Konacno smo ušli! Sad je usledila nova briga. Gde postaviti šator i da li još ima kamp mesta?! Konacno, i šator je bio postavljen i mogli smo da krenemo u obilazak festivalskog prostora. Stigli smo i do bekstejdža ( iza glavne bine ), tu je bio press centar. Iznenadili smo se pri prijavljivanju za intervjue. Bili smo jedni od 10 akreditovanih novinara koji su imali pravo na intervju sa Sex Pistolsima, medutim kasnije smo saznali i bili veoma razocarani kad je njihov menadžer izjavio da su umorni i ipak nece davati intervjue. Dobili smo pravo na intervju sa Alanis Morisette.   S nestrpljenjem smo cekali prvi koncert ( jedan od dva koliko je bilo predvideno za nulti dan ). Prvo je nastupala Lauren Harris ( cerka basiste Iron Maidena, Steve Harrisa ), a zatim je nastupao Iron Maiden. U ranim jutarnjim satima ( vec negde oko 9h ujutro ), pravi i veliki fanovi Maidena poceli su da zauzimaju mesta u prvim redovima Main Stage-a ne obazirajuci se na visoke temperature ( Iron Maiden je nastupao od 21:30h ). Bilo je neverovatno iskustvo videti te ljude kako pevaju ceo dan i jedva cekaju da se pred njima pojave njihovi idoli.   Došao je i taj trenutak. Potpisali smo ugovor za fotografisanje na koncertu Lauren Harris, stali u red za nulti red i cekali. Kapije su se otvorile, pojurili smo ka bini da zauzmemo što bolji položaj za fotografisanje. Koncert je poceo. Fenomenalno ozvucenje, osvetljenje i dobra svirka mlade muzicarke. Publika oduševljena, mi takode. Na prostoru Main Stage-a, ljudi se još uvek okupljaju. Na kraju je kapacitet od oko 60.000 mesta bio popunjen. Verovatno je bio fantastican osecaj svirati pred toliko ljudi. Posle trece pesme, bili smo prinudeni da napustimo nulti red, tako da smo se povukli u VIP ložu, koja je takode bila fenomenalna. Drvece, sve poplocano, ventilatori sa raspršivacima hladne vodene pare, uljudni(prijatni) konobari i konobarice. Mesta baš i nije bilo jer su mnogi došli ranije i cekali koncert velikana. Bilo je puno poznatih ljudi iz sveta muzike, šou biznisa, itd. U 21:30h pocinje koncert legendarne grupe Iron Maiden. Svi su na nogama i gledaju spektakl koji se retko vida. Scena u prepoznatljivom stilu Maidena, a svirka naravno(standardno,po obicaju) fenomenalna(fantasticna,energicna?) i nezaboravna. Svi pevaju, a legende sa uživanjem sviraju i dižu adrenalin ne samo (najvernijim?)fanovima nego svim prisutnim posetiocima koji su odlucili da se opuste i uživaju u njihovoj muzici??? Maidenovci su svoj nastup završili nešto posle 23h. Svi su želeli još, ali …   I tako, posle uzbudljivog dana i dva dobra koncerta, krenuli smo u obilazak festivala. Stejdževi rasuti po celom ostrvu, svuda neko dešavanje. Puno ljudi se okuplja oko štandova za prodaju hrane, kojih za razliku od Exit-a ima u izobilju. Ponuda hrane je raznovrsna, od madarske, srpske, italijanske i indijske, pa sve do americke kuhinje i njihovih pecenih rebaraca. Skoro da zaboravim, ’’Langoš’’ treba probati! (nešto jako slicno našim mekikama).   Pored štandova sa hranom, Sziget je prepun štandova predvidenih (stejdževima) za zabavu. Od bandžija i viteških borbi,preko studija za pirsingovanje i tetoviranje, do Dr Martens prodavnica, šopova majica … Prvi dan na Szigetu smo proveli veoma oduševljeni, ali smo se brzo i umorili.       Naredni dan je poceo veoma rano. Dorucak u Auchan hiper marketu ( ponuda je prilicno dobra, pica parce oko 250 Ft( u dinarima??), gril pile negde oko 1000 Ft/kg, … ). Klopa na festivalu je znatno skuplja, ali s obzirom na to da je u pitanju jedan veliki festival( svetskog kalibra?renomea?), cene su, u suštini, prilicno realne.   Nastavili smo sa razgledanjem festivala. Upoznali se sa strancima, naleteli na neke naše. Najlepše je opuštanje u hladu VIP dela. Par piva i pocinju novi koncerti.   Anti Flag, MGMT, Alanis, Kooksi, … Dan je extra. Vreme lepo, lajn ap extra(sjajan). Pola sata pre koncerta Alanis Morisette održana je press konferencija. Bilo je jako toplo(nesnosna vrucina), a klima je morala biti iskljucena jer je Alanis naturalistkinja i devojka ne voli ništa što nije prirodno. Naravno mi novinari smo se skuvali. Uspeli su nekako da nam se oduže za to pa su dali puno ledene kole. Imali smo prava na par fotki i neka pitanja ali iskljucivo na pitanja vezana za njenu muzicku scenu. Pitanja o privatnom životu nisu bila dozvoljena, uglavnom zbog toga što je decko ostavio Alanis, a ona je bila dugo u nekoj depresiji pa da se slucjno ne pobrkaju neka osecanja pred nastup. Nastup joj je bio odlican. Posle Alanis, nastupila je mlada britanska rock grupa The Kooks.   Kooksi su svojim odlicnim nastupom oduševili sve prisutne i podigli svoj rejting u svetu muzike. Energican nastup sa dobrim pesmama uspeo je da privuce prilicno puno ljudi i tako su i oni imali jedan veliki i uspešan koncert pred punim mejnom.   Sledeci dan je bio predviden za nastup Americkog benda Presidents of the USA, Millencolin iz Švedske, Kaiser Chiefs iz Velike Britanije i na kraju iz iste zemlje legendarni Jamiroquai. Presidentsi su održali jednu prilicno dobru punk-rock svirku sa prilicno dosta publike koje je ipak bilo više zbog Jamiroquai-a. Pesme pored toga što su u punk fazonu donekle su bile i komicne. Veseli neki ljudi. Millencolin je takode ima koncert koji je uspeo da podigne nivo adrenalina i oduševljenosti kod publike i da ih još više zagreje i spremi za zvezdu veceri. Jedna pesma je bila posvecena Srbiji. Chiefs-i uopšte nisu bili iznenadenje. Svojim nastupom su pokazali da su medu najboljim rockerima današnjice. Atmosfera nevidena, fanovi vrište a oni uživaju i da bi se još više spojili sa masom, cak su i silazili sa bine i stali u prvi red. Tako su i novinari dobili priliku da fotkaju iz blizine frontmena Ricky Wilson-a. Main je bio skoro krcat. Negde oko 21:30h na glavnu binu Sziget Festivala izašao je Jamiroquai. Apsolutna ludnica. Vrištanje, tapšanje na sve strane. Main je tako po drugi put za vreme festivala bio totalno krcat ( kao na Maidenima ). Dozvolili su nam da fotkamo, al tek od druge pesme. Izvodio je cuvene hitove za redom i tako je atmosfera postajala sve bolja. Jako puno ljudi bilo iz sveta show biznisa i vec to je odavalo velicinu i znacaj ovog koncerta. Na kraju se može reci samo da je to bio jedan fenomenalan rock-soul koncert gde niko nije ostao ravnodušan.     Sledeci dan je bio rezervisan za mali odmor redakcije RockSerbia.Net. Bili smo pozvani, kao i ostali novinari da se prikljucimo jednoj maloj turi upoznavanja Starog Budima. Proveli su nas kroz centar tog dela grada, pricali o znamenitostima, vodili u muzej i na kraju smo završili na jednom lepom brodu koji krstari Peštanskim delom Dunava. Tu smo bili lepo docekani od strane vlasnika broda kao i gradonacelnika Starog Budima. Posle par reci dobrodošlice, poslužili su nas hranom i finim Madarskim vinom. Prijatno smo se bili iznenadili i oduševilo nas je gostoprimstvo. Tura brodom se završavala kod recnog ulaza na sam festival.   Tog dana ( 15. avgust ), propustili smo par svirki, ali stigli smo na vreme za nastup Nemacke punk grupe Die Ärzte. Kao i na drugim koncertima koji su se održavali na glavnoj bini festivala, i ova grupa je imala prilican broj fanova kao i posetilaca. Bili su dobar uvod, dobra predgrupa za bend koji je stvorio punk i koji sa jednim jedinim albumom mnogima zadaje prekretnicu u životu ( Sex Pistols ). U 21:30h Johny Rotten izlazi na binu veoma raspoložen, pri tome pljuje novinare. Krenuo je PUNK. Glavna bina postala je svetilište za ljude svih uzrasta. Svaki sekund je jako bio ispracen od strane fotoreportera. Bili su šou u svakom smislu. Svirka je definitivno bila bolja od one na Exitu, medutim nekako to masa nije znala s tolikim oduševljenjem da isprati kao kod nas u Novom Sadu. Posle koncerta svuda oduševljena, nasmejana lica, a tome je jako doprineo sam Rotten. Sve u svemu svaki komentar je dalje suvišan.     Na žalost, nisam bio u mogucnosti da svoj boravak na jednom od najboljih festivala Evrope produžim. Morao sam da se vratim u Novi Sad i tako se moja prica završava sa sjajnim nastupom legendi Punka.   Kao zakljucak, naveo bih da je Sziget festival 2008 bio jako dobro organizovan i da me je jako oduševio. Toliko toga u ponudi, od koncerata do najobicnijih gluposti, veoma raznovsrtan program, puno veselih ljudi, ljubazno osoblje … Posle ovog iskustva, prosto ne mogu ni da posmilim na to da se više necu vratiti na Sziget. Onaj ko nije bio, a ako je u mogucnosti, treba da ode. Treba da oseti taj duh i taj provod. Svaki festival je sam po sebi dobar. Exit je tvrdava, a Sziget ostrvo. Ne mogu se porediti ta dva festivala. Ali ako želite da iskusite nešto drugacije, ne cekajte, slobodno idite i provedite se.