Valjevska grupa Invazija je još devedesetih izdala svoj prvi album i od tada im je bila potrebna citava decenija za stvaranje drugog pod nazivim “Nicija zemlja”, koji je pušten u prodaju januara ove godine i predstavlja još jedno od izdanja One Records-a.

Na ovom disku nacicete devet pesama vrlo slicnog tona, za sve ljubitelje dobrog starog hard rock-a vrlo prepoznatljive. Oni koji su pratili ovaj bend od pocetka smatraju ih za kult i pamte ih po dobrim live nastupima. Ovo izdanje se moze okarakterisati kao svojevrstan ispit za stare obozavatelje Invazije jer je ono donelo i promenu zvuka i novu postavu. Naime, samo je pevac Milomir Miškovic svirao i u staroj Invaziji, a ostatak benda je novitet. Milomir daje karasteristicnu crtu novom radu Invazije, a nacin njegovog pevanja odaje i njegove uzore kao što su WhiteSnake i Deep Purple.

Muzicka strana ovog izdanja je sjajna, ali slabost su tekstovi koji su poprilicno trivijalni. Moji utisci nakon prve polovine preslušanih pesama bili bi mnogo pozitivniji da je bend malo više radio na tekstovima. Invazija je na kraj albuma stavila i nekoliko pesama koje bih volela da istaknem u najboljem svetlu, a to su: Saletova Pesma, Vrlo Vazno i Plašim Se.

Ocena: 7/10

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/shaja.html

Autor Recenzije: Jovana Tomic

Tokom 2004-e godine sa svojom karijerom je startovala brutalna “horda” iz New Mexica – Left To Rot. U dolazecem periodu su imali problema sa odredjenim personalnim promenama u postavi, ali su koncertni nastupi najavili njihovo prisustvo u tamosnjem undergroundu. “Bathe In Blood” je aktuelno ostvarenje, na kojem se moze naci beskompromisna porcija brutalnosti i drugih ekstremnih varijacija. Death sa grind elementima, blizak psihologiji starije skole i “slican” opcijama prisutnih u zvuku bendova kao sto su : Suffocation, Cannibal Corpse ili Morbid Angel, evidentni su preko ponudjenih 22 minuta albumskog materijala. Prakticno su sve stvari jasne, nakon preslusanih samo nekoliko taktova, a ista atmosfera prati sve numere. Left To Rot nude bezuslovnu strast i energiju, a growl vokaliziranje je cesto dopunjeno screaming dodacima. Cinjenica je da produkcija vise odgovara 90-tim godinama, mada na kraju pristalice extremnih i brutal tendencija mogu biti zadovoljni zvukom sa “Bathe In Blood” albuma.

Ocena: 7,5/10

Website: www.myspace.com/nmlefttorot

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Kao bend, australijanci Fallen Silver poseduju puno kvaliteta i njihova izrazajna opcija govori dovoljno u prilog pomenutoj tvrdnji. Nazalsot, locirani su u ovom milenijumu, gde sasvim drugi odnosi funkcionisu na muzickoj sceni, nego sto je to slucaj bio sa npr. 80-tim godinama. To je vazno pomena, posto Fallen Silverova ponuda, koja se oslanja na hard rock/pub rock/boogie tendencije, je “slicna” pristupu kojeg su imali upravo australijski sastavi kao sto su: Rose Tatto, The Angels i “meksi” AC/DC. Bend me je definitvno podsetio na rane Rose Tatto, i period njihove 80’s invazije, no Fallen Silver imaju i neke druge kvalitete, a to je pre svega prisustvo melodicnosti u  pesmama. “Zacinjenost” 80-tim je evidentna na prakticno svim songovima sa albuma, ali valja istaci i da je vecina numera radijski prihvatljiva i slusljiva. Fallen Silver su pokazali ubedljivost u svojim stavovima, ali sama vrednost albuma je amortizovana upravo zbog jasnog retro pristupa.

Ocena: 7,5/10

Website: www.fallensilver.com.au e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Novija nada USA underground metal scene je sastav naziva Malecoda. Deluju u postavi tria (mada su trenutno u potrazi za bubnjarem), a nedavno su u sopstvenoj reziji objavili EP sa pet numera “The Hordes Of Annihilation”. Malecoda su na terenu death metala, sa uticajima pridoslim iz 90-tih godina, ali vrlo mudra i moderna aranzmanska resenja, kao i potpuno odsustvo jednolicnosti u svirackim i izvodjackim opcijama svrstavaju ih u red intersantnih aktova. Growl vokaliziranje kao i pozadinska gitariska kanonada vrlo cesto su “usporeni”, i postavljeni su na nacin kao sto je to slucaj sa doom izvodjacima, ali u takvoj kombinaciji krajnji efekat je zanimljiv, originalan i u dobroj meri odslikava kvalitete benda. U samim songovima preovladavaju ceste promene atmosfere i raspolozenja i pesme su u dobroj meri razlicite medjusobno. Posebno bih istakao licni favorit sa EP-a, numeru “Inhuman Suffering”. Debi Malecode na adekvatan nacin promovise njihove ideje i moze se smatrati uspesnim prvim korakom.

Ocena: 8/10

Website: www.malecoda.com www.myspace.com/malecodausa

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradski sastav Rain Delay aktivan je na domacoj metal sceni od 2003-e godine. 2005-e realizuju prvi album “As I Bequeth My Yesterday”, a nedavno i drugo ostvarenje “We Forget”. Posmatrajuci sastav u kreativnom smislu, vidan je evidentan napredak, kako autorski tako i izvodjacki, i u to su se mogli uveriti i posetioci njihovih koncertnih nastupa sirom Srbije. Grupa se  muzicki oslanja na postulate progressive death/doom/goth varijanti i njihov koncept je  izrazajno slozen. Koliko god da su na pocetku karijere realizatorski i tehnicki imali (logicno) malih problema sa neiskustvom, vremenom su ti elementi anulirani i “We Forget” se pokazuje kao polozeni ispit. Na albumu se nalazi 8 tema, trajanja nesto duzeg od 47 minuta, koje su uglavnom medjusobno kompatibilne, i materijal je  ujednacen. Kombinacija musko-zenskog vokala pracena je “tematski” postavljenim aranzmanskim resenjima, koji iako slozeni nisu jednolicni. Rain Delay cine muzicari koji u zanatsko-tehnicko-izvodjackom elementu nisu toliko “savrseni”, kao sto je slucaj kod jednog broja aktivnih kolega koji egzistiraju na ovdasnjim prostorima kada je metal kao zanr u igri, ali kao celina zvuce uigrano  i usvirano. “We Forget” nije upao u zamku tkzv. drugog albuma i u kreativno-izrazajnom smislu po sam bend predstavlja dva koraka napred.

Ocena : 8,5/10

Website: www.myspace.com/raindelay

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Sanforda, Severne Karoline dolazi sastav Method To Madness. Deluju u postavi tria, i nedavno su u vlastitoj reziji objavili album naziva “Human Nation”. MTM se u muzickom smislu oslanjaju na postulate rocka i progressive rocka, sa jasnim hard uplivima. Uticaji sastava kao sto su Rush, ali i Kings X su vidljivi, mada se u dobroj meri oslanjaju na 70-te godine. Kao bend za razliku od veceg broja slicnih sastava MTM se ne vezuju za tehnicki pristup kao i virtuozitet clanova postave, vec vise na idejnu dimenziju. Pesme su im uglavnom srednjeg tempa, i jedna vise opustenija atmosfera dominira kompletnim materijalom. Ima na albumu cestih neocekivanih svirackih prelaza, i akusticnih dodataka, a upravo takva opcija priblizava ih uzorima, kanadskom sastavu Rush. Cini mi se da je i sama produkcija mnogo vise postavljena na jedan “starinski” nacin, ali to je bio izbor clanova postave. “Human Nation” nije izdanje koji se otkriva na prvu “loptu” vec je potrebno vise preslusavanja kako bi se “uslo” u bit njihovog izraza. “Human Nation” nije toliko ubedljivo ostvarenje, ali sasvim jasno otkriva dalje idejne smernice grupe kao i njihove jasne potencijale.

Ocena: 7/10

Website: www.method-to-madness.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadski sastav Lockdown jedan je od onih koji je predano tokom poslednjih godina cuvao baklju hardcore-a, ostajuci veran svojim bazicnim stavovima i idealima. Postoje od 2001-e godine, do sada su realizovali jedan Demo, a pre izvesnog vremena “SKC Novi Sad” im objavljuje full-length naziva “Straight  From The Heart”. Lockdown su duboko u “prici” i njihov hardcore se idejno u dobroj meri oslanja na 90-te godine. Songove izvode na engleskom jeziku, a nijednog momenta pri preslusavanju njihovog materijala se ne moze pobeci od utiska kako su sa prilicnim zarom, predanoscu, voljom, snimili i “postavili” materijal koji se nasao na izdanju. “Straight From The Heart” je maniristicki jasno ostvarenje, ubedljivo u svojoj realizaciji, ali sada dolazimo do onog neizbeznog, a to je autorska originalnost. Ona u svakom slucaju manjka, sto na kraju uslovljava saznanjem da su i same mogucnosti plasmana grupe u dobroj meri ogranicavajuce. Dakle, sa jedne strane sve je tu uradjeno maksimalno jasno i ubedljivo, ali stilski u vecoj meri prepoznatljivo i ocekivano. Ne treba sumnjati u ubedljivost koncertnog promovisanja materijala od strane grupe, gde stvari mogu biti po njih u relevantnijem smislu “popravljene”, ali nedostatak autorske inovativnosti je nazalost prisutan.Ocena: 6,5/10

Website: www.skcns.org.yu

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/ldns.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

“Eli” je peti po redu album beogradskog sastava Supernaut kojeg cine dvoje ljudi: glavna figura – Srdjan Djile Markovic – gitarista, pevac, ritam masina i basista Sasa Radic. I ovo izdanje kao i prethodna ne donosi prakticno nista novo, a da od ranije nije poznato i vec idejno afirmisano od strane pomenutog Djileta Markovica. Svoj artisticki pristup i odnos prema istorijskim postulatima rock kulture autor u dobroj meri ispoljava izrazito cinicnim odnosom i stavom u kojem ima mesta za odredjene varijante ne standardne kreativnosti, ali ona je u slucaju grupe isuvise ocigledna, ocekivana i sto je najzalosnije – ponavljajuca. Haoticna produkcija, i isto tako postavljena aranzmanska resenja u slucaju Supernauta predstavljaju manir za sebe, ali kao takav sigurno ne i dovoljno pristupacan cak i uhu onog konzumenta koji je otvoren za slobodnije vidjenje artistickih tendencija unutar rock pravca. Album otvara “klasik” Atomskog Sklonista “Pakleni vozaci” decije neozbiljan, gde parodijski detalji odvlace formu songa ne neku sasvim udaljenu stranu, a slican postupak primenjen je i pri realizaciji numere “No Fun” legendarnih Stooges-a. “Eli” se sastoji od 12 songova, a bilo bi nepravedno ne spomenuti da ima i onih koji kako-tako uspevaju da opravdaju svoje mesto na albumu. Ali na kraju, to je isuvise malo.

Ocena: 5/10Website: www.automatik.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Na ovogodisnjoj zajecarskoj gitarijadi dobio sam CD od clanova benda Slam, koji je upravo negde u to vreme i objavljen. Malo informacija o cemu se tu zapravo radi uopste egzistira, jer sem na bookletu CD-a, neke relevantnije informacije ne kruze medijima, tako da se potencijalni recenzent/novinar mora dobro pomuciti oko svega bitnog sto se tice ovog sastava/projekta. Slam dolaze iz Zajecara i nastali su 2002-e godine kao posledica studijskog rada autorskog tandema Ivan Potic (vokal) – Dejan Nikolic (gitara). Njima se uskoro pridruzuju basista i bubnjar, a sa bendom su saradjivali i brojni zajecarski muzicari, koji su vremenom ostavili trag na izrazajni pristup koje ce biti oblikovan. Tako dolazimo do sadasnjeg vremena i albuma “Into The Blue”, na kojem se nalazi 13 tema. Utisak koji se dobija preslusavanjem je takav, da imate osecaj kao da ste u nekom klubu, gde DJ emituje muziku koja je negde na sredokraci nekakvog trip-hopa, sa groovy elementima, gde se preplice jos dosta toga izmedju. Materijal je slusljiv, vrlo ritmican, tehnicko/studijski prihvatljiv upravo za pomenutu primenu, takodje vrlo urban i koincidira sa sadasnjim trenutkom. Slam su ponudili zanimljive samplove, miksove, malo je mozda mogao vokal biti izglednije snimljen/postavljen, ali sta je tu je. “Into The Blue” je intersantno ostvarenje, no videcemo kakvi su planovi zajecaraca i da li oni uopste postoje u nekom izvodjackom ili medijskom smilsu. Stvari se sigurno nece pokrenuti same od sebe

Ocena: 7/10

Website: www.onerecords.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner