Novosadski sastav Lockdown jedan je od onih koji je predano tokom poslednjih godina cuvao baklju hardcore-a, ostajuci veran svojim bazicnim stavovima i idealima. Postoje od 2001-e godine, do sada su realizovali jedan Demo, a pre izvesnog vremena “SKC Novi Sad” im objavljuje full-length naziva “Straight  From The Heart”. Lockdown su duboko u “prici” i njihov hardcore se idejno u dobroj meri oslanja na 90-te godine. Songove izvode na engleskom jeziku, a nijednog momenta pri preslusavanju njihovog materijala se ne moze pobeci od utiska kako su sa prilicnim zarom, predanoscu, voljom, snimili i “postavili” materijal koji se nasao na izdanju. “Straight From The Heart” je maniristicki jasno ostvarenje, ubedljivo u svojoj realizaciji, ali sada dolazimo do onog neizbeznog, a to je autorska originalnost. Ona u svakom slucaju manjka, sto na kraju uslovljava saznanjem da su i same mogucnosti plasmana grupe u dobroj meri ogranicavajuce. Dakle, sa jedne strane sve je tu uradjeno maksimalno jasno i ubedljivo, ali stilski u vecoj meri prepoznatljivo i ocekivano. Ne treba sumnjati u ubedljivost koncertnog promovisanja materijala od strane grupe, gde stvari mogu biti po njih u relevantnijem smislu “popravljene”, ali nedostatak autorske inovativnosti je nazalost prisutan.Ocena: 6,5/10

Website: www.skcns.org.yu

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/ldns.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

“Eli” je peti po redu album beogradskog sastava Supernaut kojeg cine dvoje ljudi: glavna figura – Srdjan Djile Markovic – gitarista, pevac, ritam masina i basista Sasa Radic. I ovo izdanje kao i prethodna ne donosi prakticno nista novo, a da od ranije nije poznato i vec idejno afirmisano od strane pomenutog Djileta Markovica. Svoj artisticki pristup i odnos prema istorijskim postulatima rock kulture autor u dobroj meri ispoljava izrazito cinicnim odnosom i stavom u kojem ima mesta za odredjene varijante ne standardne kreativnosti, ali ona je u slucaju grupe isuvise ocigledna, ocekivana i sto je najzalosnije – ponavljajuca. Haoticna produkcija, i isto tako postavljena aranzmanska resenja u slucaju Supernauta predstavljaju manir za sebe, ali kao takav sigurno ne i dovoljno pristupacan cak i uhu onog konzumenta koji je otvoren za slobodnije vidjenje artistickih tendencija unutar rock pravca. Album otvara “klasik” Atomskog Sklonista “Pakleni vozaci” decije neozbiljan, gde parodijski detalji odvlace formu songa ne neku sasvim udaljenu stranu, a slican postupak primenjen je i pri realizaciji numere “No Fun” legendarnih Stooges-a. “Eli” se sastoji od 12 songova, a bilo bi nepravedno ne spomenuti da ima i onih koji kako-tako uspevaju da opravdaju svoje mesto na albumu. Ali na kraju, to je isuvise malo.

Ocena: 5/10Website: www.automatik.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Na ovogodisnjoj zajecarskoj gitarijadi dobio sam CD od clanova benda Slam, koji je upravo negde u to vreme i objavljen. Malo informacija o cemu se tu zapravo radi uopste egzistira, jer sem na bookletu CD-a, neke relevantnije informacije ne kruze medijima, tako da se potencijalni recenzent/novinar mora dobro pomuciti oko svega bitnog sto se tice ovog sastava/projekta. Slam dolaze iz Zajecara i nastali su 2002-e godine kao posledica studijskog rada autorskog tandema Ivan Potic (vokal) – Dejan Nikolic (gitara). Njima se uskoro pridruzuju basista i bubnjar, a sa bendom su saradjivali i brojni zajecarski muzicari, koji su vremenom ostavili trag na izrazajni pristup koje ce biti oblikovan. Tako dolazimo do sadasnjeg vremena i albuma “Into The Blue”, na kojem se nalazi 13 tema. Utisak koji se dobija preslusavanjem je takav, da imate osecaj kao da ste u nekom klubu, gde DJ emituje muziku koja je negde na sredokraci nekakvog trip-hopa, sa groovy elementima, gde se preplice jos dosta toga izmedju. Materijal je slusljiv, vrlo ritmican, tehnicko/studijski prihvatljiv upravo za pomenutu primenu, takodje vrlo urban i koincidira sa sadasnjim trenutkom. Slam su ponudili zanimljive samplove, miksove, malo je mozda mogao vokal biti izglednije snimljen/postavljen, ali sta je tu je. “Into The Blue” je intersantno ostvarenje, no videcemo kakvi su planovi zajecaraca i da li oni uopste postoje u nekom izvodjackom ili medijskom smilsu. Stvari se sigurno nece pokrenuti same od sebe

Ocena: 7/10

Website: www.onerecords.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Marko Trbovicev sastav Minstrel ponovo je diskografski aktivan nakon skoro sedmogodisnje pauze, koliko je proslo od realizacije prethodnog izdanja “Laude” (2001.). Inace, MInstrel je bio jedan od onih ovdasnjih bendova, koji je tokom prve polovine 90-tih godina najavio preko vlastitog primera drugacije vidjenje modernog i urbanog pop zvuka.”Iskra” je cetvrti po redu album novosadjana, koji uglavnom u izrazajnoj ali i kreativnoj opciji nastavlja tamo gde se stalo sa prethodnim, kao i ranijim ostvarenjima. U tekstualnom smislu jasan emotivni pristup prati jednostavne zivotne teme, gde Markov nenametljiv vokal “boji” samu strukturu songova. Minstrel su tokom godina uspeli da nametnu svoju izrazajnu varijantu koja se oslanja na postulate brit i indie popa, gde centralno mesto zauzima sama atmosfericnost ponudjenih pesama. I tu nema nekih specijalnih promena. Na aktuelnom CD-u se nalazi 11 songova, od kojih i obrada pesme LABARATORIJE – “Zaboravljena draga” sa albuma “Duboko u tebi”. Inace na albumu se kao gost pojavljuje i nas poznati glumac Sergej Trifunovic, koji je otpevao pesmu “Bicikl”. “Iskra” je album sa kojim novosadski bend moze biti sasvim zadovoljan, jer je u kreativnom smislu potvrdjen konstantan napredak. Minstrel su se od svojih pocetaka prilicno razlikovali od ostatka tada “izvikanije” vojvodjanske pop scene, i najvise zbog privatne zatvorenosti i medijske limitiranosti, njihova karijera je imale tek vrlo ogranicene domete. Nisam siguran da ce “Iskra” u tom smislu popraviti stvari nabolje, ali bar sto se autorskog pristupa tice, Marko Trbovic ne mora da se brine za vreme koje hita u susret.

Ocena: 8/10

Website: www.tiolirec.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradski muzicar, takodje pisac, novinar, zabavljac, poslednjih nekoliko sezona vise aktivan sa one tkzv. druge strane pozornice, za “Multimedia Records” objavljuje CD naziva “Ubrzanje!”. Inace od odgovornih u pomenutoj izdavackoj i distributerskoj kuci, kao i od strane brojnih njegovih kolega, ovaj album je najavljivan kao nesto najbolje od Dejana Cukica, sto je on u muzickom smislu uradio. To naravno nije tako, nije ni tacno, jer “Ubrzanje!” je jedan isuvise ocekivan album, bez preteranih izvodjacko-zanatsko-autorskih iznenadjenja, cak mnogo manje ubedljiv nego nekolicina koje je Cukic tokom svoje i karijere sa “Spori Ritam Bendom” uprilicio. Iako je sto se same realizacije albuma tice, veliku pomoc imao u proverenim saradnicima (Vukomanovic, Negovanovic, Kovac, Mitric, Aralica), ponudjena varijanta pop/rocka jasne mainstream orijentacije tesko da danas moze “jace” emocionalno dotaci pripadnike uslovno receno starije generacije, dok oni mladji sasvim sigurno u Cukicevoj ponudi malo toga mogu pronaci za svoj ukus. Materijal je u tehnickom smislu suvise ziherasko-kalkulantski postavljen, a odsustvo uzbudjenja i energije je evidentno prakticno od prvog do poslednjeg takta. Fascinacija Stulicevom i Dylanovom ostavstinom je prisutna preko numera – “Obrati paznju na poslednju stvar” i “Zauvek mlad” (“Forever Young”). Stulicev song “Obrati paznju…” uradjen je aranzmanski na zanimljiv nacin, gde slusalac ima priliku da cuje kako se preklapa pozajmljen gitarski rif iz poznatog epskog songa Korni Grupe “Put na Istok” sa osnovnom temom Azrinog velikog hita. Numera “Uvek se izgubim u Novom Sadu”, neka vrsta polu-balade predstavlja verovatno i najveci domet samog albuma u nekom kreativnom smislu, sto je sveukupno posmatrajuci isuvise malo. “Ubrzanje!” je da ponovim jos jednom ocekivano Cukicevo izdanje sa kojim on nece pomeriti ni pedalj svoj status na domacim muzickim prostorima (ovde pre svega mislim kao solista i muzicar). Onaj drugi segment njegovog delovanja zahteva naravno i drugaciji kriticko-analiticki osvrt.Ocena: 5/10

Website: www.multimediarec.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Trio iz Severne Karoline, Black Skies, pre izvesnog vremena u sopstvenoj reziji je objavio aktuelno EP izdanje naziva “Hexagon”. Godinu dana ranije kao prethodnica objavljen je Demo materijal. Black Skies spadaju u onu vrstu sastava koji vas ne mogu ostaviti ravnodusnim, ili ih prihvatate, ili ih u startu odbacujete. Njihov sound se oslanja na postulate doom/stoner/sludge varijante i vise su naklonjeni starijoj skoli. Inficirani su pristupom Black Sabbatha, Melvinsa, ali i Saint Vitusa. Zvuk im je tezak, opor, hipnotican, u isto vreme monoton, ali razoran, ubedljiv i beskompromisan. Njihov EP se sastoji od 6 koherentnih numera, a traje nesto manje od 23 minuta. Black Skies ne mudruju preterano i kod njih su stvari od samog starta jasne i evidentne. Maniristicki su definisani, takodje njihova opcija predstavlja dobru sponu izmedju 70-tih , 80-tih godina i sadasnjeg trenutka.Ocena: 7,5/10Website: www.blackskies.us www.myspace.com/losblackskies

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Kragujevacki sastav Pakost i Ukor Gladne Godine docekao je realizaciju svog debi izdanja. Inace, bend postoji od kraja 2003-e godine, nekoliko puta je menjao postavu, ali je tokom vremena izgradio stil kojem je veran i na izdanju kojeg su objavili u sopstvenoj reziji. Kragujevcani su u muzickom smislu orijentisani ka nekoj svojoj varijanti crossovera, gde je samo uslovno receno osnova punk, ali isto tako i razne varijante alter price. Pesme im se u sviracko – izvodjackom smislu razlikuju od slucaja do slucaja, ali ono sto predstavlja glavnu karakteristiku njihovog pristupa su tekstovi. Iz njih izlazi milion tona depresije, jada, cemera, nihilizma, suocavanja sa beznadjem i sa sumornom realnoscu. Rekli bi, da su momci pravi rezidenti grada iz kojeg dolaze – Kragujevca, u kojem su i snimili 11 prisutnih numera, ocekivano u studiju “Cesnjak” pod producentskom i snimateljskom palicom preciznog i ubojitog Vuje. Produkcija samog albuma je prilicno studiozno postavljena (pomalo mozda i neocekivano), a bend je sa svoje strane vrlo profesionalno odradio tehnicki deo CD-a i cover sa bookletom od 12 kolornih strana. Pakost… su se pokazali kao originalan bend, svakako tezak za slusanje i prihvatanje, ali nikako neozbiljan ili manje ubedljiv. Videcemo koliko ce izdrzati u sopstvenoj kozi, i koliko njihov pristup moze naici na podrsku ovdasnje mahom za ovakvu muzicku ponudu – razmazene publike.

Ocena: 7,5/10Website: www.pakost.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Norveski sastav Where Angels Fall aktivan je na sceni od 2004-e godine. Iste realizuju i prvi EP “Dies Irae”, a za “Edgerunner Music” 2006-e i album naziva “Illuminate”. Tokom 2008-e prekidaju saradnju sa pomenutim diskografom, i aktueleni CD “Marionettes” objavljuju u vlastitoj reziji. Norveski sastav ima u svojim redovima pevacicu izuzetno prijatne boje glasa – Eirin Bendigtsen, ciji vokal u dobroj meri kreira atmosfericnost samih songova. Where Angels Fall izvode neku svoju varijantu goth metala, gde se elektronski elementi pretapaju sa standardizovanom svirackom opcijom. Pesme im takodje poseduju i elemente melanholicnog dark rocka, ali generalno uzevsi melodicnost spada u kljucnu karakteristiku njihovog opusa. Materijal im je uglavnom ujednacen sto se samog kvaliteta  tice, a produkcija u dobroj meri odgovara zakonitostima vremena. Za razliku od brojnih slicnih sastava pomenute izrazajne varijante, norveski akt manje napora ulaze u ekstravagantnost i glamour, a mnogo vise u energicnost i samu emocionalnost. “Marionettes” je  svakako izdanje koje zasluzuje paznju javnosti i to ne samo one orijentisane ka formi kojoj je veran bend.

Ocena: 8/10

Website: http://www.whereangelsfall.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Bend/projekat Iron Dragon predvodi gitarista Ryan Crouse. On je inace osnivac, vlasnik i kreator “Star Verse Comics”-a. Sa prijateljem Sam Derkatchom snimio je album naziva “Open The Gates”. To je inace njegovo drugo po redu izdanje, a ovo je u potpunosti posveceno instrumentalnoj varijanti. “Open The Gates” na neki nacin predstavlja epsku pricu/sagu koja kroz formu instrumental metala kao zanra treba jasnije da odslika Ryanova interesovanja. Ipak to ni po cemu nije klasicno ili tipicno gitaristicko metal izdanje. Naime Ryan nije virtuoz, ali u konceptualnom smislu sam materijal obiluje cestim promenama atmosfere, raspolozenja, tempa, emocija… Nema onih prepoznatljivih prelaza i varijacija na zadatu temu, vec je sve tu prisutno kao neka vrsta eksperimenta. Moze se reci da “Open The Gates” takodje prihvata progressive elemente iako je y tehnicko/produkcijskom smislu radjeno u skromnim uslovima. Na albumu se naslo 11 tema, koje se mogu smatrati povezujucom celinom i cija se realizacija moze smatrati relativno uspesnom.

Ocena: 7/10

Website: http://www.starverse.ca/irondragon http://cdbaby.com/cd/irondragon

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner