Reportaže

Izvestaj sa poslednje dve kvalifikacione veceri GBOB-a

 

Ponedeljak 15.9.

Cetvrto kvalifikaciono vece je bilo rezervisano za bendove iz cele Srbije. Priliku da se bore za finale dobilo je osam benda: House of Ghosts, The Dark Ocean, Mechanism, Chains of Reality, Gernika,E.K.G., 2 Thoksid  i Ardor Spei. Zanimljivo je da ove veceri nastupio i pobednik GBOB Serbia 2006. godine – bend House of Ghosts.

Prema odluci zirija prva tri benda bila su: Mechanism 12 (57) The Dark ocean 10 (37) E.K.G. 10 (37)

Glasovi publike: Chains of Reality 12 (29) E.K.G. 10 (26) Gernika 8 (25)

Na zalost, neki bendovi su dobili i negativne poene zbog prekoracenja dozvoljenog vremena: House of Ghosts + 103s = – 4 poena 2 Thoksid + 50s = – 2 poena E.K.G. + 13 s = -1 poen Chans of Reality + 180s = – 5 poena (umesto diskvalifikacije)

Zbirni i konacni rezultati cetvrte kvalifikacione veceri su: E.K.G 19 (-1 ) Mechanism 17 The Dark Ocean 15 – nakon odluke zirija

Napomena:  Za listu i rezultate garantuje: Filip Petrovic, Nacionalni Direktor i glavni organizator GBOB Challenge Serbia 08. Svi podaci su javni i dostupni.

Utorak 16.9.

Na poslednjoj kvalifikacionoj veceri nastupilo je deset bendova:  Face off, Fakefreedome, Impostered, Pokusaj metala, Over the under, Framework, Cannot, Pandora, Jailbreak i Valhala. Bendovi Impostered i Valhala imali su isti broj poena, ali je nakon odluke zirija u finale je prosao bend Impostered. Prema odluci zirija prva tri benda bila su: FakeFreedom 12 (40/48) Jail Break 10 (38) Valhala 8 (29) Over The Under 8 (29)

Glasovi publike: Face Off 12 Pokusaj metala 10 FakeFreedom 8

Zbirni i konacni rezultati pete kvalifikacione veceri su: FakeFreedom 20 Face Off  18 Impostered 14 – nakon odluke zirija

Veliko finale odrzace se 3. oktobra u velikoj sali SKC  u Beogradu. Dodatne infomacije bice uskoro objavljene. Konacna lista finalista je sledeca:

Maron Sho          www.rockserbia.net/maron-sho.html Tea Break           www.rockserbia.net/tea-break.html Destination          www.rockserbia.net/destination.html Roadhill              www.rockserbia.net/ognjencc.html Filthy Rich          www.rockserbia.net/filthy-rich.html Mortero               www.rockserbia.net/mortero.html  Band 72               www.myspace.com/band72  Meda,Vuk i Sandokan The Bite              www.rockserbia.net/thebite.html  E.K.G                  www.rockserbia.net/ekg.html Mechanism          www.rockserbia.net/mehanizam.html  The Dark Ocean  www.rockserbia.net/sinisaa.html FakeFreedom      www.myspace.com/fakefreedombgd    Face Off             www.myspace.com/faceoffbend    Impostered         www.myspace.com/impostered111 

Majke na Jelen Pivo Live Festu – Izvestaj

Njegov stav na bini je snazan, vidi se da covek ima autoritet… svaka rec i svaka otpevana pesma daje do znanja da je licno dozivljena na svojoj kozi. I sam vidno zacudjen da je tako prihvacen od nas… njegove dece… i vecine koja je prolazila kroz slican ili isti pakao… kompletan bend baca srce na binu… odlaze… masa vristi hoce još. Goran se vraca nazad i mrmlja da je ovo festival, da više ne mogu da sviraju. Ali ipak sviraju još jednu pesmu. Ja, vec pocinjem da lupam glavu o šipku ispred mene. Mislim, nisu hteli da mi daju staklenu flašu da je razbijem o glavu i da krvarim od dosade. Boze, i na kraju pesme Goran se poklanja i mrmlja u mikrofon “Nisam znao da imamo toliko fanova u Beogradu, docemo opet”. Smejem se, jer razmišljam, pa ovaj covek je lud. Nije znao da ima toliko fanova ovde, Boze, nadam se da ce Majke doci ponovo, jer su po mom licnom mišljenju jedan od retkih bendova koji stoje iza svoje muzike i iza svojih tekstova zivotom, a ne pukom komercijalnošcu. Covek koji je pobedio samog sebe je covek vredan paznje i svake pohvale… i covek na koga se treba ugledati zbog snage da se bori i da nastavi dalje…. To su za mene Majke, Gorane, vidimo se sledeci put da krvarimo od dosade….

Goran Bare, Majke osnovane 1984-te godine u Vinkovcima, bend koji kako licno Goran kaze nije imao neku perspektivu, vec samo zelju da sviraju rock. Taman kada su skupili para da snime tzv. nulti album i kada su pokupili odlicne kritike javnosti, dešava se pogibija gitariste iz benda Marina Pokrovaca, i jos dva draga drugara. I pored te nesrece Majke rešavaju da nastave dalje, dobijaju priliku za sve više i više svirki. Zatim krece rat, teško vrijeme kako Goran licno kaze, i Majke se raspadaju. Goran govori kako ostaje samo heroin i alkohol. 1992, Majke se ponovo okupljaju i pred kraj iste godine izdaju album “Razdor”. Razdor je odlicno primljen od svih medija, redjaju se svirke za svirkama. Goran sve više i više tone u heroin i alkohol, 1994-te godine izdaju album “Milost”  i tada snimaju prvi video spot u svojoj karijeri za pesmu “Ja sam buducnost” 1994-te godine Majke prave pauzu od godinu dana. 1995 ponovo se nalaze sa novom postavom i napokon dobjaju taj delta-bluese zvuk. Gomila svirki, opšte prihvaceni i kao i uvek kada nešto krene dobro…. Goranu umire supruga, razmislja da oduzme zivot i sebi, ali pogled na svoje tadašnje jednogodišnje dete mu daje snagu da se vrati. Tada usred snimanja albuma Klimisteru umire otac, on napušta snimanje, Majke nastavljaju, posle nekog vremena. Klimister se vraca na dovršavanje snimanja albuma, ako da pocetkom leta iste godine izlazi album ” Vrijeme je da se krene “. Album je sveopšte prihvacen od publike i samih kriticara, stoga odlucuju da izbace live album, pod nazivom “Zivot uzivo” koji je snimljen u maloj dvorani doma sportova. Proleca 1998 Majke odlaze u Sloveniju gde snimaju album ” Put do srca sunca”. Na promo turneji Goranovo psiho-fizicko stanje se jako pogoršalo, redjali su se ekcesi za ekcesima i na jednom takvom koncertu Goran Bare kolapsira pod uticajem heroina i alkohola i pada usred koncerta,  obezbedjenje ga nosi sa stejdza onesvescenog i Majke ponovo nestaju sa lica scene. 1999-te godine nakon lecenja od ovisnosti alkohola i heroina, Goran odlucuje da se vrati korenima, i tada Majke ponovo sviraju do 2000-te, iste godine prave svoj zadnji koncert na festivalu “Zagreb Gori”. Posle toga Goran Bare krece solo karijeru, izdaje tri albuma, Giran Bare i Placenici, gde prelazi u apsolutni bluese. 2006-te godine Zoran i Goran se slucajno srecu i dogovaraju da se ponovo okupe, Kilmister i Kruno se rado odazivaju pozivu i, eto, Majke su ponovo tu. Kao što i sam Goran kaze :”Ponovno smo tu, ne da bi odsvirali par koncerata, ponovno smo tu da sviramo rock n’ roll glazbu. Do kada, to nitko ne zna ali nije ni vazno. Vazna je rock muzika i sva magija koju stvara. “ 

Tekst i foto: Kristijan Rizanji

Izvestaj sa prva tri dana kvalifikacija za GBOB challenge Serbia 2008

 

 7.9.2008 – Prvi dan kvalifikacija

Prvi dan kvalifikacija obelezili su zasluzen prolazak Maron Sho-a, ispadanje Black George-a i prolazak Benda 72 u finale.

Prvog dana takmicili su se:1.Roadhill 2.Maron Sho 3.Eshaton 4.Bend 725.Chill out6.Black George7.Aetar8.Chubbs9.Potkrovlje 25

U finale su prosli Roadhill, Maron Sho i Bend 72.

8.9.2008 – Drugi dan kvalifikacija

Drugi dan kvalifikacija protekao je u znaku Tea break-a, Destination-a i odustajanja Inspirita od takmicenja.

Drugog dana takmicili su se:1.Stereo tip2.Scream 3.The Bite4.Destination5.Inspirit6.Tea break7.By Pass

U finale su prosli Tea break, Destination i The Bite. Malu senku na drugo vece baca odustajanje Inspirita, ali je i to sastavni deo festivala. Nadam se da cemo imati prilike da ih cujemo uskoro. Treba napomenuti da je i rockserbia.net imala predstavnike u ziriju prve dve veceri – Aleksandar Radukin i Dragiša Radulovic su imali cast da se nadju medju renomiranim imenima u ziriju.

