“ Najneobicnije iznenadjenje priredio je reditelj, scenarista i glumac Nikola Pejakovic, koji je svoj debi album “Mama, nemoj plakati” potpisao nadimkom Kolja. Teme i price morate cuti da biste poverovali da ih je neko stavio na album…“
Aleksandar Zikic
Od pre nekoliko godina sve više naših glumaca pokazuje sklonost ka muzici i zelju da se oprobaju i u toj sferi umetnosti. Bilo je tu svacega, ali – recimo da je vecina pokušaja bila bar korektna, a mnogi glumci su zadavali “domace zadatke” pravim, profesionalnim muzicarima. Prvenac Nikole Kolje Pejakovica “Mama, nemoj plakati” svakako spada u tu kategoriju. Da bi izbegao razne pokušaje klasifikovanja svoje muzike od strane inventivnih kriticara, sam Pejakovic je smislio “pravac” – “pornosoul”. Prava rec.
Da pocnem od drugog dela ove kovanice: oseca se da su pesme – nastale iz duše. Ne znam da li je ovih 18 pesama Kolja zaista proziveo. Nije to ni bitno. Bitno je da one zvuce vrlo realisticno, da se u njima prepoznaje – stvarnost. Ako ih nije sam Kolja doziveo, siguran sam da se vecina muške populacije moze prepoznati bar u jednoj “prici”. Da, Koljine pesme su zaista price u stihu. A ono – “porno…”, Koljin album sigurno ne bi bio ni izbliza ovako kvalitetan da ga se dohvatio neki “kasapin” i cenzurisao reci nepodobne za “šire narodne mase”. Ne postoji definicija na kojim mestima i u kakvim pesmama psovke pristaju, a gde ne. Zato je jedini reper – osecaj tokom slušanja, a on mi govori da je svaka rec u Koljinim pesmama smislena i opravdana.
Koljin album na pravi nacin potvrdjuje koliko rokenrol moze biti širok i raznovrstan pojam. Iako je on svoje pesme “obukao” i u fank, bluz, pop, uspešno koketirajuci i sa valcerom, miris rokenrola je tu, u svih 57 minuta muzike na ovom albumu. Uz nadu da su sada rigidnost i cenzura sve manje zastupljeni na medijima, hitovi bi trebalo da postanu “Pedofilija”, “Zulu uštipci”, “Live Aid”, a pesme kao što su “Prsten”, zatim najotkacenija “Rajko”, “B.J. Blues” sigurni favoriti onih koji nabave ovo izdanje.
Pozitivna otkacenost i kreativnost ovog albuma neke ce mozda podsetiti na rane Rambove radove, ali ne kao plagijat, vec kao cinjenicu da se u našem rokenrolu ponovo pojavilo nešto originalno i kvalitetno. Tome je, nesumnjivo, doprinela i odlicna ekipa saradnika (Saša Lokner, Voja Aralica…). Nikolu Pejakovia smo do sada zapamtili po odlicnim glumackim rolama u filmovima “Mi nismo andjeli” i “Lepa sela lepo gore”, izvanrednoj novogodišnjoj emisiji od pre nekoliko godina “Dva sata kvalitetnog TV programa”, seriji “Slozna braca”… Tek ponekad Kolja je pokazivao u javnosti svoj talenat za muziku (‘Zoka, ja sam trudna’ Zabranjenog pušenja ). Albumom “Mama, nemoj plakati” Pejakovic pokazuje da bi mogao da bude vrlo bitna osoba na našoj rok sceni. Ostaje da se vidi kako ce Kolja uzivo promovisati ovo izdanje. Uz dobru ekipu muzicara, Koljin odlican debi album bi na bini morao da “eksplodira”.
Milan Cunkovic
Izvor: http://www.rockexpress.org