Na pocetku bih te zamolio da posetiocima Rock Serbia-e pribliziš pricu o nastanku Gavrila Principa. Od kada postoji bend i zašto to ime?

– Svi mi smo svirali po razlicitim smederevskim bendovima i izlazili u istu kafanu posle posla pa kao ajde da nadjemo kvalitetniji nacin da trošimo svoje vreme. Inace, ja još uvek sviram u starom pank bendu Potres, ali nisam baš redovan na probama pošto nemam mnogo vremena za putovanje u Beograd. U pocetku smo hteli da to bude samo zajebancija bez ozbiljnih planova, ali posle himne Ultra Semendria koju smo snimili za navijace FK Smederevo i koncerta sa legendarnim Kud Idijotima u Smederevskoj Palanci naglo je poraslo interesovanje za nas, pa smo se i mi malo više potrudili oko svega. Ime smo izabrali iz fazona, odnosno kao parodija na bend Franc Ferdinand. To je u stvari prica o muzickoj industriji koja svake godine izbaci po neki novi bend koji je kao ekstra inovativan i šta ti ja znam šta. Da sam juce rodjen pa i da poverujem. Naš logo mali Gavrilo sa prackom je zajebancija na sopstveni racun i pokazuje koliko smo mi u stvari “mocni” protiv te muzicke industrije.

Izdali ste svoj prvi album. Ko su autori i gde je sniman?

– Pesme smo pravili uglavnom zajedno. Mozda ja donesem nekih 70% muzike i teksta, pa svako malo doda svoje i zajedno to uoblicimo. Album smo snimali u studiju Paradox kod naših dobrih prijatelja brace Brankovic iz Alogije. Album je sniman u fenomenalnim uslovima i na vrhunskoj opremi, što nam je bilo dodatni podstrek da se više potrudimo.

Naziva albuma je “Najebali”, na koga se to odnosi?

– Odnosi se na celu našu generaciju. Svi mi imamo te likove tapšace po ramenu koji vec na sledecem stepeniku zaboravljaju odakle su pošli iako smo im mi sami pomogli da se popnu na taj stepenik. Mislim da je svima jasno o cemu se radi.

Tekstovi pesama su uglavnom buntovnicki. Šta je to što Vam najviše smeta, ono protiv cega se najviše borite svojim pesmama?

– Nema tu najviše i najmanje. Tekstovi govore o svim tim stvarima koje muce malog coveka u današnje vreme. Ne zanosimo se mi da cemo promeniti svet, ali stvari treba reci i ljudima skrenuti paznju. Pokušati da promenimo bar sebe i onaj uzak krug ljudi oko sebe. Ako se uz to još i dobro zabavimo, misija je ispunjena.

Zanimljivo je da ste postavili ceo album na besplatan download. Šta Vas je “nateralo” na takav potez?

– Pa to je vrlo jasno. Samo glup covek bi u vreme mp3 i interneta pokušao da proda nešto za šta još niko ne zna. Namerno nismo ni trazili izdavaca, jer hocemo da ostanemo ekskluzivni vlasnici prava na svoj rad, samo mi i publika. Nama su inace prijatelji pomogli finansijski oko samog snimanja pa bi i sa te strane bilo licemerno prodavati.

Gde oni koji zele da kupe mogu da nabave Vaš album?

Najbolje je direktno od nas. Imamo myspace profil gde nas ljudi mogu kontaktirati i naruciti album ili majice i bedzeve koji su skoro izašli.

Svirate turneju sa hrvatskim bendom Alergija. Otkud saradnja sa njima? Inace, Stipe iz Alergije o Vama ima samo reci hvale.

– Sa Alergijom smo se sprijateljili baš preko malopre pomenutog majspejsa. Jednostavno smo videli da razmišljamo na isti nacin i imamo vrlo slican pristup bitnim zivotnim stvarima, pa smo hteli da se ujedinimo i to pokazemo ljudima. Ova turneja, koja je inace završena prošlog vikenda koncertima u Puli i Zadru, je pomerila mnoge stvari u glavama ljudi, cak su i sa MTV Adria prepoznali to i napravili prilog o tome i intervju sa Alergijom i nama. Nadam se da ce i drugi bendovi poci našim primerom, jer nas malo ima i moramo da se drzimo zajedno, inace ce nas narodnjaci pregaziti. Inace, meni je jako drago što smo ovu turneju radili baš sa njima jer su po meni oni sledeci veliki Hrvatski pank bend.

Stekao sam utisak da ste popularniji u Hrvatskoj nego u Srbiji. Kako je publika u Srbiji prihvatila pesme?

– Mi nemamo takav utisak, mislim da prolazimo isto u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Mozda generalno u Hrvatskoj ima više ljudi koje zanimaju ovakve stvari, ali oni koji su u toj prici isto reaguju bilo gde.

Završena je turneja “Ista meta”, šta dalje? Koji su dalji planovi Gavrila?

– Nemamo posebnih planova. Kao i do sad, pravimo nove pesme, sviramo gde nas pozovu. U ovom trenutku se spremamo za Live&Loud pank festival u Zadru koji ce se odrzati 25. i 26. jula gde sviraju stvarno fenomenalni bendovi iz cele bivše Jugoslavije plus specijalni gosti.

Po tvom mišljenju, kakva je situacija u Srbiji što se tice punk muzike, i rock-a uopšte? Moze li jedan relativno novi bend na sceni, kao što je Vaš, da napravi korak napred ka izlasku iz anonime u današnjim uslovima u zemlji Srbiji?

– Situacija je kao i sa svim u našoj zemlji jadna. Bend moze da se probije ako ima pricu i kvalitet. Svaki rad se nagradi kad tad. Ja veci problem vidim u samom pristupu stvarima, odnosno u odnosu  bendova i publike prema svemu. Taj odnos je u vecini slucajeva konzumentski i površan, tako da ljudi ne shvataju samu suštinu stvari i naravno takve price nemaju dubinu i brzo nestaju. Ja pank i rokenrol uopšte vidim kao deo sveta koji razmišlja svojom glavom. Ne mozemo pricati o svemu ako pricu svedemo na konzumentski nivo gde je bitno obuci pravu garderobu, napiti se i uopšte raditi stvari koje se od tebe ocekuju. Sad vidim svi kukaju zbog otkazivanja Castle festa, a sami smo doveli do toga sbog nedostatka svesti. Pank i rokenrol nisu stvari koje se kupuju na gondoli u supermarketu, one se teškom mukom prave.

Bilo mi je zadovoljstvo da pricamo. Pozdrav od portala Rock Serbia!

– Hvala na interesovanju i zelim da Vam portal što duze traje, jer promoviše prave stvari.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Kako ti se cini da je publika prihvatila nov album „Duhovi u sobi”?

-Mislim da ga je publika sjajno prihvatila! Dešava se da nam ljudi na koncertima govore da smo im omiljeni bend i da im se baš dopada album. Takodje, na osnovu komentara ljudi koji dolaze na naš sajt i na našu stranicu na myspace-u vidimo sjajne reakcije na album i na ono što radimo. Samo mislim da bi album mogao biti bolje medijski promovisan ali izdavacka kuca za koju smo izdali album nije se baš potrudila da nas promoviše nego sve uglavnom radimo sami, ali to nije baš dovoljno.

Mislim da se pesma „Ona”  izdvojila kao hit medju tinejdzerkama…

-Pesma „Ona” nije sa novog albuma. ”Ona”, ”Pesimista” i „Budan sanjaš” su izašle kasnije kao ep „Budan sanjaš”. To je album koji je radjen za predstavu „72 device”. Scenario za predstavu je napisao Dimitrije Vojnov i daje se u pozoristu Dadov. To je tinejdzerska predstava koja je radjena po uzoru na americke tinejdzerske komedije. Bili smo na premijeri koja je bila sjajna. Prvi put smo tako nešto radili i imali smo jako malo vremena, ali bilo je to sjajno iskustvo i uzivali smo u radu.

Da li ima neka pesma sa albuma „Duhovi u sobi” koja je vec izdvojena kao hit?

-Naša omiljena pesma sa albuma je „Mislim na tebe”, mada je pesma „Moraš biti jak” publika najbolje prihvatila i najviše je pohvaljuju.

Pored Beograda i Novog Sada kao gradova gde je sve vecinom skoncentrisano, i Kruševca kao vašeg rodnog grada, ima li još gradova u kojima imate koncerte i koliko su poseceni?

-Sweeper je svirao u mnogo gradova u Srbiji, od gradova u Vojvodini kao sto su Novi Sad, Subotica, Backi Petrovac pa sve do Niša. Pored toga svirali smo i u Hrvatskoj. Svi koncerti su uvek dobro prošli i svi su bili poseceni. To je i zbog toga što su to uglavnom grupne svirke i tako je dosta ljudi imalo prilike da nas cuje. Imali smo dobra iskustva na svim koncertima tako da uvek jedva cekamo da sviramo. To nam je i bio uvek prioritet, da imamo sto više svirki i da nas ljudi cuju.

Kakvi su vam dalji planovi što se tice koncerata?

–Pošto je ovaj koncert otkazan nadamo se da cemo za dvadesetak dana odrzati drugi. To ce biti promocija albuma „Duhovi u sobi” i ep-a „Budan sanjaš”. Konkurisali smo i da sviramo na Exit-u, a vec smo svirali na Exit-u ’06. Pošto trenutno u studiju snimamo novi album, preko leta necemo imati mnogo vremena za svirke. Verovatno cemo u septembru i oktobru imati koncerte u Hrvatskoj i eventualno neki u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu i jos nekom vecem gradu u Srbiji.

Pošto si rekao da svirate i u Hrvatskoj, kako su tamo poseceni vaši koncerti, kakva je atmosfera tamo?

-Publika u Hrvatskoj je stvarno sjajna. Tamo se pop/punk i punk/rock mnogo više sluša. Cini mi se da tamo ima mnogo više ljudi koji nas prihvataju i slušaju. U Hrvatskoj bude više ljudi na koncertu i pop/punk pravac je tamo mnogo više zaziveo nego kod nas. Ljudi znaju naše pesme i mnogo više prate punk/rock i pop/punk nego ovde. U Splitu nam se dogodilo da ljudi znaju naše pesme. To je sjajno i volimo da sviramo tamo. I na našem sajtu i na našoj myspace stranici veliki broj komentara ostavljaju baš ljudi iz Hrvatske. Mislim da tamo mozda i imamo više slušalaca nego ovde.

Kako se tebi cini punk scena u Srbiji  i citava punk kultura kod nas? Da li uopšte postoji i kakva je?

-Mi smo punk/rock bend pa cu se ja ograniciti na tu scenu… Stanje nije baš sjajno. Mislim da je krajem 90-ih i pocetkom 2000 situacija bila bolja. Bilo je više bendova i u Beogradu i po drugim gradovima. Vremenom su se bendovi raspadali i sada nas ima jako malo. Trenutno, mi ne poznajemo više od pet bendova koji sviraju punk/rock u Srbiji. Naravno, to je jako malo.U drugim zemljama Evrope i u Americi je drugacije. Postoji i tendencija da se pravci punka menjaju pa sad ima mnogo uklapanja zanrova gde se punk sklapa sa hard core-om, metalom i taj deo scene je u procvatu, dok sam punk/rock stagnira sada, i ni malo nije u zavidnoj situaciji.

Ostaje nam da se nadamo da ce punk/rock scena i kod nas oziveti…

 intervju za rockserbia.net: Tea

Muzika koju stvaraju stavlja se u pravce drumm’n’bass-e, techno-a, hard core-a,…, ali autenticnost njihove muzike ogleda se u kombinovanju gitarskog zvuka i elektronike, neznih i agresivnih vokala, neumoljivih bubnjarskih kao i definitivno najmelodicnijih bas deonica, neuhvatljivih transformacija ritma, slanju jasnih poruka bunta, kao i ljubavnih stihova i ono po cemu ih uvek mozete prepoznati-sjajna energija kao koren svake pesme i svake svirke!

Razgovarali smo sa Majom o predstojecem albumu, o trenutnom i vec dugo zastupljenom stanju na našoj (alternativnoj) muzickoj sceni i naravno o tome gde ih mozemo slušati u skorijoj buducnosti.

 Bend E-play postoji od 1999. godine. Nakon 9 godina, treci album je u najavi. Zašto je potrebno toliko vremena da prodje od albuma do albuma?

Ne znam. Valjda zato što smo u srbiji i zato što se ovde sve odvija sporo.

Vaš rad podrzalo je dosta ljudi priznatih u muzickoj industriji, gotovo su svi beogradski bendovi, zanrovski bliski E-play-u stali uz Vas, tu je i Nikola Vranjkovic u ulozi producenta. Šta je potrebno jednom bendu da njegov rad, osim u ušima publike, zazivi i u ušima kolega muzicara?

Potrebna je “kolegijalnost” i druzenje. Mi jako puno volimo veci deo scene. Još ako prijatelji muzicairi smatraju da si uradio pravu stvar onda je to pun pogodak. Najbolje je kada ti na koncert dodje puno “kolega” (obojeni program), kada ti ustupe svoju prostoriju za vezbanje (eyesburn),kada ti pozajme pojacalo (darkwood dub), kada zaboraviš palice pa ti daju svoje (disciplina kicme), kada ti ponesu pojacalo (dza ili bu) ili kada izadju na binu da ti pomognu oko postavke (block out). Stvarno nam je dosta bendova pomoglo više puta. Ove koje sam nabrojala su samo neki od tih.

Majo, Ti si sviranju bas gitare dala jednu potpuno novu dimenziju, na bini je taj instrument prosto deo Tebe. Koliko je vremena bilo potrebno da prodje u vezbanju da bi sada delovala toliko samouvereno i koliko je teško savladati bas kao melodicni instrument?

Bas je prilicno tezak za sviranje…. S obzirom da se radi o cetvorozicanom instrumentu. Postoji mnogo nacina za sviranje. Ja ga uglavnom sviram trzalicom, jer imam jako puno brzih delova, a i potreban mi je zvuk trzalice. Sviram bas dosta jako i trudim se da on bude što više melodican i dinamican. Dinamika sviranja mi je jako bitna. Sviram ga od sedmog-osmog razreda. Gitaru sam ucila od petog razreda. Imam još puno toga da naucim… Instrument se uci tokom celog zivota… Sve zavisi do kog nivoa zeliš da nauciš.

Koliko je nešto novo prihvatljivo i koliko je istinska autenticnost u muzici danas prisutna? Cini mi se da vecina hrli ka ostavljanju nekog licnog pecata, da u toj zurbi izgubi na pocetnoj ideji.

Mi se trudimo da na svakom albumu postoji nešto novo i da se ne ponavljamo ali da ostanemo dosledni …….za druge ne znam.

Iako su snage u bendu rasporedjene pola-pola (dve zene i dva muškarca), ipak vas dve dozivljavaju kao frontmen-e. Koliko zene sa instrumentima i jasnim stavom osvajaju privilegija ili osporavanja i koliko je, baš zbog toga, bio trnovit put od samih pocetaka do danas?

Ponekad smo privilegovane , a ponekad se pojavi “preki pogled tradicionalnog srbina”!  Sve u svemu, posle par minita, kada vide biljanu i mene na našim koncertima predrasude (ako su postojale) padaju u vodu. Smatramo se ravnopravnim sa bilo kojem drugim muzicarem (muškarcem). Jedina razlika je što ne mozemo da ponesemo svoja pojacala.

U Vašim pesmama je prisutan osecaj nekog nezadovoljstva svakodnevicom, a ipak svaka pesma je protkana voljom da se nešto uradi, promeni. U kojoj meri je apatija danas postala model za izradu pesme i da li neki izvodjaci idu linijom manjeg otpora kako bi se dodvorili publici? Ono što hocu da pitam-koliko ste ostali pri svojim stavovima i dokle, po Vašem mišljenju, muzicar treba da ide u borbi za simpatije publike?

Mi se ne dodvoravamo publici. Radimo kako mislimo da treba i kako se osecamo. Stvaramo muziku iz sebe i za sebe, a ne samo zbog drugih. Nemamo strah da moramo napraviti hit po svaku cenu za široke mase. Jer da tako razmišljamo u srbiji, onda bi otišli drugim putem. Mi to necemo. Radimo kako se osecamo i ako se to nekome dopadne ….super! A ocito je da se dopada samo nam fali veca medijska podrška kako u osnovnim školama ne bi pevali samo stihove popularnih narodnih pevacica. Pevamo o tome kako se osecamo, o našim lošim danima, o ljubavi, prolaznosti, ali svaki put cete naci recenicu koja ce vam govoriti da treba ici dalje i što više pokušavati da uradiš nešto. To nam je i osnovna ideja. Ne volimo ljude koji sede i cekaju da im padne sa neba. Kada se u našim pesmama nadje i publika onda je to to.

Broj ljudi koji posecuje svirke gradskih underground bendova u principu ne varira mnogo, moze se reci da je stalan. Kada je publika u pitanju da li je bitniji kvalitet ili kvantitet?

Obozavamo da sviramo velike bine i velike festivale gde bude  po 10.000 ljudi. Ako te tada publika podrzi nema ništa lepše od toga. Bitan je kvantitet ali je kvalitet presudan.

Vaša koncertna aktivnost je dosta šarolika, od samostalinh koncerata, preko festivala, modnih revija,… koja je Vaša ciljna grupa?

Ciljna grupa su mladi ljudi (srednjoškolci, studenti,). Na zalost takvih je sve manje, a sve više onih starijih koji i jedini prate koncerte. Nisu mladi ljudi krivi što nemaju gde da se upoznaju sa takvom vrstom muzike. Pogledajte na šta lice naši domaci tv kanali i bice vam sve jasno. Muzika koja se pušta u dopuni programa je kriminalna i nesposobna da edukuje mlade ljude i ubija im zelju da se bilo cime aktivraju. Valjda je to njihov cilj.

U jednom intervjuu ste rekli da nemate tremu pred nastup, jer ucestvujete u samoj organizaciji, ali iza Vas su svirke po gotovo svim mestima u Srbiji, nastup na EXIT-ovom main stage-u, nastup ispred ADF-a, takodje Beofest u Bolonji, zar baš nigde nije bilo mesta za neku pozitivnu tremu? To sam ja rekla. Ne znam kako ostatak benda stoji sa tremom (pretpostavljam da ona u nekoj malo meri i postoji), ali ja sam na svim nastupima i vrlo organizaciono aktivna i mesta za tremu nema jer sam uvek u potpunom haosu zato što sve ostalo kod lokalnih organizatora kasni (ili nije spremno) u vecini stvari. Trema je sasvim u redu i zdrava je, ali ja za to nemam vremena.

Iako ste vec ostvaren i visoko rangiran bend, nalazite vremena da izadjete u susret mladima koji Vam se obrate za pomoc, odrzavate kontakt sa Vašim fanovima, uvek ste puni energije. Gde nalazite inspiraciju?

Mi smo cvrsto rešili da se bavimo muzikom. Izabrali smo taj put i sada nema nazad. Ceo zivot smo podredili tome. Trudimo se da odrzimo kontakt sa fanovima i da pomognemo mladim bendovima (ako smo u mogucnosti). Uvek se trudimo da za takve stvari nadjemo motiva iako ga po neki put nema.

Kada smo kod inspiracije, svi smo svesni cinjenice da od bavljenja alternativnom muzikom i nema neke preterane zarade. Takodje, publika nekada zna da bude dosta nezahvalna i da pola svirke proprati bez pomeranja. Ipak, svaka Vaša svirka predstavlja evoluciju u odnosu na onu prethodnu i sa Vaše svirke se ne odlazi umoran, nego pun energije. Šta Vi dobijate za uzvrat i koja je Vaša krajnja ambicija u bavljenju ovom vrstom muzike?

Na koncertima dobijamo mnogo od publike. Dajemo 100% sebe i publika to ume da prepozna. Svakim danom sve više zivimo i cenimo svoju publiku. Naš krajni cilj je  da osvojimo svet. Bitno je potruditi se a ostalo ce se vec desiti.

Bend E-play dobio je naziv po jednoj diskoteci u Madjarskoj. Koja je Vaša ocena nocnog zivota u Srbiji i postojanja adekvatnih lokala u kojima bi ljudi van zastupljenog miljea imali prilike da se okupljaju?

U beogradu nocnih klubova, kafica i lokala nikad nije bilo malo. Ima vrlo simpaticniih mesta gde moze da se cuje dobra muzika i da se sretne kulturni društveni sloj. Bilo bi dobro da ima više koncertnih prostora. Ne znam kako je u drugim gradovima, znam samo da ne postoje prostori u kojima bi bendovi mogli da odrze koncerte za 300-400 ljudi. Moglo bi se poraditi na tome u svim ovim silnim politickim kampanjama.

Da li izdavacke kuce dozivljavate kao kreatore javnog mnjenja? Pitam, jer sam imala cast da upoznam veliki broj mladih bendova, kojima su zatvorena vrata i pre nego što su se pojavili pred njima, zato što to što oni rade nije “in”. Šta je danas “in”?

Izdavacke kuce kod nas ne rade po principu “šta je in?”, jer da rade tako onda bi aktuelna imena imala jako dobru kampanju. Izdavaštvo kod nas nikad nije bilo u goroj situaciji nego sada, pre svega zato što je broj downloadovanja ogroman i sa tim se oni ne mogu takmiciti, a onda i zato što ne reklamiraju svoj proizvod dovoljno da bi od njega zaradili. Da ne spominjem da  se gotovo na svim televizijama gase ili su ugašene muzicke emisije tako da izdavac kao takav i nema neku perspektivu, još ako se i ni malo ne  potrudi rezultirace velikim novcanim gubitkom. Cinjenica je da mladi bendovi ne mogu da se izbore za svoja izdanja. Mogu im poruciti da probaju sa internetom ako su im sva ostala vrata zatvorena.

Šta biste promenili na današnjoj muzickoj sceni da Vam se ukaze prilika za jedan takav poduhvat?

Promenila bih da mogu:

• neaktuelnost alternativne muzicke scene na medijima
• promociju izdanja od strane izdavaca
• nedovoljnu aktivnost od strane muzicara
• neprofesionalan odnost lokalnih koncertnih organizatora
• manjak ozbiljnog pristupa kod lokalnih promotera

Predstoje Vam nastupi na Green Fest-u 02. jula, na EXIT festivalu 13. jula i u Kotoru na Refresh festivalu 07. avgusta. Da li je u planu mozda i neki samostalni koncert ili ce isti sašekati odgovor publike na treci album?

Za sada svi koncerti koji su dogovoreni za leto su nastupi na festivalima. Beogradski samostalni koncert ce sigurno još malo sacekati… Bice i samostalnih koncerata sigurno.

Za kraj, u najavi za sledeci album se pominje saradnja sa Alekom (Eyesburn), Markom Nasticem, Viktorom Jurigom, Milanom Radovanovicem, Dejanom Hasecicem. Stvarno sjajna ekipa ljudi okupljena oko jedne ideje. Šta mozemo da ocekujemo od tog albuma?

Ovaj album nece biti svakidašnji i ne treba da bude. Imace drugaciju dimenziju. Gitarska zivost sa energicnom ritam sekcijom ce na ovom albumu biti uvijena u elektro milje. Naravno zivost instrumenata nece nikako izostati. Produkcija je poverena nikoli vranjkovicu od kojeg se ocekuje mnogo. Sa alekom iz eyesburna smo imali divnu saradnju i napravili smo dve jako lepe  pesme. Jedna od njih ce mozda biti i prvi singl, zove se “loš dan”. Marko nastic ce uraditi remix jedne od pesama sa našeg novog albuma. Album ce ugledati svetlost dana na jesen ove godine.

Hvala na izdvojenom vremenu.

HVALA VAMA. 

E-Play na RockSerbia.Net:

https://rockserbia.net/Eplay.html

intervju za rockserbia.net: Nataša Radman

Aktuelan je album  „One, two….. Five“….. Kako tece promocija?

Da ne bi zvucao kao i svi koji su nezadovoljni  radom izdavacke kuce koja je izdala taj album prosto ne mogu da budem nezadovoljan, jer koliko toliko pesme sa tog albuma su se odomacile što na top listama, što na radio stanicama, tako da ne mogu da budem nezadovoljan, ali opet ne mogu da budem ni zadovoljan  s’ obzirom da je u promociju u smislu marketinške promocije ulozeno nula. Tako da videcemo kad sve sabereš i oduzmeš, mislim da svirke prosto same po sebi, po inerciji guraju album i album gura svirke, tako da videcemo kako ce to funkcionisati ubuduce. Ona glavna dilema koja se tu namece je da li uopšte ima smisla izdavati ponovo albume ili ici na onu varijantu  Downloading-a , tako da ce to vreme pokazati Jako sam zadovoljan kako je publika prihvatila pesme, to je ubedljivo najvaznija stvar sve ostalo je u sustini nebitno.

Ko se našao kao autor na novom albumu?

Deki Grujic iliti cica Gruja, basista je autor kompletne muzike. Tekstove uglavnom ja  uz malu pomoc mojih prijatelja. Deki mi je malo tu pomogao. Dva teksta je napisala Dragana Ponjavic poznatija kao Woodoo iz Novog Sada i Neša je napisao jedan,  ali opet sam ja tu u kolaboraciji sa njima  radio sve tekstove, tako da to je neka okusnica koju cinimo nas cetvoro što se tice autorskog rada. Naravno, svako je dao svoj doprinos u studiu i aranzmanu.

Koji su vam planovi u ovoj godini…… neki novi spot?

Jedan spot je izašao pred St Patrick’s Day, još jedan ce svakako da se radi. Ja se u stvari nadam da ce još dva.  Eto to je ono sto je zanimljivo. U tom slucaju One, Two…. Five bi imao cetiri spota  sto je u rangu Green Roses, što opet na neki nacin govori o uspešnosti ovog albuma. S’ druge strane, šta tu još raditi je diskutabilno, ali svakako treba raditi  što više svirki i što više mesta. E sad, koliko cemo da izguramo ove godine videcemo, ali kad bacim pogled na prošlogodišnju listu svirki i ovogodišnju pa imamo šansi da nadmašimo proslogodisnju, ne mogu da kazem za duplo,  ali bar za trecinu.

Da li mozda imate u planu da se pojavite na nekom festivalu ove godine?

Beer Fest  je  vec  dogovoren  i tu nema dileme. Što se Egzita tice, tu planovi uvek postoje oni se uvek jave tamo negde oko  jula, tako da ne mogu ni da potvrdim, a ne mogu da kazem necemo svirati. Ja, se uvek nadam da hocemo.  E sad što se drugih festivala tice, konkretno prosle godine se pojavilo par manjih festivala  tipa: Krigla Fest u Novom Sadu, Sajam piva u Kragujevcu, tako da ima tih nekih desavanja na koje ja ocekujem da se pojavimo.

Kako cu uopste nastali Celtsi i zasto bas ime Ortodox Celts?

Celtsi su nastali zato što smo voleli to sto sviramo i dan danas to volimo. Prosto svirali smo za sebe. S’ druge strane,  cinjenica je da to niko nije svirao ovde pre nas, pa cak ni u okruzenju. U to vreme kad smo mi pocinjali nije bilo ni u Hrvatskoj, Madjarskoj, pa cak ni u Austriji nije bilo bendova. Tek posle su nastali Delta Sfud, Madjarski Med itd. da bi na kraju doslo do  Irish Stew-a kod nas. Tako da, ocigledno je postojala potreba  da se  pojavi tako nesto, a mi smo imali veliku zelju da se svira. A ime Ortodox Celts  je doslo najspontanije moguce,  zato što ga nije dao niko iz benda, dao ga je Vlado Calic. Dosta su ga pitali pred prvu svirku Celtsa  (ja tad jos nisam bio u Keltima) kako cemo da napisemo na plakatu  ime benda, oni nisu imali pojma i Vlado puhne kao Ortodox Celts i to je ono sto ja od prilike zovem splet okolnosti, neko bi to nazvao slucajnoscu.

Gde ste sve svirali van Srbije i koji grad je ostavio najveci utisak na vas?

Slovenija, Švajcarska, Grcka, Makedonija, zanimljivo je da u Hrvatskoj nikad nismo svirali. Za nas svako mesto ima nesto svoje, ja sam opet licno vezan za Skoplje. U Skoplju je bilo fenomenalno i svaki put je fenomenalno. To je prosto tako. Ja  se uvek setim Soluna  prvo zato što ja volim Solun  na neki svoj nacin, ali ta prva svirka od cetiri je bila potpuno ludilo. To je ono, dodjes kao anonimus,  a vratis se sa stitom. Bilo sa stitom ili na njemu, e pa mi smo se vratili sa stitom.

Da li planirate da napravite koncert u Irskoj ove godine?

Planiramo vec petnest godina  i postoji volja i nasa i njihova, medjutim kad dodje do momenta koji se zove : devet avionskih karata, devet viza, devet smestaja onda tu sve price padaju u vodu. E onda tu krece prica: Je l’ moze troje? A mi kazemo “ne moze mi smo bend”. A je l’ moze za manje para?, A jel mozete da nadjete sponozora za avion? Sve se svodi na finansije.  Da nije toga mi bismo do sad svirali sigurni 100 puta.

Kako se osecaš kao voditelj jedne decije emisije? Takodje sam cula da te zbog nje zovu Aca Kockica?

To je više šala nego što me ozbiljno zovu. Samim tim što si radijski tip, što ti u toj nekoj prici imas neku edukativnu ulogu, meni nije problem da sa tog nekog edukativnog stanovišta,  što se tice muzickih emisija što opet vodim, nije mi teško da se prebacim u ovaj film, pogotovo što sam ja  cale i onda druzenje sa decom je deo mene, neki decacki deo mene ili je to opet potreba  da budem sa klincima. Cinjenica je da klinci mnogo više toga usvajaju kad s’ njima ozbiljno razgovaraš nego kad se igraš. Tako da sam valjda našao neku crtu da u isto vreme to bude i odraslo i decije. U krajnjoj liniji, pre ce mene da poslušaju  kad im kazem da nešto nije onako kao što oni misle, nego što ce poslušati nekog ozbiljnog ciku sa televizije.

Po raznim forumima se vrtelo da si imao blazi infrakt posle svirke na Beer Fest-u  da li je to tacno i kako se sad osecas?

Super  se osecam.  Ali nisam imao jedan, imao sam dva, dva dana pred Beer Fest .

Nedavno je odrazana rok tribina  u kojoj si i ti uzeo ucešce. Reci mi nešto više o tome.

Ono što mi pokušavamo da uradimo je da rock’n’roll kao rock’n’roll nebitno koji je pravac ili podpravac da nadje svoje mesto u dnevnoj šemi  radia, televizija. Da nadje svoj prostor i da recimo  onaj ko gleda taj javni servis  kaze “Vidi tamo postoji neki Cactus Jack, Block Out a evo i Celta”. Onda ce prosto samim tim rock’n’roll doci tamo gde treba.

Dugo si u Rock N Roll-u i kao muzicar i kao novinar. Kakva je trenutna situacija u domacoj muzici?

Ja ne mogu da objasnim jednu stvar. Ima mnogo bendova koji super sviraju, svi su klinci, odatle je motiv. Treba im omoguciti na neki nacin koliko toliko da sviraju, da ne izgube motiv za svirke, to je ceo štos.

intervju za RockSerbia.net: Sanja Dimitrijevic

Za pocetak nam recite nešto o bendu?!

Grupa Antologija je heavy/progressive metal bend koji je nastao 2002 god. u mestu Apatin. Bend je u pocetku svirao obrade domacih i stranih bendova. Na inicijativu i ideje Vladimira Djurica 2003 god. sastav Antologije odlucuje poceti raditi na svom prvom albumu “Nemiri” i izdaje ga za One Rocords 2007 godine. Najveci uspeh grupe je nastup na “Zajecarskoj gitarijadi” 2005/2006, prvo mestu na gitarijadi u Kuli, prvo mesto na rock festu u Crvenki i uopšte kontakt sa radiom 202 koji je puno pomogao u promovisanju nasih pesama.

Ne dugo nakon promocije albuma došlo je do kadrovskih promena u bendu, recite nam nesto više o tome. Ko sem vas sada još cini Antologiju?

Prosto doslo je do zasicenja, stajali smo u mestu, nasa muzicka celina nije dobro funkcionisala. Zbog toga smo morali da trazimo bolje rešenje za napredovanje, i jos ozbiljniji rad u ovome bendu. Apetit je prevelik, nismo mogli da izguramo ideje na najbolji nacin sa starom postavom, i moralo je da dodje do promena karika koje ne funkcionišu kako treba. Imamo tri nova clana, a to su: Robika Tancos (bas gitara) , Nenad Trajkovic (bubnjevi), Mladen Kapisoda (gitara). Šta reci o njima, sjajni muzicari sa dobrim iskustvom sa kojima se jako dobro razumemo po pitanju muzike i idejama u kom pravcu ici na drugom albumu. Na mesto glavnog vokala dolazi Igor Gnendinger,i ostalo je po starom Vladimir Djuric (gitara), i Dusko Mesinkovski (Klavijature).

Koliko pesama se našlo na prvencu? Ko su autori?

Na albumu se nalazi dvanaest pesama kao i spot za pesmu Nemiri. Autori su Vladimir Djuric, Dusko Mesinkovski i Igor Gnendinger.

Šta simboliše naziv albuma “Nemiri”?!

Pesma “Nemiri” je nastala medju prvim pesmama i ubrzo je postala veoma slušana, cak je bila hit nedalje i hit meseca na radiju 202. To je jedan od razloga zašto je album nazvan po njoj, ali najvise zbog tekstova koji se tematski oslanjaju na naše zivotne price, odnosno na sve uspone i padove koji neprekidno stvaraju nove nemire u nama.

