Poprilicno zagušljiv prostor malog kluba SKC-a uticao na to da nam raspolozenje malo opadne, a nervoza poraste, ali kad je gitarista Mitts izašao na binu publika je brzo pocela da se komeša i sa prvim rifom krenula je šutka. Treca pesma po redu – Can’t Stop, Won’t Stop i krcim put ka drugom redu i posle ne znam koliko vremena osecam se ponovo kao klinac na hardkor svirci. Atmosfera se jako brzo zagrejala, pola sale je sve vreme skakalo i šutiralo se, ali su i svi pevali!
Bend nije krio svoje oduševljenje. Freddy (pevac) je posle par pesama, nakon što je osetio blizinu i privrzenost publike, rekao par reci o tome kako je Madball porastao i kako sad uglavnom svira na vecim binama, ali manja sala sa blizom publikom, gde se oseca znoj, odanost i jedinstvo, je ono što cini da se bend oseca kao kod kuce. Shodno tome sva cetiri clana benda su dali sve od sebe da pokazu kako „hardkor i dalje zivi“ (Hardcore Still Lives, njihova pesma). Na zalost, Hoya, prepoznatljivi debeli basista Madballa nije sinoc bio u punom SKC-u zbog nekih lepih stvari u njegovoj porodici (kako je rekao Freddy), ali je Beogradu obecano da ce Madball sledeci put doci u punoj i pravoj postavi.
Nizali su se hitovi, kako sa starih tako i sa novih albuma, publika je nesebicno davala svoj glas i podršku, jer je to baš ono što smo svi ocekivali i svi zeleli. U jednom trenutku bend se povukao sa bine. Naravno, svi smo ih pozvali nazad i oni su izašli na ocekivani bis gde su pozdravili svoj blizak bend „Agnostic Front“ i odsvirali njihovu pesmu „My Life“, usledila je „Demonstrating My Style“ i time se koncert završio.
Delovalo je da je bend bio zadovoljan, što je Freddy u par navrata i spomenuo, ali u svakom slucaju ostaje cinjenica da ce ovaj vikend u SKC-u ostati zapamcen kao jedan kvalitetan hardkor vikend.
Pavle Petrovic