9.9.2008 – Treci dan kvalifikacija

Treci dan kvalifikacija bio je rezrvisan za ne-beogradske bendove.

Treceg dana nastupali su:1.The Dogz2.Sabbatka3.Dark Sky4.Mortero5.Meda,Vuk i Sandokan6.Filthy rich7.The Spiders8.Tit for tat

Iako je ovo vece bilo rezervisano za bendove van Beograda, prevagu su odneli glasovi pubilke. U finale su prošli Filthy rich, Mortero i Meda,Vuk i Sandokan.

SKC ce 3.10.2008 ugostiti sjajne bendove u to mozemo biti sigurni.

KEY Fest Novi Pazar – izvestaj

Nastupilo je osam gostujucih bendova, i šest domacih. Druge veceri je bilo proglašenje najboljih pojedinaca i najboljeg benda. 

Teatar iz Kikinde je u veoma jakoj konkurenciji proglašen za najbolji bend ovogodišnjeg KEY Festa. Utiske sa festa i iz Novog Pazara preneo nam je Aca gitarista pobednickog benda: „Veoma nam je drago zbog cinjenice da smo lepo prihvaceni u Novom Pazaru od strane svih, pocevši od organizatora pa do ljudi na ulici. Stvarno su svi super, voleli bi opet da odemo tamo i da odrzimo ceo koncert.Drago nam je sto smo uspeli da pobedimo. Veoma nam laska i takodje nam je drago što smo se svideli velikoj vecini publike. Cevapi u Sadrvanu si najbolji.“

Profil pobednickog benda na našem portalu mozete videti ovde https://rockserbia.net/teatar.html

Za najboljeg gitaristu je proglašen gitarista iz benda Black Magic iz Raške, kao i najbolji bubnjar, a najbolji basista je iz benda Teatar iz Kikinde. Najbolji pevac je bio iz benda Styptic iz Niša.

Portal RockSerbia.Net je imalo tu cast da bude medijski partner festivala.

Dragiša Radulovic

30.08. HIT nedelje 202, Living Room, Beograd – izvestaj

Prva na scenu je izašla Ekipa SPLU koja je otprašila kao i uvek. Ovog puta  je pevao Max, iz Nightfall-a, i svirali su Metallicu i neke naše, domace hitove…

Zatim je na scenu izašao Memento sa predivnim vokalom. Oni sviraju autorski hard rock. Mogu Vam reci da je lepa atmosfera bila na njihovom nastupu. Dok su oni svirali, devojke su polako pristizale (a ja sam se pitao, zašto?) i popunjavale prve redove, jer je posle njih trebao da svira Art Diler.

Nightquest power metal bend koji je apsolutno razvalio sa atmosferom sinoc, svirao je posle Mementa. Ovo je bila jedna od njihovih boljih svirki. I sinoc, kao i uvek, nastup su obelezile nezaboravljene šutke i na kraju pesma od Evergrey-a…

Art Diler je jos jednom dokazao da je perspektivan bend i da je mnogo popularan koliko kod zenskog dela publike, toliko i kod muškog… Autorske + Hold the line i Runaway.

Posle njih su na red dosli IQ bend, tribute bend domaceg rock-a.  Njih i nisam preterano slušao. Imao sam potrebu da izadjem napolje, jer je bilo toliko zagušljivo u Living Room-u da nemam reci. Uglavnom, svirali su domace standarde.

Na red je dosao Regression (HIM Tribute), jedan od “headliner-a” veceri. Mislim da je pola publike došlo zbog njih. Oni su odsvirali svoje, iako ne gotivim taj tip muzike, atmosfera je i kod njih bila odlicna, tako da sve pohvale za svirku posebno za Sharkey-a.

Posle njih je svirao kultni Scaffold (thrash/death) ne zelim da trošim reci o njima, jer ljudi praše koliko su dobri. Mijetal pozdrav do sledeceg izveštaja…

Izveštaj za rockserbia.net:   kIDd

Beer Fest – Nastup Goribora

Naravno! Gomila stvari nije išla na ruku bendu, ali i pored svega ovo je bio jedan od onih koncerata koje je trebalo overiti. Belina dana, bina koja je „miljama“ daleko od publike i vašarska atmosfera Beer festa 08 su bili glavni protivnici Goriborcima da se predstave u punom sjaju (mrzim fraze), ali je bend uspeo, da nas nekoliko stotina, svojom neposrednošcu priblizi stejdzu. „Ko sam“, „St bluz“ i ostale stvari terale su masu da se njiše uz zvuke bluz-trip-hopa koje je izvodila trojka iz Bora pojacana bubnjarem iz Pule. Ipak, ne mogu da se otmem utisku sa kojim su se slozili mnogi da je najbolji osecaj slušati Goribor u zadimljenoj klupskoj atmosferi koja na neki svoj nacin potkrepljuje reci pesama.

Jednostavno, oni nisu festivalski bend koji moze da „odradi“ polucasovnu svirku. Malo je to vremena. Nema vremena za sve „faze“ svirke…ne moze se doziveti ovakav bend za pola sata…Isto je bilo i na Exit-u, s’tim da je Goribor u Novom Sadu zasluzeno imao bolje vreme (citaj pao je mrak) za pocetak svirke. Mnogi novinari i kriticari su zadnjih meseci nabacivali poene pišuci o Goriboru, i ne zelim da se identifikujem sa doticnom gospodom, ali se moram sloziti – Goribor je nešto najiskrenije i najzešce što se pojavilo na domacoj sceni zadnjih 10-tak i više godina.

A da, zamalo da zaboravim, hvala Pt što si nosio majicu našeg portala.

 

Dragiša Radulovic

foto: Nemanja Djordjevic

Price sa Sziget Festivala 2008

  Konacno smo ušli! Sad je usledila nova briga. Gde postaviti šator i da li još ima kamp mesta?! Konacno, i šator je bio postavljen i mogli smo da krenemo u obilazak festivalskog prostora. Stigli smo i do bekstejdža ( iza glavne bine ), tu je bio press centar. Iznenadili smo se pri prijavljivanju za intervjue. Bili smo jedni od 10 akreditovanih novinara koji su imali pravo na intervju sa Sex Pistolsima, medutim kasnije smo saznali i bili veoma razocarani kad je njihov menadžer izjavio da su umorni i ipak nece davati intervjue. Dobili smo pravo na intervju sa Alanis Morisette.   S nestrpljenjem smo cekali prvi koncert ( jedan od dva koliko je bilo predvideno za nulti dan ). Prvo je nastupala Lauren Harris ( cerka basiste Iron Maidena, Steve Harrisa ), a zatim je nastupao Iron Maiden. U ranim jutarnjim satima ( vec negde oko 9h ujutro ), pravi i veliki fanovi Maidena poceli su da zauzimaju mesta u prvim redovima Main Stage-a ne obazirajuci se na visoke temperature ( Iron Maiden je nastupao od 21:30h ). Bilo je neverovatno iskustvo videti te ljude kako pevaju ceo dan i jedva cekaju da se pred njima pojave njihovi idoli.   Došao je i taj trenutak. Potpisali smo ugovor za fotografisanje na koncertu Lauren Harris, stali u red za nulti red i cekali. Kapije su se otvorile, pojurili smo ka bini da zauzmemo što bolji položaj za fotografisanje. Koncert je poceo. Fenomenalno ozvucenje, osvetljenje i dobra svirka mlade muzicarke. Publika oduševljena, mi takode. Na prostoru Main Stage-a, ljudi se još uvek okupljaju. Na kraju je kapacitet od oko 60.000 mesta bio popunjen. Verovatno je bio fantastican osecaj svirati pred toliko ljudi. Posle trece pesme, bili smo prinudeni da napustimo nulti red, tako da smo se povukli u VIP ložu, koja je takode bila fenomenalna. Drvece, sve poplocano, ventilatori sa raspršivacima hladne vodene pare, uljudni(prijatni) konobari i konobarice. Mesta baš i nije bilo jer su mnogi došli ranije i cekali koncert velikana. Bilo je puno poznatih ljudi iz sveta muzike, šou biznisa, itd. U 21:30h pocinje koncert legendarne grupe Iron Maiden. Svi su na nogama i gledaju spektakl koji se retko vida. Scena u prepoznatljivom stilu Maidena, a svirka naravno(standardno,po obicaju) fenomenalna(fantasticna,energicna?) i nezaboravna. Svi pevaju, a legende sa uživanjem sviraju i dižu adrenalin ne samo (najvernijim?)fanovima nego svim prisutnim posetiocima koji su odlucili da se opuste i uživaju u njihovoj muzici??? Maidenovci su svoj nastup završili nešto posle 23h. Svi su želeli još, ali …   I tako, posle uzbudljivog dana i dva dobra koncerta, krenuli smo u obilazak festivala. Stejdževi rasuti po celom ostrvu, svuda neko dešavanje. Puno ljudi se okuplja oko štandova za prodaju hrane, kojih za razliku od Exit-a ima u izobilju. Ponuda hrane je raznovrsna, od madarske, srpske, italijanske i indijske, pa sve do americke kuhinje i njihovih pecenih rebaraca. Skoro da zaboravim, ’’Langoš’’ treba probati! (nešto jako slicno našim mekikama).   Pored štandova sa hranom, Sziget je prepun štandova predvidenih (stejdževima) za zabavu. Od bandžija i viteških borbi,preko studija za pirsingovanje i tetoviranje, do Dr Martens prodavnica, šopova majica … Prvi dan na Szigetu smo proveli veoma oduševljeni, ali smo se brzo i umorili.       Naredni dan je poceo veoma rano. Dorucak u Auchan hiper marketu ( ponuda je prilicno dobra, pica parce oko 250 Ft( u dinarima??), gril pile negde oko 1000 Ft/kg, … ). Klopa na festivalu je znatno skuplja, ali s obzirom na to da je u pitanju jedan veliki festival( svetskog kalibra?renomea?), cene su, u suštini, prilicno realne.   Nastavili smo sa razgledanjem festivala. Upoznali se sa strancima, naleteli na neke naše. Najlepše je opuštanje u hladu VIP dela. Par piva i pocinju novi koncerti.   Anti Flag, MGMT, Alanis, Kooksi, … Dan je extra. Vreme lepo, lajn ap extra(sjajan). Pola sata pre koncerta Alanis Morisette održana je press konferencija. Bilo je jako toplo(nesnosna vrucina), a klima je morala biti iskljucena jer je Alanis naturalistkinja i devojka ne voli ništa što nije prirodno. Naravno mi novinari smo se skuvali. Uspeli su nekako da nam se oduže za to pa su dali puno ledene kole. Imali smo prava na par fotki i neka pitanja ali iskljucivo na pitanja vezana za njenu muzicku scenu. Pitanja o privatnom životu nisu bila dozvoljena, uglavnom zbog toga što je decko ostavio Alanis, a ona je bila dugo u nekoj depresiji pa da se slucjno ne pobrkaju neka osecanja pred nastup. Nastup joj je bio odlican. Posle Alanis, nastupila je mlada britanska rock grupa The Kooks.   Kooksi su svojim odlicnim nastupom oduševili sve prisutne i podigli svoj rejting u svetu muzike. Energican nastup sa dobrim pesmama uspeo je da privuce prilicno puno ljudi i tako su i oni imali jedan veliki i uspešan koncert pred punim mejnom.   Sledeci dan je bio predviden za nastup Americkog benda Presidents of the USA, Millencolin iz Švedske, Kaiser Chiefs iz Velike Britanije i na kraju iz iste zemlje legendarni Jamiroquai. Presidentsi su održali jednu prilicno dobru punk-rock svirku sa prilicno dosta publike koje je ipak bilo više zbog Jamiroquai-a. Pesme pored toga što su u punk fazonu donekle su bile i komicne. Veseli neki ljudi. Millencolin je takode ima koncert koji je uspeo da podigne nivo adrenalina i oduševljenosti kod publike i da ih još više zagreje i spremi za zvezdu veceri. Jedna pesma je bila posvecena Srbiji. Chiefs-i uopšte nisu bili iznenadenje. Svojim nastupom su pokazali da su medu najboljim rockerima današnjice. Atmosfera nevidena, fanovi vrište a oni uživaju i da bi se još više spojili sa masom, cak su i silazili sa bine i stali u prvi red. Tako su i novinari dobili priliku da fotkaju iz blizine frontmena Ricky Wilson-a. Main je bio skoro krcat. Negde oko 21:30h na glavnu binu Sziget Festivala izašao je Jamiroquai. Apsolutna ludnica. Vrištanje, tapšanje na sve strane. Main je tako po drugi put za vreme festivala bio totalno krcat ( kao na Maidenima ). Dozvolili su nam da fotkamo, al tek od druge pesme. Izvodio je cuvene hitove za redom i tako je atmosfera postajala sve bolja. Jako puno ljudi bilo iz sveta show biznisa i vec to je odavalo velicinu i znacaj ovog koncerta. Na kraju se može reci samo da je to bio jedan fenomenalan rock-soul koncert gde niko nije ostao ravnodušan.     Sledeci dan je bio rezervisan za mali odmor redakcije RockSerbia.Net. Bili smo pozvani, kao i ostali novinari da se prikljucimo jednoj maloj turi upoznavanja Starog Budima. Proveli su nas kroz centar tog dela grada, pricali o znamenitostima, vodili u muzej i na kraju smo završili na jednom lepom brodu koji krstari Peštanskim delom Dunava. Tu smo bili lepo docekani od strane vlasnika broda kao i gradonacelnika Starog Budima. Posle par reci dobrodošlice, poslužili su nas hranom i finim Madarskim vinom. Prijatno smo se bili iznenadili i oduševilo nas je gostoprimstvo. Tura brodom se završavala kod recnog ulaza na sam festival.   Tog dana ( 15. avgust ), propustili smo par svirki, ali stigli smo na vreme za nastup Nemacke punk grupe Die Ärzte. Kao i na drugim koncertima koji su se održavali na glavnoj bini festivala, i ova grupa je imala prilican broj fanova kao i posetilaca. Bili su dobar uvod, dobra predgrupa za bend koji je stvorio punk i koji sa jednim jedinim albumom mnogima zadaje prekretnicu u životu ( Sex Pistols ). U 21:30h Johny Rotten izlazi na binu veoma raspoložen, pri tome pljuje novinare. Krenuo je PUNK. Glavna bina postala je svetilište za ljude svih uzrasta. Svaki sekund je jako bio ispracen od strane fotoreportera. Bili su šou u svakom smislu. Svirka je definitivno bila bolja od one na Exitu, medutim nekako to masa nije znala s tolikim oduševljenjem da isprati kao kod nas u Novom Sadu. Posle koncerta svuda oduševljena, nasmejana lica, a tome je jako doprineo sam Rotten. Sve u svemu svaki komentar je dalje suvišan.     Na žalost, nisam bio u mogucnosti da svoj boravak na jednom od najboljih festivala Evrope produžim. Morao sam da se vratim u Novi Sad i tako se moja prica završava sa sjajnim nastupom legendi Punka.   Kao zakljucak, naveo bih da je Sziget festival 2008 bio jako dobro organizovan i da me je jako oduševio. Toliko toga u ponudi, od koncerata do najobicnijih gluposti, veoma raznovsrtan program, puno veselih ljudi, ljubazno osoblje … Posle ovog iskustva, prosto ne mogu ni da posmilim na to da se više necu vratiti na Sziget. Onaj ko nije bio, a ako je u mogucnosti, treba da ode. Treba da oseti taj duh i taj provod. Svaki festival je sam po sebi dobar. Exit je tvrdava, a Sziget ostrvo. Ne mogu se porediti ta dva festivala. Ali ako želite da iskusite nešto drugacije, ne cekajte, slobodno idite i provedite se.  

