Dopisništvo

Povodom novog incidenta u Klupčetu

Povodom novog incidenta u Klupčetu

Neki su pohapšeni a policija radi na utvrđivanju identiteta svih napadača. Neki od napadača su nepoznati prisutnima, te smatramo da nisu iz Zrenjanina.

Danas je stigla podrška opštine i medija, te se nadamo da će ovog puta zaista završiti gde im je i mesto.

Inače, napadi na Klupče su počeli prvi put pre dve godine kad sam ja (Daniela) boravila u Srebrenici, da bih odala počast žrtvama genocida. Tada su došli u moj lokal, skakali po stolovima, vređali goste, skandirali urlali… O detaljima mogu usmeno, jer neke stvari ne želim da iznosim u javnost. Tako je bolje.

Isto se ponovilo i sledećeg jedanaestog jula.

Kada je proglašena nezavisnost Kosova, gađali su nas kamenicama i porazbijali nam prozore. Jedne večeri, na fajrontu, upali su u lokal i fizički me napali. Tad sam se uplašila, i pomislila da odustanem. Incidenti su bili sve češći i plašila sam se da neko od nedužnih gostiju ne nastrada. Podršku mi je pružio Kojot i Popboks, koji su prvi pisali o tome šta nam se dešava, a bendoovi Repetitor, Stuttgart online i Multietnička atrakcija su održali koncert protiv nasilja u Klupčetu, da bi nas podržali da ne zatvorimo i odustanemo od svega. HVALA VAM SVIMA. Na samom koncertu su se desila dva incidenta, u kojima je stradao Peđa, Ljuba a i Tobić Tobić je zadobio ozbiljne udarce, a jedna devojka je zadobila povrede glave. Nismo baš uspeli, ali su problem (na kratko) zaustavili na svoj način Milan i ekipa. HVALA I VAMA.

Nisu izdržali da ne naprave incidente i pretuku dvojicu momaka na prvom zrenjaninskom antifašističkom festivalu (ZAF). I o tome se pisalo u medijima. Još traje sudski postupak.

Sve to im je prošlo nekažnjeno. Iskreno se nadam da ovoga puta NEĆE PROĆI. Hvala svima koji su svedočili i ispričali policiji sve što su doživeli. Molim sve one koji znaju identitet SVIH počinilaca da obaveste policiju o tome. Imamo novi zakon protiv diskriminacije, i moguće ih je strpati u zatvor.

A u sredu dođite na koncert Radio Moscow. Počinje u 22h. Tačno.

Pozdrav svima!

Daniela Jelisavac

Kina dobija besplatnu muziku od Googla

Kina dobija besplatnu muziku od Googla

Muzika, za Kineske i strane takođe, dolazi iz Sony-a, Warner-a, EMI-a i Universall-a –sve kompanije koje su napravile dogovor sa Google-om da otvore neke od svojih kataloga za besplatnu distribuciju svima sa internet konekcijom u Kini.

Kina ima najveći broj internet korisnika, i većina svakodnevno skida muziku, filmove, visokog kvaliteta i legalno skidanje. Lee Kai-Fu, predsednik Google-a u Kini, je izjavio, “Nudimo besplatno, download visokog kvalitet legalno”. Nada je u tome da narod u Kini bude odvučen od sajtova koji nude nelegalan download i posećuju Google u zamenu. Google će zaraditi od reklama, kao što to radi u svakom slučaju, deo tog novca ići će na muzičke kompanije.

izvor: neowin.net Prevod sa engleskog Vasilj Milošević

Okrug pokrece krug

Okrug pokrece krug

Potrebno je u medijima za šire narodne mase pruziti podršku pojedincima i grupama koji se bave necim drugacijim od onog što svakodnevno mozemo videti i procitati u domacim medijima i široj javnosti ponuditi alternativu koja ne postoji u Srbiji. Prevashodno mislim na podršku domacim umetnicima.

