Marko Trbovicev sastav Minstrel ponovo je diskografski aktivan nakon skoro sedmogodisnje pauze, koliko je proslo od realizacije prethodnog izdanja “Laude” (2001.). Inace, MInstrel je bio jedan od onih ovdasnjih bendova, koji je tokom prve polovine 90-tih godina najavio preko vlastitog primera drugacije vidjenje modernog i urbanog pop zvuka.”Iskra” je cetvrti po redu album novosadjana, koji uglavnom u izrazajnoj ali i kreativnoj opciji nastavlja tamo gde se stalo sa prethodnim, kao i ranijim ostvarenjima. U tekstualnom smislu jasan emotivni pristup prati jednostavne zivotne teme, gde Markov nenametljiv vokal “boji” samu strukturu songova. Minstrel su tokom godina uspeli da nametnu svoju izrazajnu varijantu koja se oslanja na postulate brit i indie popa, gde centralno mesto zauzima sama atmosfericnost ponudjenih pesama. I tu nema nekih specijalnih promena. Na aktuelnom CD-u se nalazi 11 songova, od kojih i obrada pesme LABARATORIJE – “Zaboravljena draga” sa albuma “Duboko u tebi”. Inace na albumu se kao gost pojavljuje i nas poznati glumac Sergej Trifunovic, koji je otpevao pesmu “Bicikl”. “Iskra” je album sa kojim novosadski bend moze biti sasvim zadovoljan, jer je u kreativnom smislu potvrdjen konstantan napredak. Minstrel su se od svojih pocetaka prilicno razlikovali od ostatka tada “izvikanije” vojvodjanske pop scene, i najvise zbog privatne zatvorenosti i medijske limitiranosti, njihova karijera je imale tek vrlo ogranicene domete. Nisam siguran da ce “Iskra” u tom smislu popraviti stvari nabolje, ali bar sto se autorskog pristupa tice, Marko Trbovic ne mora da se brine za vreme koje hita u susret.

Ocena: 8/10

Website: www.tiolirec.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradski muzicar, takodje pisac, novinar, zabavljac, poslednjih nekoliko sezona vise aktivan sa one tkzv. druge strane pozornice, za “Multimedia Records” objavljuje CD naziva “Ubrzanje!”. Inace od odgovornih u pomenutoj izdavackoj i distributerskoj kuci, kao i od strane brojnih njegovih kolega, ovaj album je najavljivan kao nesto najbolje od Dejana Cukica, sto je on u muzickom smislu uradio. To naravno nije tako, nije ni tacno, jer “Ubrzanje!” je jedan isuvise ocekivan album, bez preteranih izvodjacko-zanatsko-autorskih iznenadjenja, cak mnogo manje ubedljiv nego nekolicina koje je Cukic tokom svoje i karijere sa “Spori Ritam Bendom” uprilicio. Iako je sto se same realizacije albuma tice, veliku pomoc imao u proverenim saradnicima (Vukomanovic, Negovanovic, Kovac, Mitric, Aralica), ponudjena varijanta pop/rocka jasne mainstream orijentacije tesko da danas moze “jace” emocionalno dotaci pripadnike uslovno receno starije generacije, dok oni mladji sasvim sigurno u Cukicevoj ponudi malo toga mogu pronaci za svoj ukus. Materijal je u tehnickom smislu suvise ziherasko-kalkulantski postavljen, a odsustvo uzbudjenja i energije je evidentno prakticno od prvog do poslednjeg takta. Fascinacija Stulicevom i Dylanovom ostavstinom je prisutna preko numera – “Obrati paznju na poslednju stvar” i “Zauvek mlad” (“Forever Young”). Stulicev song “Obrati paznju…” uradjen je aranzmanski na zanimljiv nacin, gde slusalac ima priliku da cuje kako se preklapa pozajmljen gitarski rif iz poznatog epskog songa Korni Grupe “Put na Istok” sa osnovnom temom Azrinog velikog hita. Numera “Uvek se izgubim u Novom Sadu”, neka vrsta polu-balade predstavlja verovatno i najveci domet samog albuma u nekom kreativnom smislu, sto je sveukupno posmatrajuci isuvise malo. “Ubrzanje!” je da ponovim jos jednom ocekivano Cukicevo izdanje sa kojim on nece pomeriti ni pedalj svoj status na domacim muzickim prostorima (ovde pre svega mislim kao solista i muzicar). Onaj drugi segment njegovog delovanja zahteva naravno i drugaciji kriticko-analiticki osvrt.Ocena: 5/10

