Evo šta wikiHow predlaze na temu punk muzike, generalno-daje konkretna uputstva mladima (i naravno, onima koji sa tako osecaju) kako da postanu punkeri a mi cemo se ovde osvrnuti samo na podelu ove vrste muzike na podvrste:

“…Postoji mnogo vrsta punk muzike i vazno je zapamtiti da ne sluša svaki punker sve navedene bendove. Mnogi punkeri se fokusiraju na jednu eru ovog muzickog zanra, kao muzickog stila koji se vremenom radikalno menjao. Ovo je lista koja sadrzi sve periode punk muzike, kao i neke od grupa koje su imale uticaj na odredjeni period.

Proto-Punk Bandovi ( 1960. – ’76.)

    *  ? & The Mysterians    * Electric Eels    * Iggy Pop & The Stooges    * MC5    * New York Dolls    * The Modern Lovers    * The Velvet Underground    * The Who

Prvi talas ( 1977. – ’79.)

    * 999    * Generation X    * Sex Pistols    * Sham 69    * Stiff Little Fingers    * The Adicts    * The Buzzcocks    * The Clash    * The Damned    * The Dead Boys    * The Macc Lads    * The Misfits    * The Ramones    * The Stranglers    * The Vibrators    * X-Ray Spex

Post-Punk (kraj 1979. – ’85.)

    * Gang Of Four    * Joy Division    * Magazine    * Public Image Ltd.    * The Fall    * Wire    * The Cure

Hardcore Punk ( 1979 – ’86 )

    * Articles Of Faith    * Bad Brains    * Bad Religion    * Battalion Of Saints    * Black Flag    * D.O.A.    * D.R.I.    * Dead Kennedys    * Fugazi    * GBH    * MDC    * Minor Threat    * Negative Approach    * Social Distortion    * Suicidal Tendencies    * TSOL    * The Circle Jerks    * The Germs    * Void

Anarcho-Punk/Crust Punk/Peace Punk/Grind/Power Violence/Horror Punk( 1980. – danas )

    * Amebix    * Antischism    * Antisect    * Aus-Rotten    * Choking Victim    * Conflict    * Crass    * Discharge    * Dystopia    * Flux Of Pink Indians    * His Hero is Gone    * Logical Nonsense    * Nausea    * No-Cash    * Oi Polloi    * Rudimentary Peni    * Samhain    * Spazz    * Subhumans    * TSOL    * The Misfits    * The Mob    * The Skuds    * Zounds

Drugi talas ( 80-te – danas )

    * Against Me!    * Anti-Flag    * Dropkick Murphy’s    * Flogging Molly    * Gallows    * Green Day    * Hot Water Music    * Millencolin    * MxPx    * Naked Agression    * NoFX    * Pennywise    * Rancid    * Rise Against    * The Casualties    * The Dead Milkmen    * The Distillers    * The Offspring    * Lower Class Brats

Pop Punk ( 90. – danas )

    * Alkaline Trio    * Amber Pacific    * Mr. T Experience    * Riverdales    * Screeching Weasel    * The Queers    * Tone Rush

                 …”               

wikiHow daje i savete koje se ticu punk frizura, odece ali i savete tipa “Ne strahuj od toga šta ljudi misle”…Simpaticno i poucno a evo i linka: http://www.wikihow.com/Be-a-Punk

priredila za rockserbia.net: Jelena Pavlovic 

Kada kazem da su sistemi vrednosti u nasoj zemlji vidno poremeceni, ne kazem nista revolucionarno. To svi znamo i svima nam je vrlo poznato. E, ako svi znamo i svi smo toga svesni, a nista ne cinimo po tom pitanju to vec predstavlja revoluciju. Svesni smo da ovo nije ono sto mi zelimo, da sve moze biti drugacije i bolje, ali ipak ne mrdamo prstom. Nisam ja nikakav Don Kihot, znam da je vrlo tesko pomeriti stvari sa pocetne tacke. I svestan sam toga. Sustina problema ima duboke korene. Vadjenje korenja je dug i naporan posao, pogotovo kad ono zadje ovako duboko. Ali! Jednostavno se mora prionuti na posao. Ili bar probati da se nesto promeni. Svaka akcija ili bar rec je bolja od sedenja skrstenih ruku. Znam da su mnogi vec probali, nazalost, bezuspesno. Ali vredi probati. Citiracu Vladimira Pesica iz Hexagrama: ”najgori su oni sto forsiraju maksimu cuti, dobro je”. E, pa, nije dobro.

Ovako kompleksni problemi zahtevaju i kompleksnu analizu. Treba uspostaviti dijagnozu, a zatim i adekvatnu terapiju. Dijagnoza je: poremecen sistem vrednosti, izgubljen osecaj za kvalitet i normalnost. A, terapija? E, tek je treba uspostaviti. Problem je toliko apstraktan, da zahteva konzorcijum svih ljudi i strucnjaka, jer ovo nije pitanje muzicke branse, vec pitanje nacije. Jeste problem veliki, ali ga treba spustiti na zemlju, treba pribliziti ljudima i konkretnim akcijama pokusati da se nesto uradi.

Ok, izrazili smo misljenje da nam nije dobro ovako, da bi da menjamo nesto, ali zasto onda ne menjamo? Cekamo da nam neko drugi promeni? Ne moze nas nista promeniti ako mi nemamo zelju da se menjamo. Konstatacija problema nije dovoljna za resavanje istog.  Ovde je vrlo vazna podrska, za pocetak moralna. Bez medjusobne podrske tesko je da ce se ista uraditi. Stvari ce ostati u pocetnoj tacki.

Navescu jedan konkretan primer, pokusaja da se promeni situacija, koji treba slediti. Naime, pre 5-6 godina u jednom malom gradu, u unutrasnjosti Srbije, bar jednom mesecno odrzavale su se svirke u osnovnoj skoli. Svirali su bendovi ciji su clanovi bili malo stariji u odnosu na publiku. Naravno, muzicari su bili neka vrsta idola, „skolske face“, devojcice su se lozile na njih, sto je delovalo motivisuce na decake osnovce da i oni budu rockeri, da sviraju i slusaju rock’n’roll kako bi se devojcice i u njih zaljubljivale. Clanovi bendova su uglavnom bili dobri djaci i dobre osobe, pravi uzori. Tako se pokazivalo da rockeri nisu neobrazovani bahati buntovnici. Ove svirke su koristile i bendovima, predstavljali su svoj rad. Svirke su ugavnom bile dobro posecene. I cetvrti deo od ukupne publike neka je prihvatio to sto bendovi sviraju, to je sasvim dovoljno za pocetak. Na ovaj nacin se „proizvode“ mali rockeri. Deca se uce pravim vrednostima i pruza im se mogucnost da cuju nesto drugacije od onog sto se forsira u medijima. Mislim da treba slediti ovakve primere. Mozda sve ovo deluje smesno, ali je vrlo efikasno. Danas u tom gradicu ima veliki broj bendova, muzicara i veliki broj rockera. Treba poceti od ovakvih akcija koje ne iziskuju velika materijalna sredstva, a mogu imati znacajne rezultate.

Sedenje skrstenih ruku je najlakse, ali i bolno. Ruke se mogu deformisati kada su stalno skrstene, a i dugo sedenje nije bas preporucljivo.

tekst napisao: Dragiša Radulovic

Dakle, da li Srbija ima rock-metal scenu? Cinjenica je da je sve veci broj grupa koje se bave rock-metal muzikom. Kvantitet postoji. E, sad, ako cemo logikom “kvantitet stvara kvalitet” onda definitivno postoji scena u Srbiji. Krenucu redom.

Stara rak rana – podrska medija i dalje je prisutna. Po tom pitanju nista se nije promenilo u odnosu na prethodni period. Elektronski mediji su osvojeni, to je cinjenica. Slobodu koju pruza internet bendovi su maksimalno iskoristili. Vecina bandova ima svoj myspace ili sajt, i putem ovih “alata” mogu predstaviti svoj rad. I broj ljudi u Srbiji koji koriste internet svakodnevno se uvecava. Uglavnom ljudi koji “vise” na internetu su i posetioci rock svirki domacih snaga. To je dobra strana medalje. A, kako da se jedan prosecan bend predstavi ljudima koji nemaju internet? E, tu vec krecu problemi. Koliko god se broj internet korisnika povecavao svakodnevno, uvek ce biti ljudi koji nemaju internet ili imaju, ali jednostavno ne posecuju stranice domacih bandova iz raznih razloga. Tu se uocava nedostatak televizije koja bi pruzala podrsku ovakvoj vrsti muzike. Mediji su otvoreni samo za vec dokazane muzicare. Sta sa mladim ljudima? Na zalost, nijedna televizija nema razumevanja za njih. Izgovori televizijskih kuca su “to ljudi ne traze”. Televizija je komercijalna ustanova i potpuno je normalno da razmislja po trzisnim principima-dajemo ono sto javnost trazi. S’ te strane njihovo razmisljanje je ispravno. Ali segment javnosti koji slusa rock’n’roll takodje nije zanemarljiv. Dokaz toga je veliki broj stranih grupa koje nas posecuju poslednjih godina i, takodje, veliki broj posetilaca tih koncerata. I ova medalja ima drugu stranu. Nazalost. Vecina ljudi, koji posecuju koncerte stranih grupa, nema razumevanja za domace bendove. Uglavnom su skepticni prema domacim grupama. Donekle su u pravu. Puno je kopija, neprofesionalizma, ali i puno originalnosti i profesionalizma. Kada bi podrška javnosti bila veca onda bi i kvalitet grupa bio bolji. Pa, ako domaca publika ne podrzava domace bendove, koja je onda svrha postojanja tih bendova? I tako sve u krug.

Još jedan goruci problem su jaki festivali na kojima bi mogli nastupati mladi, afirmisani i neafirmisani, bendovi. O Zajecarskoj gitarijadi uzaludno je trošiti reci. Sjaj ove manifestacije se pretocio u puki interes nekolicine neobrazovanih funkcionera, koji niti znaju šta je muzika niti imaju volje da nauce. Exit prednjaci i sasvim solidan broj domacih grupa nastupa, ima prostora i za demo bendove, ne u dovoljnoj meri, ali ima. Zatim tu je Beer Fest, pa Rock Village u Banatskom  Sokolcu,  i na ovim dešavanjima se koliko-toliko pojavljuju neafirmisani bendovi. Treba svakako pomenuti Hit radija 202 koji svakog vikenda obilazi razlicita mesta u Srbiji, ali ne nalazi adekvatnu podršku publike. Mozda sam nešto i zaboravio, ali bojim se da je tu kraj. To su znacajnije manifestacije gde se neafirmisani bendovi mogu predstaviti. Nedovoljno je to. I kada se pojave, na ovim festivalima, bendovi bivaju „bojkotovani“, jer publika uglavnom dodje samo da cuje vec afirmisane grupe. Pristup organizovanju rock festivala je krajnje neprofesionalan. Prednjaci Zajecarska gitarijada. Loš marketing je jedan od vecih problema. Najava gitarijade uglavnom kasni. Kamp je iz godine u godinu sve lošiji. Stvoren je loš imidz gitarijade i da bi se to promenilo potrebno je puno napora i novca.

Na kraju, kada se povuce crta, ostaje isto pitanje – postoji li rock scena u Srbiji? Grupe postoje, to je cinjenica, ali da li postoji scena? Još dugo nece biti velikih grupa, jer stvaranje velikih grupa zahteva veliku podršku, i medija i publike, i velika ulaganja. Velika podrška zahteva velika ulaganja. Velika ulaganja sve prethodno navedeno i tako u krug. Mozda se treba voditi kineskom poslovicom: I  najduze putovanje pocinje prvim korakom. Dakle, moramo ici korak po korak. Ali ko ce napraviti taj prvi korak?

tekst napisao: Dragiša Radulovic

Pocetak meseca i ispitnog roka, promenljivo vreme. Što da izlazite napoljekad i tako mozete uzivati uz novu dozu omiljenog vam fanzina.

Nova doza andergraund LEKTIRE vam donosi nova „opasna, sumnjiva i krajnjekonspirativna” imena poput Schizophrenia-e, Ansambl Komedicne Dignje,Punkart, Stuttgart Online, Profit from Poison, Sadamovi Sinovi, Salo ili 120dana Sodome, Kolorne Devastacije Uma, i…bolje da ne nabrajamo više.

Ova i ostala imena otkrijte na:

http://www.hellycherry.cjb.net

Blogu se pristupa od sada samo preko regularnog broja.

Zalosno, ali istinito. Umesto, da svi budemo srecni što su probili barijere, mi kritikujemo i zameramo im na sitnicama. Te trebali su ovako, te onako. Da, mozda ste u pravu Vi gospodo samozvani kriticari, ali ovo je, mozda i, prvo pojavljivanje u medijima, pa tako da se nedostatak iskustva moze tolerisati.

Ne znam da li ljudi zaboravljaju da je cilj svakog javnog posla da što šira javnost upozna rad stvaraoca. Pa, ne stvaraju oni muziku za sebe. Bilo bi egoisticno kad bi svoja dela cuvali za sebe.     

I da, bitno je da se prica, pogotovo o ljudima sa ovakvim kvalitetima, tako da…

tekst napisao: Dragiša Radulovic