Primer za pohvalu je štampani medij „Okrug“ koji izlazi na teritoriji Branicevskog okruga. Oduševio sam se kada sam video da u rubrici koja je posvecena muzici najviše paznje se posvecuje gitarskoj muzici sa akcentom na muzicku scenu pomenutog okruga. Voleo bih da grešim, ali ovo je jedan od retkih pozitivnih primera. Zasluzni za to su gospodin Nenad Petrovic, idejni tvorac i urednik ovog casopisa, i g-djica Sanja Zivkovic, urednica muzicke rubrike. Ovo dvoje su vec prekaljeni rock’n’roll borci nebrojeno puta dokazani, i svakako zasluzuju sve pohvale i moraju biti primer svima rockerima koji su u mogucnosti da uticu na javnost. U potpunosti se „pridrzavaju“ 10 Rock zapovesti koje su propisali tvorci „Rock inicijative“. (u prilogu, na kraju teksta). Problem je što se uvek ista imena javljaju kao inicijatori akcija i „r’n’r vojnici“, nema novih ljudi koji zele da nešto konkretno urade, ili ima ali su bojazljivi i stidljivi, pa se i ne primecuju u masi pripadnika „specijalnih turbo dzihad jedinica“. Pozitivna ludost, da se tako izrazim, bez zelje da uvredim Nenada i Sanju (naprotiv!), dobija još veci znacaj ako se kaze da je centralno mesto Branicevskog okruga grad Pozarevac, stecište i mesto porekla raznoraznih „grand – folk – Saša Popovic – novokomponovanih“ umetnika.

Kao rezime mogu samo pozvati sve ljude koji se nisu otrovali da u svakoj prilici, ako su u mogucnosti, uticu na javnost i slede gore pomenuti primer.

Dragiša Radulovic

10 ROK ZAPOVESTI

Rock inicijativa (Branimir Lokner, Duško Antonic, Branko Rogošic, Aca Seltic)

1.bori se da rok kultura bude što više zastupljena u školi, bilo da si ðak, profesor, direktor, roditelj ili ministar prosvete

2.propagiraj kvalitetnu rok muziku i kad je komercijalna, jer samo ona svojom popularnošcu moze pogurati i one manje poznate a kvalitetne

3.i u kukolju ima zita – trudi se da prepoznaš kvalitetnu u moru loše i štetne pop muzike i ne zaboravi da samo ona svojom pitkošcu moze privuci najmaðe

4.kupuj originalne diskove, jer time pomazeš rokerima koji su tu muziku stvorili, a ako si u mogucnosti bori se da cene diskova budu prihvatljivije

5.pomozi rok entuzijaste sa lokalnih radio i tv stanica, jer oni su roku bili verni sve vreme i umnogome pomogli da se njegov plamen ne ugasi

6.ne zaboravi da su i rok teatar. Rok knjizevnost, rok film, rok strip, rok dizajn i drugi oblici rok umetnosti jednako bitni za afirmaciju rok kulture

7.trudi se da pomogneš rok kulturi svuda i u svakoj prilici, pa i tamo gde to niko ne bi ocekivao, jer svaki, pa i najmanji korak vodi ka cilju

8.kad god si u prilici, ne propusti da podsetiš drzavne institucije koje se bave kulturom, sve do ministarstava, da je rok kultura itekako vazan segment njihovog posla

9.muziku slušaj otvorenih ociju, a gledaj slušajuci je – posmatraj spotove samo kao pomocno sredstvo u propagiranju rok muzike

10.ukljuci se – svaka korisna ideja je dragocena! 

Stereo Tip – Paznja! Paznja! iz ugla Rizanji Kristijana

Stereo Tip - Paznja! Paznja! iz ugla Rizanji Kristijana

Zar nije to ono sto treba danasnjoj generaciji u ovom momentu ludila?? Pokusavam da ovo bude licni opis onoga sto kao obican covek slusam vec skoro mesec dana pre objave. Nikada nisam voleo da poredim bendove sa drugim bendovima, ali meni Stereo Tip ostavlja ukus ZZ Top-a. Mozda ne toliko po zestini, ali po poruci i energiji svakako, momenata koji znaju da izbace. Posle preslusane gomile demo albuma underground bendova, posecenih koncerata, po prvi put nekom laznom skromnoscu dolazim do benda koji toliko jebeno zvuci po tekstovima na pokojnog Milana Mladenovica i znam da ne zivimo u proslosti, ali sta da pomislim kada cujem tekst: “Sve me muci sve mi smeta… masa mediokriteta… sav sam protiv celog sveta… sutra krecem na sve strane… sebi krojim bolje dane… samo da vec jednom svane” Ljudi, zar to nije ono sa cime se borimo tokom svih ovih godina.

Ono sto me je kao obicnog coveka pomerilo je muzika koja je odlicna, vidi se da su ljudi uvezbani i sve je to do jaja, ali ima vise od toga, a to je PORUKA! Koliko danas bendova ima PORUKU!