Reportaza sa Rock On Festival-a

Program koji je trebao da pocne oko 17 h kasnio je skoro pet sati i poceo je nastupom mladog pirotskog death/thrash sastava Abbadon. Svi, pa cak i njihovi bliski prijatelji su bili prijatno iznenadjeni svezinom, interpretacijom i pojavom ovih tinejdzera pred kojima se nalazi lepa buducnost. Za njima su nastupili vlasotincani pod imenom Storm angel i pristojno odradili svojih 15ak minuta svirke. Poput njih, i pirotski hard rokeri Bad memory svoj set su napravili od autorskih pesama, ali su pritom zagrejali pirotsku publiku dobro upoznatu sa njihovim radom. Nišlije G.L.A.D. su nastupili respektujuci cinjenicu da nisu dovoljno poznati, pa su set zacinili obradama Hammerfalla i Helloweena, što je naišlo na dobar odziv. Pirotski bend Legacy iskoristio je nastup na festu za promociju svog albuma prvenca “tRUST”. Nastup je trajao oko pola sata i cinile su ga autorske pesme sa albuma i obrada Maidena. Nazalost, vec tada je bilo jasno da ce se veliko kašnjenje programa odraziti i na sam fest. Niški bend Aria Aeterna, sa soundom u stilu Nightwisha morao je da skrati svoj program na svega tri pesme, a pevacica Marijana je kao i na dimitrovgradskom Peace festu imala veliki broj fanova. Kako je MUP-u trajanje festa prijavljeno do 02 h, oko 01h bilo je evidentno da nema vremena da nastupe oba headlinera. Solomonsko rešenje nije pronadjeno i odluceno je, uprkos protestima vecine okupljenih oko 1000 fanova, da Alogia ne nastupi. Pored njih, bez svog nastupa ostao je prošlogodišnji pobednik Zajecarske gitarijade po glasovima publike, pirotski sastav Anti-dote. Brankovici i kompanija su istog dana doputovali iz Kotora, ali su se još jednom pokazali i kao veliki ljudi, ostavši da razgovaraju i fotografišu se sa fanovima, a Rapidforce je u svom stilu zaprzio corbu agresivnim nastupom u miksu starih i hitova sa najnovijeg albuma “Burst under pressure”. Festival je time zvanicno završen, a Alogia je obecala da ce se vratiti u Pirot i odsvirati za svoje obozavaoce, pritom neprestano spuštajuci tenziju, nastalu medju fanovima, i to osmesima i pozitivnom atmosferom. Fanovima ostaje da se nadaju da festival polako prerasta u tradiciju i da ce se svi dosadašnji problemi prevazici vec na Rock On! festu 2009.

Vladimir Kostic – Darkness

RockSerbia na koncertu Evergrey-a….

Ekipica nije bila nesto preterano velika, prodato je negde oko 200 ulaznica, ali se pozitivna atmosfera naslucivala i pre nego sto smo usli u salu. Vrata su nam otvorena oko 9 i svi smo usli polako, miroljubivo,…..bez guranja kao sto je to obicaj na koncertima…i niko me nije pocupao dok sam stajao u redu za ulaz sto je stvarno neverovatno. U sali je svako nasao mesto za sebe bez guranja. Ja sam se ulogorio na jednom uzvisenom delu odakle sam mogao sve lepo da vidim, cujem i osetim bez uticaja mase koja je bila 2 stepenika ispod mene.Kao sto to uvek biva, cekalo se oko pola sata. Da bi nas zabavili pustili su nam album “Torn” koji jos uvek nije zvanicno izdat, cisto da cujemo sa cim cemo imati posla krajem septembra.Nakon preslusanog albuma dolazimo do onog dela koji ja volim da zovem “ velicanje muzicke opreme”. To je onaj deo kada momci kaji rade na bini iznose na binu gitare, procesore, palice i tome slicno a mi vristimo kao budale i aplaudiramo kao sumanuti kad god vidimo trzalicuNakog svega toga pocinje ono pravo. Svetla menjaju boju i ritam, a iz pozadine se cuje dobro poznata melodija. I, onda dolaze “oni”..Na binu su izasli :Tom S. Englund   – Vokal i gitaraHenrik Danhage – Gitara i prateci vokaliRikard Zander – Klavijatura i prateci vokaliJonas Ekdahl – bubanjJari Kainulainen – basJedan po jedan, svako sa po konzervom domaceg piva u ruci , kace se po svojim instrumentima i pocinju pesmom “Recreation Day”. Bolje nisu mogli!!! Do tada smo stajali, od tada se vise nije znalo ko je ko, gde i sa kim, znam samo da je definitivno svima bilo odlicno. Nastupila je klasicna euforija, a oni su redjali pesmu za pesmom od koje je svaka sve bolja i bolja. Nakon vise od sat vremena divljanja gosn Tom S. Englund dolazi od clana do clana i govori im nesto nakon cega dolazi do evidentne promene ritma. Do tada su nam trosili misice, a onda su odlucili da nam potrose i malo plina. Svetlela je sala dok smo pevali “I’m sorry”. Potekle su suze….ili je to bio znoj sa cela koji kaplje po licu. Nakon plakanja i pevusenja odlucili su da nas malo nagrade i odsviraju pesmu sa albuma “Torn” koja se, ako me secanje ne vara zove “Broken Wings”. Pesma je lepo prihvacena iako je niko jos uvek ne zna. Posle toga sledi “As i lie here bleeding” a onda…..onda su samo otisli sa bine. Ostajemo zateceni i bez glasa. Nadali smo se malo duzem programu, bilo je tu jos pesama koje je trebalo odsvirati. Masa pocije da uzvikuje ime benda nakon cega je usledilo skandiranje “We want more, we want more,…” ali to kao da ih nije ni taklo. i dalje su bili u backstage-u, i ljudi su vec poceli da se spremaju da krenu kad….na binu izlazi Rikard Zander, ubrzo za njim i Henrik Danhage i zapocinju gitarsko-klavirski duel koji je trajao nekoliko minuta i koji smo mi gledali kao sto siroce gleda cokoladu.  Zatim su se svi vratili i za kraj Odsvirali “The Masterplan” koji nas je oborio sa mogu i poslao nas kuci umorne i nasmejane.   Na disku, stubu, zvucniku sve to zvuci dobro, naprzeno, glasno i energicno. Ali videti njih na 2 metra od sebe je nesto posebno, osecaj koji ne dozivljavate svakog dana. Pojava, nastup i ta energija koju oni prenose na ljude je prosto neopisiva.Posle koncerta sam imao tu cast da popricam malo sa gosn. Tomom, a prikljucili su se i ostali. Mogu primetiti da su ljudi strasno opusteni, velike saljivdzije i nimalo nemaju taj stav “Mi smo zvezde”. Ceo dozivljaj je bi onesto posebno, nesto sto se ne vidja svakog dana, nesto sto se dugo pamti.

Za kraj imate i poruku od gosn. Toma:

Yesterday we went to a van, from a van into the plain, from plain into a van, from a van to a hotel, from a hotel to this place, from this place we go to the van, from the van to the plain and of to Slovenia to do the very same f….ing things as we did today, we don’t sleep, we don’t f..ck and now PLEASE, tell me that you want to be a rock stars as we are. C’mon!!!!

“Juce smo usli u kombi, iz kombija u avion, iz aviona u kombi, iz kombija u hotel, iz hotela ovde, odavde  idemo u kombi, iz kombija u avion pa za Sloveniju da radimo iste j…ne stvari koje smo radili danas, ne spavamo, ne j…mo i sada nam, MOLIMO VAS, kazite da zelite biti zvezde kao sto smo mi. Ma dajte!!!

Za rockserbia.net: Raljevic Aleksandar

Izvestaj sa koncerta La Plebe u Beogradu 25.06.2008

Svirka je planirana za ranije sate, posto je bio radni dan, ali kao i sve u ovoj zemlji, pocela je kasnije, jer ljudi su sedeli i cirkali ispred SKC-a. Koncert je krenuo razornom podrskom tri predgrupe: PsychoSonic Boris& Hosenfefer, Hosenfefer i Concrete Worms. Kako su svoj deo posla odradili Boris I Feferi, neka proceni neko drugi jer tu ne bih mogao biti objektivan, posto sam u toj prici. Ali, Concrete Worms!!! Pa, kada bih jednom recenicom trebao opisati njihov nastup to bi bilo otprilike: “Ubitacni garage punk rock zvuk od koga su se i zidovi Living Room-a najezili i poceli  ljustiti”.  Jednostavno – ludilo. Draganov rucno radjeni Marshall je vristao kao, cini mi se, nikada do tada. Dragana je okidala svoj bas, u bukvalnom smislu, dok nije otkinula zicu. Ilija – nema komentara, kao hidraulicki cekic, svaka cast.

La Plebe. Ludi meksikanci koji su svoj bend pojacali duvackom sekcijom iz samog pakla. Braca Alberto I Antonio duvaju u svoje instumente, kao da im je poslednji put u zivotu. Ustvari, to je bend koji na svakoj svirci daje i preko svog maksimuma. Svi oni koji su ih culi na nekom nosacu multimedija, a to nisu dopunili njihovom svirkom uzivo, nece moci voleti taj bend koliko bi zaista trebalo voleti ih. Poznati po tome da ne vole da se vracaju na “bis”, ovoga puta su prekrsili to pravilo i to su ucinili cak dva puta!!! Iznenadilo me je to da je publika znala vecinu tekstova, obzirom na to da uglavnom pevaju na spanskom jeziku. Adam (gitara I vokal) drao je gitaru i vristao kao da ga juri hiljadu djavola. U kasnijoj prici sa njima kazali su mi da im se svidelo sto su se ljudi otimali za mikrofon i da su zaista znali njihove pesme. Za kraj su ostavili dva hita koja su obradili na nacin svojstven samo njima: Dirty Old Town (The Pogues) I Guns Of Brixton (The Clash). Publika je jednostavno otkacila.  

Publika. Stvarno dobra, prava, koju bih pozeleo na svakoj svojoj svirci. Medju njima dvadesetak ljudi iz raznih krajeva Srbije koje srecem na svakoj svirci ovakvog tipa. Opet su tu. Nezaustavljivi u svojoj rock’n’roll misiji. Neunistivi. Primer kako treba.

Za kraj, poruka onima koji su zeleli ali ih nisu mogli videli te veceri: proverite na njihovom spejsu (www.myspace.com/laplebe ), imaju jos koncerata po Srbiji ovih dana, pa ako neko stvarno hoce da ih vidi…..

Foto-reportazu sa svirke La Plebe, Atheist Rap i Ringispil, 26.06., u Novom Sadu pogledajte ovde:https://rockserbia.net/rsgalerija/LetnjiBioskopNS/default.htm 

 

Drobac Boris, 29.05.2008.,Kosovska Mitrovca