Kako bi definisao muziku koju svirate?

Ima mnogo zanrova u muzici koju sviramo teško je reci, najkrace je heavy/progressive metal.

A uzori?!

Imali smo razne periode slušanja muzike, i to se cak oseti i na albumu koji je radjen cak 4 godine. Muzika koju trenutno slušaš mnogo utice na izgled albuma koji radiš u tom momentu. Bendovi koje volimo da slušamo su: Dream Theater, Iron Maiden, Yngwie Malmsteen, Metallica, Simphony X, Ark, Spastic Ink, i nismo ograniceni samo na metal muziku slusamo Jazz i Blues i ostale kvalitetne pravce.

Kakvo je vase misljenje o situaciji na domacoj sceni?

Imamo mnogo dobrih bendova, ali prosto ne mogu da dodju do izrazaja, teško je doci do medija radija i televizija koji hoce da plasiraju takvu vrstu muzike. Svirajuci po raznim gradovima klubovima stvorio mi se neki utisak da su ljudi jako ne zainteresovani u pogledu da dodju i slusaju zivu svirku. Treba mnogo vremena i truda da se stvori baza fanova koji dolaze na svirke prate i postuju rad benda.

Bendove koje bi ste izdvojili?!

Eon, Acid Rain, Forever Storm, Aeternia, Dargoron, Alhemia, Nightfall…

Svidjaju mi se bendovi kao: Dream Theater, Simphony X, Ark…

Spremaju li se nove pesme i hoce li se nešto promeniti u zvuku drugog albuma u odnosu na prvi?

Imamo vec dosta pesama za drugi album, koje vec polako razradjujemo na probama. Kad ih razradimo i navezbamo ulazimo u studio, mislim da ce to sve da se završi sredinom sledece godine. Mnogo mocniji i ozbiljniji tekstovi, modernija aranzmanska rešenja, nove sveze ideje upotpunjene sa novim clanovima benda. Preslušavajuci neke ideje vema smo zadovoljni koncepcijom sledeceg materijala. Ali publika je ta koja ocenjuje i daje svoje misljenje pa videcemo kad dodje vreme.

Koji su konkretni planovi Antologije u buducnosti? Festivali, koncerti…?

Antologija ce nastojati da odrzava što više koncerata i klubskih svirki svuda po Srbija, pokušacemo da zainteresujemo sve vise ljudi za nasu muziku i muziku drugih bendova koje sviramo. Bend Antologija je muzicki i zvucno mnogo napredovao, virtuozne gitare Mladena Kapisode i Vladimira Djurica , snazan glas Igora Gnendingera, brespekorna ritam sekcija Robike Tancosa i Nenada Trajkovica, klavijatura Dusko Mesinkovski koja svojom sirinom i dubinom daje novu sliku benda.

Da li planirate i da posetite ostale zemlje ex-yu republike?!

Rado cemo se odazvati bilo kom pozivu, ako bude mogucnosti jako bi voleli da obidjemo ex-yu republike i da sirimo nas zvuk i dobre vibracije.

Hvala vam sto ste izdvojili malo vremena, nesto za kraj?!

Bend Antologija je prolazio kroz razne periode, bilo je i uspona i padova, neki su nas kudili neki voleli, sve u svemu mnogo se radilo puno smo napredovali i znam da cemo demantovati sve sumnje u kvalitet i sviranje ovog benda, a zato sluze naredni albumi i svirke. Ljudi, kupujte CD-ove, idite na koncerte pomozite “METAL” sceni da opstane.

Veliki pozdrav od benda AntologijA!

https://rockserbia.net/antologija.html

intervju za rockserbia.net: Saša Lazic

Kad i kako ste se okupili?

Bend je nastao 2000. godine, sacinjen od petorice ‘slikara’ iz umetnicke škole u Nišu. Generalno,  ta petorka je bila kratkog veka i jedini clan koji je nastavio dalje sam ja. Nakon toga u bend dolaze Milan (bubnjevi) i Stevan (bas) i bend nastavlja kao trio, sve do dolaska današnjih clanova (Bojan,Bratislav i Miodrag) oko 2002/03.godine, kada u bend 2006. godine (uz dve izmene na bas gitari) dolazi danasnji ‘basadzija’ Dalibor.

Koja je bila pocetna ideja što se pravca tice i kako je ta ideja evoluirala?

Pa, osnovna ideja u pocetku je bila mešavina nekog ‘modernijeg’ metala i hard core-a, ali godinama je svaki novi clan donosio neku ‘novinu’ u bend i danas smo stigli do toga da celu pricu okarakterišemo kao “TANGO METAL”. Ovaj naziv je tu iz dva raloga : prvi je da mi nismo neki opaki metal bend (tj. ne hvatamo zmajeve, a bubnjar i gitaristi nam nisu najbrzi na svetu, xaxa) i muziku shvatamo kao takvu, a ne kao pravac, nalik nekom bendu, trendu ili šta vec. Drugi proistice iz ovog, gde je danas cela prica sa pravcima/zanrovima i podpravicima ili cak gde bendovi navode “mi sviramo muziku baš kao ovaj ili onaj bend” dovela do velikog rasula u muzici, te smo mi odlucili da doprinesemo istom dodavsi tango (smeh).

Vaš prvi uspeh (neka jaca svirka, izdavanje nekog projekta,…)?

Bend se našao na kompilaciji Niških bendova ‘SouthSiders’ 2002/03god. i to je jedino zvanicno izdanje za sada. Pored toga imamo dva snimka : prvi je demo sa pet pesama pod nazivom ‘Junk-Yard’ iz 2005.godine, a drugi je promo EP-a sa šest pesama snimljen prošle godine pod nazivom ‘MODE”. Od svirki bi izdvojili memorijalni koncert u cast Zorana Radosavljevica-Cupe (DVD live “Cupa Rockument”, gde je bend proglašen za najperspektivniji) i verovatno još gomilu nastupa po Srbiji…

 Ideologija benda, vaš moto, ono što vas vodi u radu?

Gledamo da odrzimo ‘normalan’ medjusobni odnos i potreba za stalnim eksperimentisanjem i unapredjivanjem zvuka nas i odrzava ovoliko dugo kao i iskljucivanje sporednih stvari koje nisu vezane za muziku a mogu bitno da joj naškode tj. bendu.

Najave sledecih dešavanja (nekoliko bitnijih svirki ili izdavanje nekog materijala)?

Trenutno snimamo devet pesama koje ce mozda i najbolje objasniti muziku ‘na koju smo mi u bendu toliko dugo cekali’! To dje biti mozda i najuvrnutiji snimak koji ce se pojaviti na balkanu ili šire (i dosta je drugaciji od svega sto smo do sada snimali)…xa. Noesis je radni naziv snimka i nakon toga sledi slanje digipack-a tj. 3 CD-a i jednog DVD-a na kome dje se naci snimci sa live nastupa, fotke, tekstovi i sve bitnije informacije u vezi sa bendom! Nadamo se da ce sve to biti gotovo do jeseni. Nastup koji sledi je na Niškom “Adria Rock” festivalu, StyptiC svira prvog dana tj. ‘otvara’ nastup ProPain-a.

I za kraj mala poruka fanovima…

Spremite se za ‘Noesis’, jer ovo zelite da cujete! (smeh) Pozdrav!

StyptiC je bend svakako vredan paznje. Skup dobrih muzicara koji rade kvalitetno i originalno. Više informacija o bendu pogledajte na njihovoj myspace prezentaciji  http://www.myspace.com/bandstyptic

intervju za rockserbia.net: Raljevic Aleksandar

Iako si insistirao da budem originalan, ipak cu morati i “neoriginalna” pitanja. ‘Ajde za pocetak, kako je uopšte nastala Alergija i zašto baš to ime benda?

Alergija je nastala iz razloga što nitko tada (‘94) nije svirao ono što smo mi zeljeli cuti, pa da na pljujemo po drugima, mi smo napravili band koji smo nazvali Alergija, i tada smo poceli pljuvati po svima (hahaha). Samo ime Alergija je nastalo iz zajebancije, ali nam je kasnije itekako odredilo zivot. Naime, postali smo alergicni na sve što se dogadja oko nas, i imamo alergijsku reakciju u vidu sviranja o tome!

Nedavno je došlo do promene gitariste. Novi gitarista je Nikola. Zasto je došlo do razlaza sa starim?

Vidiš, jednostavno se nismo slagali u glazbemom stilu i ljudskim odnosima, pa je bilo najpametnije da prekinemo agoniju. Nama više nije bilo ugodno, a ni njemu, pa cemu onda bicevanje mrtvog konja, ovako mozda ostanemo i prijatelji. A, Nikola je izrazio zelju da ide dalje s’ nama i dobrodošao je svak ko zeli.

Najavljen je izlazak albuma, koji ce se zvati “Globalno zatoopljenje”, do kraja leta ove godine. Koliko pesama ce biti i ko su autori pesama koje ce se naci na albumu i ko su uopšte autori pesama Alergije?

Na novom albumu “Globalno zatoopljenje” ce se nalaziti 13 pjesama, a svi tekstovi pjesama se nalaze u foto albumu na myspace-u. Moj posao u bandu je pisanje tekstova, ali nekad napravim i glazbu, mada to nije moj teritorij. Uglavnom glazbu radi band, a ja tekstove, ali uvijek sve radimo i dovršavamo skupa, tako da svi sudjeluju u izradi pjesama.

U toku je turneja, po Hrvatskoj, Bosni i Srbiji  “Ista meta”, sa Smederevskim bendom Gavrilo Princip. Otkud saradnja sa njima?

Mi smo se, nevjerovatno, upoznali na myspace-u, skuzili smo se da smo u potpuno istoj prici i tako je došlo do našeg susreta, a nakon toga i do suradnje. Zbog ovoga se isplatilo zivjeti, definitivno nam decki iz Gavrila pašu i zajedno imamo jebene provode, ali i odlicne svirke. Ako nastave ovako, ostaviti ce dubok trag u Srpskoj sceni. Imate srecu da ih imate!

Gde su sledeci nastupi Alergije?

Imamo završetak turneje “Ista meta” sa Gavrilom u Puli i Zadru, a nakon toga idemo u studio dovršiti album. Snimamo sve ponovo i publika moze ocekivati odlican punk album negdje na jesen. Krajem 6–og mjeseca sviramo u Makarskoj, a zatim u 7–om sa Hladnim Pivom u Citluku. Poslije toga imamo svirke na LIVEandLOUD i KUŠTRO festivalu. Ima toga još nepotvrdjeno, ali uglavnom svirki ne fali. Kod vas se nadamo da cemo doci opet na jesen ili zimu, naravno sa novim albumom!

E da, kako je bilo na nedavnom koncertu sa Hladnim Pivom?

Svirka i druzenje s’ njima je nešto jako veliko i jako poucno za svakog tko se bavi glazbom! Hladno Pivo je najbolja i najprofesionalnija ekipa s kojom se mozeš provesti. Mi se, nazalost, ne druzimo intenzivno, ali kad god skupa sviramo to na kraju bude pravi punk provod. Jako me boli i pogadja kad cujem ruzne stvari o tim deckima samo zato što su uspjeli, a treba ih upoznati daleko od kamera i svjetla reflektora pa bi vidio da su to jedni od najkvalitetnijih ljudi koje poznajem u zivotu, a upoznao sam puuuno ljudi!

Kako ste se proveli u Srbiji? Kako Vas je publika prihvatila?

Da, kako smo se proveli u Srbiji???Odlicno!!! Ljudi su nas prihvatili onako kako smo i mi njih, i to je uvijek tako, ovdje nema glume, a nismo ni ocekivali drugacije!

Nadam se da te nisu smorila dosadašnja pitanja. Evo nešto što ti moze biti zanimljivije. Po fotkama vidim da vam je boravak u Srbiji bio buran. Nadam se da ste probali smederevska vina. Šta se najviše cugalo, a sta klopalo?

Smederevo je postao jedan od nama najdrazih gradova. Odlicne ljude smo tamo upoznali, imaju super mjesto za svirke, Street Fighter, imaju Tvrdjavu, imaju predivne djevojke i Dunav. Najviše me je dojmila Pezina corba, roštiljanje, dimljeno meso, Smederevka i Afrika – bar u kojem svira najbolja glazba. Jebeno! Jedva cekamo jesen da dodjemo ponovo.

Kad smo vec kod piva, koje je omiljeno pivo clanova Alergije i koje hrvatsko pivo bi mi preporucio?

U Alergiji se vecinom pije vino, ali popularna piva u Hrvatskoj su Ozujsko i Karlovacko, stvar je ukusa!

Ima li punkera u Hrvatskoj, tj. ima li punk publike i bendova?

Naravno da ima, punk je u Hrvatskoj u zadnjih par godina u usponu i to je jako dobra stvar. Nadam se da ce jacanje Hrvatske, Srpske i Bosanske scene, dovesti do toga da se sva djeca upoznaju sa idejom punk–a, koja im samo moze dobro koristiti dalje u zivotu. Nama definitivno je, razmišljamo svojom glavom, ako ništa drugo!

Pored Gavrila Principa, da li ti je se još neki srpski mladji punk bend svideo, ako si uopšte imao prilike da cuješ?

Ja ih ne rangiram po starosti, samo po kvaliteti. Znaš da vrijeme ne ide kad su bandovi u pitanju, punk je vjecan (hahaha). Pa, Alergija je u vrijeme rata svirala “Hipnotisanu Gomilu” od Partibrejkersa. Mi smo dovoljno stari da se sjecamo i starijih bandova, ali bi izdvojio nekoliko: Patka, Partibrejkersi, Orgazam, Atheist Rap, Gavrilo Princip, Potres, 2 minuta mrznje, Bayonets, Karamele, i naravno Gobline. Ima toga još puno, ali nema mjesta (smeh)

E, veliko hvala na izdvojenom vremenu. Sve najbolje! Pozdrav od Rock Serbia!

Hvala i vama na pokazanom interesu za Alergiju i nadamo se da cete duuugo trajati i promovirati ovaj ispravan nacin zivota.Hvala!

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Pozdrav! Prvo mi reci ko sem tebe cini Azil 5 i kako je nastala cela prica vezana za bend?

Ja sam Sava, inace pevac, tekstopisac, delom “kompozitor” i polusvirac jednog tradicionalnog ruskog duvackog instrumenta sopilka. Pored mene sa mnom boj biju i Borko Basaric (bas), Petar Alargic (el. gitara), Vladimir Vojnovic (klavijature, klavir) i Nenad Kojic (bubanj). Azil 5 je znaci ocigledno zbog petorice muzicara u bendu, numerološki, a jezicka igra samog naziva grupe upucuje i na smisao naseg bavljenja muzikom. Prosto, jer se u reci krije znacenje skrovicta, utocišta, u koji mi ne bezimo da bismo se sakrili od sveta, vec da bismo iz “azila” komunicirali sa njim, ali uz skrovitu slobodu. Tako i bend nema neke duboke misticne pocetke, sa nekom posebno inspirušucom pricom, ali recimo da radimo vec tri godine punom parom. Od pocetka sa redovnim koncertima, naravno sa utiscima ljudi koji su nas slušali i sa idejom jedne nove muzike rok i šire provinijencije na srpskom jeziku i textovima koji se opiru manirizmu robne upotrebe. Mi smo pre svega poceli da se pitamo kako bi nas petorica mogli da zvucimo zajedno u bendu, te kako bi taj bend mogao da zvuci kao jedan neizvitopereni nastavak ovdasnje scene i njenih inspirativnijih prethodnika. Tako smo se  i formirali kao danasnji azilanti. Prvi koncerti su bili u NS-u sa naravno autorskim pesama i ponekad omazom bendovima Tool i A Perfect Circle, koji su nas interesovali i licno. U Beogradu smo potom i “ubedili” i sebe i druge da mozemo da stvaramo i samo sopstvenu muziku, a da podjednako imamo utisak da je ona nesto dobro od nas. Kasnije se sviralo redovno, trudilo i borilo sa katkad sizifovskim utiskom da je ovde u Srbiji svirati svoju muziku jednako kao i pokušati promeniti silu gravitacije.

Vi ste se od pocetka bazirali na autorsku muziku i zanrovski je tesko definisati bend. Cinjenica da radite potpuno “svoju” muziku za naše uslove predstavlja pravo osvezenje.

Kako što rekoh, traganje je suština benda, ali naravno u granicama onoga što ti osecaš kao sebe u svojoj muzici, i to se naravno nikad nece dopasti i nekim drugima, ali takva je priroda te stvari. Tesko je nekad objasniti male ili velike ideje sa par reci, ali recimo da smo mi pokusali da shvatimo da ovo vreme nije vreme velikih naracija, gigantskih koncerata na Hajduckim cesmama i velikih rok prica i velikih rok “legendi”, legendica, kod nas. Vreme Bjelih Dugmeta, Brega i kojekakvih.  Baš zbog toga, svesno smo se ogranicili na pokusaj da mi nastavimo da pravimo muziku na maternjem jeziku, kao da se nista nije ni desilo od toga i kao da smo inspiraciju pili ne od nabrojanih i gore pomenutih, vec od onih koji su nesto i napravili inspirisuce. Otuda, mešanje zanrova. Otuda psihodelicni prelazi sa gitarskog na pop, rok, grandz ili cesto i metal gruv. Otuda, pokušaj da se poezija i poetika, ali osakacena i prilagodjena pop kulturi, i dalje ocuvava na srpskom jeziku u pesmama i textovima. Zapravo, otuda cinjenica da se mi zapravo trudimo da ponudimo jedan artisticki pogled na “prihvatljivu” muziku današnjeg benda u Srbiji. A da sve pri tom ne bude pezurativno, urbano ili ne, cenjeno ili precenjeno, pa cak i kvazi. Naizgled lako, mi samo sviramo svoje.

Koliko Vam uspeva da “vratite koordinate okupiranom prostoru u kome se nalazite”?

“Koordinate okupiranom prostoru” je citat sa našeg sajta, e sad šta to sve znaci nije sad bitno, vec da li uspevamo te koordinate da vratimo. Ako prebrojimo fakticki stvari koje smo uradili kao bend, ali sami i bez grama icije pomoci, mi smo onda ne vratili koordinate, vec napravili malo sazvezdje. Prostor je davno okupiran, i da ne misli neko, ne govorim naravno o teritoriji ili fizikalnim pojmovima. No, pre svega mi smo kao celina na putu traganja za srecom, kao uostalom i svaka jedinka, te ziv covek, i ako smo srecni na kraju tih koordinata, onda za sada mozemo reci da smo barem sto se nas tice mi nase glave uspravili. I što je najbitnije stojimo, ali se i klatimo, iza onoga sto sviramo i pevamo. (smeh)

Snimljen je prvi album. Da li se pojavio u prodaji i gde se moze kupiti?

E evo krutih vesti, a one su da album izlazi taman posto se ovaj intervju “primi” kod sveta. Salim se, ali i ne, jer album ce izaci u roku od nedelju dana. Tako su nam rekli ljudi iz naše izdavacke kuce “Automatik Mascom Records”. Naravno, ovde padaju vlade, pa sto ne bismo i mi bili malo pomereni, mislim na datum izlaska albuma. Uglavnom, to je to, a onaj ko bude zeleo da ga kupi moci ce to da uradi u svim vecim CD sopovima u zemlji.

Šta simboliše naziv albuma “Strastan, go i bos” i ko su autori pesama?

Naziv albuma je došao spontano kao citat jednog stiha iz pesme koja otvara album. “Strastan, go i bos” je osim toga i na jedan drugi nacin razigravanje naših tekstova, njihovog znacenja i odnosa prema onim vecnim temama koje su i nama upale u cast da ih opevavamo. Prosto, kad god zelis nesto da napises susretnes se sa cinjenicom da je pre tebe istorija tema o ljubavi, smrti, patnji, slobodi i  drugim zadacima coveka vec upitana iz nekih glava. Mi smo se tako isto pitali svi zajedno, kao “kompozitori” muzickog dela, dok sam se iza svih tekstova potpisao ja. To je album koji nosi dugu istoriju upitnika kroz nase licne zivote. Medjutim, Azil 5 je ipak jedna kolektivna muzicka radionica.  

Kakve su reakcije publike, s’ obzirom da ste autenticna pojava u moru identicnosti?

More identicnosti, koje verovatno postoji, razbije se svojevrsnim unošenjem u stvar koju radiš. Pa i sama rec umetnost moze se kazati dolazi od onog umetati sebe u nesto. Hocu reci, publika reaguje onoliko koliko se poistoveti ili ne sa onim što mi radimo. Za sada reakcije su bile takve da smo mi snimili spot, pa su ga onda pustali na televiziji, onda smo snimili album i sve po redu. To znaci da ipak nismo umislili da smo mi nesto otkrili nalik kakvom muzickom pronalasku, ali da nismo ni retardirali stvar. Tako i dalje mi zelimo da sviramo, a neko na obostrano zadovoljstvo zeli i da nas cuje. Publike ima, a ako bude dobre volje da se istinski saslusamo bice je jos.

Mene je licno pozitivno iznenadio odlicno uradjen sajt, pa myspace, i uopste taj  profesionalizam koji pokazujete. Sama muzika nije dovoljna da bi bend postigao uspeh. Cini mi se da ste vi jedan od retkih bendova u Srbiji koji to shvata.

Pazi, ne shvatam ja licno to recimo, da budem iskren, ali shvataju Borko pre svega i Mladen Trkulja, naš prijatelj izvan benda koji odlicno radi sajt i odrzava ga. Medjutim, napolju, na Zapadu pre svega, je vec poznato da muzicar mora biti i marketing sebi samom, jer nije ovo romansijersko vreme u kome svi nicice padaju pred velikim piscima, muzicarima itd. Opet, koliko te da kazem sekularne stvari mogu popraviti sam bend, u to nisam siguran. Ako se nekome i to svidja, kao tebi recimo, te stvari osim muzike i teksta, nama je naravno drago, jer i tu je neko ili svi mi ucestvovao i potrudio se oko toga. Ponavljam nema više velikih naracija, sem što i dalje postoji Madona i Majkl Dzekson, mada se i on nesto ispuvao, iako se industrija pop kulture trudi da to ne bude tako.  Malo se salim, ali danas su najbitnije male price, obicni ljudi i kakva takav smisao postojanja necega, pored svega oko nas.

Spot za pesmu “Ne i ti” je izazvao pozitivne reakcije javnosti. Da li je u planu snimanje spota za još neku pesmu?

Da, trenutno se radi na spotu za numeru “Sestro strasti”, koja se i moze poslušati na našoj myspace stranici www.myspace.com/azil5. Tamo je za jedan krug ljudi to bila internet premijera pesme, a sada ce biti i neke slike oko nje kako bi je pustile cike sa TV-a. Medjutim, mnogo teze je praviti spot nego muziku, barem za nas. No, opet, kada ljudi zapnu i kada drugari oko tebe, koji svi znaju ponešto, misle dobro, napravi se i nešto nalik dobrom spotu, prihvatljivom barem. Mada, ja i dalje ne znam šta je to dobar spot, estetski govoreci. A i nema se bre para za ekranizacije, da budem iskren i da se opet svojoj muci nasmejem.

Koji su planovi Azil 5  u buducnosti? Svirke…gde, kad?

Moze se pogledati i na spejs stranici, kao i na zvanicnoj web prezentaciji benda kad i gde osim vec sigurnih koncerata. Ali, datum prve promocije albuma zakazan je  za 29. maj u Beogradu u SKC-u (“Living Room”). Nešto kasnije, treba da usledi i Indjija, kao i Subotica, Sombor, Becej i jos dosta toga, tacnije dosta koncerata. Naravno, ako neko zeli još nek’ nas pozove. Medjutim, postoji mali apsurd da smo vec dogovorili Beograd, a nismo Novi Sad. E pa, bice i to, ali verovatno sa prvim lajv snimkom, nešto nalik malom DVD-iju, koji cemo tada napraviti u saradnji sa novosadskim Studijom “M”, odnosno, muzickom produkcijom RTV (Radio televizija Vojvodine). Oni su bili za sada otvoreni na naš entuzijazam da napravimo taj koncert jel u Novom Sadu koji bi trebalo dakle da bude svestrano zabalezen, pa i putem kamera. Sve to, ako sve bude OK, bice u toku juna, znaci ovaj koncert u NS-u, ali i drugi. Ko zna mozda bude još neki nastup, recimo, Exit se seti da nas pozove ili, recimo, Beer Fest, ko zna neki su tako daleko dogurali.

Kako vidiš današnju rock scenu? Cinjenica je da ima puno bendova, ali…

To je jako slozeno pitanje, slozeno koliko i jedno društvo, ali nadam se da me neko nece pogresno razumeti i pomisliti da sam brutalni neliberalni kromanjonac ili fašista ako kazem da nema potrebe za toliko bendova. Mislim, na toliko slicnih bendova, koji kao da su izasli iz istog sinjela. Iako svi kukaju da kao nema novih bendova. Ima ih, nego je to dobro reci, onako dobro zvuci dušebriznicki. Nekad je to tako ocigledno, da se nekoliko bendova takmice u tome da slicnije pevaju, izgledaju i imaju tekstove sa sto manje teksta zapravo i to na jeziku koji i ne poznaju dovoljno da bi bili iskreni prema sebi. Naravno to je engleski, tako dobra simulacija srdzbe i visoke poruke protiv globalizacije i kojecega, a da se nimalo ne oznojis, ali u glavi. Opet, vidjenja sveta, pa i nase rok scene, su toliko razlicita da su karakterizacije ovog tipa nezahvalne. Ja sam samo mišljenja da od podrzavanja tudje muzike u 100 procetnom iznosu meni nije zanimljivo. Svakog dana gledam neki nas bend kako na tvrdoenglerskom izgovoru pokusava da bude neki “Audioslave”, “Rage Against The Mashine” ili ko drugi, da ne govorim o tome da neki i fizicki pokusavaju da lice. A i kad upitas zasto toliko ocigledno kopiranje i zasto na engleskom, dobijes odgovor: “Pa da mozemo i napolje”. Mada, ja na zalost ne znam ni jedan naš bend koji je nešto napravio napolju, toliko megalomanski i zvezdano, da propusti priliku da se osladi malo svojim recima. Kada slušam “Lastradu-Lunu”, Šarla, nešto malo Laibacha, jos manje Rundeka ili EKV-a, ma bilo koga iz te generacije uslovno receno, shvatim da su oni u celoj prici znali sta su radili, ma sta mi danas mislili o njima. Dakle, mogao bih iz raznih konteksta da odgovorim na ovo pitanje, ali rok scena ni ne postoji kod nas danas. To znamo najbolje mi koji sviramo na njoj i ne prestajemo uporno, jer je ljubav slepa, što kazu stari. Ne postoji mehanizam i otprilike red lestvica koje treba da predješ da bi nešto usledilo. Prost primer, ni Block Out i bendovi te druge generacije kod nas nemaju svoje mesto, vec ga stalno iznova traze. Ali, logikom da sve sve menja, doci ce pet minuta nekih novih klinaca, ne zbog velicine njihove muzike, vec zbog toga što je proteklo deset minuta apsolutne tišine.

Hvala ti puno na izdvojenom vremenu i zelim Vas sve najbolje. Veliki pozdrav od portala Rock Serbia!

Sve najbolje i svako dobro i zelim ti uspeha u ovome što radiš.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Ko su clanovi benda Danger Zone i koji ste razred?

Clanovi benda Danger Zone su Aleksandar Mirkovic za bubnjevima, Vuk Jovanovic ritam gitara, solo gitara Djordje Maleševic, bas gitara Nikola Ciric i ja sam vokal.  Ucenici smo od osmog do šestog razreda osnovne škole.

Odakle je bend, kada i kako ste nastali uopšte?

Okupio nas je basista Nikola Ciric kod koga i odrzavamo probe, u podrumu. Iz Kostolca smo svi sem Vuka koji je pre ziveo u Kostolcu, a sada zivi u Pozarevcu. Nastali smo 21. septembra 2007. godine.

Ko je dao ime bendu Danger Zone i da li je još neko ime bilo u opticaju?

Bilo je tri imena u opticaju. Naše sadašnje ime, zatim C4 i TnT. Oko imena Danger Zone smo se svi zajedno slozili.

Dobro je poznato koju muziku prevashodno slušaju vaši vršnjaci, otkud Vi u rock’n’rollu?

Pa, eto mi se razlikujemo od vecine naših vršnjaka i slušamo rock muziku i tako smo i odlucili da napravimo bend.

Svirate obrade…koje i da li imate autorske stvari?

Da, uglavnom sviramo obrade i za sad imamo samo jednu autorsku stvar koja se zove Stay away. Od obrada sviramo uglavnom i bendove koje slušamo, Nirvana, Red Hot Chili Peppers itd.

Da li Vam je nastup na Pozarevackoj gitarijadi prva svirka?

Nije nam ovo prva svirka. Ovo je naša peta svirka do sada i verovatno smo najmladji bend u Srbiji.

S’obzirom da ste veoma mladi kako ljudi reaguju na Vašu pojavu?

Publika nas super prihvata i uglavnom podrzava. A, najvecu podršku nam pruzaju naši roditelji, komšije i drugovi i drugarice.

Tek ste na pocetku karijere. Koji su planovi benda i gde vas mozemo videti?

Naš cilj nije sviranje za novac. Sviramo zato što volimo da sviramo. Sviramo po bajkerskim skupovima, uskoro cemo imati i svirku ispred Doma kulture u Kostolcu, pa nastupi u caffe-u Kralj u Kostolcu

Hvala ti! Nadam se da cete ostvariti svoje planove. Zelim Vam svu srecu.

Nadamo se i mi. Hvala i Vama.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Kako je nastala prica o Goriboru,  prve probe, svirke?

Prica je manje više klasicna. Kraj osmog razreda, ST i ja na tavanu moje kuce. On lupa improvizovani bubanj, a ja sviram gitaru. To je prva proba. Kasnije, pocetkom devedesetih, krecu i prve svirke. Kratko je to trajalo, koliko se secam, ST odlazi u London, a ja u vojsku.

S’ obzirom na duzinu postojanja Goribora, zasto je toliko vremena trebalo da prodje da Vas rad izadje na povrsinu? Da li je slucajnost to da Goribor izlazi iz anonime bas sad?

Pa, ko bi i obratio paznju na jedan bend iz provincije pre desetak -petnaest godina. Situacija u zemlji je bila jako loša. Ma, i sada je isto, samo smo mi stariji, imamo više da kazemo.

Kako  publika u Srbiji prihvata Vas rad i da li si zadovoljan povratnom reakcijom?

Kritike su odlicne, moram da priznam. Krece polako i sve ostalo. Mada, sa druge strane, retko kad cujem Goribor na radiju.

Odavno nijedan bend sa ovih prostora  nije pokupio toliko dobrih kritika. Koliko Vam je pri stvaranju uopste bitno kako ce kritika i publika reagovati?

Mi, nismo bili ni svesni toga da ce neko to uopšte da cuje van kruga naših prijatelja.

Kako tece promocija albuma u Srbiji?

Skoro nikako…

Gde se moze videti Goribor? Kakva je posecenost na svirkama?

Na EXIT-u…

Što se tice posecenosti, rekord nam je bio u Mocvari 500-600 ljudi. I, SKC je bio fino popunjen.

Goribor je vec ostavio dubok trag u muzici na ovim prostorima, koji su dalji planovi benda?

U planu je live izdanje i naravno novi album. Sviracemo na EXITU, Rokaj festivalu, u Rijeci, Nišu i Boru. Imamo pozive i sa radija 101 i Studija B.

Malo je poznato da ti sem sto sviras u Goriboru pises, snimas kratke horor filmove i da imas druge muzicke projekte nevezane za Goribor…

Upravo završavam album sa Marconierom i nadamo se da ce to neko da izda. Tu i tamo nadem vremena da sviram sa prijateljima, ali retko. Napisao sam do sada tri knjige koje je izdao Zdenko Franjic: Pripovetke, roman Senke i Pesme, ali su one za odredenu citalacku publiku. Mislim, previše su nadrealne.

Na koji nacin obezbedjujes egzistenciju?

Ja, sam vec cetiri godine u Nišu. Zivim sa zenom i cerkicom i radim za citavih 150 evra. Zato i sviram blues.

Cinjenica je da si svestrani umetnik, da li od umetnickog rada moze da se zivi u Srbiji?

Ne, i nece još dugo..

Koji muzicari su ostavili najveci trag na tvoje shvatanje muzike?

Poceo sam da sviram gitaru kada sam prvi put cuo Randy Rhoadsa i mogu reci da je on pored Blackmorea i Stevie Ray Vaughana ostavio najveci trag. Kasnije sam provalio Robert Frippa, Mclaughlina, Snakefingera i ostale cudake.

Pratis li domacu scenu i kakva je trenutna situacija, po tvom misljenju, u odnosu na raniji period?

Pratim, ali samo demo bendove. Sada je, primetio sam, situacija mnogo bolja nego devedesetih, jer ima više bendova i progresivniji su. Muzika se kod nas razvijala svih ovih godina, što se ne moze reci za drzavu.

Na kraju jedno konstruktivno pitanje, je l’ si jeo?

Jedemo lepo ovih dana, baš pre neki dan sam spremao curku u sosu od maglovenja.

Hvala na razgovoru i izdvojenom vremenu.

Hvala i Vama. Zivi bili!

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic i Milan Stošic