Dugo se cekalo na izdavanje novog albuma. „We Forget“ je konacno ugledao svetlost dana. Zašto toliki jaz izmedju završetka materijala i izdavanja istog?

Sam album je bio završen još jeseni 2007. ali naci dobrog izdavaca u Srbiji je isto što i traziti iglu u plastu sena. Pokušali smo sa izdavackim kucama i ovde i u  inostranstvu, ali najvece razocarenje smo doziveli kada smo naišli na nerazumevanje kod naših izdavaca. Nešto slicno nam se desilo i prilikom izdavanja prvog albuma. Naravno, nismo odustajali i sreca nam se osmehnula kad smo dobili ponudu od Marka Tice i njegove mlade izdavacke kuce Mr. Metal negde na leto 2008. Pošto su oni mlada kuca koja tek treba da se dokazuje, kao i naš bend, puni entuzijazma i volje za ozbiljan i profesionalan odnos lako smo pronašli cvrste temelje za saradnju. Ostalo je istorija.. Dobili smo izdanje i ono je ugledalo svetlost dana 17.oktobra 2008. 🙂

Hajde upoznaj nas malo sa detaljima oko rada na novom albumu. Gde je sniman, gde produciran…?

Producent, mentor, ucitelj i pre svega veliki prijatelj benda je Vladimir Novicic, koji je zasluzan za to što je album snimljen i što je bend napredovao u svakom pogledu, narocito muzickom. On je bio sa nama kroz sve faze pripreme, snimanja i, naravno, mixanja i masterovanja albuma, što je u ukupno 2 godine. Inace, bubnjevi su snimani u studiu Del arno benda sa Zuletom, postprodukcija je radjena u studiu Chainroom kod Marjana Mijica, a ostatak u Muzickom studiu Novicic. Naravno, i post i bubnjevi su bili pod budnim okom Vlade. Vlada je ostavio svakako veliki pecat na albumu, jer ce svi primetiti da nije u pitanju klasicna metal produkcija, jer mi nismo klasican metal bend. Nadam se da ce se ljudima svideti, jer pokušali smo da odrzimo eksplozivnost metala, ali i da mu damo jedan umetnicki dojam koji je vrlo karakteristican za našu muziku.

Kolika pesama se nalazi na „We Forget“? Za neupucene, kojom temom se Rain Delay bavi u tekstovima i ko su autori pesama na novom albumu?

Album ima 8 pesama u trajanju od 47 minuta, a slozene su u parovima/1. i 2., 3. i 4. etc. Tako je radjen i booklet, jer su pesme povezane i tematski i muzicki izmedju sebe. Tema je u vecini pesama ljubav i sve oko nje što je cini tako zanimljivom, inspirativnom, ali i bolnom. Dakle, raskidi, neostvarene veze, veze koje ipak nisu onakve kakvim ih mi zamišljamo, filozofija same ljubavi i strah od emotivnog vezivanja su motivi koji su najucestaliji na ovom albumu. Svi clanovi benda su doziveli vecinu ovih stvari, tako da su one nastale na iskustvima samih clanova. Zato svaku naše pesme dozivljavamo vrlo emotivno i tako ih i izvodimo pred ljudima. One su deo nas.

Nezahvalno je vršiti kategorizaciju, pogotovo sopstvenog rada, ali kako se moze „kategorizovati“ Vaš novi album? Ili, ako ti je lakše, koji zanrovi preovladavaju?

Uf… Ovo je pitanje pre za Dušana (gitara/vokal) jer glavni kostur pesme  osmišljava on, ali pokušacu da objasnim ono što bi postalo najjasnije nakon preslušavanja samog albuma… U pitanju su melodeath/post, hardcore/jazz-funk, momenti koji preovladjuju ali ima tu i doomicnih momenata koji su za nas karakteristicni jer tako dodajemo tu finu dozu melanholije koja provejava kroz naše pesme. Nadam se da sam bar malo pojasnio naš stil koji ni nama cesto nije jasan. 🙂 Mi se deklarišemo kao fusion metal jer nam je tako nekako najlakše da se opišemo, ali muzika i ukus su individualne stvari, tako da ako neko ima drugi predlog, mi se ne bunimo.  U pitanju je muzika, a ne neka matematicka definicija.

Imali ste, da tako kazem, cast da Vaše izdanje „We Forget“ bude prvenac izdavacke kuce Mr. Metal…

O da… I vrlo nam je drago zbog toga jer su ljudi u toj kuci vrlo profesionalni i pomazu nam u promociji albuma koliko god mogu. Više od toga i ne mozemo da trazimo. Vrlo smo zadovoljni jer smo i dogovor lako postigli, ciljevi su nam isti tako da nemamo ništa protiv da se ta saradnja nastavi i na predstojecim albumima,koji su vec u planu i povoju 🙂 .

Pre izlaska albuma imali smo prilike da vidimo spot za pesmu „Fulcrum“. Da li je u planu još neki spot?

Za sada ne, jer nam finansije ne dozvoljavaju tako nešto. Mada, nikad ne reci nikad. Nešto što svakako treba pogledati na youtubu ili na spejs stranici benda je jedno novo vidjenje texta jedne od naših pesama u izvedbi Zeljka (gitara) tzv. Don’t fear the Trimmer.  Nije bas spot, ali ga treba obavezno cekirati 😉

Nedavno je bila premijera filma „Miloš Brankovic“ za koji ste Vi radili muziku. Otkud Rain Delay u toj prici?

Reziseru filma-Nebojši Radosavljevicu je trebala muzika za isti u vrlo kratkom roku, te se on obratio našem producentu za pomoc.  Zbog teme samog filma Vlada mu je ponudio naš materijal. Ostalo vec znate… Sve numere u filmu izuzev odjavne i najavne špice su pesme RainDelay-a ili ambijentala koju je radio Dušan sa Vladom. Mi smo podpisnici filma što se tice muzike, a dobili i smo spot za pesmu “Fulcrum”, radio ga je Nebojša Radosavljevic. Tim potezom omogucena je promocija benda, ali i filma.

Disk se moze naruciti direktno od benda. Da li i gde se moze naci u slobodnoj prodaji?

Od 21.oktobra se moze naci u Beogradu u Felixu i Mordoru, a uskoro i u Novom Sadu. Imamo u planu da ga pustimo u slobodnu prodaju i u Kragujevcu, Banja Luci a mozda i u Makedoniji…

Konacno je izašao album, radili ste muziku za film, spot je takodje tu, šta dalje? Koji su dalji planovi? Po nekoj logici, trebala bi da krene koncertna promocija albuma, da li cete slediti logiku ili?

Logika je majka istine, a istina je da cemo krenuti sa koncertima. To se podrazumeva, jer koji je najbolji nacin da naša muzika dopre do ljudi? Naravno, koncerti. Sa koncertima krecemo od novembra tj. od Beceja u reziji Hita 202, a planiramo da obidjemo što više gradova po Srbiji, narocito one u kojima smo vec gostovali. Što se tice Beograda, planiramo i promotivni koncert, ali pošto je ogroman posao organizovati tako nešto, na to ce se cekati verovatno do decembra ili mozda januara.

Eto, vec imate dva albuma iza sebe. Moze se reci da ste starosedeoci na sceni. E sad, mene zanima Vaše mišljenje o domacoj sceni. Kad kazem „sceni“ mislim na bendove, izdavace, publiku…

Ovo je dosta škakljivo pitanje, jer publike i bendova/kvalitetnih bendova ima i to je najmanji problem scene. Ali izdavacke kuce su vec druga prica. Trude se da što manje uloze u bend, a da im se to što više vrati na racun samog rada benda. To se u Evropi zove izrabljivanje. Medjutim, one ne zele svakog da izrabljuju vec samo bendove koji rade muziku na srpskom jeziku. Pošto vecina bendova u Srbiji ima tekstove na engleskom jeziku, jasno je da ova cinjenica još više suzava ionako mali manevarski prostor za bendove. Zato je ucestala pojava da bendovi u Srbiji sami izdaju svoje izdanje. Tako ih bar niko ne izrabljuje. Za ovih 5 godina koliko postojimo videli smo svakave stvari ali, po najmanje profesionalni odnos prema bendovima i trud da se tim mladim ljudima omoguci da nastave da rade. I ko zna? Mozda da se probiju napolje i na taj nacin afirmišu i sebe, ali i zemlju. Naravno, uvek ima ljudi koji pomazu i koji ne spadaju u vecinu. ali oni su manjina. Zato, barem meni, ponekad izgleda da se borimo protiv vetrenjaca.

Hvala na izdvojenom vremenu i puno uspeha sa novim izdanjem!

Hvala i tebi na intervju, a za sve ljude koji slušaju kvalitetnu muziku pozdrav od Rain Delay-a 🙂

Intervju za RSN: Dragiša Radulovic

Postojite vec  cetiri godine, poznati ste publici, pogotovo Beogradskoj. Zbog cega imate samo jedan album?

Ovo je nas prvi album , ali bend se pojavljuje i pre toga na 2 kompilacije. Jedna u izdanju Active time (2005), druga u izdanju PGP-RTS (2007). Spremali smo nase autorske kompozicije dugo i pazljivo, sa zeljom da postignemo kreativni nivo koji nas zadovoljava. Nije nam iskljucivi cilj bio da sto pre izdamo album, vec da napravimo dobru i kvalitetnu muziku i nadam se osobenu. Takodje nam je jako bitna bila i kvalitetna produkcija, tako da sve te stvari zahtevaju vreme.

Od 11 pesama, koje su favoriti publici?

Hmm, ovo je teško pitanje. Ali mogle bi se izdvojiti, sudeci po reakcijama publike na koncertima, pesme kao što su „Hej Fanki“, „Ima Razloga“, „Veruj Mi“ …

Ko je radio na stvaranju pesama?

Iskljucivo clanovi benda stvaraju pesme, i muziku i text. Zajednicki razradjujemo ideje i na kraju je teško reci cija je koja pesma, jer svako od nas uradi “svoj deo posla“ koji je znatan!

Kakva je promocija albuma bila? Da li su to samo svirke ili je to i medijski bilo propraceno? Koliko mediji ulazu u promociju bendova?

Promocija albuma traje od kada je disk izašao u prodaju i tek se zahuktava! Tek nam sledi najbolji deo – zvanicna promocija za novinare i veci koncerti. Vec smo do sada gostovali na mnogo televizija i radio stanica, reklamni spot za disk i radio dzingl se vrteo takodje. Naravno, mi nikad nismo prestajali da sviramo, po celoj Srbiji, tokom tog perioda – i dalje je tako! Ne mogu reci da su mediji nezainteresovani, naprotiv – daju nam veliku podršku! Zovu nas na intervjue i razne nastupe u emsijama… Mi smo još i pre izdavanja albuma, pobedom po odluci publike na 40. Zajecarskoj gitarijadi (2006) izazvali paznju medija i to kontinuirano traje. Stvarno za sada ne mozemo da se pozalimo.

Imate nagrade i dosta nastupa na vecim festivalima. Koji je recept u pitanju, odnosno kako biste posavetovali mladje kolege da se proguraju?

Mladjim kolegama savetujemo da sviraju pre svega! Da budu vredni, strpljivi i da neguju medjusobno prijateljstvo u bendu. Takodje, da postavljaju realne muzicke ciljeve, korak po korak, i da budu uporni! Ne postoji tajni recept, osim mozda te neke posebne energije koju bend kao grupa ili ima ili nema.

Da li imate svirke po Srbiji i gde vas ljudi mogu cuti u narednom periodu?

Zahvaljujuci našoj odlicnoj saradnji sa Radijom 202 i emisijom “Hit nedelje uzivo” posetili smo skoro sva veca mesta u Srbiji. Do sada smo imali više od 100 nastupa. Što se tice buducih nastupa, pozivam ljude da posete nas zvanicni sajt www.ljutepapricice.com kako bi bili na vreme obavešteni o svim nastupima benda koji budu zakazani. Ovom prilikom mogu da najavim da cemo svirati beogradsku koncertnu promociju albuma “U ELEMENTU” 9. novembra 2008. godine u klubu LivingRoom SKC. Pozivamo sve da dodju na ovu svirku , jer garantujemo odlican provod!! 🙂

S’ obzirom da ste poceli od sviranja pesama od RHCP kako reagujete na to da neki i dalje misle da ste tribute bend RHCP-a, a imate i svoje autorske pesme? Kako biste vi sebe predstavili ljudima?

Sebe bi smo prestavili ljudima vrlo lako, kao – LJUTE PAPRICICE bend! Mi smo poceli kao tribute bend Peppersima zato što volimo njihovu muziku i pre svega da bi se uvezbali kao bend. I sada rado sviramo na koncertima neku njihovu numeru i ne bezimo od svojih pocetaka. Ljudi koji slušaju naš bend znaju koja muzika stoji iza našeg imena, a oni koji misle da smo tribute bend i dalje neka dodju na neki od naših koncerata ili neka kupe nas CD “U ELEMENTU” i upoznaju se sa našom muzikom.

Da li pored koncerata Hita 202 imate i samo svoje svirke?

Kako da ne, takoreci oduvek drzimo i solo svirke i sviramo na festivalima. Koncerti Hita 202 su nam veoma dragi, jer nam pruzaju šansu da sviramo na mestima koja verovatno sami nikada ne bi mogli posetiti, a takodje nam omogucavaju da preko radio talasa dotaknemo što više ljudi!

Da li postoji saradnja izmedju bendova kod nas i medjusobna podrška?

Postoji, dokaz za to su izmedju ostalog i naše svirke povodom rodjendana benda gde su uvek nastupali i naši dobri prijatelji muzicari. Takodje, dešava se da neki clanovi benda pomazu drugim bendovima na nastupima kada im neki clan bude sprecen da svira itd… Solidarni smo, mislim da je situacija mnogo bolja nego u nekim drugim profesijama.

Kako vi vidite našu rock scenu, rock industriju u Srbiji? Da li ima poslednjih godina promena i kako vi vidite da one teku?

Definitivno rock scena jaca i isplivavaju novi bendovi. Trenutno imamo mnogo kvalitetnih mladih bendova što je veoma bitno, jer ce oni biti ti u buducnosti koji ce predstavljati srz rock scene. Lepo je videti jako mlade ljude (klince) kako uzimaju instrumente u ruke i vec dobro sviraju, to znaci da postoji velika zelja i da ima mnogo nade za našu buducnost!

Kako ljudi mogu da vas kontaktiraju i dodju do vašeg diska?

Mi drzimo do kontakta sa publikom i pozivamo sve da posete naš zvanicni sajt na adresi www.ljutepapricice.com i informišu se o radu benda, pogledaju video snimke, diskutuju sa nama na forumu itd. Naš album “U ELEMENTU” je dostupan u prodaji širom zemlje, posebno u PGP prodavnicama, a moze se naruciti i direktno od benda preko našeg sajta po promo cenama. Recenzija albuma „U elementu“ na RSN: www.rockserbia.net/recenzije/ljute-papricice-u-elementu.html

Profil benda na RSN:  www.rockserbia.net/bole.html

Intervju za RSN:  Tea

Pitanje koje se logicno namece za pocetak. Kako je nastala grupa Prolece?

– Tri drugara ulicara (Djuka, Duda – bivši pevaci, i ja, Nebojša, sadašnji pevac), u dosadi neradnickoj pozeleše nešto da rade, a da bude nimalo teško. Šta ceš lakše nego zasvirati punk u 15. godini? Nit mozga, nit ruku za sviranje (mislim na nas, ne na sve 15-godišnjake), a za mesec – dva vec imaš 10 drugara koji vole tvoju muziku. Beše to 1989. godine (mada neki tvrde i 1990). Nas trojica smo bili totalno netalentovani, ali imali smo srecu da nam ideju vodilju da nešto stariji drugar (Milan, prvi gitarista) koji rece: svirajmo hardcore i lupajmo gluposti!. Tako da smo ga mi poslušali, i sve više voleli tu muziku. Nešto kasnije, sasvim slucajno (kako to inace biva) naleteli smo na Brleta (koji je toliko brzo lupao bubanj da sam ja umirao od smeha) i Zeljka basistu (kasnije gitaristu Buke za decu i pevaca Zexon 5). U toj postavi smo imali prvi koncert novembra 1990. godine u Zmaj Jovinoj gimnaziji. Nakon tog koncerta otišao je Zeljko, a gitaristu Milana smo izbacili (jer, boze moj, nismo bili zadovoljni kako svira), ali smo upoznali Matea (gitaristu koji je svojom smirenošcu i maltene flegmaticnošcu naprosto morao da nam cucne) i Marka (basistu, koji je poprilicno nezainteresovano ušao u bend, cekajuci da se oformi njegov nikad osnovani “Ne placi deda“). Kasnije nam se pridruzio Danilo Vuksanovic kao cetvrti pevac koji je dopunio prazninu koju tri pevaca nikako ne mogu da izvuku. Do 2003. svirali smo u opcijama sa 2-4 vokala. U tom periodu bili smo dva puta u studiju, te zabelezili 22 pesme, odrzali oko 15 koncerata u Novom Sadu i snimili 3 video spota.

Cemu pauza od skoro 10 godina i to u vreme kada je punk scena mozda bila i jaca?

– Raspali smo se cuvene 2003. kada je vladala apsolutna depresija. Pauzirali smo jer smo sredjivali zivote, a kad smo u tome relativno uspeli, ponovo se sastali. Ne pamtim da je punk scena tad bila jaka, cak šta više, ne pamtim da je postojala, osim naravno majstora koji su opstali, poput Atheist Rap i Ritma Nereda.

Otkud miroljubivo ime benda, vaša muzika u svakom slucaju nije “mirna”?

– Ime bendu dao je moj pokojni otac Dušan. Nisam imao ideju kako da se zovemo pa sam ga pitao. Rece mi: Kad vec svirate to što svirate, zovite se makar ko ljudi. Na primer “Dudov list“ ili “Prolece“. Dakle, umalo da se zovemo “Dudov list“. Mislim da je “Prolece“ pravo ime za nas, kontrasno je u odnosu na našu muziku, a pokazuje da smo, kada isteramo svu agresiju i bes, ipak, meke duše.

Predstavi nam clanove benda.

– Borko Brkic, nastavnik tehnickog – bubanj,– Dejan Matic, pravnik – gitara,– Marko Stojanovic, arhitekta – bas,– Nebojša Reljin, graficar – vokal,dakle, svi osim mene su akademci. To mi je jako drago. Pevam u obrazovanom bendu, pa se i ja šlepam uz njih.

Pošto smo culi cime se bavite privatno, kako porodica i deca gledaju na Prolece?

– Sva cetvorica vrlo ozbiljno radimo gore navedene poslove, i imamo veliku podršku od porodica, što je divno, s obzirom da ne zivimo od muzike. Dakle, supruge nas vole, a deca naravno, sve što radi tata dobro je.Veliko iskustvo se krije iza grupe Prolece. Zasto tek sad zvanicno prvi album?

– Realno gledajuci, u prvoj fazi nismo ni zasluzili da imamo album, ipak je to bilo muziciranje na nivou demo kvaliteta. Krajem 2006. samoizdali smo CD “Prolece“ sa 22 pesme na kom se našlo od prilike pola pesama iz prošlog veka, a pola iz ovog. Narezali smo ga u 450 primeraka, profesionalno odštampali omot i to je to. Što se tice “Meuh?“, on je zaista zasluzio da bude oficijelno izdanje, jer smo se jako potrudili oko njega. I ostale, izdavacke, tehnicke, finansijske okolnosti su nam išle na ruku, tako da napokon imamo izdanje sa bar-kodom.Jeste li se pojavljivali na nekim kompilacijama?

– Jesmo, u prvoj fazi na kompilaciji “Ponešto deluje“ sa nekoliko novosadskih bendova, a u ovoj fazi na kompilacijama “Neki noviji klinci“ i “Hardcore Novi Sad 2007“.

Zanimljiva je vaša obrada Djoletove pesme “Oprosti mi Katrin”. Otkud baš ta pesma da se uklopi u vaš zvuk?

– Gitarista Mate je dobio munjevitu inspiraciju, bio izricit da je Katrin najbolja za nas. Ja sam mu verovao, ali za svaki slucaj odslušao još 96 DJoletovih pesama i slozio se s Mateom. Jednostavno, Katrin ima u sebi ritmiku koja je obradiva na mnogo nacina, pa i na ovaj koji smo uradili.

Par reci o novom albumu “Meuh?”. Oduvek ste se bili orjentisani ka hardcore zvuku, otkud toliki zaokret ka panku na novom albumu?

– Nama je hardcore polazišna tacka, ali gledajuci unazad, u prvoj fazi bili smo mnogo blizi metalu. Pošto je hardcore tanka linija izmedju punka i metala, red je bio da sad odsviramo punk-hardcore album, mada gitarista kaze da je ovo ponovo metal album sa metal produkcijom. Šta ja znam, ima tu svega, mada je atmosfera albuma punkerska.

Ko je izdavac i koliko si zadovoljan dosadašnjom promocijom?

– Studentski kulturni centar iz Novog Sada. Vrlo su korektni. Novosadsku promociju su odradili veoma dobro. Moram reci da je SKC doneo pravu revoluciju u novosadskom izdavaštvu. Naš CD je 20-ti po redu pod njihovom etiketom. To je jako dobro. Ranije u našem gradu nije postojao izdavac koji je zainteresovan za bendove koji ne donose ili donose minimalan profit. Zato, svaka cast Zgrou i ekipi iz SKC-a.

Tvoje impresije sa svirke u CK13.

– Kaze moja zena Bisera da je zurka bila divna, publika sjajna, a mi jedva solidni što se tice scenskog nastupa. Slazem se. Ipak, osim mene koji je vokalno podbacio mislim da su momci iz benda bili sasvim dobri. Imali smo 200 drugara, dobru opremu, osvetljenje, zastavu, majice. Lepo.Šta planirate za dalju promociju albuma?

– Planiramo da pravimo pesme za sledeci album. Što se tice svirki, najverovatnije idemo za Sarajevo u novembru, na dan derbija Zeljo-Sarajevo. U planu su još Beograd, Skoplje, Osijek…Ovih dana aktuelna je prica o nedostatku dobih prostora za svirke u Novom Sadu, a publike ima, volje organizatora takodje. Reci nam tvoje mišljenje o tome?

– U suštini Novi Sad nikad nije imao ozbiljan, srednji prostor za svirke. Ili su to bili manji klubovi, ili veliki prostori u kojima realno manji bendovi nisu mogli da sviraju. Bilo bi sjajno kad bi postojalo mesto koje bi primalo npr. 1000 ljudi.

Tvoj osvrt na trenutnu scenu u Novom Sadu i generalno u Srbiji?

– Eh, šta je to scena? Mislim da je to iluzioran pojam, a ako nije, voleo bih da znam definiciju. Ima dobrih bendova: Mitesers kada sviraju, Block Out, Atheist Rap, Piknik, Van Gogh, Partibrejkers…

Kako bi to uporedio sa situacijom pre 15 godina?

– Sada je mnogo bolje, bolja su vremena, pa i ljudi mogu da sviraju. Planovi za buducnost benda Prolece?

– Da se druzimo i stvaramo. Da ne prodamo umetnost za novce, vec za dušu.

I za kraj, šta bi porucio posetiocima portala RockSerbia.net i mladim bendovima u Srbiji?– Hrana na usta ulazi, zato, u se i u svoje kljuse!

Hvala na razgovoru, i puno srece u daljem radu!

Myspace profil benda: http://www.myspace.com/Prolece

Intervju za rockserbia.net: Aleksandar Radukin

Kako biste ljudima ukratko predstavili šta je to što Vi svirate?Neki miks stilova… Svi clanovi benda su pod razlicitim uticajima, tako da se to i moze cuti u pesmama. Otprilike ja bih to nazvao neki Alternativni Pop Punk sa primesama Grunge – a. Mada moze i drugacije…Generalno ne volim baš tu kategorizaciju, sve je to Rock And Roll. Najbolji odgovor na to šta mi to sviramo bi mozda bio – gitarska muzika. 🙂Posle singla “In the city” uradili ste studijski album “Novi dan”. Kako je nastao album, inspiracija, ko je radio na albumu?Pa prvo ovako, singl smo radili sami u svom improvizovanom studiju, a “Novi Dan” je nastao kombinacijom nekih starih i nekih novih pesama iz prvobitnog perioda benda. Ideja kompletnog albuma je u stvari naša prva prava prezentacija benda, isto tako i prvi ozbiljan snimak koji posedujemo, tako da za nas on predstavlja “Novi Dan”. Generalna inspiracija albuma je ono tipicno: zivot, ljubav, smrt…I zajebancija. Mozda i jos svašta nešto. No, da ne komplikujem. Uostalom, ostavljamo slušaocima slobodan prostor da sami izvode zakljucke. Iskreno, pošto sam pisao vecinu tekstova, tj. skoro sve, mogu reci da su oni opis nekih mojih stanja uma u datim momentima iskazane kroz reci i melodiju…bez puno filtriranja i ulepšavanja. Na albumu smo radili nas trojica i što se tice zvuka mnogo nam je pomogao Miloš, gitarista benda Ludak u Razvoju, koji nam je takodje bio producent, a na samom albumu nam je pratece vokale, u jednoj pesmi, otpevao Vuja iz KBO – Thanks!Da li  ima neka pesma koja je Vama posebna i koja je publici favorit?Pa, što se toga tice, mozda subjektivno meni je “Dobro jutro, maco”, jer je u njoj izrazeno mnogo emocija koje mozda nisam ni trebao otkrivati, ali eto to je to. Ustvari, svaka pesma nam je draga na svoj nacin, a pesme na engleskom su malo starije što se tice izraza, ali to ne znaci da ti stavovi više ne postoje, naprotiv. Što se tice publike, to je od grada do grada drugacije. Postoji jedna pesma koja nije na albumu koja je draga muškoj populaciji, a zove se Don’t Ever i ciju reviziju radimo na Srpskom za novi album, a inace recimo “Cošak novog vremena”, “Novi Dan”, “Neciji Kompjuter”…najbolje da svako zakljuci za sebe.

Da li su Vaše svirke uglavnom u Sremskoj Mitrovici i gde sve ljudi mogu da Vas cuju?Pa ne, mi mozda najmanje sviramo u Sremskoj Mitrovici, jer publika ovde je drugacije orijentisana (cast izuzecima), a mi se trudimo da odemo u svako mesto gde nas pozovu.Pošto je izašao album, hoce li biti neke promocije u vidu spotova ili samo koncerata?Spotovi su idejno rešeni za nekih 2-3 pesme, imamo scenario,  ali ce mozda biti tek za par meseci “on the air”. Na koncertima uglavnom sviramo sve pesme sa “Novi Dan” tako da je i to neki mozda najbolji vid promocije albuma.

Koliko postoji saradnje i kooperativnosti izmedju bendova kod nas?Pošto i sam sviram u 3 benda, a basista u još jednom, trudimo se da jedni drugima izadjemo u susret i pomognemo kad nešto treba (pozajmica opreme, nameštanje koncerata i sl.). Ovaj oblik poštovanja i saradnje u rock muzici je u stvari kod nas u zemlji najbitniji, jer mora postojati komunikacija i saradnja bendova (svih), pogotovo u našem ne-mainstream segmentu scene.Generalno, po Vašem mišljenju, kakvo je stanje na našoj rock sceni?Stanje naše rock scene je sve gore i gore, realno, nije više ni problem nepostojanje bendova, ima ih dosta u razlicitim muzickim zanrovima, nego nas je veoma lako nasamario i sam internet i otudjivanje ljudi jednih od drugih. Ja se trudim da posetim svaku mogucu svirku koja mi je u blizini i koja me interesuje, ali mnogi to više ne praktikuju. Nestala je sama draz odlazaka na koncerte i prostori su sve manje i manje puni, osim u slucaju totalnog main stream-a i cover bendova koji sviraju obrade Bajage, Corbe i Colica. Postoje i muzicki lobiji po gradovima (da ne prozivam) koji ne dozvoljavaju infiltraciju spolja, što je takodje cudna pojava, mnogi bendovi koji su manje više popularni precenjuju svoje nastupe što je takodje problem (mozda ne sami bendovi, vec menadzeraj), mladji bendovi nemaju nacin da se promovišu osim putem interneta, što kod nas nije globalni medij…i tako dalje…Uostalom, sve to svi mi znamo, samo niko ništa ne preduzima i isto kao sad ja sve ostaje na recima…ALI! Mi smo uvek za revoluciju!

Postavili ste ceo album na besplatan download. Zašto ste se odlucili na takav potez?Zato što su izdavacke kuce kod nas neozbiljne ili prepotentne (cast izuzecima mada mi nismo naleteli na njih), drugo – ljudi više ne kupuju muziku, vec je “skidaju” sa net-a. Trece – mi ionako ne zelimo nešto da zaradjujemo od toga, generalno sviramo zbog ljudi koji nas slušaju i zbog nas samih…jer, je to ono što nas cini sretnima i daje nam mogucnost eksploatacije naših osecanja i stavova, a to je bar po mom subjektivnom mišljenju, nešto što cini coveka onim što jeste…Njegovo ogledalo, njegov pecat u egzistenciji. One Big Hell radi na novom albumu koji ce takodje biti besplatan za download, a isti mozete ocekivati 2009te. Tacan datum cemo javiti.

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/One_Big_Hell.html Besplatan download albuma: https://rockserbia.net/mp3-download/albumi-one-big-hell-novi-dan.html

Intervju za RockSerbia.Net: Tea

1. Srdjane, koja je tvoja muzicka pozadina? Kako je pocelo i na cemu si sve radio?

Jos od malih nogu, muzika me je privlacila vise od svega. Jedan od najstarijih omiljenih poklona koje pamtim bila je kaseta grupe Osmi Putnik “Glasno, glasnije”, koju smo brat i ja dobili od tece jos daleke 1988. Ustvari, to je sigurno jedan od prvih albuma koji nam je priblizio zvuk gitare – naravno, pored Riblje Corbe i legendarnih “Motora” (Divlje Jagode). Vec par godina kasnije, dosli smo do sledece velike prekretnice – Alice Cooper i njegov (tada aktuelan) album “Trash”. Ubrzo smo upoznali i Maiden, Judas Priest, AC  DC, Guns N Roses – i to u stvari i jeste bio pocetak jednog velikog sna – da i sami jednog dana postanemo RNR muzicari.Secam se da smo tada imali neizbezni svakodnevni ritual da, preslusavajuci kasete do neizmoglosti skacemo po sobi, imitirajuci nase tadasnje heroje – Angus Young-a, Slash-a i ostale RNR momke, koje sam dozivljavao na isti nacin kao i He-man-a, ili Zagora-te-neja. Zapravo, tada je vec bilo jasno da je muzika polako pocela da gura u drugi plan uobicajene decje igre. Pocetkom devedesetih smo postali pravi heavy metal kolekcionari, kupovali kasete, magazine (legendarni “Hard Metal”, u pocetku “Cao”) i upoznali prve heavy metal drugare, a sa nekima od njih i danas sviram u istim bendovima. Pocetkom devedesetih je osnovan i prvi bend ciji sam ja bio clan – Psychoparadox. Prvi koncert sa tim bendom sam imao vec u 12. godini, a prvi album snimio sa 13. U globalu, muzika koju smo tada radili je zvucala pomalo naivno, ali smo u tom periodu iskomponovali i neke pesme na koje sam jos uvek ponosan. Pricam o prvoj Psychoparadox fazi.

2. Reci mi nesto o Alogiji, njenoj proslosti, sadasnjosti i buducnosti.

Jos tokom devedesetih, u vreme Psychoparadox-a, imali smo zelju da osnujemo neki bend koji bi radio muziku po uzoru na melodicni heavy metal/hard rock. Medjutim, problem je bio taj sto nikako nismo mogli pronaci adekvatnog pevaca. Bas u periodu kada je ta nasa zelja prolazila kroz kulminaciju, nekadasnji 3. kanal RTS-a je pokrenuo “3k dur” takmicenja gde smo zapazili nekoliko izvanrednih pevaca, medju kojim su bili i finalisti Nikola Mijic i Ivica Laus. Stupili smo u kontakt sa momcima, poslali im muziku, njima se to jako dopalo i obojica su se (zajedno sa Bojanom Milovanovicem, takodje 3k dur finalistom) nasli na debi albumu Alogije. Vec 2000. godine smo zavrsili prve kompletne Alogia pesme sa Ivicom – “Lament”, “Samson”… Kasnije se prikljucio i Nikola sa pesmama “Bajka”, “Secanje na slike iz sna”, “Amon”, “Iznad Vremena” i tako je album “Price o vremenu” pocinjao da bude sve blizi svom finalnom obliku. Album je objavljen 2002. za ONE RECORDS i napravio veliki boom, pokrenuo mnoge stvari i lavinu novih bendova. Za veoma kratko vreme, Alogia je sa velikom lakocom pocela da okuplja po 1000 ljudi na nastupima po Beogradu. Vrhunac promocije se desio 29. novembra 2002. na prvom zvanicnom solo koncertu benda u velikoj sali SKC-a, kada je za samo nekoliko dana gotovo planulo 1 500 karata. Tako je sve pocelo.Alogia je 2004. objavila jos jedan studijski album “Price o zivotu”, posle kojeg su usledile svirke po celoj Srbiji, cd sa kojeg su se izdvojile pesme “Novi Dan”, “Kao snegovi”, “Magija”… Kao kruna promocije, organizovan je verovatno najvazniji koncert benda i snimanje DVD-a u prepunoj velikoj sali SKC-a, 13. maja 2005. Na tom koncertu smo imali neke izvanredne goste – Zele (Divlje Jagode), Dzindzer i Vicko (RIblja Corba), Gale (Kerber) i Uros (Osvajaci). Live album je objavljen 2006. godine, a DVD 2007. U medjuvremenu smo imali zaista mnogo znacajnih koncerata, svirali na mnogim poznatim festivalima – EXIT, BEER FEST, GITARIJADA u Zajecaru (revijalni deo), ROCK VILLAGE, vise puta na trgu u Beogradu. Svirali smo pre Whitesnake-a, Savatage-a, Apocalyptica-e, Paul Dianna… Obisli smo skoro sve velike gradove u Srbiji.Trenutno, Alogia radi na pesmama za naredni, dugo ocekivani studijski album, koji ce biti objavljen sredinom 2009. Krajem iste godine planiramo i sledeci veliki solo koncert sa nekim novim gostima.

3. Mozes li nam objasniti sta je tacno E.D.?  

“Expedition Delta” je muzicki projekat koji sam radio zajedno sa nekim afirmisanim i poznatim muzicarima sa svetke progressive rock i metal scene. Ima ih zaista mnogo, sa svih strana sveta i iz raznih zemalja – Nemacka, Holandija, Italija, Austrija, Danska, Svedska, USA, Francuska…Menazder celog projekta je Gary Wehrkamp (Shadow Gallery), a cd je 04. marta ove godine objavio strani izdavac “Prog ROck REC” i”SPV”. Album je objavljen i u Srbiji, pod okriljem “One records”-a, 05. marta ove godine. Reakcije su fenomenalne, vec sada imamo sjajne planove za buducnost ED-a, dobili smo gomilu izvanrednih recenzija, a neki novinari su album okarakterisali cak kao jedan od najboljih u okviru ovog muzickog zanra.

Delove recenzija mozete procitati na mom sajtu: http://www.expeditiondelta.com/rev.html

Album je recenziran u mnogim poznatim rock magazinima i na mnogim poznatim rock/metal sajtovima.

4. Tekstovi pesama u E.D. su veoma emotivni, sta ti je dalo inspiraciju?

Kao i uvek, bio sam inspirisan nekim privatnim stvarima koje su mi se tada desavale, kao i nekim svojim razmisljanjima i stavovima. Jako sam vezan za sve sto uradim u muzici, i kada god sam stvarao ili komponovao, trudio sam se da rezultat bude odraz onoga sto sam osecao i onoga sto mi se desavalo u trenutku stvaranja – svaki album koji sam snimao sa sobom nosi atmosferu vremena u kojem je nastajao, i bas zato su mi sve te pesme toliko drage, jer sa sobom nose secanja na dobar deo moje proslosti.5. Koliko je E.D. tebi bitan za karijeru i ima li E.D. buducnost?       

ED mi je veoma bitan. ED je otvorio neke “nove horizonte”, pruzio neke nove mogucnosti i napravio pravo osvezenje u mojoj muzickoj karijeri. ED je dobio veliko priznanje od nekih, meni jako vaznih muzicara kojima sam se godinama divio – a to su bas one stvari koje te na kraju ucine zaista srecnim. Pored albuma Alogije, planiram da sledece godine zavrsim i ED-2 album, koji cu osmisliti zajedno sa Gerijem Wehrkamp-om, gitaristom americkog progressive benda Shadow Gallery, bend koji je dobrim delom uticao na moj stil sviranja jos od srednjoskolskih dana. Gary ce zajedno sa mnom ucestvovati i u komponovanju, a deo albuma ce biti snimljen u njegovom studiju, u Americi. CD ce ponovo objaviti “Prog Rock records/SPV”.

6. Ko bi jos ucestvovao na narednom ED albumu?

Ne planiram onoliko gostiju koliko ih je bilo na prvom cd-u, voleo bih da to svedem na uzi krug ljudi i da sve priblizim jednoj klasicnoj rock postavi. Naravno, zadrzacemo neke od guest muzicara koji su svirali na prvom albumu, ali isto tako planiram da ukljucim i neka nova imena. Prvi ED album je bio zaista drugaciji od svega sto sam do tada radio, potpuno drugaciji i od onog sto se desava na srpskoj sceni. U stvari, to je prvi (i za sada jedini) multinacionalni metal cd ciji je idejni tvorac Srbin. Ja to tako volim da kazem.:) Bilo bi pomalo besmisleno ako bismo sledeci album uradili po istom principu i ideji. Probacemo da malo drugacije postavimo stvari, ali ce osnova ostati slicna. Voleo bih da i sledeci album sa sobom donese nesto novo i drugacije.

7. Hoce li tekstovi pesama imati slicnu ili drugaciju tematiku od proslog projekta ili ona uvek varira u zavisnosti od inspiracije?

Zaista jos uvek ne znam. Uglavnom prvo napisem muziku, pa tek kasnije i tekstove. Mislim da to najvise zavisi od toga kako cu se osecati u narednom periodu.

8. Kako E.D. stoji u Srbiji, a kako u USA?

Kao sto vec rekoh, strane kritike su sjajne, a dobio sam i mnogo mailova od fanova iz raznih zemalja. Veoma sam zadovoljan, jer sam svestan toga koliko je danas tesko pridobiti nove fanove, a zatim i prodati diskove. Ne zaboravimo da je ovo tek prvi ED album i da je to ime potpuno novo na americkoj i evropskoj progressive sceni. Naravno, u afirmaciji mi je dosta pomoglo to sto sam na albumu imao sve te sjajne svirace i nekoliko zvucnih imena. Iskreno, poceo sam ovo da radim nerazmisljajuci o reakcijama, uspehu ili neuspehu, radio sam to pre svega zbog sebe, jer mi je sam proces snimanja bio jako zabavan. Sa druge strane, tesko mi je bilo da ocekujem ista, jer veoma dobro znam da se muzicka industrija suocava sa problemima novog doba – u stvari, to su problemi koji su dosli sa razvitkom tehnologije. Ovo je vreme jako malih tiraza. U staroj Jugoslaviji je 50 000 prodatih ploca znacilo neuspeh, dok danas najveci srpski rock/pop bendovi mastaju o tim tirazima. Naravno, necu ni pricati o tome koliko je mp3 download zamenio prodaju diskova. Tesko je zainteresovati ljude, jer im je jednostavno pruzeno sve – tokom osamdesetih je bilo par TV stanica, ali je markentinski efekat bio mnogo jaci, jer je tih par TV kanala pratila skoro cela Jugoslavija. Danas imamo bezbroj televizijskih stanica, a opet mnogo manje RNR-a u medijima. Jos jednom, jako sam zadovoljan reakcijama na ED, kako u inostranstvu, tako i u Srbiji – jer, ako uzmemo u obzir okolnosti o kojima sam pricao, ja sam dobio daleko vise od onog sto je realno za ocekivati. ED se odlicno prodaje, ali u skladu sa savremenim standardima.

9. Koliko i kako je Alogia pomogla E.D. i obratno E.D. Alogiji?

Mislim da nema tu neke preterano velike obostrane koristi. Alogia i ED se u osnovnoj strukturi razlikuju. Alogia je jasno namenjena balkanskoj sceni, sa tekstovima na srpskom i nema neke preterano velike afinitete ka inostranom trzistu. Barem ne za sada. “Expedition Delta” je drugaciji, ideja je drugacija, cilj se razlikuje. Naravno da ce svaki uspeh ED-a koristiti i clanovima Alogije, i obrnuto – a to tako moze da funkcionise bas zato sto su ove dve stvari nastale na razlicitim idejama i lepo se dopunjuju, u suprotnom – ove 2 stvari bi se gusile. Nema smisla raditi jedno isto na dva razlicita polja. To bi znacilo samo bespotrebno trosenje energije. To je cak i fanovima dosadno.

10. Mozes li da zivis samo od svoje muzike?

Ne mogu da zivim samo od sviranja i komponovanja. Ali, sve sto radim se vrti oko muzike. Imam vise razlicitih poslova u domenu muzike.

11. Imas li neke uzore, omiljene bendove… Zapravo sta ti najvise slusas kod svoje kuce i da li muzika koju pravis i slusas govori o tebi, ako da sta to govori o tebi?

Sa jedne strane sam tradicionalni metal/rock fan i kolekcionar, ali slusam prilicno raznoliku muziku koja zalazi daleko iza rock domena. Evo, dok kuckam ovo, upravo prolazi Duffy verzija pesme “Distant dreamer”. Stalno tragam za “novim i neistrazenim”, a opet nikada ne zaboravljam tradicionalne vrednosti. Volim sve ono sto je na neki nacin obelezilo razlicite periode mog zivota. U trenucima nostalgije mi lepo legne YU ROCK, a cesto slusam i “Frank Sinatra station” na Last FM-u. Uopste mi nije vazan stil, vazno mi je da mogu da osetim. Mislim da muzika govori o ljudima, ali nikako ne govori sve. Ne mislim da mozes suditi o nekome po onome sto slusa. Niti mislim da mozes proceniti nekoga po tome. Naravno, ima ekstremnih primera. Razlikuje se od slucaja do slucaja – muzika o nekome govori sve, a o nekome ne govori nista.

12.  Koji je tvoj san? A koji realan san?

Najvaznije je spoznati sebe i ono sto te cini srecnim. Ja verujem da u tome i jeste poenta svega – da naucimo da sto bolje koristimo vreme i da ucinimo zivot sto zabavnijim. Za to je potrebno da sto bolje upoznamo sebe, da naucimo da se prepustimo i izbrisemo predrasude. Ja sam deo svojih snova vec ostvario. Oduvek sam zeleo da se ozbiljno bavim muzikom na nacin koji ja volim, a to je upravo ono sto radim. Naravno, godinama su moji snovi sazrevali i dobijali neke nove dimenzije. Siguran sam da postoji mnogo lepih i zabavnih stvari sa kojima se nikada nisam ni sretao. Hocu da ih pronadjem. 😉

13. Poruci nesto muzicarima, umetnicima i fanovima.

Dovoljno su oni pametni i bez mene. 🙂 Ja sam samo jedno veliko dete koje jos uvek uci! 🙂

14. ’Ajde makar nesto…da ne zavrsimo na 13. pitanju. 🙂

Zaradjujte da biste ulagali u svoje snove, ali nikada nemojte preci preko vasih snova da biste zaradili! 🙂

Korisni Linkovi:

http://www.expeditiondelta.com/

http://www.myspace.com/expeditiondelta

http://www.myspace.com/alogija

http://alogia.bb.rs/

Intervju za Rockserbia.net: Jovana Reljic (http://www.myspace.com/jovejna )

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Prošlo je prilicno vremena od izlaska debi albuma „Ljubav“. Da li je bend Trigger zadovoljan kako se odvijala situacija po izlasku albuma?

Mozda mnogo vremena kad bi se radilo o albumu izdatom u nekoj normalnijoj zemlji! (smeh). Prvi album rock benda je kad se radi o domacoj muzickoj sceni zaista specificna situacija, narocito sa obzirom kakva je klima po pitanju muzike, publika se po prvi put upoznaje sa necim što taj bend radi, potrebno je vreme tako da je i period promocije albuma znatno produzen. Tako da smo mi tek poceli sa promocijom, mnogo ljudi je od nedavno culo za nas, mnogi ce tek cuti, i naš CD je za njih nešto potpuno novo. Uskoro ce se pojaviti sledeci video, u toku jeseni cemo imati veliki broj samostalnih nastupa i sve ce se to nastaviti i u sledecoj godini.   

Što se tice toga kako mi dozivljavamo sve to – jednostavno kao nuznost i deo našeg bavljenja muzikom. Trudimo se da radimo kao da ce sve ispasti najbolje moguce a naravno okolnosti nam nekad mogu a nekad i ne moraju ici na ruku. Vecinu problema sa kojima se suocavamo smo i ocekivali u nekoj meri – to su problemi sa kojima se vecina muzickih sastava na sceni suocava. Baviti se rock muzikom ovde je mazohizam samo po sebi, ali ne vidim drugo rešenje nego biti uporan. Trenutno se novijim bendovima ne daje mnogo prostora niti se narušava status quo u kome na istim festivalima, koncertima i tv kanalima uglavnom gledamo ista stara lica ali mislim da se priblizavamo nekoj tacki kada ce promena biti nuzna.   

Cinjenica je da je mišljenje strucne  kritike pozitivno. Kakva je situacija sa publikom? Na koje pesme publika najbolje reaguje?

Da, dobili smo vrlo pozitivne kritike za album i zive nastupe, i to je zaista sjajno, mnogo znaci cuti lepe reci od ljudi iz muzickog sveta koji imaju kriticki ili umetnicki autoritet. Naravno ono što je još bitnije je da publika nadje sebe u našoj muzici, a ljudi srecom – ako je to do srece (smeh) jako dobro reaguju. U sve oko benda je ulozen i ulaze se veliki trud, pokušavamo da pomerimo neke granice šta se ocekuje od benda iz Srbije, muzicki i produkcijski i prija kad ljudi to prepoznaju i nagrade dobrom voljom. Što se tice pesama to je naravno individualno. Mozda bi se moglo reci da primecujem one koje kod nas više privlaci neka muzicki tvrdja, metalu okrenuta strana, i one kojima je zanimljiviji taj elemenat eksperimentisanja sa elektronikom i ambijentalnijim zvukom. Shodno tome i izbor “omiljenih” pesama nekog slušaoca.

Gde je sve promovisan album, tj. koji gradovi su imali prilike da Vas cuju? Da li je uopšte bilo samostalnih promotivnih svirki sem Beograda ili su tek u planu?

Mi smo imali niz vrlo cudnih pehova oko samog izdavanja albuma, tako da je i to razlog što je koncertna promocija na kraju odlozena za jesen, kao i mnoge druge stvari… Zaista smo se obradovali kad je CD konacno poceo da se pojavljuje u prodavnicama, iako je zvanicno izašao pre toga! (smeh) Uglavnom smo više svirali grupne koncerte, velike ili male, ali mislim da je od nedavno broj ljudi koji su culi za Trigger došao do neke dovoljne cifre da bi samostalni nastupi imali smisla.

Koji je sledeci korak? Mozda spot za još neku pesmu?

Posle ovog za pesmu “Jedan dan” sledeci video ce biti uradjen za “Više nece biti nas”, ali da bi izbegli da se ponovi ovolika pauza izmedju dva spota, vec polako planiramo i treci. Takodje je snimljena i emisija “Metropolis Live” za TV Metropolis pa ce ljudi moci i tu da nas gledaju, a jedna od pesama sa live-a ce biti emitovana kao neka vrsta spota. Mi radimo vec duze vreme na sledecm albumu, ali je to kod nas dugotrajan, temeljit proces. U medjuvremenu treba uraditi dosta toga, na primer, dovršiti englesku verziju albuma.

U planu je engleska verzija albuma? Mozeš li mi reci nešto više o tome?

Od pocetka smo planirali da uradimo i engleske verzije nekih pesama i vidimo koliko bi za to bili zainteresovani neki izdavaci van Srbije. Nekim bitnim ljudima je cak vec i ovako interesantno, na primer puštali su srpske verzije pesama neki strani internet radiji, posebno New York Hard Rock Radio, i svi su bili u jako pozitivnom fazonu. Bili smo u bloku pesama sa Rammsteinom, kao “Eto moze metal i na drugim jezicima” (smeh). I za njih tamo je ono što radimo interesantna mešavina stilova. Mislim da i mi ovde moramo poceti razmišljati globalnije, jer je Srbija u svakom slucaju malo trzište i naša metal scena ne moze da egzistira ništa mnogo bolje od trenutnog stanja oslanjajuci se samo na domacu publiku. Videcemo kakav ce konacan oblik cela prica poprimiti, nemamo ništa protiv da uradimo ovaj isti album samo na engleskom, ali mozda se na na engeskoj verziji pojave i neke druge pesme kao dodatak ili umesto par postojecih.

PGP se sve više otvara ka neafirmisanim bendovima. Pored Vas i Broken Strings, Ljute Papricice i još neki bendovi su izdali albume za PGP. Iskeno, da li je bilo teško „prici“ ovoj izdavackoj kuci?

Postoji mnogo pogrešnih ideja, urbanih legendi i dezinformacija vezano za saradnju sa izdavackim kucama, kojima verujete kad ste mlad bend ili laik koji je fan muzike. Mi smo namerno radili tako da zaobidjemo neke uobicajene faze koje bend ima jer nam je muzicka kilometraza koju imamo kao pojedinci to dozvoljavala, tako da smo od pocetka radili na tome da bend i album istovremeno zazive, tj sam izlazak albuma je bio povezan sa time da se i mi pojavimo kao bend na sceni. Nee dozivljavam, kao što mozda to mnogi vide, album kao neko dostignuce ili uspeh – to je samo nuznost da bi postojali na mapi, nosac zvuka, deo posla i postojanja jednog benda i zaista mislim da se sve oko izdavanja istog previše mistifikuje kod nas. Nije teško snimiti album i izdati ga, teško je napisati dobru pesmu, teško je doci do ušiju slušalaca, i dobiti publiku, a album je samo jedna stepenica od mnogih. Da nije konkretno PGP izdao ovaj album izdao bi ga neko drugi, i ne mislim da bi to suštinski išta promenilo. Izdavanje albuma konkretno za PGP ima tu dobru stranu da je za mnoge ljude neka vrsta validacije – što je za mene loše, jer ime izdavacke kuce nije ono što bi trebalo biti vaznije od onoga što se nalazi na samom nosacu zvuka – pa makar da ste ga sami izrezali kod kuce. Naravno kad vec ta tri slova otvaraju neka vrata, ne bunimo se i koristimo tu pogodnost. PGP je bio pozitivan što se nas tice – lako smo se dogovorili i izašli su nam u susret što se tice nekih specificnih zahteva, na primer, nešto slozenijeg pakovanja diska.

Pretpostavljam da te je umorilo objašnjavanje znacenja imena benda (smeh) ali, zamolio bih te i da posetiocima portala RockSerbia.Net objasniš znacenje reci trigger i kazeš nam zašto baš takav naziv benda.

Smisao reci “Trigger” je dobrim delom povezan sa idejom kako treba da zvuci bend i celom tematikom pesama, koje su starije od samog naziva za grupu, on je došao kasnije. “Ljubav” je na više nacina intiman album, skup pesama koje se bave unutrašnjim stanjima i posledicama koje spoljne okolnosti imaju na naš unutrašnji svet, te konacno time kako se nosimo sa time, i pretpostavljam da ce to i dalje biti prisutno kao tematika u pesmama. “Trigger”je ono što svojim dešavanjem u nama pokrece psihološku reakciju, i cini da se osecamo na odredjen nacin i vidimo svet tako kako ga vidimo u nekom trenutku. Konacno, i muzika sama je ono što menja naše unutrašnje stanje, svaka ona muzika koja nešto zaista znaci i koja nema samo svrhu da zabavlja, razonodi. Ako Trigger pokrece nešto unutar svojih slušalaca – onda je cilj ispunjen.

Ukrašcu par recenica iz biografije Trigger-a: „Za ljude iza imena Trigger, ovo je samo pocetak putovanja, u kom ste pozvani da ucestvujete i dopustite da vas muzika dodirne i izmeni. Svako ima svoj okidac – šta pritiska vas?“. E sad to pitanje postavljam ja tebi. Dakle, šta pritiska Dušana Svilokosa?

Sve što moze da ostavi jaku impresiju na mene, pozitivnu ili negativnu, naravno. Ako si mislio na to a ne da li me pritiskaju brige! (smeh) Zanimaju me ljudi, kako funkcionišu, osecaju i misle, i odatle se zaista moze crpsti nepresušna inspiracija. Konacno, svako unutrašnje putovanje moze za posledicu imati izvlacenje necega vrednog na površinu, nekada i necega što biva pretoceno u muziku.

Poznato je da imaš i svoje solo projekte van benda. Hoceš li nas malo više uputiti o cemu se radi?

Nisam siguran da li bih to nazvao “solo projektima”. Bavim se godinama muzikom u razlicitim oblicima, i to je ono od cega zivim, nevezano za Trigger koji je moja ljubav i ono što radim iz ljubavi. Vidiš, ovo se uklopilo uz naziv albuma (smeh).

Mozda si mislio na neke instrumentalne pesme koje su ljudi imali prilike cuti? Sve do nedavno sam gledao na ideju instrumentalnog albuma kao na nešto što je besmisleno u našim uslovima, jednostavno kao na gubljenje vremena radi dokazivanja blizoj i daljoj rodbini i prijateljima da je taj neko strašan instrumentalista. Od nedavno sam sklopio ugovor sa “Gary Kramer Guitars” kompanijom, i Leo Scala,  covek koji stoji iza dizajna i koncepta njihovih instrumenata mi je dao puno podrške na svaki nacin, tako da uraditi neki skup instrumentalnih pesama sada moze imati smisla ako bi bilo adekvatno plasirano u inostranstvu. Ono što mi najviše nedostaje je vreme, jer bih se zaista zeleo posvetiti tome jednako koliko i albumu za Trigger. Najveci deo gitarskih instrumentalnih albuma je preblizu tome da se pretvori u masturbaciju interesantnu samo drugim gitaristima, a ono što mene interesuje je album sa pesmama – koje su eto samo ovaj put “ispricane” gitarom umesto glasom. Tehnicko umece je pozeljno, ali cesto napravi više štete nego koristi.

Takodje ce se uskoro na kompilaciji pesama iskomponovanih na poeziju Milana B. Popovica pojaviti i pesma “Pokrov iznad mene”, a pod imenom “Disparador” koja se opet razlikuje od ovoga što radi “Trigger” muzicki. “Disparador” ce se mozda u buducnosti pojaviti i u trajnijem obliku, cak i kao album, sa pesmama koje ne idu uz koncept grupe „Trigger“.

Jedno tinejdz pitanje (smeh), koji muzicari su imali najveci uticaj na tebe i na cijim pesmama i muzici si ti odrastao i formirao svoj stil sviranja?

Uf, moram ti priznati da je na to zaista teško jednostavno odgovoriti. Nisam siguran da sam ikada imao neke ljude kao idole na koje sam se “lozio” u ocekivanom smislu, bar kad se radi o onima koji uce instrument – kao gitarista na gitariste. Mnogo ljudi su uticali na mene kao autori, kompozitori i tekstopisci, jednako kao i gitaristi. Kao svaki HM klinac normalno, gotivio sam Maiden i Metaliku, ali mi se kasnije sve više širio ukus i najcešce me inspiriše muzika koja je van “Heavy” zanra. Mark Knopfler i ono što je radio sa Dire Straits je uticalo mnogo na mene, kako po pitanju njegovog sviranja tako i autorski. Sa te neke uslovno mekše strane definitivno Peter Gabriel, kojeg obozavam, Sting, najviše iz Police perioda zatim Trent Reznor… U poslednje vreme me inspiriše i etno muzika razlicitih naroda. Sa te neke virtuozne strane, odrastao sam uz Vai-a i Satriania, narocito je Joe uvek bio interesantan jer je umeo da upotrebi tehniku u sluzbi pesme. Van Halen su mi takodje bili vazni, kako on kao gitarista tako i bend, mozda više rani Halen nego ono kasnije. Eric Jonson mi je bio uvek bio fascinantan, a od blues gitarista, ponajviše SRV. Mogao bih i dalje da nabrajam, i opet bih nekog ispustio, suštinski, mislim da je bitno da kao muzicari ucimo od onih pre nas, apsorbujemo što više toga i zatim naucimo kako da to pretocimo na svoj nacin, damo mu novi, naš identitet. Pokušavam da uvek ostanem otvoren na nove stvari i da se menjam i rastem kao muzicar, bez pokušaja da se ogranicim na bilo koji nacin, ili da uticem kakav ce biti krajnji ishod.

Pitanje koje cesto volim da postavim muzicarima, šta je to što “podmece nogu” našoj sceni, odnosno šta treba da se promeni da bi domaca scena “lakše disala”? Publika, izdavaci, mediji, sami bendovi, ili treba menjati kompletan “sistem”? Mozeš li da daš dijagnozu situacije i postaviš terapiju?

To je zaista slozeno pitanje, na koje postoji mnogo odgovora, mnogo validnih odgovora, i bolje bi posluzilo kao tema za seriju tribina, nego kao nešto što ja sam mogu u jednom pasusu definisati i objasniti. Mislim da bi se suština svodila na to da se problemi koje mi imamo kao pojedinci u okviru ovog naroda, ove nacije, pokazuju na jako ruzan nacin i na muzickoj sceni. U nekoj komercijalnijoj muzici, gde je novac najbitniji, sama ta cinjenica da se radi o poslu donekle reguliše stvari- finansijski uspeh ili neuspeh tu jasno pokazuje šta ide a šta ne ide.

Neke najruznije osobine dolaze do izrazaja upravo kad se radi o muzici kao licnom izboru bez “komercijalnih” pretenzija. Kad bi svako od nas prvo pogledao u sebe, postao svestan šta i kako sam cini, kako doprinosi ili odmaze tome kako zivimo i radio ispravnije, mi bi brze ozdravljali kao društvo – tako je i u muzici. Nazalost, vidim da je prst obicno uvek uperen negde drugde i ka nekom drugom. Muzicari i publika se medjusobno krive, a onda krive izdavacke kuce i medije, a oni na kraju krajeva samo lepo pokazu šta se koliko prodalo i zakljuce da nije do njih nego do publike, tj konzumenata muzike, i da mediji samo emituju ono što publika trazi. Onda se obicno završi sa nekom nakaznom tezom da je navodno narod glup pa voli sve najgore, ili pošto je glup, lako mu je plasirati bilo šta. Po meni lecenje je veoma jednostavno, ali vemo zahtevno po svakog od nas.

Ako ste muzicar zapitajte se da li zaista radite na sebi punom snagom ili se samo pravdate kako je za sve kriva okolina, drzava i okolnosti, proverite da li ucite i da li se razvijate, ili ste samo jaki na recima, da li ste napisali zaista dobre pesme ili bi to moglo mnogo bolje, da li pruzate maksimum publici, svakim aspektom svog rada, ili imate ocajan omot demo diska i samo stojite na bini kad svirate, da li se bavite svojom karijerom i ucite o tome kako funkcioniše posao ili naprazno maštate o nekom “menadzeru” koji ce magijskim putem iznenada od vas napraviti zvezde itd.

Ako ste ljubitelj muzike, zapitajte se da li ste pozitivni i podrzavate ljude oko sebe i muzicare ili ste zlobni i cinicni, da li ste skinuli baš sve albume sa neta ili ste podrzali bar one grupe ciji rad cenite kupovinom diska majice ili ulaznice, da li na internet forumima provodite vreme pljujuci bendove cija vam se muzika ne svidja po temama, ili hvalite bendove koji vam se dopadaju, da li vam je kad se radi o trošenju para vaznija u zivotu dobra svirka, ili da pijete svako vece dvolitarku piva na klupi u parku, da li imate doktorat muzikologije koji vam daje za pravo da se ponašate kao prefinjeni profesionalni kriticar koji svaki dan ustaje na levu nogu, ili bi mogli sebi da dopustite i da budete naivniji, dobrodušniji, otvoreniji i pozitivniji i da više paznje posvetite kvalitetima i pozitivnim stranama, a ne da ponizavate verbalno one koji se trude i bore.

Ne postoji neki “sistem” koji je negde tamo, odvojeno od nas. Mi sami ljudi, mi smo ti koji treba da se promene da bi bilo bolje.

Dušane, hvala na razgovoru! Veliki pozdrav od portala RSN!

Hvala i vama! Pozdrav!

Profil benda na RSN https://rockserbia.net/Trigger.htm

Myspace prezentacija benda: http://www.myspace.com/bandtrigger

intervju za Rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Prvi album na zalost nikada nije doziveo „svetlost izdavaca“, što opet govori mnogo toga o današnjoj sceni i onima koji misle šta moze da prodje, a šta ne… ili u prevodu, onima koji misle gde mogu da uzmu novac, a gde ne, a pri tome znajuci da je vecina današnje omladine spremna da proguta sve što se servira, ali da ne pricamo o tome.

Drugi album snimaju u izmenjenoj postavi pocetkom 2005-te godine to jest sa novim instrumentima 🙂 i izdat je u martu 2007-e godine pod etiketom Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada. Album „Iz slane vode“ je došao i do mene, ubrzo sam shvatio da je odlicno kada ustaneš ujutro, i kreneš na posao, staviš sluške u uši i cupkaš do posla…baš recept za uzivanje, i u momentima pecenja rakije i gazenja grozdja za vino. Na Beoviziji Drum’n’Zez postaje poznatiji širim masama i dobijaju šansu da snime album za PGP RTS – Dunava Ukus. Vec sam naslov albuma govori sve 🙂 takodje, su sada u fazi snimanja video spotova. Mislim da mozemo dosta da ocekujemo od Drum’n’Zez-a, koji je svojom ljubaljvu prema muzici pokazao da stvari mogu da se dese i ako prodje 11 godina…

 Sledi kratak intervju sa Vojom, frontmenom Drum’n’Zez-a, inace, operskim pevacem 🙂

Vojo, da li mozeš da nam objasniš korene, to jest radjanje benda?Krenulo je neozbiljno…lupanje u šerpe, lance i uz duvanje… u frulice (smeh) A, godinama je mutiralo u jedan bend sa skoro pa klasicnom postavkom instrumenata.

U suštini, da li ste bili svesni da cete stvoriti novi pravac na našim prostorima, kako vi to zovete „agro reggae„?

Pa, uvek smo znali da smo specijalni. Evo, u medjuvremenu smo napravili još jedan novi pravac „panonski surf – pop“. Kad je neko kreativan, onda to samo ide.

Koji su Vaši muzicki uzori?

Pa, pošto nas je oko jedanaest u bendu, a svako ima svojih desetak uzora, što mu dodje da ih imamo oko 100 glupo je da ih sve sad imenujemo, ali zaista ih ima iz svih mogucih zanrova…

Izašao je Vaš novi album “Dunava ukus”. Da li vec  imate feedback kako se prodaje album i kako je prihvacen?

Pa, bukvalno je tek pristigao u radnje, ali mi ove primerke što smo imali, razgrabili su se i koliko cujem ljudi samo traze i traze. A, niko se još nije zalio.

Planirate li uskoro neku turneju po Srbiji?

Planiramo, ali necemo ništa da forsiramo. Voleli bi da svi budu zadovoljni na kraju te turneje, a tu ubrajamo i sebe. Neki minimalni uslovi da se stvore i krecemo!

Ko je u suštini pokretac i kreativac u bendu, ili svako ima svoj deo na novom albumu?

Pa, svako ima neki svoj momenat, ali bez timskog rada ništa od svega ne bi bilo. Neko uvek ima svojih pet minuta i onda malo utice na ostale i odmah su svi veseli… A, ima i kad bude nervoze, ali dobro sad. (smeh).

Kako je uticala Beovizija na Vašu “karijeru”?

Pa, dosta pozitivno, uz malo prozivke od strane nekih drugara, više kroz šalu, sve ostalo je bilo OK: iskustvo, lakše dopiranje do PGP-a, povecana slušanost, afirmisanost kod komšija i rodbine…

Kako jo došlo do saradnje sa PGP-om ?

Pa, mi smo hteli i prethodni album još da izdamo za njih, ali je ocigledno sama Beovizija malo prevagnula u ovom slucaju. Mi, smatramo da je PGP u ovom trenutku jedno zdravo rešenje za nas i sa nostalgijom se secamo dana kada se sa strahopoštovanjem gledalo na njihov logo na albumu. Sada su vremena mnogo teza za obe strane, ali tu smo da pomazemo jedni drugima.

Šta misliš o sadašnjoj sceni?

Slabo smo u domacoj muzici i slabo o sceni razmišljamo uopšte, ali svakako nije veselo cim ovakvih bendova kao što smo mi ima samo jedan – naš (smeh).

I, neka poruka Vašim fanovima za kraj price?

“Mani drogu – u vinu je istina!” “Nikad tribute – mozeš ti i bolje!” “Kupi naš CD – košta k’o dva piva , a mnogo duze ze ti trajati!”  itd.

Profil benda na RSN https://rockserbia.net/DRUMNZEZ.html 

Myspace benda: http://www.myspace.com/drumnzez

intervju za rockserbia.net: Kristijan Rizanji

Prvo što mi o sebi pada na pamet je to da sam pevac i gitarista punkrock bendova SIX PACK i Covek Bez Sluha. Muzikom se bavim od tamo nekog petog – šestog razreda osnovne kada sam sa sadašnjim basistim Six Pack-a Djoletom poceo da vukljam akusticnu gitaru po školskom dvorištu i kada sam upisao muzicku školu. Prolazeci kroz svoje klinacke bendove i prepevavajuci RAMONES-e, malo po malo poceo sam da komponujem i pišem, tako da sam danas autor najveceg dela materijala bendova u kojima sviram. Odrastao sam u provinciji, pa je voznja SKATEBOARD-a, iako moja strast, u nekoj 25toj godini okoncana  pesmom “Fabricka Greška”… Dan danas cuvam dasku i ponekad je poguram i isprevrcem po dvorištu, a glad zadovoljim gledajuci majstore na Extreme kanalu. U medjuvremenu sam objavio svoju prvu zbirku pesama MEGAFON. (Preuzeto sa myspace-a – http://www.myspace.com/mickeysixpack   Na ovoj myspace stranici mozete besplatno procitati Mikijevu zbirku pesama „Megafon“.)

Ovog puta tema razgovora sa Mikijem je bio Covek Bez Sluha.

Dokle se stiglo sa novim albumom CBS?

Imali smo mali maler, gitarista je imao ozbiljnu operaciju, tako da smo pomerili snimanje. Nadam se da ce, uz Bozju pomoc, album izaci u septembru. Imali smo tu srecu da grad Kragujevac spozna prave vrednosti i da nam pomogne u finansijskom smislu, tacnije da nam omoguci da udjemo u studio kod Vlade Georgieva, koji vazi za jedan od najboljih na Balkanu.

Znaci da je album pri kraju?

Da, kao sto rekoh, ocekujemo da ce izaci u septembru.

Gde vas mozemo cuti uskoro?

Uskoro krece promocija albuma,tako da…Bicete obavesteni o svemu na vreme.

Jeste li svirali za vreme leta negde?

Jesmo, svirali smo na nekoliko festivala, na dva kao hedlajneri. Svirali smo i na ovogodišnjem Exitu.

Izašli ste iz okvira Srbije?

Pa da. Cini mi se da smo izašli iz okvira lokalnih heroja, buduci da smo u Kragujevcu uvek bili omiljeni bend, sada smo malo prosirili auditorijum, tako da smo leto proveli svirajuci na festivalima u Hrvatskoj, Bosni…

Ne bih te puno zadrzavao pošto si u frci. Šta mozes poruciti mladjim bendovima koji su na pocetku karijere?

Prvo, moraju da shvate da bavljenje rokenrolom trazi puno odricanja, truda, znoja… Nije ni najmanje lako na +40 stepeni biti u studiju i snimati album. Ukoliko nisu spremni da se potrude neka ne ulaze u celu pricu. Dovoljan pokazatelj isplativosti tog truda je to što na primer ti ispred rockserbia-e zeliš da radiš intervju sa nama.

Hvala ti na izdvojenom vremenu. Nadam se skorom izlasku albuma i vidjenju na nekoj svirci u Beogradu!

I ja se nadam to isto. Mada nismo bend koji baca preterano veliki akcenat na Beograd, svraticemo i tu na promociji. Zelja nam je da nas cuju ljudi iz cele zemlje…i šire.

intervju za rockserbia.net: Strahinja Nikolic

– Sada ste na novom pocetku. Šta mi mozete reci o Lavrintu?Pa, bilo je veoma teško naci ljude za novi pocetak. Uspeo sam da sastavim ekipu dobrih muzicara, videcemo kako ce to ispasti.

– Da li je u planu album? Spremate neki materijal?Pa, album je u planu, ali još nista nije definitivno.

– Koji zvuk mozemo ocekivati od Lavirinta? Hoce li biti nekih promena u odnosu na zvuk Kraljevskog Apartmana?Vokal ostaje isti.(smeh) Šalim se! Bice malih promena, vracam klavijature u bend.– Poznati ste kao jedan od uzora mladim ljudima koji tek pocinju. Šta imate da im porucite?Da se drze gitare, da se bore i sve ce biti ok, sve ce doci na svoje.

Nazalost, Lotke nije imao puno vremena za pricu. Ostaje nam da se nadamo da ce sve teci pozitivnim tokom i da uskoro mozemo cuti autorske pesme Lotketa sa novom ekipom.

Strahinja Nikolic

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Magma postoji od 1997. godine. Puno muzicara je prodefilovalao kroz bend, jedino si ti kao idejni tvorac sve vreme prisutan u bendu. Zamolio bih te da nas upoznaš sa pocecima Magme i sadašnjom postavom…

Poceli smo ’97. u sedmom razredu osnovne škole. Bili smo i tada dobri, pojavili smo se pred sam kraj te godine u emisiji „Intonacija“ Treceg kanala i bili odabrani od strane gledalaca za najbolji demo bend i svirali smo obrade nekih domacih bendova. Pošto smo bili klinci veci deo benda je to sve shvatao kao da treniraju neki sport, ono kao sad bi fudbal, sutra tenis pa se postava menjala svakih par meseci tako da to nije funkcionisalo. A sada se okupila ekipa koja samo svira u Magmi zbog metala, a u tezga bendovima zbog para(?). Trenutna postava je najbolja do sada i nadam se da ce tako i ostati. Milan Jejina lupa bubanj, Vihor Ristic svira bas, Jovan Dorkin se dere, a ja sviram dzitru. Svira se metal.

Od samog pocetka, nevazno u kojoj postavi je bio bend, Magma je osvajala nagrade, ali ipak kao da je nešto nedostajalo. Kockice su se, mogu slobodno reci, tek ove godine potpuno slozile. Koje su to „kockice“ na koje se cekalo?

Mislim da smo ozbiljniji i svakako bend bolje zvuci. Mi se i dalje jednako trudimo na svakoj svirci, nismo ni jedno takmicenje shvatali na taj nacin, vec kao obicnim nastupom pred publikom. A odlucujuca kockica je svakako odgovarajuci pevac.

U veoma kratkom vremenskom periodu osvojili ste dve velike nagrade – Nektar Demo Fest u Banja Luci 2. mesto i pobeda na 42. Zajecarskoj gitarijadi…

Oba puta smo bili stvarno iznenadjeni iz razloga što sviramo metal na engleskom. Zadovoljni smo, i te nagrade na takvim takmicenjima nam znace, jer su nam potvrda da ta muzika koju pravimo nije loša i nije totalno uzalud svirati u tom bendu.

Kakvi su tvoji utisci iz Banja Luke s’obzirom da sam cuo da je sve bilo profi i da su bendovi imali maksimalne uslove?

Oni su razvalili u svakom pogledu, nacin na koji su nas ugostili, oprema, smeštaj, hrana sve je bilo kao da smo svi došli revijalno, a neko drugi da se takmici. Svi smo bili na superu nedelju dana. Nadam se da ce se odrzati još puno puta i savetujem svima da se prijave, predobro je.

Ovi uspesi su Vam otvorili vrata nekih znacajnih festivala na ovim prostorima. Gde ste sve svirali posle Zajecara i kakve utiske nosiš sa tih dešavanja?

Svirali smo na Rock village festivalu koji je bio odlichan i hvala Van Goghu koji je dugo radio tonsku probu, pa su se okupili ljudi kad smo poceli, i Inter Art City na Kališu koji nije zaostao za Village-om. Ali potvrdili smo te festivale pre oba takmicenja tako da toliko o tome.

Sticajem okolnosti bio sam prisutan jednom prilikom kada je niz pohvala na racun tvog sviranja izneo Bane Lokner. Ono što je njega zanimalo, zanima i mene, kako uspevaš da se muzicki „transformišeš“ i to vrlo uspesno radiš? Jer, poznato je da pored Magme sviraš u jos nekoliko bendova, a svi sviraju zanrovski razlicito.

Nikada o tome nisam razmišljao, ali mislim da ima veze sa slušanjem muzike. Npr. da stvarno skapiraš atmosferu koju odredjena muzika stvara…mozda.

Dugo si aktivni clan naše scene, putuješ po celoj Srbiji sa 202… kakva je situacija „na terenu“? Cinjenica je da postoji kvantitet bendova, ali, da li, po tvom mišljenju postoji i kvalitet i šta je to što koci našu scenu?

Kvaliteta ima i to dosta u svim zanrovima kako u Beogradu tako i u manjim sredinama. Mislim da samo treba više prostora za bilo koji vid r’n’r-a u medijima. Narodnjaci i dalje vladaju, to se vidi…

Osvojili ste maltene sve što je moglo da se osvoji u zemlji, postojite dugo… pitanje koje si sigurno bezbroj puta cuo, kada se moze ocekivati zvanicno izdanje Magme i koji su uopšte planovi benda?

Planiramo da do leta 2009. album izadje. Pre toga moramo da dobijemo osvojene nagrade da bi bilo šta poceli. Pregovaramo sa nekim studijima za snimanje, a što se izdavaca tice samo nam je vazno da u svakom mestu bude po bar jedan disk u jednoj radnji, a posle copy & paste. Planovi su u principu svetska dominacija cim se prvenac rasproda.

profil benda na RSN: https://rockserbia.net/MAGMA.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic