vazno nije priredjeno i ponudjeno preko  11 prisutnih songova.Ipak, cini se  da je bend postigao ono sto je zeleo.Nisam siguran da danasnje okruzenje na ex-Yu sceni ide u prilog bendu ( tu mislim jednako i na medijska i na trzisna desavanja ), i cini mi se da bi sa ovakvom pricom mnogo bolje prosli tokom 90-tih godina. Uprkos navedenom, pristalice retro jazzy/soul -pop tendencija bi mogli obratiti paznju na muziku sa njihovog albuma, kao i  na bendove dolazece aktivnosti.   Ocena: 6,5/10 Website: www.goraton.com

 Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Nakon sedmogodisnje pauze Neal Grusky i njegov sastav Takara se vracaju na scenu novim albumom. To je njihovo peto izdanje ( ako ne racunamo i jedan kompilacijski album ), uradjeno sa izmenjenom postavom, i odredjenim promenama u poredjenju sa ranijim ostvarenjima.Takodje, bivsi pevac Jeff Scot Sotto je posetio bend u studiju i snimio pozadinske vokale. Takara su ponudili ujednacen materijal, i to je ocekivana melodic hard rock varijanta, ali malo cvrsca nego sto je to slucaj bio ranije. Tehnicki, u svim elementima realizacija ide u korak sa modernim standardima vremena, ali se cini da je  izrazeniji manirizam prisutan preko realizovanih snimaka. Pesme imaju jasnu melodicnu, ali i hiticnu dimenziju, i vecina songova moze se koristiti za radijska emitovanja. “Invitation To Forever” je ocekivano relevantan Takara album, koji ih vraca na scenu.   Ocena: 7/10 Website: www.takararocks.com MySpace: www.myspace.com/takararocks

 Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Za sve pristalice tkzv. New Orleans skole, album Fabulous Horndogsa predstavlja pravi poklon. Bend dolazi iz Michigena, i u tamosnjoj sredini vaze za vodeci dance i party orkestar. U njihovoj postavi su prekaljeni i iskusni muzicari, i to je jasno vec nakon preslusavanja par taktova sa aktuelnog CD-a. “Dog Tracks” se uglavnom sastoji od dobro poznatih covera, ali THe Fabulous Horndogs ih izvode sa prefinjenim ukusom i merom, gde saksofon i trombon “diktiraju” specificna raspolozenja. “Red Beans”, “Funky Kid”, “Drinking Tanqueray”, “Cease And Desist” su samo neki od pomenutih songova koji zasluzuju konstantna reemitovanja na vasem playeru. Sigurno, najbolji nacin komunikacije sa njihovom muzikom je klupska atmosfera, ali “Dog Tracks” je takodje ponudio puno ugodnih trenutaka.   Ocena : 8,5/10 Website: http://www.fabuloushorndogs.com e-mail : [email protected]

 Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Iz gradica Alghera, Sardinija dolazi sastav Broken Melody, osnovan aprila 2006-e godine. Prvo su objavili EP naziva “If You Want To Fly”, a zatim je usledio i aktuelni full-length “Face The World”. Pre izvesnog vremena su potpisali ugovor sa “Copro Records”, i videcemo sta ce za Italijane, dolazeca buducnost doneti. “Face The World” se sastoji od netipicnih heavy/power/melodic metal tragova, koji su zacinjeni hard rock i rock elementima. Songovi imaju razlicitu stilsku dimenziju, i razlicita atmosfera varira od pesme do pesme. Takodje, ni produkcija nije bas “najjasnija”. Melodicnost je njihov najvazniji adut, ali pesme su neintersantne, i grupa je pokazala manjak inovativnosti. Jedna, sveukupna ispod prosecna dimenzija je prisutna preko autorskog pecata benda, i vecina ovde cutih pesama, ni po cemu nece ostati upamcena.   Ocena: 5/10 Website: http://www.broken-melody.com MySpace: www.myspace.com/brokenmelody01

 Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Bend iz Jagodine, Stratus ponovo je diskografski aktivan nakon trogodisnje pauze od realizacije debi ostvarenja. Imaju novog izdavaca, i delimicno izmenjenu postavu, ali i odredjene stilske promene u poredjenju sa pristupom cutim na prethodnom izdanju. Muzicki, “Equilibrium?” je vise orijentisan ka prog. metalu i to starije skole, cak bi dodao sa prilicno arhaicnim vidjenjem i realizacijom. Mrsava produkcija, dosadna vokalna resenja i slicno, neinventivno tretiranje aranzmana su prakticno prisutni na kompletnom materijalu, sto za rezultat ima vrlo tuzan finalni utisak.Donekle, ali samo donekle instrumentalisticki dijalozi uspevaju da zadrze slusaocevu paznju, ali konacan udarac zadat je slabim tekstovima, koji pokazuju i logican nedostatak kreativnosti. Posle “Equilibriuma?”, pozicije i status benda ce se na ovdasnjem trzistu sigurno pogorsati.   Ocena: 5/10 Website: www.stratusband.com MySpace: www.tiolirec.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Nemacki sastav Dorian Opera formiran je maja meseca 2007-e godine. U njihovoj postavi su iskusni profesionalci koji su zajedno muzicirali u drugim bendovima i razlicitim okolnostima. Deluju u postavi kvarteta, a primarna poruka vidljiva i kroz ime, je neka vrsta izjednacavanja rocka i klasicno-muzickog nasledja. U svojim redovima imaju vanredne instrumentaliste i dva kompozitora – gitaristu Olivera Weislogela i klavijaturistu Andrewa Roussaka. Na aktuelnom debiju “No Secrets” ponudili su svoje vidjenje progressive/progressive rocka, obogacenog progressive metal elementima. Mogu se naci u njihovom pristupu i jasne influence pridosle iz 90-tih godina, i to one od Britanskih aktova, ali pametno muziciranje i sofisticirani aranzmani pokazuju da Dream Opera poseduju dovoljnu kolicinu kvaliteta.Produkcija je takodje moderna, i na brojnim mestima ima dovoljno intersantnih detalja koji u pozitivnom svetlu asociraju na 70’s progressive pristup. Dorian Opera su siguran sastav, sa jasnom percepcijom, svesni vlastitih mogucnosti i dolazece buducnosti.   Ocena: 8,5/10 Website: www.dorian-opera.de MySpace: www.myspace.com/dorianopera

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Iz Saint Paula, Mineapolis, Minnesota, dolazi sastav Under Eden, formiran 2000-e godine.Imali su skromnu diskografsku aktivnost. Prvo su objavili demo ” Songs From A Savage Circle” ( 2003.), a dve godine kasnije i full-length “The Savage Circle”. “Phoenix On Frozen Wings” je novo ostvarenje, rec je o EP-u sa pet pesama, tri su nove, a dve sa pomenutog “The Savage Circle” su remixovane. Under Eden su verni death/thrash tendencijama, njihov sound je melodican, ali u isti mah agresivan i brutalan, i bend je kompletan materijal “otprasio” sa evidentnom strascu. Generalna underground psihologija dominira prisutnim songovima, i nema sumnje da su se momci prilicno pomucili i potrudili pri samoj realizaciji.Ipak, bendu nedostaju izgledniji aranzmani koji bi sigurno popravili krajnji utisak, no videcemo sta ce dolazeci dani doneti za njihovu karijeru.   Ocena: 7/10 Website: www.under-eden.net MySpace: www.myspace.com/undereden

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Pre izvesnog vremena sam dobio CD od mladog USA country izvodjaca Rusty Riersona. On je takodje novo ime na tamosnjem ogromnom trzistu, koje se  konstantno razvija. Njegovo debi izdanje “Till The Fat lady Sings” se sastoji od 12 melodicnih pesama, gde je otprilike polovinu autorski potpisao Rusty. On je ponudio vrlo prihvatljivu kombinaciju starinskog smeka i pristupa, koja je zacinjena modernom produkcijom i pop uplivima. Unutar svega toga dao je svoje vidjenje, kroz koje se primice puno uticaja, ali na kraju to nije toliko vazno. Prijatna atmosfera dominira materijalom, koji je slusljiv i radijski prihvatljiv. Preporucio bih 2 numere, kao izrazenije i definisanije – – “Till The Fat Lady Sings” i baladu “Angel Of My Heart “. Rusty poseduje izuzetno prijatan vokal, koji mu u buducnosti moze biti vazan adut. Na kraju, moze se reci da “Till The Fat Lady Sings” po ovog izvodjaca predstavlja dobar diskografski start.   Ocena: 7,5/10 Website: www.RustyRierson.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Iz poznatog Frankofanskog centra drzave Kanade, Quebec City-a, dolazi pevac i autor Marc Chaunet.On je takodje voditelj i urednik na lokalnoj radio stanici i deo “Terra Incognita” radio showa, koji je orijentisan ka danasnjoj progressive muzici. Pre izvesnog vremena objavio je album u sopstvenoj reziji.Pored uloge pevaca i autora, na svom albumu svirao je i gitaru, a znacajnu pomoc imao je u licnosti aranzera i multi-instrumentaliste – Stephena Cormiera. Na albumu su ucestvovali jos : bubnjar Olivier Aerni i flautistkinja Sonia Giroux. ” Terre de feu”  se sastoji od 10 melodicnih tema, konceptualne orijentacije, i bazicno humanisticke krajnje poruke. Akusticni i elektricni prelazi cesto menjaju mesta na songovima, a progressive pristup zacinjen je tipicno francuskim dodatkom, a to je sansona. Moze se reci da je Marcov izraz prilicno unikatan. Specificna atmosfera dominira pesmama, i jedna emotivno “mracnija” i “teza” varijanta je generalno prisutna. Marcov album nije jednostavan za analiziranje, ali svakako zavredjuje slusaocevu paznju.

Ocena: 8/10 Website: www.mchaunet.com MySpace: www.myspace.com/mchaunet  Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Noviji sastav na nemackoj underground metal sceni je THYONE. Postoje od 2005-e godine, rade kao kvartet, i tokom dolazecih godina u postavi su imali odredjene personalne promene. Pre par meseci objavili su Demo sa 5 songova. Thyone izvode netipicnu varijantu melodic/progressive death metala, u kojem takodje ima dovoljno prostora i za klasicne heavy varijante. Sudeci po samom pristupu, a mnogo vise aranzmanima, progressive struja dominira, a jos jedan vazan detalj karakterise njihov izraz. On se odnosi na pevacke deonice, koje nisu uradjene na ocekivan growl nacin, vec su dosta mekse, te uglavnom “screaming” opcija i “normalno” vokaliziranje dominiraju materijalom. Dve od 5 prisutnih pesama – “The Chosen Folk” i “Forest Of Night” na ozbiljan nacin otkrivaju bendove aranzmanske potencijale i progressive tendencije, ali slicna situacija ne egzistira na ostatku Dema. Takodje bih dodao da je produkcija uglavnom mrsava i slaba, i sigurno da u tom smeru odredjene korekcije bend na buducim ostvarenjima mora ponuditi.   Ocena: 6/10 Website: www.thyone.de.tt MySpace: www.myspace.com/thyonebg

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner