Nema sumnje da je KBO! jedna od kultnih pank grupa, u grupaciji melodičnih, pod ruku sa Trulom Koalicijom i par drugih, u Novom Sadu nažalost retko viđena. Ono što je kvaliteno preneseno iz devedesetih, pre svega mislim na kvalitetne žive svirke, je novosadski hard kor zvuk. Tu su Proleće kao ekstrem, dok ostali tipični hc bendovi sa zvukom istočne obale ovog puta pripadaju hc skupini SOK 91, naravno po godini brujanja hardkor zvuka u Novom Sadu.
Treći put u Novom Sadu predstavili su se Kragujevčani KBO! Kao što su jednom izjavili: “Inače, rado bi došli u Novi Sad, ali kada nas pozove neko ko zna svoj posao kako treba!“ I došli su. Nakon uspele svirke u okviru To be Punk festa letos, ponovo su ponudili svoje standardne stvari. Grupa Proleće je nastupila kao gost, najavljen iznenada, baš tog dana, i to je predstavljalo veliko iznenađenje za ljude koje sam ispred srela i prenela informaciju o njima kao specijalnim gostima. Za ljude koji su došli zbog hc priče, to je bilo veliko pojačanje.
Momci iz Proleća su prvi nastupili i zagrejali masu sa svojim zabijačkim zvukom, energijom, ali i svojim morbidnim tekstovima. Pevač „Feki“ je bio u svom raspoloženju da zabavi masu, gde opet pokazuje kako se menja vizuelno svake svirke, dok pevanje ostaje neprocenjivo isto i karateristično za Proleće. Bila je… ogromna gužva pored šanka, slojevita raspoređenost mase (mladi napred, zatim nešto stariji koji bi da se rado ubace u potencijalnu šutku, ali drže čašu, te onda oni iskusni koji cugaju ili koriste trenutak za priču).
Sledeći na binu su stupili SOK 91, koje sam posebno nameravala čuti, u postavi sa kompilacije Hard Core Novi Sad (2007) – lokalni hardkor veterani (Vitke, Dušan, Brki, Zgro).
Mikrofon je preuzeo panker Mare, oličenje panka, koji se nije najbolje uklopio sa instrumentalnim delom svirke, ali je toliko eneregije uložio da je stvarno bilo šteta propustiti svirku. Ne znam kakva je budućnost SOK-a 91, ali vidim da imaju stvari koje se sviđaju masi, te možemo očekivati još par koncerata ovakve vrste.
KBO! su već veterani što se tiče svirki, ali ih u Novom Sadu retko vidimo. Oni ne pripadaju zvuku koji bi bio klasični novosadski pank, te potreba za dovođenjem bendova sličnih rima i zvuka je ostala u zapećku što zbog profesionalnosti organizacija svirki, što sbog interesovanja samih organizatora. Bilo kako bilo, Kragujevčani su svirali presek svojih albuma „Za jedan korak“, „Ne menjajte stanicu“ i „Drugarska stvar“ kao i par novijih stvari, a „Samoća“ je izazvala najviše rekacija i naravno šutku.
Zanimljivo je videti kako osamnaestogodišnjaci i cela nova generacija se daje u prve redove, a posle svirke je jedan mališa pitao kako može da kupi sve albume KBO!-a. Zanimljivo je i da je publika KBO!-a večinom bila van Novog Sada, što je svakako pozitivan povratak različite publike, kada nije samo jedna te ista ekipa na koncertima.
Ovog puta nisam dobila ni jednu modricu, ali zato su me, opet, zamalo izpolivali sopstvenim pićem. Korisno & praktično je imati telohranitelja pri šutkama.
Jelena Tipšin
foto: Dalibor P.