Iskreno, vise mi je pun kurac bendova koji zvuce do jaja, ali nemaju poruku. Stereo Tip ima poruku koja se prozima kroz svaku njihovu pesmu, i kada shvatimo da je bend nista bez poruke, tada cemo da shvatimo punu car muzike. Ja sam oduvek verovao da jebes bend koji nema poruku, jebes bend koji ima razmazenu publiku koja deli pravila publike i ljude iz iste price, jer svi oni na kraju prelaze u jebeni, izliseni Stereo Tip. Time shvatamo i samo ime benda.

Moje iskreno misljenje je da posle toliko godina i EKV-a koji obozavam, Stereo Tip predstavlja bend sa porukom koja ima smisla, i nije puka rima… ko jos danas zivi za rimu.

Zelim da ohrabrim ljude koji imaju mogucnosti, kao sto je LivingRoom, Zlatko Josic, ljude iz Zice, Tom Tom, Akademiju, Pedja…, da otvore vrata svojih klubova za ovakve bendove.

Ceo album me pokrece na peticiju koju smo pokrenuli. Mislim, cemu sve, cemu jebeni zivot, ali ne menjam nista, a Stereo Tip se dotice kroz svoje tekstove danasnjih problema mase i sto je najvaznije – pojedinca.

Moje licno misljenje: album, muzika – ocena 9, tekst – ocena 10, jer je mene kao obicnog coveka tekst naterao na razmisljanje i pomeranje novih granica.

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/paja.html

Myspace profil benda: http://www.myspace.com/tipstereo  

Kristijan Rizanji

Turbo-folk

Turbo-folk

Sam termin turbo folk skovao je Rambo Amadeus, koristeci ga u šali, krajem ‘80-tih, kako bi opisao cudni stil sopstvene muzike koja predstavlja kombinaciju raznih stilova i uticaja. U to vreme ovaj termin je bio samo šaljiva fraza koja je predstavljala kombinaciju dva kontradiktorna pojma – turbo, kao asocijacija na savremeni industrijski razvoj, i – folk, simbol tradicionalnog i ruralnog konzervatizma.

Tipicni turbo-folk izgled ilustruje Cecina fotografija iz ranih ’90-tih. Prapocetak turbo-folka, u svom izvornom smislu, bio je 1991. godine “zahvaljujuci” nekoliko nelegalnih novobeogradskih radio stanica. Vlasnik jedne od njih bio je DJ W-ICE koji je puštao narodne pesme sa dens ritmovima koje je sam miksovao. Kasnije se pojavio u spotu Zorice Brunclik a potom i u spotovima drugih komercijalnih folk izvodjaca.

Ipak, prošlo je nekoliko godina pre nego je turbo-folk napravio povratak na velika vrata. Godina 1993. donela je ozbiljnu ekonomsku krizu i galopirajucu inflaciju u Jugoslaviji. Rat je vodjen samo par stotina kilometara dalje i zemlja je bila pod medjunarodnim embargom te su mnogi Srbi videli izlaz u zvucima komercijalne folk muzike.Iako, po svojoj prirodi i pojavi, uvek neukusan, turbo-folk je daleko dogurao u ovom periodu. Hedonizam i stav  “opušteno” postali su glavne teme. Pesme kao što je “Ne moze nam niko ništa”, Mitra Mirica, koja govori o ljubavi koja opstaje uprkos svim okolnostima, ali takodje implicira na izoliranost Srbije i slaveci snagu srpskog naroda cilja na generalno raspolozenje u drzavi.

Ipak, ako je neka pesma bila ta koja je zasluzna za lansiranje fenomena turbo-folk, to je svakako “200 na sat” iz 1994, besmislena numera koja govori o brzini i sportskim kolima a koju izvodi Ivan Gavrilovic. Pesma je obrada eurodance hita “No limit” grupe “2 Unlimited”. Kasnije je istu pesmu obradila i hrvatska parodicna grupa Vatrogasci, pod nazivom “Nema ogranicenja” a izraz “turbo-folk” se više puta spominje u refrenu.

Uskoro je pod ovim nazivom nastao prepoznatljiv stil. Dugonoge devojke, u kratkim suknjama- Ceca, Mira Škoric, Dragana Mirkovic, Snezana Babic Sneki, i druge, koje su sve bile vec popularne pevacice (doduše sa malo umerenijim nastupom), ubrzo prihvataju novi stil, postajuci neke od najvecih zvezda turbo- folka.

Mešavina oskudno obucenih mladih zena, lascivnih pokreta na nastupima i stupidnih, lako pamtljivih tekstova pokazale su se kao dobitna kombinacija koja je lansirala brojne karijere i obezbedila nastupe na mnogim televizijskim stanicama širom Srbije.

Upitan da prokomentariše, Rambo Amadeus je izjavio: “Osecam krivicu zbog Turbo-folka koliko i Albert Ajnštajn za Hirošimu i Nagasaki.”

Uticaji

Produkcija i marketinške strategije u turbo-folku bile su pod uticajem globalnih main-stream muzickih trendova, mode i dizajna. U suštini, ono što ga je razlikovalo od pop muzike sa Zapada jesu samo karakteristicni “zavijajuci” vokali.

Turbo-folk ima jake korene u komercijalnoj folk i novokomponovanoj muzici koja je vec bila uveliko popularna širom cele bivše Jugoslavije ‘70 i ’80-tih, samim tim je teško napraviti jasnu granicu izmedju njih.Muzicki su jako slicne, obe su mešavina romske muzike, Srednje-istocnnjackih ritmova, Turske muzike i Grckog pop-folka, sa srpskim trubacima sa jedne, i rock and roll-om i elektronskom dance muzikom sa druge strane.

Glavne razlike leze u vizuelnoj prezentaciji i tekstovima. Turbo-folk nudi otvorenu seksualnost sa polunagim izvodjacima, banalnim ljubavnim pricama i sugestivnim tekstovima, dok tradicionalni komrecijalni folk, ako ništa drugo, pokušava da iznese malo više dostojanstva, mada ne uvek uspešno. Iako oba zanra imaju izvodjace iz istog muzickog tabora, najociglednija razlika je u starosnoj dobi samih izvodjaca. Mladji pevaci (ispod 35 godina), pogotovo zene, obicno igraju na kartu seksualnosti sa provokativnom garderobom na sceni i skandaloznim, dzet-set, promiskuitetnim nacinom zivota van scene. Stariji izvodjaci, bilo sto zele ili sto ne mogu drugacije, vise paznje poklanjaju vokalnim sposobnostima i najcesce izbegavaju “rizicne” tekstove. U tom smislu, doba izmedju 35 i 40 godina starosti predstavlja gornju granicu trajanja turbo folk karijere. Treba naglasiti da postoje i oni koji ne smatraju da je turbo-folk poseban muzicki zanr, pa cak ni poseban podzanr, vec samo sledeci stepenik u razvoju komercijalnog turbo-folka.

Oni na to gledaju kao na generacijski trend u poslednjih tridesetak godina i objasnjavaju ga na sledeci nacin:Komercijalni folk iz 70-ih godina proslog veka iznedrio je Lepu Lukic i Silvanu Armenulic kao svoje najvece zvezde – pevacice koje su se proslavile svojim izuzetnim, ili u namanju ruku, nadprosecnim vokalnim sposobnostima. Zatim, tokom 80-ih, mesta u vrhu preuzimaju Lepa Brena i Vesna Zmijanac a za njihovu ogromnu popularnost  su vise bile zasluzne fizicke nego vokalne sposobnosti, pa je delovalo da su im njihovi ljubavni zivoti doneli vise slave nego muzika kojom su se bavile. Cinjenica da su 90-te donele sa sobom Cecu i Jelenu Karleusu na vrh komercijalnog talasa bio je sledeci logican korak, prema zastupnicima ovakvog vidjenja. Oni se slazu da je bilo prirodno da, uzevsi u obzir trend do tog trenutka, sledeci korak u komercijalnom folku bude otvoreno zanemarivanje vokala i muzike i orjentacija na iskljucivo fizicki dojam.

Drustveni i aspekti pop kulture

Iako u pocetku tretiran kao benigna nekululturna vrsta zabave koja cilja na primitivne instikte svoje publike, turbo-folk dobija dublju drustvenu dimenziju u periodu izmedju srednjih do kasnih 90-ih godina. Dva dogadjaja koja su to inicirala u velikoj meri, bili su ljubavna veza izmedju Cece i Arkana i nastanak Pink televizije. Vrlo brzo je ovo prvo pocelo da predstavlja mnogo vise od samo bracne zajednice dve osobe, popularne pevacice i komandanta paravojnih snaga sumnjive proslosti. Njihova neskromna svadba, februara 1995. godine, koju je prenosila Pink televizija,  postala je glavni medijski dogadjaj i nezvanicno je predstavljala spajanje dva sveta.   ……..

Prevod za RSN: Jelena Pavlovic

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Turbo-folk

Za napredak je potrebno vreme… ili volja?

Za napredak je potrebno vreme... ili volja?

Gde su ti klinci? Pa, svuda oko nas, sviraju, maštaju, stvaraju, menjaju svoj mali svet, vuku nas za rukav da ih primetimo i damo im priliku da pokazu svoj talenat. A šta mi radimo? Gde smo mi u celoj prici? …. Moramo biti tu, moramo stalno apelovati na one koji su u mogucnosti da se pozabave tim klincima, da organizuju radionice, svirke, druzenja, festivale, da daju prostor i vreme, to prosto mora biti produktivan poduhvat i naravno da smo svi na dobitku u takvoj situaciji. Kada bi smo svi malo zazmurili na (po meni) poremecen sistem vrednosti i sagledali stvari onakve kakve su istinski, ne moze doci do neuspeha. Postoje festivali koji su namenjeni preširokom auditorijumu, postoje dvorane namenjene nastupima velikih imena, ali zar se sve oko toga vrti? Pitajte svakog od njih odakle su krenuli i svako od njih ce vam reci: “Od garaza”. A gde su te garaze danas? Cini mi se da ih je sve manje, a to govorim samo za moj grad, koji je ipak blaza varijanta metropole, šta je sa ostalim? Svaki, nazovimo demo bend, ima svoju publiku. Njen kvantitet u ovom trenutku nije bitan, u startu svi treba da se zabavimo kvalitetom, kvantitet bi nekako trebalo da dodje uz sve prethodno ispunjene norme. I onda dolazimo do toga da i toj manjini treba pruziti mesto za okupljanje, za druzenje, za širenje pogleda.

Danas, kada je sloboda mišljenja i izrazavanja (opet po meni) dostigla taj nivo da je se ponekad treba i gnušati, nalazimo se u situaciji da dodje petak i vece i mi se okupljamo jedni kod drugih, jer dešavanja po gradu nisu nešto što bi nam oduzelo vreme. Naravno da ih ne treba ukidati i slicno, ali dokle ce ona biti prioritet? Ili, da ne budem pogrešno shvacena-neka budu prioritet, ali šta je sa “marginalizovanim ekipicama”?! Da se iz cele price ne bi izvukao neki pesimisticki kontekst, to je poslednje što zelim, napredak primecujem i radujem se zbog toga, ali smatram (a verujem da nisam jedina) da se mora poraditi na intenzitetu tog progresa, revolucija je “odradjena”, preostaje nam još samo evolucija, a za nju je potreban konstantan apel na svakog ko razvitku ideje moze bilo kako doprineti!!! Nazalost, za sve je potreban novac, ali uz pravu volju i kontinuirano ispoljavanje iste, uz pravi tim i prave ideje, nekako je lakše savladati tu “teškocu”.

Ovaj portal je jedna od lepših stvari koje se desila gitarskoj sceni, ali ne sme nas zadovoljiti cinjenica da je gotovo jedina. A to je, priznajem, greška svih nas, koji zelimo nešto, ali ne nalazimo nacina da nešto uradimo, a i kad nadjemo, motivacija se brzo poravna sa kolicinom apatije oko nas. Stoga sami moramo preduzimati korake, pa neka nas neko sledi, neka hoda sa nama u ravni, neka ide ispred nas, samo neka se nešto radi!!!!

 

Tekst napisala:  Nataša Radman a.k.a. Naca Faca

Muzicki ukus otkriva licnost

Muzicki ukus otkriva licnost

Projekat je vodio Adrijan Nort, šef univerzitetskog odseka za primenjenu psihologiju. On kaze da je bio iznenadjen nekim rezulatatima. “Jedno od najvecih iznenadjenja su slicnosti izmedju ljubitelja klasicne muzike i ljubitelja hevi metala. I jedni i drugi su kreativni i opušteni ali ne i druzeljubivi,” rekao je Nort.

“U javnosti postoji stereotip o hevi metal fanovima kao osobama koje su suicidalne, depresivne i opasne po sebe i po društvo. Ali oni su veoma delikatni ljudi.” Prema Nortu, ljubitelji hevi metala i klasicne muzike su slicni, jer dele ljubav prema uzvišenom. “Ako se zanemari razlika u godinama, oni u osnovi imaju istu licnost.” Postoji veca verovatnoca da ce fan Metalike poslušati Malera, nego da ce ljubitelj indi bendova dati šansu rege muzici.

Ljubitelji indi muzike imaju malo samopoštovanja i motivacije, dok ljubitelji repa mnogo razmišljaju o sebi i veoma su druzeljubivi. Oni koji preferiraju kantri muziku su takodje veoma druzeljubivi, ali i veoma marljivi. Ljudi koji najviše vole dens su ekstrovertni, ne baš prijateljski nastrojeni i blago egocentricni. Ljubitelji dzeza i bluza u proseku imaju izrazeno samopoštovanje, kreativni su, druzeljubivi i opušteni, a to su crte koje dele sa rokenrol fanovima koji, medjutim, nisu narocito ljubazni i darezljivi.

Profesor Nort smatra da ovi rezultati sugerišu da se mnogi ljudi medjusobno povezuju preko muzike zbog toga što je ona dubinski povezana sa licnošcu.

http://www.peopleintomusic.com/

http://www.psihologija-blog.com/home/muzicki-ukus-otkriva-licnost/

Vasilj Miloševic za RSN

 

Revolucija

Revolucija

Ali, ja cega se secam je da me je otac kada sam imao nekih 10 ili 11 godina odveo u susednu nam drzavu Madjarsku na koncert Alice Cooper-a. Secam se kako me je digao na ramena i samo me stisnuo za listove na nogama… a ja sam gledao j***** koncert sa njegovih ramena! Secam se, takodje, kako je svirao na Marshall-ovom pojacalu, lampas, i govorio mi:“Sine, jednom ce doci vreme kada ce onaj tvoj spektrum i komodor sve zameniti ali zvuk ostaje zvuk, samo kada je iz srca, kada je iskren….” I zato ja danas pisem….tackicama…..ne zato sto nisam nedorecen…..vec zato…..sto kapiram… da su tackice… meni, vrhunci u zivotu…. a izmedju tih vrhunaca… je j***** praznina….. ali i ta praznina ima je*eno eroticnu lepotu….. jer… znas da dolazi sledeca tackica…. iliti vrhunac…. koji te mami….. da napravis nesto novo…. mislim j**** te … pokusavam da izlijem srce….. zbog cega cela ova prica??? Pa jebem mu mater… zbog toga sto mi je vise pun – piiiiiiip – razno raznih parazita koji samo misle na novac… u rukama lepljiv od znoja i mastan od krvi, sto bi rekao pokojni Milan! Secam se koncerta njegovog, na kojem sam bio u Domu Omladine, kada je Milan Mladenovic zaustavio  svirku zbog neke tuce iza i rekao: “NE NE NE!!! JA NE ZHELIM KRV!!!!!!!!!” Sestre, braco o tome se radi! Gde je nasa scena danas ??? GDEE???

Ljudi, jel ima danas u nasim medijima neka emisija koja je zaduzena za ROCK kulturu? Pa nema!I ko je kriv za to? Ministarstvo kulture!? DAA!!! Ali kako do njega?Pa nikako, jer sto bi rekao Dr. Pop iz Atheist-a: “SISTEM JE SVUDA ISTI, SAMO PENDREK IMA DRUGU ETIKETU!” Dr. Pop je u pravu, ali u pravu je do srzi. Danasnji nas sistem ne zeli da nam da mogucnost izjasnjavanja, nego nas tera da budemo ko KONJI koji gledaju pravo bez izbora da biramo izmedju, recimo, ali kazem recimo,  dobra i zla… IZADJI NA CRTU!!Predivan momenat za sistem je bio kada su ukapirali da mogu da zadobuju masu glasova!! IZASLI SMO NA CRTU!! A onda je taj isti sistem ukinuo gomilu emisija o rock’n’rollu…. ZASTO? Zato sto je SISTEM SVUDA ISTI ALI PENDREK IMA DRUGU ETIKETU! Znaci,jebem ti sistem i drzavu koja ti daje sledeci izbor: da gledas Grand i gomile slicnih plitkoumnih emisija ‘zabavnog’ karaktera (zbog kojih nam devojcice od 7-8 godina pevaju “dodji i uzmi me…”), da slusas o raznoraznim kreaturama 24h dnevno i jos da placamo pretplatu za doticno zajebavanje.. HALOOO BREE!! JA ZELIM SLOBODU ZA MOJE LJUDEEE, JA ZELIM SLOBODU MISLJENJA, SLOBODU DA BIRAM, SLOBODU DA BUDEM ONO STO JESAM, SLOBODU DA DISEM! Sve ostalo je manje vazno…

Da li muzika treba da se mesa u sistem? TREBA!! ZASTO?? Zato sto umetnost, posebno muzika, bendovi, misli, misli tih bendova, kreativnost, licna prica, moze da promeni svet…  Seti se hipi generacije, seti se  Elvisa, Beatelsa, Hendrixa…! Ljudi, vreme je da se probudimo iz j***** ucmalosti i da se dignemo na noge i UZMEMO SVOJ GLAS! Jer cemu jebeni zivot ako samo zivim i pomeram se a da ne menjam nista?

Moja zelja, moj san je da pokrenemo revoluciju ne samo u muzici vec u nama kao jedinkama, u nama kao pojedincima, u nama kao ljudima, jer sve pocinje od nas, od j***** sitnice. Kao na primer: od j****** ustajanja sa sedista u prevozu kada vidis da neka baka jedva ulazi…. Pa joj ti jos pomognes i stavis je na svoje mesto….Lako je biti isti u masi ali lepse je biti razlicit i svoj. Kako god shvatili.Ljudi,moje se srce lomi dok gledam moju naciju, moje ljude, moju bol, moju tugu, kako se prepusta kolotecini umisljene srece sistema… Pa j**** mu sve! Ipak smo mi bili generacija koja je menjala sistem…. znam da jos ima snage…

Stoga, moj predlog je sledeci:PISEMO PETICIJU, ne da se ukine Grand i ostale nebuloze, ne to, vec da imamo ISTE USLOVE ZA RAD KAO I ONI!! Sve sto nam treba je 5000 potpisa i ulazimo na razmatranje u skupstinu. To je dobar pocetak!Molim sve ljude koji dele barem deo mog misljenja, da mi se jave na mail ili my space ili na mob. (http://www.myspace.com/unexploited ).Vreme je da se nesto j***** promeni u nasem drustvu! Vreme je da neko stavi tacku na svo ovo sranje!

Jer kao sto je Stulic rekao:

”Ja sam rodjen samo zatoda budem sonjo.Da me sutiraju naokolo kao zvijer,da me svaka kreatura gaziposto joj se dignei da glupo prozivim svoj vijek.Ja sam sitna marionetau ovo profitersko vrijeme.Od pocetka pa do kraja malerozan broj.Ja sam glavna atrakcijaulicnog spektakla,uslagirana konstantas rupom na mozgu.Gledam kako prolaze djecaci,oni ne razumiju svoj svijet.Slusam kako balave izmedju sebezivo im se jebe za sve”

Ali mi zelimo vise…

Dakle, sirite dalje svojim drugarima…..

Moj licni mail je: [email protected]

Mob je sledeci: 064/474-3511

HAJDE DA MENJAMO OKOLINU!!! Jer sve pocinje od nas!!!

Kristijan Rizanji

Plana Demo Fest – odskocna daska za demo bendove

Plana Demo Fest - odskocna daska za demo bendove

To bio i razlog da direktor i organizator BYF – Balkan Youth Festivala (http://www.myspace.com/byfestival ), u gradu Sandanskom na jugu Bugarske, uputi poziv Dejanu Ilicu – Unucetu i pobednickom bendu PDF-a, bendu Black George, radi ucešca na festivalu i ostvarivanju partnertsva u buducem periodu na zajednickim projektima. Ucešce u festivalu koji je trajao od 6-15 septembra uzelo je devet zemalja EU (Škotska, Italija, Španija, Poljska, Grcka, Srbija, Madjarska, domacin Bugarska i Turska). Grupe iz pomenutih zemalja ucestvovale su u delu programa koji se zvao Youth European Sound. Svojim nastupom tokom dve festivalske veceri, Black George iz Topole poneo je simpatije publike i u više navrata izlazio na bis. Ono što je najznacajnije usledili su pozivi za gostovanje u Španiju, Italiju i Bugarsku na tamošnjim muzickim festivalima tokom sledece 2009. godine. U konstruktivnim razgovorima sa tamošnjim, a i drugim organizatorima slicnih festivala u regionu, organizator PDF-a, Dejan Ilic – Unuce, postigao je dogovor o razmeni pobednickih grupa i o saradnji na zajednickim projektima u buducnosti. Vec od naredne godine mozemo ocekivati nastupe rock bendova iz celog regiona na PDF-u, kako je to i bilo zamišljeno u pocetku. U dogovoru sa lokalnim vlastim SO Velika Plane sledece godine mozemo ocekivati još bolju organizaciju Plana Demo Festa koji ce po svemu sudeci postati jedan od vodecih rock centara u Srbiji.

Profil pobednickog benda prvog PLANA DEMO FESTA na RSN:https://rockserbia.net/blge.html

Više fotografija i klipova mozete videti ovde: http://www.myspace.com/planamusicfest

Biografija grupe Dream Theater

Biografija grupe Dream Theater

U periodu u kom su izdali live albume, pod prvobitnim nazivom benda – Majesty, osnovanog od strane studenata muzickog koledza Berkli: Petrucija, basiste Dzona Mijunga (John Myung), i bubnjara Majka Portnoja (Mike Portnoy), grupa je dobila pojacanje u vidu klavijaturiste Kevina Mura (Kevin Moore) i pevaca Krisa Kolinsa (Chris Collins). Grupa Majesty je prodala 1.000 kopija demo snimka sa osam pesama pod nazivom Majesty Demo. Nakon što ih je Kolins napustio 1986. godine, grupa je ostala bez pevaca i posle dugog perioda trazenja nekoga ko ce ga zameniti, novembra 1987. su se zadovoljili Dominicijem (Charlie Dominici). Promenili su naziv u Dream Theater, inspirisani sada uništenim, Kalifornijskim filmskim pozorištem. Nakon što su potpisali za Mechanic Records, bend je poceo sa radom na svom prvom pravom albumu. Odlaganja koja su usledila usled lošeg upravljanja od strane izdavaca ogranicili su grupu na nastupe u malim klubovima i barovima. Frustrirani lošim iskustvom sa izdavacem, Dream Theater su konacno raskrstili sa kucom Mechanic Records.To je bilo jedino skretanje sa kursa ove grupe. Pošto su otkazali Dominiciju, grupa je provela narednih nekoliko godina tragajuci za novim pevacem. Potraga je završena 1991. kada je stigao demo kanadskog pevaca Dzejmsa Labrija (James LaBrie), bivšeg clana grupe Winter Rose. Pošto je doputovao u Njujork na audiciju Labri je pozvan da se pridruzi bendu. Svoj drugi album, Images & Words, Dream Theater su izdali 1992. godine za Atco Atlantic (kasnije pod nazivom  East West). Jedan od tri spota sa ovog albuma, Pull Me Under, postao je MTV hit. Iako je D.T. pokazao znacajan napredak sa svojim trecim albumom, Awake, snimljenim izmedju maja i jula 1994. godine, grupa je ponovo uzdrmana promenama u sastavu. Dok se album još nalazio u studiju, klavijaturista Kevin Mur napustio je bend kako bi se posvetio solo karijeri. Derek Šerinijen (Derek Sherinian) koji je prvobitno angazovan kao privremena zamena za turneju Waking Up the World, postao je stalni clan. Njegov prvi snimak sa D.T. bila pesma A Change of Season koja traje 23 minuta, nastala 1989. a objavljena u septembru 1995. na istoimenom albumu.Nakon mini turneje -The Fix for ’96, clanovi grupe rastali su se na nekoliko meseci radeci na više drugih projekata. Petruci je bio najzaposleniji. Pored toga što se pridruzio Portnoju i klavijaturisti Dzordanu Rudesu  (Jordan Rudess) u Liquid Tension Experiment-u –grupi u kojoj je bio i uticajni basista Toni Levin (Tony Levin), Petruci je, takodje, svirao gitaru sa Trent Gardner’s Explorers Club a pojavio se i kao gost na albumu Tiranny grupe Shadow Gallery. Mijung i Šerinijan saradjivali su sa pevacem grupe King’s X u bendu Platypus. Labri je radio sa grupom Mull Muzzler zajedno sa Metom Gilorijem (Matt Guillory) i Majkom Manginijem (Mike Mangini). Dream je doziveo još jednu promenu kada je Rudes zamenio Šerinijena, kojem je grupa dala otkaz 1999. godine. Iste godine bend je objavio progresivni rok hevi album Scenes from a Memory, konceptualno delo koje je inspirisano pricom iz 1928. godine o ubistvu mlade zene i time što je covek danas na udaru kriminala. Ovo je praceno albumom Live Scenes from New York, 2001. godine, koji je propracen  kontraverzama u vezi sa dogadjajem od 11. septembra pošto se na originalnom omotu nalazi Njujork u plamenu. Grupa je nastavila u progresiv metal stilu sa albumom iz 2002. godine Six Degrees of Inner Turbulence, na koji se oslanjaju albumi koji su ga sledili: Train of Thought iz 2003. i Octavarium iz 2005 godine.Live album Score: XOX – 20th objavljen je 2006. godine na kojem je bend svirao u pratnji orkestra sa 29 instrumenata. Godinu dana kasnije izdali su novi studijski album Systematic Chaos.Šerinien je nastavio da se bavi muzukom kao solista i da svira sa prog i jazz fusion bendom, Planet X. Petruci je izdao solo album 2003. godine, u saradnji sa Dave LaRue iz grupe Dixie Dregs i bubnjarem iz Bostona, Dave DeCenso.

 

Autor: Craig Harris, All Music Guide

Prevod za rockserbia.net: Jelena Pavlovic