Predgrupa Prvokaciji je bio Bomber, bend koji je dobro poznat domacoj publici, posebno lokalnoj, po svojim gitarskim deonicama (imaju dvojicu gitarista sa drugacijim muzickim uzorima) i snaznim vokalom Simbeta-Siniše. Njihov zvuk dolazi iz zadimljene garaze, koja gleda na ulicu – pa se garaz zvuk se spaja sa sirovim street pankom. Lemi iz Motorhead-a bi verovatno pljeskao u pauzama cirke. Iako ih znam po bezkompromisnim nastupima, bez pause izmedju pesama, u trecoj brzini, ovaj put su ubacili u drugu. Nastupili su u malo izmenjenoj postavi. Redovni basista Igor A. (zbog opasnog posla u prosvetnom delu neproizvodne delatnosti) ovaj put je bio sprecen da nastupi, pa ga je zamenio kolega iz benda “Brickheads”- Comi. U panku jeste lako se snaci sa bas gitarom, ali komunkacija sa ostatkom benda nije najbolje upalila. Izmedju pesama su pravljene kratke, ali znacajne pauze, što nije karakteristicno za njihov zvuk, te se energija rasplinula. Posle par pogleda i dogovaranja medju clanovima benda, uspeli su da se skupe/pokupe i nekako su nastavili sa svirkom. Izmene u bendu uvek cudno funkcionišu, posebno kada pevac iz jednog benda svira bas gitaru u drugom bendu. Zanimljivo je i da u Bomberima, bubnjeve lupa mladji brat nekadašnjeg basiste Mome iz Provokacije.
Kada kazu skinhead 90-ih, ja odmah pomislim na Provokaciju i GBB, ali Provokacija je ono pravo što se moze potcrtati pod pravu lokalnu licencu oi! pokreta. Njihov kultni album “Novosadska verzija” iz 1995. je po mnogima jedan od najboljih lokalnih albuma u poslednjih 20 godina. Jake stvari kojima uzivo cesto zapale masu do stadijuma makljaze ispred bine. Neke od pesama “Poverenje je imaginacija”, “Pogled kroz mrak”, “Štab”, “Promene” i naravno “Boce” su neizostavne na konceratima u protekle dve godine. Od prvog okupljanja nakon mnogo godina, na EXIT-u 07, kao predgrupa Businessima (zajedno sa Vriskom Generacije) uspevaju da okupe “stare panxe” kao i da pridobiju novu publiku. Iako je bend poznat po opštem haosu koji je uvek izbija na njihovom svirkama, ova pojava je izostala u CK13. Atmosfera na svirci je bila mešavina onog starog stanja haosa pred binom, mokrog poda od piva, remecenje nastupa na bini od strane preaktivnih pojedinca (polu-pijanih iskusnih likova), okupljanje npr. velike mature (tu sam i ja negde) i mladje generacije koji su u mogucnosti da preslušaju ponovo izdat disk.
Ovakva jedinstvena, izmešana masa je donekle retka za videti, što zbog relacije publika i bend sa temom – generacija, što zbog zvuka novosadske scene. Tokom certa, pevac je pozivao skinheade (koji su preostali) da se odazovu. Nije ih bilo, ali se jasno svaki put cuo povik oi! oi! oi! Iako je novosadska oi! scena mnogo slabija od one iz 90-ih, jasno je da zvuk iz ’82. još uvek zivi, sa potvrdom da se u toku promene bendova puštao SHAM 69 ili The Business.
Zbog bisa bend bio “primoran” da svira “Boce”, “Poverenje je imaginacija”, ”Pogled kroz mrak” po drugi put. Oduševljenje mase je poraslo i sa poslednjom pesmom, te je pevac Vlada najavio uskoro i mogucnost da panduri navrate, ako se svirka ne završi uskoro.
Album “Novi Sad via Novi Sad” koji je promovisan je reizdanje njihovog prvenca “Novosadske verzije” i materijala kojeg mnogi imaju u svojoj kolekciji kao “album” (koliko mi je jasno, nikad zvanicno nije izdat). Ovaj novi album sadrzi i par bonus stvari, koje takodje mozete naci u ranijim kolekcijama, ali nije na odmet imati CD sa kvalitetno uradjenim bukletom – malom knjizicom sa sve tekstovima i mnogim podacima. Ukoliko ne posedujete prvenac album, ovaj ce nadomestiti taj nedostatak, i sa novijim zvukom lepo cureti kroz vaš plejer.
Novi zvuk istih pesama u drugacijem pakovanju – za kolekcionare i ljubitelje pank podzanrova.
Jelena Tipšin