Album “Poslednji samuraji”, novosadskog benda Josip A Lisac zaokupljen je pitanjima sociljubavne tematikte, zatim predstavljanjem čoveka kao životinje koja uglavnom strada i laganim filozofskim mišljenjem. Ceo album leži na fonu postojećih melodija, pretežno iz ex yu muzičke scene, čijeg se uticaja ne možemo kloniti. Na “Poslednjim samurajima” taj uticaj je nedvojben, a nisu retki ni citati i konkretne simulacije prepoznatljivih tema. Tekstovi deluju od ironije, šale, podrške, oslikavanja stvarnosti… Takođe je zastupljena i psovka, ali u većini slučajeva ona opisuje i ne upućuje na uvredu; kada to jeste, jasno je primetno. Nazivi pesama, kao i poneki stihovi bave se igrom reči, tako da postojeće menjaju značenje: Poslednji samuraji – Poslednji sam u raji, Mala sirena – Mala si Irena… Instrumentarijum čine akustična, električna gitara, klavijature, bubanj, bas, truba, trombon, saksofon. U zavisnosti od potrebe pesme, instrumentarijum se menja i tako utiče na raznolikost zvuka. Odseci u pesmama neretko su nesimetrični, kako u tempu, tako i u samom sadržaju. Album “Poslednji samuraji” odgovara na potrebu inovacije u preteranoj mogućnosti informisanja koju slušalac danas ima, ne ograđujući od takve teze, već je ugradjujući u sopstvenu formu.
{jcomments on}