Website: www.multimediarec.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Trio iz Severne Karoline, Black Skies, pre izvesnog vremena u sopstvenoj reziji je objavio aktuelno EP izdanje naziva “Hexagon”. Godinu dana ranije kao prethodnica objavljen je Demo materijal. Black Skies spadaju u onu vrstu sastava koji vas ne mogu ostaviti ravnodusnim, ili ih prihvatate, ili ih u startu odbacujete. Njihov sound se oslanja na postulate doom/stoner/sludge varijante i vise su naklonjeni starijoj skoli. Inficirani su pristupom Black Sabbatha, Melvinsa, ali i Saint Vitusa. Zvuk im je tezak, opor, hipnotican, u isto vreme monoton, ali razoran, ubedljiv i beskompromisan. Njihov EP se sastoji od 6 koherentnih numera, a traje nesto manje od 23 minuta. Black Skies ne mudruju preterano i kod njih su stvari od samog starta jasne i evidentne. Maniristicki su definisani, takodje njihova opcija predstavlja dobru sponu izmedju 70-tih , 80-tih godina i sadasnjeg trenutka.Ocena: 7,5/10Website: www.blackskies.us www.myspace.com/losblackskies

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Kragujevacki sastav Pakost i Ukor Gladne Godine docekao je realizaciju svog debi izdanja. Inace, bend postoji od kraja 2003-e godine, nekoliko puta je menjao postavu, ali je tokom vremena izgradio stil kojem je veran i na izdanju kojeg su objavili u sopstvenoj reziji. Kragujevcani su u muzickom smislu orijentisani ka nekoj svojoj varijanti crossovera, gde je samo uslovno receno osnova punk, ali isto tako i razne varijante alter price. Pesme im se u sviracko – izvodjackom smislu razlikuju od slucaja do slucaja, ali ono sto predstavlja glavnu karakteristiku njihovog pristupa su tekstovi. Iz njih izlazi milion tona depresije, jada, cemera, nihilizma, suocavanja sa beznadjem i sa sumornom realnoscu. Rekli bi, da su momci pravi rezidenti grada iz kojeg dolaze – Kragujevca, u kojem su i snimili 11 prisutnih numera, ocekivano u studiju “Cesnjak” pod producentskom i snimateljskom palicom preciznog i ubojitog Vuje. Produkcija samog albuma je prilicno studiozno postavljena (pomalo mozda i neocekivano), a bend je sa svoje strane vrlo profesionalno odradio tehnicki deo CD-a i cover sa bookletom od 12 kolornih strana. Pakost… su se pokazali kao originalan bend, svakako tezak za slusanje i prihvatanje, ali nikako neozbiljan ili manje ubedljiv. Videcemo koliko ce izdrzati u sopstvenoj kozi, i koliko njihov pristup moze naici na podrsku ovdasnje mahom za ovakvu muzicku ponudu – razmazene publike.

Ocena: 7,5/10Website: www.pakost.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Norveski sastav Where Angels Fall aktivan je na sceni od 2004-e godine. Iste realizuju i prvi EP “Dies Irae”, a za “Edgerunner Music” 2006-e i album naziva “Illuminate”. Tokom 2008-e prekidaju saradnju sa pomenutim diskografom, i aktueleni CD “Marionettes” objavljuju u vlastitoj reziji. Norveski sastav ima u svojim redovima pevacicu izuzetno prijatne boje glasa – Eirin Bendigtsen, ciji vokal u dobroj meri kreira atmosfericnost samih songova. Where Angels Fall izvode neku svoju varijantu goth metala, gde se elektronski elementi pretapaju sa standardizovanom svirackom opcijom. Pesme im takodje poseduju i elemente melanholicnog dark rocka, ali generalno uzevsi melodicnost spada u kljucnu karakteristiku njihovog opusa. Materijal im je uglavnom ujednacen sto se samog kvaliteta  tice, a produkcija u dobroj meri odgovara zakonitostima vremena. Za razliku od brojnih slicnih sastava pomenute izrazajne varijante, norveski akt manje napora ulaze u ekstravagantnost i glamour, a mnogo vise u energicnost i samu emocionalnost. “Marionettes” je  svakako izdanje koje zasluzuje paznju javnosti i to ne samo one orijentisane ka formi kojoj je veran bend.

Ocena: 8/10

Website: http://www.whereangelsfall.com

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Bend/projekat Iron Dragon predvodi gitarista Ryan Crouse. On je inace osnivac, vlasnik i kreator “Star Verse Comics”-a. Sa prijateljem Sam Derkatchom snimio je album naziva “Open The Gates”. To je inace njegovo drugo po redu izdanje, a ovo je u potpunosti posveceno instrumentalnoj varijanti. “Open The Gates” na neki nacin predstavlja epsku pricu/sagu koja kroz formu instrumental metala kao zanra treba jasnije da odslika Ryanova interesovanja. Ipak to ni po cemu nije klasicno ili tipicno gitaristicko metal izdanje. Naime Ryan nije virtuoz, ali u konceptualnom smislu sam materijal obiluje cestim promenama atmosfere, raspolozenja, tempa, emocija… Nema onih prepoznatljivih prelaza i varijacija na zadatu temu, vec je sve tu prisutno kao neka vrsta eksperimenta. Moze se reci da “Open The Gates” takodje prihvata progressive elemente iako je y tehnicko/produkcijskom smislu radjeno u skromnim uslovima. Na albumu se naslo 11 tema, koje se mogu smatrati povezujucom celinom i cija se realizacija moze smatrati relativno uspesnom.

Ocena: 7/10

Website: http://www.starverse.ca/irondragon http://cdbaby.com/cd/irondragon

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradjanin Marko Pavic poslednjih godina nastanjen u Rimu, tokom septembra meseca objavio je svoj drugi solo album naziva “Unconditioned”. Prvi je realizovan 2005-e godine i zvao se “Taste Some Liberty”. Gitarista je sa ekipom saradnika snimio materijal koji se najvise moze opisati kao melodicna varijanta hard rocka kombinovana sa snaznim uticajem AOR-a. Inace pomenuta muzicka varijanta poslednjih godina je narocito u ekspanziji, “Metal & AOR Heaven” izdavacka kuca najvise “fura” ovakvu pricu, a prisustvujemo i prilicnoj invaziji narocito skandinavskih sastava koji se takmice u preuzimanju lestvice popularnosti i trazenosti. Sa ekipom saradnika Pavic je snimio album koji je u tehnickom smislu prihvatljiv i relevantan ostrom uhu slusaoca orijentisanog ka pomenutoj zanrovskoj formi. Sam materijal je ako se osvrnemo na autorsku dimenziju, takodje prihvatljiv i vrlo slusljiv. Ono sto u ovom slucaju manjka je originalnost, odnosno preveliko prisustvo zanrovskog manirizma. To je nazalost veoma znacajna stavka koja ce u ovom slucaju i odrediti sam status albuma na trzistu.

Ocena: 6,5/10

Website: www.markopavic.com www.anteorecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradsko/zemunski bend Kind Size akrivan je od 2000-e godine, deluju u postavi kvarteta, a clanovi benda takodje sviraju u jos po nekim ovdasnjim sastavima. Uskoro ocekuju i realizaciju drugog albuma, a tokom prethodne 2007-e, u sopstvenoj reziji su snimili i objavili debi full-length naziva “Whisper”. King Size pevaju na engleskom jeziku, na njihovom albumu se naslo 10 numera 7 autorskih i 3 covera: “Hell No” (Bruce Dickinson), “Perry Masson” (Ozzy Osbourne) i “Wratchild” (Iron Maiden). Bend izvodi onu varijantu hard rocka i heavy metala koja se moze nazvati 80’s hard rock i metal, sa mozda vecim uticajima britanske no americke skole. Ipak, momci iz King Size-a su ponudili sasvim dovoljno sopstvenih ideja, i naravno neko svoje vidjenje price. Materijal je uglavnom ujednacen, pri cemu se posebno od onih autorskih ne izdvaja nijedna odredjena numera. “Whisper” je vise no sasvim zadovoljavajuce izdanje benda u cijoj postavi su zaista kvalitetni muzicari i izvodjaci, ali ciji glavni problem lezi u cinjenici navedenoj sa pocetka teksta, da vecina ima obaveze i u drugim sastavima, i da se sve duznosti ne mogu tako lako i bezbolno uskladiti. King Size na neki nacin svoje delovanje pokrecu iz tkzv. drugog plana, iako njihov pristup zavredjuje povoljne kriticke reference.Ocena: 7,5/10

Website: www.kingsize.planet.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Portorikanski sastav Azmaveth nije toliko nepoznato ime pristalicama underground metal desavanja. Dolaze iz gradica Ponco-a, postoje od 1999-e godine, a takodje su imali i diskografsku aktivnost. Prvo su objavili istoimeni “Azmaveth” album (2004.), a iste godine nesto kasnije i Demo identicnog naziva. Aktuelno ostvarenje “Strong As Death” objavljuje “Bombworks Records”. Azmaveth su christian black metal sastav, sto samo po sebi dovodi do odredjenih polemika i zbunjivanja, ali to svakako nije tema ove recenzije. Njihov sound takodje obiluje symphonic elementima, ali i skrivenim thrash detaljima. Kod Azmavetha je intersantno da odredjeni songovi imaju “prosireniji” koncept, dok su neke pesme prilicno kratke i sastoje se samo od par nekonvencionalnih taktova. “Strong As A Death ” je izdanje koje nije jednolicno za slusanje, sto je svakako prednost kada je rec o black metal izvodjacima. Portorikanci su na odredjenim mestima ponudili neka originalna i neobicna resenja, pokusavajuci da koliko je to moguce efektno izadju iz zamke manirizma. Sigurno je da imaju potencijala, videcemo na koji ce se nacin kao bend razvijati.

Ocena: 7/10

Website: www.bombworksrecords.com www.artistworxxde

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner